USTAVNI SUD

KI103/22, Podnosilac: Halit Berisha i Sahit Berisha, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 244/2021, od 20. aprila 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, imovinski spor

Sud skreće pažnju da je suštinsko pitanje u okolnostima konkretnog slučaja povezano sa navodom podnosilaca zahteva koji se odnosi na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane redovnih sudova, tvrdeći da je njihov otac bio vlasnik zemljišta koje je kupljeno po kupoprodajnom ugovoru iz 1965. godine, a koja imovina je, po njihovim navodima, eksproprisana za potrebe izgradnje sistema Ibar Lepenac. Isti ugovor iz 1965. godine nikada nije upisan u katastarske knjige. Podnosioci zahteva su tužbom tražili od tuženog Ibar Lepenca da im isplati vrednost naknade za predmetnu imovinu za koju su tvrdili da su bili njeni vlasnici. Osnovni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosilaca zahteva, sa obrazloženjem da nisu uspeli da potkrepe svoj zahtev prema tuženom da su isti bili vlasnici eksproprisane imovine u vreme kada je izvršena eksproprijacija. Inače, predmetna imovina je bila evidentirana u svojini drugih stranaka. Prema tome, Osnovni sud je tačno utvrdio da od presude Opštinskog suda u Prištini C. br. 1969/07 od 17. decembra 2010. godine, eksproprisana nepokretnost nije bila predmet zahteva podnosilaca zahteva ni u sudskom postupku za utvrđenje svojine prema gore navedenoj presudi. Nakon odbijanja tužbenog zahteva od strane Osnovnog suda, usledilo je i odbijanje žalbe podnosilaca zahteva kao neosnovane od strane Apelacionog suda. Na kraju, Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za reviziju podnosilaca zahteva.

Podnosioci zahteva osporavaju zaključke redovnih sudova, iznete pred Sudom, navodeći da su povređena zagarantovana prava članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava.

Što se tiče navoda o neosnovanoj sudskoj odluci, na osnovu opštih principa ESLJP-a, Sud je ocenio da su redovni sudovi ispunili svoju ustavnu obavezu za pružanje dovoljnog pravnog obrazloženja u vezi sa zahtevima i navodima podnosilaca zahteva. Shodno tome, Sud smatra da je podnosilac zahteva imao koristi od prava na obrazloženu sudsku odluku, u skladu sa članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

Sud, prilikom ispitivanja navoda podnosilaca zahteva koji se odnose i na gore pomenuta načela prava na imovinu, zaključio je da podnosilac nije posebno obrazložio povredu prava na imovinu i ne poziva se konkretno na bilo koje od načela sadržanih u članu 46. Ustava, već smatra da mu je ovo pravo povređeno kao posledica pogrešne primene materijalnog prava i da na taj način nisu odlučili da usvoje njegov tužbeni zahtev. Shodno tome, ove navode je kvalifikovao kao navode „četvrtog stepena“ i kao takvi su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama.

U nastavku, vezano za navode podnosioca zahteva o povredi člana 24. Ustava, isti se proglašavaju očigledno neosnovanim, jer se ovi navodi kvalifikuju kao navodi koji spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda. Shodno tome, zahtev u celini proglašava neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2.) pravila 34. Poslovnika.