Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, 4. marta 2024. godine
Br. ref.: RK 2381/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI60/23
Podnosilac
Avdi Shala
Ocena ustavnosti presude Rev. br. 208/2022 Vrhovnog suda Kosova
od 19. oktobra 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Avdi Shala, sa prebivalištem u opštini Priština (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Adelina Isufi, advokat.
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava presudu [Rev. br. 208/2022] od 19. oktobra 2022. godine Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vrhovni sud) u vezi sa presudom [Ac. br. 2209/17] od 28. oktobra 2021. godine Apelacionog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Apelacioni sud) i presudom [C. br. 1182/16] od 31. marta 2017. godine Osnovnog suda u Prištini (u daljem tekstu: Osnovni sud).
Dana 11. novembra 2022. godine, podnosilac zahteva je primio osporenu odluku.
Predmetna stvar
Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti osporene presude, kojom podnosilac zahteva navodi da su mu povređena osnovana prava i slobode zagarantovane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 9. marta 2023. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 31. marta 2023. godine, predsednica Suda je, odlukom [br. GJR.KI60/23], imenovala sudiju Envera Pecija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Remzije Istrefi Peci (članovi).
Dana 31. marta 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva i Vrhovni sud o registraciji zahteva.
Dana 31. marta 2023. godine, Sud je obavestio Osnovni sud o registraciji slučaja i tražio da podnese priznanicu koja pokazuje kada je podnosilac zahteva primio osporenu odluku.
Dana 21. avgusta 2023. godine, Sud je primio priznanicu koja pokazuje kada je podnosilac zahteva primio osporenu odluku.
Dana 22. avgusta 2023. godine, Sud je tražio od Osnovnog suda da podnese kompletan dosije predmeta u roku od 7 (sedam) dana.
Dana 11. septembra 2023. godine, Osnovni sud je podneo kompletni dosije predmeta.
Dana 17. januara 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva 2009. godine imenovan za člana Komisije za istraživanje vazduhoplovnih nesreća i incidenata (u daljem tekstu: KIVNI) na period od pet godina, odnosno do 6. novembra 2014. godine.
Prema spisima predmeta, proizilazi da je podnosilac zahteva i nakon isteka mandata nastavio da radi do 5. februara 2015. godine, sve dok nije bio obavešten putem elektronske pošte da mu mandat neće biti produžen.
U međuvremenu, KIVNI je od februara 2014. do februara 2016. godine, raspisao i ponovio konkurs za poziciju člana KIVNI-a. Podnosilac zahteva se prijavio na raspisani konkurs i pozvan je na razgovor.
Dana 15. aprila 2016. godine, KIVNI je, odlukom [br. 05/84], za članove KIVNI-a izabrao kandidate A.D. i M.B., dok je podnosioca zahteva odbio.
Dana 27. aprila 2016. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu na gore navedenu odluku, ali nije primio odgovor.
Dana 25. maja 2016. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu na odluku [br. 05/48] KIVNI-a od 15. aprila 2016. godine, tražeći da se ista ukine, sa obrazloženjem da je prilikom procesa izbora članova povređen stav 9, člana 31. Zakona br. 03/L-051 o civilnom vazduhoplovstvu usled nenastavljanja njegovog mandata.
Dana 21. jula 2016. godine, tužena je podnela odgovor na tužbu Osnovnom sudu.
Dana 14. decembra 2016. godine, podnosilac zahteva je dopunio tužbu 25. maja 2016. godine podnetu Osnovnom sudu.
Dana 19. decembra 2016. godine, podnosilac zahteva je podneo dodatna dokumenta u odbranu svog slučaja tokom preispitivanja u Osnovnom sudu.
Dana 3. marta 2017. godine, Osnovni sud je sproveo razmatranje slučaja podnosioca zahteva.
Dana 31. marta 2017. godine, Osnovni sud je, presudom [C. br. 1182/16], odbio tužbu, kao neosnovanu, sa obrazloženjem da je imenovanje kandidata prema osporenoj odluci izvršeno u skladu sa uslovima utvrđenim konkursom i odredbama Zakona o civilnom vazduhoplovstvu.
Dana 8. maja 2017. godine, podnosilac zahteva je na gore navedenu presudu uložio žalbu Apelacionom sudu, navodeći bitnu povredu proceduralnih odredaba, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava i predložio da se usvoji žalba, kao osnovana, i slučaj vrati na presuđivanje.
Dana 28. oktobra 2021. godine, Apelacioni sud je, presudom [Ac. br. 2209/17], odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, i potvrdio presudu [C. br. 1182/16] od 31. marta 2017. godine Osnovnog suda, sa obrazloženjem da je pravilno utvrđeno činjenično stanje i da je pravilno primenjeno materijalno pravo. Apelacioni sud je, između ostalog, obrazložio da KIVNI nije obavezan da automatski nastavi mandat podnosiocu zahteva u smislu člana 39, stav 1 Zakona o civilnom vazduhoplovstvu.
Dana 3. decembra 2021. godine, na gore navedenu presudu, podnosilac zahteva je izjavio reviziju zbog povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Dana 19. oktobra 2022. godine, Vrhovni sud je, presudom [Rev. br. 208/2022], odbio reviziju, kao neosnovanu, sa obrazloženjem da osporena presuda nije zahvaćena bitnim povredama odredaba parničnog postupka niti pogrešnom primenom materijalnog prava.
Navodi podnosioca
Podnosilac zahteva navodi da su redovni sudovi povredili prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. [Pravo na pravično suđenje] EKLJP-a kao rezultat prekomernog trajanja sudskog postupka u vezi sa suđenjem njegovog slučaja.
Što se tiče prava na pravično i nepristrasno suđenje, podnosilac zahteva navodi da je Apelacioni sud od momenta podnošenja žalbe (2017. godine) doneo odluku 2021. godine, odugovlačeći njegov predmet u suprotnosti sa načelom donošenja odluke u razumnom roku.
U ovom aspektu, podnosilac zahteva navodi da „nakon podnošenja žalbe na odluku Osnovnog suda u Prištini, Apelacioni sud nije odlučivao o žalbi više od 5 godina, pa se stoga ne može smatrati razumnim rokom kada se radi o procesu iz radnog odnosa”.
Podnosilac zahteva dalje navodi da je „u ovom sudskom procesu iz radnog odnosa, tužilac oštećen dugim čekanjem na konačno rešenje njegovog predmeta. Zakonodavstvo zemlje im je, uzimajući u obzir upravo prirodu radnih sporova, posledice koje mogu nastati i koje se vremenom ne mogu nadoknaditi, dalo prioritet tako što je u Zakonu o parničnom postupku izričito definisalo član 475, ističući da se ovi predmeti moraju rešavati sa prioritetom u razumnom vremenu”.
Podnosilac zahteva, uz svoje tvrdnje, ističe: „Vrhovni sud Kosova u presudi Rev. br. 208j2022 od 19.10.2022. godine, u svom obrazloženju takođe ističe činjenicu da se ne radi o povredi člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer je po oceni suda to bio redovan, pravičan, nepristrasan proces u razumnom roku. Smatramo da prema prvostepenoj i drugostepenoj odluci nije data pravična ocena u razumnom roku u pogledu iznetih navoda, čime se negira uskraćivanje ljudskih prava zagarantovanih zakonom”.
Podnosilac zahteva dalje naglašava da „u ovom slučaju, kao što ćete videti, dejstvo odluke suda je izgubilo dejstvo bez obzira na to kakav bi bio konačni ishod. Od pokretanja postupka tužbom 24.05.2016. godine do odlučivanja Vrhovnog suda 19.10.2022. godine proteklo je 6 godina i 5 meseci. Posle ovog vremena, čak i da je strana dobila ‛formalno pravo’, ono ne bi imalo efekta na tužioca za povratak na posao, a štaviše za profesionalno napredovanje. Ovo zbog činjenice da je pozicija za koju je sproveden postupak trajala 5 godina”.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
USTAV REPUBLIKE KOSOVO
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
[...]
EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde.
[...]
Zakon br. 03/L-006 o parničnom postupku
[...]
Član 474
(bez naslova)
Ukoliko u ovom poglavlju ne postoje posebne odredbe, u sporovima iz ranog odnosa primenjuju se ostale odredbe ovog zakona.
Član 475
(bez naslova)
U sporovima iz radnog odnosa a naročito prilikom odredjivanja rokova i zakazivanja sudske sednice, sud će uvek imati u obzir potrebu hitnog rešavanja sporova iz radnog odnosa.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se prvo poziva na stavove 1. i 7. člana 113. Ustava, koji propisuju:
“(1) Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
(7) Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud takođe dalje razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48
[Tačnost podneska]
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
[Rokovi]
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. [...]”.
Što se tiče ispunjenja ovih uslova, Sud smatra da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno presudu [Rev. br. 208/2022] od 19. oktobra 2022. godine Vrhovnog suda, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe naglasio osnovna prava i slobode za koje navodi da su mu povređene, u skladu sa članom 48. Zakona i podneo je zahtev u skladu sa rokovima propisanim u članu 49. Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 34 [Kriterijumi prihvatljivosti] Poslovnika. Pravilo 34 (2) Poslovnika propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan. Pravilo 34 (2) posebno propisuje:
“(2) Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju”.
Iz spisa predmeta, Sud primećuje da suština navoda podnosioca zahteva spada u delokrug člana 31. Ustava i člana 6.1 EKLJP-a, budući da se njegova žalba odnosi na prekomerno trajanje postupka pred redovnim sudovima, odnosno pravo na pravično suđenje u razumnom roku.
U tom smislu i u nastavku, Sud će razmotriti navode podnosioca zahteva u vezi sa navodnim povredama člana 31.2 Ustava u vezi sa članom 6.1 EKLJP-a na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, prema kome su sudovi dužni da tumače osnovna ljudska prava i slobode u skladu sa odlukama Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP).
S tim u vezi, Sud podseća na sadržaj stava 2 člana 31. Ustava i stava 1 člana 6. EKLJP-a, koji propisuju:
Član 31.2 Ustava
[...]
2. “Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan način”.
[...]
Član 6.1 EKLJP-a
1) “Svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom, ...”.
[...]
Sud prvo primećuje da član 6.1 EKLJP-a zahteva od država ugovornica da organizuju svoje pravne sisteme na takav način da nadležni organi ispune zahteve pomenutog člana, uključujući i obavezu da predmet razmatraju u razumnom roku, i ako je potrebno, spoje postupke, obustave ga ili čak odbiju odluke za novi postupak (štaviše, vidi slučaj ESLJP-a: Luli i drugi protiv Albanije, zahtev br. 64480/09, 64482/09, 12874/10, 56935/10, 3129/12 i 31355/09, presuda od 1. aprila 2014. godine, stav 91).
Što se tiče vremenskog produženja postupaka, Sud uzima u obzir uslove definisane u presudi ESLJP-a u predmetu: Tomažič protiv Slovenije, od 2. juna 2008. godine, zahtev br. 38350/02, stav 54, gde je utvrđeno: “Što se tiče razumnosti odugovlačenja postupaka, [ESLJP] ističe da to treba oceniti u smislu okolnosti slučaja i imajući u vidu sledeće uslove: i. složenost slučaja, ii. ponašanje podnosioca zahteva i relevantnih organa, kao i iii šta je bilo sporno za podnosioca zahteva u ovom sporu”.
Prema značenju člana 6, stava 1 EKLJP-a, obračun procesa i vremensko produženje postupka počinje u trenutku kada je nadležni sud pokrenut zahtevom strana za utvrđivanje prava ili traženog legitimnog interesa (vidi, slučaj: Erkner i Hofauer protiv Austrije, ESLJP-a od 23. aprila 1987. godine, stav 64, vidi, takođe, slučaj: Poiss protiv Austrije ESLJP-a od 23. aprila 1987. godine, stav 50). Ovaj proces se smatra završenim donošenjem pravosnažne sudske odluke od strane poslednje nadležne sudske instance (vidi, slučaj: Eckle protiv Federalne Republike Nemačke, ESLJP-a od 15. jula 1982. godine, stav 74).
Sud prvo smatra potrebnim da naglasi da je podnosilac zahteva pokrenuo sudski spor u redovnim sudovima podnošenjem tužbe 25. maja 2016. godine, prvo u Osnovnom sudu, čiji je sudski spor okončan presudom [Rev. br. 208/2022] Vrhovnog suda dana 19. oktobra 2022. godine.
U tom smislu, Sud primećuje da je tužba podneta Osnovnom sudu 25. maja 2016. godine. Nakon ovog datuma, Osnovni sud je takođe primio odgovor na tužbu od tužioca koji je podnet 21. jula 2016. godine i preduzeo je druge proceduralne korake, odnosno održao je glavnu raspravu 9. februara 2017. godine i 3. marta 2017. godine, gde je i odlučio u vezi sa tužbom, odbijajući istu, kao neosnovanu. U tom smislu, Sud ocenjuje da, što se tiče tužbe podnosioca zahteva, Osnovni sud je odlučio u roku od približno 10 meseci i 6 dana.
Sud dalje primećuje da je podnosilac zahteva u zakonskom roku uložio žalbu Apelacionom sudu, koji je odlučio o žalbi 28. oktobra 2021. godine. Uzimajući u obzir trenutak podnošenja žalbe i datum odlučivanja po žalbi, Sud primećuje da je ovaj sudski proces trajao otprilike 4 (četiri) godine, 5 meseci i 21 dan.
Sud takođe primećuje da je podnosilac zahteva zatim, 3. decembra 2021. godine, izjavio reviziju Vrhovnom sudu. Predmetni sud je povodom ovog pravnog sredstva odlučio 19. oktobra 2022. godine, što znači da je o zahtevu odlučeno u roku od 10 (deset) meseci i 17 dana.
Sud podseća na navod podnosioca zahteva da je Apelacioni sud, od trenutka podnošenja žalbe (2017), doneo odluku 2021. godine, odugovlačeći njegov slučaj u suprotnosti sa načelom donošenja odluke u razumnom roku.
U ovom aspektu, podnosilac zahteva navodi „da nakon podnošenja žalbe na odluku Osnovnog suda u Prištini, Apelacioni sud nije odlučivao o žalbi više od 5 godina, pa se stoga ne može smatrati razumnim rokom kada se radi o procesu iz radnog odnosa”.
Sud naglašava da se kašnjenje u datoj fazi postupka može tolerisati, pod uslovom da celokupno trajanje postupka nije predugo (vidi, slučaj ESLJP-a: Pretto i drugi protiv Italije, zahtev br. 7984/77, presuda od 8. decembra 1983. godine, stav 37)
Sud razmatra postupak u celini u okolnostima konkretnog slučaja, što znači da iako se redovni sudovi mogu smatrati odgovornim za neke procesne nedostatke koji su prouzrokovali odugovlačenje postupka, oni su ipak ispunili svoju obavezu da ispitaju slučaj na brz način u skladu sa članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a (vidi, slučaj ESLJP-a: Nicolae Virgiliu Tănase protiv Rumunije, zahtev br. 41720/13, presuda od 25. juna 2019. godine, stav 213).
U tom smislu, Sud ocenjuje da je slučaj podnosioca zahteva u sve tri sudske instance rešen u trajanju od skoro 6 (šest) godina, 4 meseca i 12 dana.
Međutim, Sud primećuje da su različite faze sudskog postupka sprovedene u redovnim sudovima karakterisale kašnjenja izazvana u drugostepenom postupku, koja su verovatno mogla da se izbegnu, ali nisu dovoljno ozbiljna da bi se zaključilo da je ukupno trajanje postupka bilo predugo. Stoga, dozvoljena granica postupka u celini nije prekoračena i stoga se ne smatra da je njihovo trajanje nerazumno (vidi, slučaj ESLJP-a: Pretto i drugi protiv Italije, gore citiran, stav 37).
Sud ističe da podnosioci zahteva imaju pravo da prate sve proceduralne korake koji su im dostupni prema zakonima na snazi. Međutim, oni moraju uzeti u obzir i posledice u slučaju da upotrebljena pravna sredstva mogu uticati na odlaganje postupaka (vidi, slučaj: McFarlane protiv Irske, ESLJP, zahtev br. 31333/06, presuda od 10. septembra 2010. godine, stav 148, vidi, takođe, slučaj Ustavnog suda: KI127/15, podnosilac zahteva: Mile Vasović, rešenje od 5. juna 2017. godine, stav 51; kao i KI135/20, podnositeljka zahteva: Hava Behxheti, rešenje o neprihvatljivosti od 31. decembra 2020. godine).
Pored toga, Sud podseća da ponašanje podnosilaca zahteva predstavlja objektivnu činjenicu koja se ne može pripisati sudovima, što se mora uzeti u obzir pri određivanju da li je postupak trajao duže od razumnog roka, kao što je propisano odredbama člana 31. Ustava i člana 6. EKLJP-a (vidi, slučaj ESLJP-a: Eckle protiv Nemačke, zahtev br. 8130/78, presuda od 15. jula 1982. godine, stav 82).
Sud želi da istakne da se procesne radnje koje preduzimaju podnosioci zahteva ne mogu pripisati sudovima kao kašnjenja, jer se vremensko trajanje postupaka efektivno računa od trenutka pokretanja suda odgovarajuće nadležnosti kada sazna za pravno sredstvo koje su uložile strane pa do datuma konačnog odlučivanja o predmetu.
Shodno tome, u smislu okolnosti ovog slučaja, Sud, uzimajući u obzir ponašanje podnosioca zahteva i relevantnih organa, zaključuje da su dotični sudovi od trenutka kada su pokrenuti bili prilično aktivni odlučujući u razumnim vremenskim rokovima. Shodno tome, Sud zaključuje da su očigledno neosnovani na ustavnim osnovama navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6. EKLJP-a.
Zaključak
Ukratko, Sud zaključuje da se zahtev podnosioca treba proglasiti, u celini, kao očigledno neosnovan, na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 34 Poslovnika.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 20. Zakona i pravilima 34 (2) i 48 (1) (b) Poslovnika, dana 17. januara 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Enver Peci Gresa Caka Nimani
Avdi Shala
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Upravni