USTAVNI SUD

KI239/23, Podnositeljka: Narkize Abdullahu, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova, [Rev. br. 302/2023], 0d 3. oktobra 2023. godine 

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Glavno pitanje u okolnostima konkretnog slučaja se odnosi na navod podnositeljke zahteva u vezi sa nedostatkom obrazloženja sudske odluke o njenom zahtevu za priznavanje doprinosa za rad u domaćinstvu nakon 31. decembra 2007. godine do trenutka razvoda braka. Shodno tome, podnositeljka zahteva je u podnesku za preciziranje tužbenog zahteva od 22. januara 2021. godine, između ostalog, tražila da se A.B (bivši suprug) obaveže da na ime doprinosa za kućne poslove za vreme trajanja bračne zajednice, odnosno od 10. decembra 1996. godine pa sve do 31. decembra 2007. godine, da podnositeljki zahteva nadoknadi iznos od 20.000 (dvadeset hiljada) evra. Osnovni sud je odobrio ovaj zahtev podnositeljke zahteva. Nakon toga, podnositeljka zahteva tvrdi da je tražila priznavanje doprinosa za rad u domaćinstvu i posle 31. decembra 2007. godine. Apelacioni sud je dalje naglasio da je prvostepeni sud pravilno izračunao period toka kamate kod zahteva podnositeljke zahteva za naknadu štete za rad u domaćinstvu u periodu od 1. juna 1996.godine do 31. decembra 2007. godine.  U zahtevu za reviziju, podnositeljka zahteva je tražila da se predmet vrati na ponovno odlučivanje da bi se procenio doprinos podnositeljke zahteva za rad u domaćinstvu nakon 31. decembra 2007. godine do dana razvoda braka, odnosno do 16. oktobra 2017. godine.  Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu reviziju podnositeljke zahteva.

S tim u vezi, podnositeljka zahteva pred Sudom osporava zaključke redovnih sudova, tvrdeći povredu člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao rezultat  nedostatka obrazloženja sudske odluke, kao i tvrdnje o povredi člana 46. [Zaštita imovine] Ustava, odnosno povredu njenih imovinskih prava kao rezultat onemogućavanja ostvarivanja doprinosa za rad u domaćinstvu nakon 2007. godine, a sa druge strane, omogućavanje neosnovanog obogaćivanja njenog bivšeg supruga.

Što se tiče prvog navoda o neobrazlaganju sudskih odluka, shodno opštim načelima EKLJP-a u vezi sa obrazloženjem sudske odluke, Sud primećuje da su redovni sudovi pojasnili u slučaju podnositeljke zahteva, da su redovni sudovi doneli svoje odluke u potpunosti u skladu sa standardima prava na pravično i nepristrasno suđenje. Ovo zbog činjenice da je iz spisa predmeta jasno da je donošenje odluke bilo zasnovano na različitim dokazima i stručnim procenama.  Shodno tome, Sud smatra da su redovni sudovi ispunili svoju ustavnu obavezu da pruže dovoljno pravno obrazloženje u vezi sa zahtevima i navodima podnositeljke zahteva.  Sledstveno tome, Sud smatra da je podnositeljka zahteva imala koristi od prava da dobije obrazloženu sudsku odluku, u skladu sa članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

Vezano za navod o povredi člana 46. Ustava, podnositeljka zahteva smatra da je joj to pravo povređeno kao posledica kršenja prava na pravično i nepristrasno suđenje (član 31. Ustava), što se tiče neobrazložene sudske odluke. Sud je utvrdio da u konkretnom slučaju nije dokazano da je podnositeljka zahteva imala obrazložen zahtev u vezi sa povredom prava svojine prema članu 46. Ustava.

Shodno tome, zahtev je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i kvalifikuje se kao navod koji spada u kategoriju navoda „četvrtog stepena“, te se proglašava neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34, stav (2) Poslovnika o radu.