USTAVNI SUD

KI184/21, Podnosilac: Sabrije Bytyqi, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 76/2021 od 18. maja 2021. godine  

KI184/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 2. februara 2022. godine, objavljeno 23. februar 2022. godine

Ključne reči: individualan zahtev, godišnja kamata, materijalna i nematerijalna nadoknada, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnositeljka zahteva u jednoj saobraćajnoj nesreći izgubila jedno oko i pretrpela i druge telesne povrede od osiguranika osiguravajućeg društva “Elsig”. Zastupnik podnositeljke zahteva je tražio materijalnu i nematerijalnu naknadu od Osiguravajućeg društva “Elsig”. Nakon toga, predmet je prosleđen redovnim sudovima. Osnovni sud je dosudio materijalnu i nematerijalnu naknadu u korist podnositeljke zahteva i njenih roditelja zbog pretrpljene štete. Zastupnik podnositeljke zahteva i tužena strana, Osiguravajuće društvo “Elsig” izjavili su žalbe Apelacionom sudu protiv presude Osnovnog suda. Apelacioni sud je izmenio iznose koji su dosuđeni za materijalnu i nematerijalnu štetu, ali je potvrdio godišnju kamatu u visini od 12%. Zastupnik podnositeljke zahteva i tužena strana, Osiguravajuće društvo “Elsig”, podneli su Vrhovnom sudu revizije protiv presude Apelacionog suda. Vrhovni sud je potvrdio presudu Apelacionog suda, ali ju je preinačio samo u odnosu na visinu kamate, odnosno izmenio je istu sa 12% na 8% godišnje.

U postupcima pred Sudom podnositeljka zahteva navodi da su presudom Vrhovnog suda povređena njena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) [Pravo na pravično suđenje] EKLJP-a i članom 10. UDLJP-a.  Podnositeljka zahteva u suštini navodi da su joj odlukama redovnih sudova u delovima u kojima je odbijena žalba i delovima u kojima je preinačena presuda, povređena prava na pravično i nepristrasno suđenje, iz razloga što stranke u postupku nisu jednako tretirane. Podnositeljka zahteva navodi da je Vrhovni sud umanjio zateznu kamatu sa 12% godišnje, koliko su dosudile dve sudske instance, na 8% godišnje, u suprotnosti sa posebnim zakonom o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti na njenu štetu.

Ocenjujući navode podnositeljke zahteva, Sud ocenjuje da su redovni sudovi u odnosu na iznose naknade dosuđene za pretrpljenu štetu objasnili: (i) da oni predstavljaju pravičnu naknadu kao “satisfakciju” u cilju ublažavanja posledica i da nemaju  “lukrativni” profitabilni karakter za podnositeljku zahteva; (ii) što se pak tiče smanjenja godišnje kamate sa 12% na 8%, Vrhovni sud je objasnio da je podnositeljka zahteva podnela tužbu pre isteka zakonskog roka, odnosno pre nego što je odgovorila tužena strana, Osiguravajuće društvo “Elsig”; (iii) shodno tome, pogrešno je primenjeno materijalno pravo (član 26. Zakona o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti).

Dok, što se tiče navoda o jednakosti pred zakonom, Sud ocenjuje da podnositeljka zahteva nije ukazala ili identifikovala pojedinca ili grupu u odnosu na koju je diskriminisana i sa kojom je bila u situaciji koja je relevantno slična. Teret dokazivanja diskriminatorskog postupanja pada na podnositeljku zahteva, a na osnovu spisa predmeta je očigledno da ona nije dokazala navod o diskriminaciji.

Sud, oslanjajući se i na standarde koji su uspostavljeni u njegovoj sudskoj praksi u sličnim slučajevima i u sudskoj praksi ESLJP-a, utvrđuje da podnositeljka zahteva nije dovoljno dokazala i potkrepila tvrdnje o povredi svojih osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 3, 24. i 31. Ustava u vezi sa članom 6 (1) EKLJP-a i članom 10. UDLJP-a.

Shodno tome, zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i mora se proglasiti neprihvatljivim na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39 (2) Poslovnika.