USTAVNI SUD

Priština, dana​​ 16. februara 2024.godine

Br. Ref.:​​ RK 2335/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br. KI19/23

podnosilac

Kadri Ismajli

Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova[Pml.​​ br.​​ 429/2022]

0d 23. decembra 2022. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo​​ Kadri Ismajli​​ sa prebivalištem u opštini Vitina, kojeg zastupa Shemsedin Pira, advokat iz Gnjilana (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).​​ 

Osporena odluka​​ 

• Podnosilac zahteva osporava ustavnost presude [Pml. br. 270/22] od​​ 13. jula 2022. godine,​​ Vrhovnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vrhovni sud), u vezi sa presudom​​ [PAKR.br. 312/2022] od 19. jula 2022. godine,​​ Apelacionog suda Kosova (i daljem tekstu: Apelacioni sud) i presude [PKR.br.145/19] od 15. aprila 2022. godine,​​ Osnovnog suda u Gnjilanu​​ –Departman za teška krivična dela (u daljem tekstu: Osnovni sud).​​ 

Predmetna stvar

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti​​ presude Vrhovnog suda, preko koje su, kako se navodi, podnosiocu zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovana (NIJE specifikovana odredba) članom 31. ​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav), u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije za ljudska prava (u daljem tekstu: EKLJP).​​ 

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7., člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane], stavu 2., člana 116. [Pravni efekat odluka]​​ Ustava, na članovima 22. [Procesuiranje podnesaka], 27. [Privremene mere] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25.​​ [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

• Dana 7. jula 2023. godine,​​ Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, tokom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe​​ gorepomenutog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu Br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika 0 radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2018, nastaviće da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana 1. februara 2023. godine, podnosilac zahteva je predao zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).​​ 

• Dana 6. februara 2023. godine,​​ predsednica suda je odlukom​​ [Br. GJR. KI19/23] imenovala sudiju Selvete Gërxhaliu Krasniqi za sudiju izvestioca i odlukom [Br. KSH. KI19/23] je imenovala Veće za razmatranje u sastavu od sudija: Gresa Caka Nimani​​ (predsedavajuća),​​ Bajram Ljatifi i Safet Hoxha, članovi.

• Dana 10. februara 2023. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca zahteva i Vrhovni sud o upisu zahteva.​​ 

• Dana 1. juna 2023. godine, kao i 29. juna 2023. godine,​​ podnosilac zahteva je predao Sudu dopise​​ za traženje informacija „kako se postupilo u vezi s istim (predmetom)“.​​ 

• Dana​​ 30. januara 2024. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno je​​ izneo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.​​ 

Pregled činjenica​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da je 13. juna 2017. godine,​​ Osnovno tužilaštvo u Gnjilanu protiv podnosioca zahteva podiglo​​ optužnicu [PP.I.br.46/2017] zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja iz člana 422., stava 1. Krivičnog zakonika Republike Kosovo Br. 04/L-082 (u daljem tekstu: KZRK).​​ 

• Dana 27. maja 2019. godine,​​ Osnovni sud je presudom [PKR.br.135/2017] optuženog Kadrija Ismajlija proglasio krivim i osudio ga je na kaznu zatvora u trajanju od 180 (sto osamdeset)​​ dana, obavezujući optuženog da oštećenoj Šumarsko gazdinstvo​​ nadoknadu štetu od 600 € (šest stotina) evra.

• S druge strane Apelacioni sud je rešenjem [PAKR.br.350/2019] prihvatio žalbu podnosioca zahteva, poništavajući presudu Osnovnog suda [PKR.br.135/2017] od 27. maja 2019. godine i stvar je vratio istom sudu na ponovno suđenje.​​ 

Postupak u ponovnom suđenju​​ 

​​ 

• Dana 15. aprila 2022. godine,​​ Osnovni sud je presudom [PKR.145/19] proglasio: (i) krivim podnosioca zahteva jer je u periodu od decembra 2016. godine do januara 2017. godine u Vitini, u prostorijama Šumarskog gazdinstva,​​ okrivljeni u svojstvu službenog lica, iskorišćavajući službenu dužnost ili ovlašćenje, prevazišao njegove nadležnost u cilju nezakonitog sticanja imovinske​​ koristi za sebe, tako što je na poziciji vršioca dužnosti odgovornog lica Šumarskog gazdinstva u Vitini prodao drva građaninu S.Sh., 10m drva u vrednosti od 250€ (dve stotine i pedeset evra),​​ a koje je Šumarsko gazdinstvo u Vitini prijavila u Policijskog stanici u Vitini kao ukradene. Ovim postupkom on je izvršio krivično delo zloupotreba službene dužnosti ili ovlašćenja iz stava 1., člana 422. (Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja) Krivičnog zakonika Republike Kosovo Br. 04/L-082.​​ 

• Dalje, podnosilac zahteva je osuđen na (II) kaznu zatvora u trajanju od 180 (stotinu i osamdeset) dana, koja će biti izvršena nakon pravosnažnosti presude; U kaznu zatvora optuženog je uračunato i vreme provedeno u meri zadržavanja (hapšenje) od 1. marta 2017. godine do 2. marta 2017. godine; (III) Optuženom Kadriju Ismajliju izrečena je i​​ dopunska kazna,​​ zabrana​​ obavljanja dužnosti u javnoj upravi ili​​ javnoj službi u trajanju od 1 godine nakon izdržavanja kazne zatvora; (IV) Obavezuje se optuženi Kadri Ismajli da oštećenom Šumarskom gazdinstvu​​ nadoknadi iznos od 250 € (dve stotine i pedeset) evra u roku od 15 dana, nakon što ova presuda postane pravosnažna, pod pretnjom prinudnog izvršenja; (V) Obavezuje se optuženi da plati troškove postupka, odnosno sudski paušal u iznosu od 50€ (pedeset evra), kao i iznos od 50€ (pedeset evra) na ime takse za nadoknadu žrtvama zločina u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.​​ 

• Protiv gore navedene presude podnosilac zahteva je predao žalbu zbog bitnih povreda odredbi krivičnog postupka, odredbi Krivičnog zakonika, pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i odluke o krivičnoj sankciji, uz predlog da se žalba prihvati i da se optuženi oslobodi ili da se stvar vrati na ponovno odlučivanje.​​ 

• S druge strane,​​ Apelaciono​​ tužilaštvo​​ je podneskom [PPA/I.br.317/22] od 16. juna 2022. godine,​​ predložilo da se žalba branioca optuženog Kadrija Ismajlija odbije, a da se presuda na koju se žali potvrdi.​​ 

• Dana 19. jula 2022. godine,​​ Apelacioni sud je presudom [PAKR.br. 312/2022]​​ odbio​​ žabu​​ podnosioca zahteva kao neosnovanu, a potvrdio je presudu Osnovnog suda [PKR.br.145/19] od 15. aprila 2022. godine.​​ 

• Protiv presude Apelacionog suda podnosilac zahteva je predao zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitnih povreda odredbi krivičnog postupka i zbog povreda odredbi podstava 1.4, člana 385.​​ (Povreda krivičnog zakona) Zakonika o parničnom postupku Br. 04/L-123, s predlogom da se prihvati zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan i da se ponište osporene presude, a predmet da se vrati na ponovno suđenje i odlučivanje u prvostepeni sud. Takođe, podnosilac zahteva je predložio sudu da donese odluku o pomeranju izvršenja kazne do donošenja odluke u vezi sa zahtevom za zaštitu zakonitosti.​​ 

• Dana 14. novembra 2022. godine,​​ Kancelarija glavnog državnog tužioca je putem dopisa [KMLP.II.br.266/2022] predložila da se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva odbije kao neosnovan.​​ 

• Dana 23. decembra 2022. godine,​​ Vrhovni sud je presudom [Pml.br. 429/2022] odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva koji je podnet protiv presude Osnovnog suda [PKR.br.145/2019] od 15. aprila 2022. godine i Apelacionog suda [PAKR.br.312/2022] od 19. jula 2022. godine. O obrazloženju svoje presude, Vrhovi sud istakao je sledeće:​​ 

Nije održiv navod odbrane u vezi s povrednom odredbe člana 385., stava 1., podstava 1.4 ZKP-a, jer je u optužnici državni tužilac predložio da se nakon održavanja sudskog pretresa i izvođenja dokaza, osuđeni proglasi krivim za ovo krivično delo i da bude kažnjen meritornom kaznom u skladu sa Krivičnim zakonikom, KZRK u članu 62., stavu 2., podstavu 2.3 propisuje zabranu vršenja profesije, delatnosti ili dužnosti. Navodi branioca se pozivaju na načinjenoj grešci u prepisivanju nekih citiranih članova u vezi sa merenjem, odnosno ublažavanjem visine izrečene kazne, ali je bitno da u slučaju izricanja kazne nisu prevaziđene​​ zakonske​​ nadležnosti​​ i data obrazloženja u vezi sa odlukom o kazni nisu obuhvaćena proceduralnim povredama. Prvostepeni sud je u slučaju izricanja kazne osuđenom izrekao minimum koji je zakonski predviđen za ovo krivično delo.​​ 

Navodi podnosioca zahteva

• Podnosilac zahteva navodi da su mu osporenom presudom Vrhovnog suda povređena​​ osnovna prava i slobode zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, u vezi sa članom​​ 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da u okolnostima konkretnog slučaju imamo posla​​ „sa odsustvom davanja dovoljnog i detaljnog obrazloženja​​ u vezi sa odbijanjem podnesenih navoda kao neosnovanih, imajući u vidu nedostatke koji su se pojavili i koji su i više nego evidentni tokom donošenja presuda od strane prvostepenog i drugostepenog suda, kao posledica došlo je do nepravične primene zakona na štetu osuđenog.“

• U kontekstu izricanja dopunske kazne protiv podnosioca zahteva, u konkretnom slučaju​​ „nalazimo da su primenjena dva Krivična zakonika i da je takva pojava​​ zakonski neprihvatljiva. Radi potkrepljivanja ove tvrdnje istakao je da je zakonska norma – član 59., stav 1. Krivičnog zakonika stupila na snagu 1. januara 2013. godine, a koja propisuje​​ vrste obaveza određene uslovnom kaznom koje su taksativno specifikovane na​​ 228. strani ovog Zakonik, a mom branjeniku, Kadriji Ismajliju je izrečena dopunska kazna, sprovođenjem člana 59., stava​​ 1., podstava 2.3, u vezi sa članom 62. KZRK-a, gde je takva dopunska kazna propisana Krivičnim zakonikom (KZRK-om) koji je stupio na snagu 14. januara 2019. godine (vidi: 17. stranu ovog Zakonika).​​ 

• Prema podnosiocu zahteva,​​ dok redovni sudovi navode da je isti izvršio krivično delo na kraju 2016. godine i početkom 2017, godine, dakle prema njegovom mišljenju primenjivi zakon bi trebalo da bude „Krivični zakonik iz 2013. godine“, a ne kako je pogrešno postupljeno u konkretnom slučaju, primenom novog Zakonika, čime je načinjena povreda odredbi Krivičnog​​ zakonika koja je propisana članom 385., stavom 1., podstavom 1.4 ZKP-a.​​ 

• Na kraju, podnosilac zahteva navodi da u konkretnom slučaju nema štete koju je on naneo i u vezi sa navodnom štetom, ovlašćena zastupnica opštine, a ni ovlašćena zastupnica oštećene, nisu se izjasnile o izazvanoj šteti, pošto se tako nešto nije dogodilo niti je isti stekao jedan cent.​​ 

• Konačno, podnosilac zahteva od Suda traži da se njegov zahtev: I. PROGLASI prihvatljivim​​ za razmatranje merituma; II. DA SE PROGLASI neustavnom presuda Vrhovnog suda Kosova​​ [Pml. br. 429/2022] od 23. decembra 2022. godine; III. Da​​ se​​ konačna odluka prvostepenog suda – Departmana za teške zločine​​ [PKR.br .145 /19] od 15. aprila 2022. godine​​ vrati Osnovnom sudu na ponovno suđenje; IV. Zahtev zastupnika osuđenog o ne započinjanju​​ izvršenja kazne izrečene presudom Osnovnog suda – DTZ u Gnjilanu pod oznakom [PKR.br. 145 1 2019] od 15. aprila 2022. godine do trenutka donošenja odluke u vezi sa podnetim zahtevom.​​ 

Relevantne ustavne i zakonske odredbe​​ 

Ustav Republike Kosovo​​ 

Član 31.​​ 

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

1. Svakome se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih nadležnosti.​​ 

2. Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.​​ 

3. Suđenje je javno, osim u slučajevima kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je isključivanje štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloljetnika, ili zaštiti privatnog života stranaka u postupku, na zakonom propisan način.​​ 

4. Svako ko je optužen za krivično djelo ima pravo da ispituje prisutne svjedoke i da zahtijeva obavezno pojavljivanje svjedoka, vještaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti činjenice.​​ 

5. Svako ko je optužen za krivično delo će se smatrati nevinim, sve dok se ne dokaže njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.

ZAKONIK BR. 04/L-082​​ KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO​​ (SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVO / br.19 /​​ 13. JUL 2012. GODINE, PRIŠTINA)

DOPUNSKE KAZNE

Član 62. Dopunske kazne​​ 

1. Dopunska kazna može biti izrečena zajedno sa glavnom ili alternativnom kaznom.​​ 

2. Dopunske kazne su:

[...]

2.3. zabrana obavljanja dužnosti u javnoj službi ili javnoj upravi;

GLAVA​​ XXXIV​​ JAVNA KORUPCIJA I DELA PROTIV JAVNE DUŽNOSTI​​ 

Član 422.​​ 

Zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja​​ 

​​ 1. Ovlašćeno lice koje, koristeći se svojim položajem ili ovlašćenjima, prekorači granice svojih ovlašćenja ili ne sprovede svoje dužnosti, sa namerom da stekne korist za sebe ili drugoga, ili da izazove štetu ili ozbiljnu povredu prava drugoga, kazniće se kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do pet (5) godina.

ZAKONIK BR. 06/L-074​​ KRIVIČNI ZAKONIK REPUBLIKE KOSOVO (SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVO /​​ Br. 2/14.​​ JANUAR 2019. GODINE, PRIŠTINA)

DOPUNSKE KAZNE​​ 

Član 59. Dopunske kazne​​ 

1. Dopunska kazna može biti izrečena zajedno sa glavnom ili alternativnom kaznom.​​ 

2. Dopunske kazne mogu biti:​​ 

 ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ [...]

2.3. zabrana obavljanja funkcija u javnoj upravi ili javnoj službi;​​ 

Član 62.​​ 

Zabrana obavljanja dužnosti u javnoj upravi ili javnoj službi​​ 

1. Sud će izvršiocu da zabrani obavljanje dužnosti u javnoj upravi ili javnoj službi u trajanju od jedne (1) do pet (5) godina nakon izdržavanja kazne zatvora, ako je izvršilac zloupotrebio takvu dužnost zbog čega je kažnjen kaznom zatvora.​​ 

2. Sud može izvršiocu da zabrani obavljanje dužnosti u javnoj upravi ili javnoj službi u trajanju od jedne (1) do tri (3) godina, ako je izvršilac zloupotrebio takvu dužnost zbog čega je kažnjen novčanom kaznom ili uslovnom osudom.

ZAKONIK Br. 04/L-123​​ O KRIVIČNOM POSTUPKU​​ (SLUŽBENI LIST REPUBLIKE KOSOVO / Br. 37 / 28. DECEMBAR 2012. GODINE,​​ PRIŠTINA)

Član 385. godine​​ ​​ 

Povreda krivičnog zakona​​ 

1. Povreda krivičnog zakona postoji:​​ 

[…]

1.4. za krivično delo koje je predmet optužbe primenjen je zakon koji ne važi; ​​ 

Ocena prihvatljivosti zahteva​​ 

• Sud, prvo, razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti koji su propisani Ustavom, određeni Zakonom i dalje specifikovani Poslovnikom o radu.​​ 

• U tom smeru, Sud se prvo poziva na stavove 1. i 7., člana 113. Ustava, koji propisuju:​​ ​​ 

„1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnijele sudu na zakonit način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom.”

• Dalje, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti propisane Zakonom. S tim u vezi, Sud se poziva​​ na članove 47.​​ [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:​​ 

Član 47.

[Individualni zahtevi]

„1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ. 2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.“

Član 48.

[Tačnost podneska]

„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori.”

Član 49.

[Rokovi]

„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku.[…].”

• Što se tiče ispunjenja ovih kriterijuma, Sud primećuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno presudu Apelacionog suda [Pml.br.429/2022] od 23. decembra 2022. godine​​ pošto je iskoristio​​ sva pravna sredstva​​ propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe pojasnio osnovna prava i slobode za koje on navodi da su povređena, u skladu sa zahtevima iz člana 48. Zakona i predao je zahtev u skladu sa rokovima propisanim članom 49. Zakona.

• Međutim, pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio zahteve prihvatljivosti propisane​​ stavom (2), pravilom 34. (Kriterijumi prihvatljivosti)​​ Poslovnika o radu. Pravilo 34 (2) Poslovnika o radu propisuje kriterijume na osnovu kojih Sud može da razmatra zahtev, uključujući kriterijum da zahtev ne bude jasno neosnovan. Specifično, pravilo 34 (2) propisuje da:​​ 

„Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju.”

• Gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i Suda, omogućava poslednje pomenutom da​​ proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji su povezani sa meritumom nekog slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ukoliko isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan​​ na ustavnim osnovama, kako je propisano stavom (2) pravila 34. Poslovnika o radu (visi slučaj​​ KI04/21,​​ podnositeljka zahteva​​ Nexhmije Makolli,​​ rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26, vidi takođe slučaj​​ KI175/20,​​ podnosilac​​ zahteva​​ Kosovska agencija za privatizaciju,​​ rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).​​ 

• Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao​​ „očigledno neosnovan“​​ u celini ili samo u odnosu na neki konkretan navod koji zahtev može da sadrži. U tom smislu, bilo bi tačnije kada bi se 0 istima govorilo kao 0​​ „očigledno neosnovanim navodima“.​​ Ovi poslednje pomenuti se na osnovu sudske prakse ESLJP-a mogu svrstati u četiri posebne grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi​​ „četvrtog stepena“; (ii) navodi koje karakteriše​​ „jasno ili očigledno odsustvo povrede“; (iii)​​ „nepotkrepljeni ili neobrazloženi navodi“, kao i (iv)​​ „haotični ili nejasni navodi“​​ (vidi slučajeve ESLJP-a,​​ Kemmachev protiv Francuske, zahtev br. 17621/91,​​ kategorija (i),​​ Mentzen protiv Letonije,​​ zahtev br. 71074/01,​​ kategorija (ii) i​​ Trofimchuk protiv Ukrajine, zahtev. 4241/03,​​ kategorija (iii)).

• U kontekstu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno u oceni da li je zahtev očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, Sud će prvo podsetiti na dotične navode podnosioca zahteva, u čijoj će oceno Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojom je, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] obavezan da tumači osnovna ljudska prava i slobode zagarantovane Ustavom.​​ 

• U svetlu ove normativne pozadine, Sud podseća da je ključno pitanje u okolnostima konkretnog slučaja povezano sa navodom podnosioca zahteva u vezi s nedostatkom obrazloženja sudske odluke o njegovom proglašenju krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja kao i dopunskom kaznom zabrane​​ obavljanja dužnosti u​​ javnoj upravi ili javnoj službi​​ u trajanju od 1 godine nakon izdržavanja zatvorske kazne.​​ U konkretnom slučaju podnosioca zahteva je Osnovni sud proglasio krivim za izvršenje krivičnog dela zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja,​​ pošto je u periodu od decembra 2016. godine do januara 2017. godine u Vitini, u prostorijama Šumarskog gazdinstva, isti u svojstvu službenog liva, iskorišćavajući službenu dužnost ili ovlašćenje prevazišao njegove nadležnosti s ciljem​​ protivzakonitog sticanja imovinske koristi za sene, tako što je na poziciji vršioca dužnosti odgovornog lica Šumarskog gazdinstva u Vitini prodao 10 m drva​​ građaninu S.Sh. u iznosu od 250€ (dve stotine i pedeset evra), koje je Šumarsko gazdinstvo u Vitini prijavila u Policijskog stanici u Vitini kao ukradene.​​ Podnosilac zahteva je osuđen na (I) kaznu zatvora u trajanju od​​ 180 (stotinu i osamdeset) dana; (II) izrečena​​ mu​​ je i​​ dopunska kazna,​​ zabrana obavljanja dužnosti u javnoj upravi ili javnoj službi u trajanju od 1 godine nakon izdržavanja kazne zatvora; (III)​​ obavezan je​​ da oštećenom Šumarskom gazdinstvu​​ u Vitini​​ nadoknadi iznos od 250 € (dve stotine i pedeset) evra u roku od 15 dana. Žalbu podnosioca zahteva je Apelacioni sud odbio​​ kao neosnovanu. Na samom kraju,​​ Vrhovni sud je presudom [Pml.br. 429/2022] odbio je kao neosnovan zahtev podnosioca zahteva za zaštitu zakonitosti.​​ 

• S tim u vezi, Sud podseća da podnosilac zahteva osporava​​ konstatacije redovnih sudova pred Sudom, navodeći povredu člana 31. [Pravno na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, kao rezultat odsustva obrazloženja sudske odluke.​​ 

• U tom aspektu, Sud prvo ističe da je pravo na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a, i njegovo sprovođenje, detaljno tumačio ESLJP-a kroz svoju sudsku praksu. Shodno tome, što se tiče tumačenja navode o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, kao rezultata​​ „neobrazlaganja sudske odluke“,​​ Sud će se pozvati na sudsku praksu ESLJP-a; a zatim će primeniti iste na okolnosti konkretnog slučaja.​​ 

I. Ocena suda o navodima o povredi prava na​​ „obrazloženu odluku“​​ 

• Opšta načela​​ 

• U vezi s pravom na obrazloženu sudsku odluku, koje je zagarantovano članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6.1​​ EKLJP-a, Sud prvo ističe da on već ima konsolidovanu sudsku praksu. Ova praksa je izgrađena na osnovu sudske prakse ESLJP-a (uključujući, ali ne ograničavajući se na slučajeve​​ Hadjianastassiou protiv​​ Grčke, br. 12945/87 presuda od 16. decembra 1992. godine;​​ Van de Hurk protiv​​ Holandije, br. 16034/90, presuda od 19. aprila 1994. godine;​​ Hiro Balani​​ protiv Španije,​​ br. 18064/91,​​ ​​ presuda od 9. decembra 1994. godine;​​ Higgins i ostali protiv Francuske, br. 134/1996/753/952,​​ presuda od 19. februara 1998. godine;​​ Garcia Ruiz​​ protiv​​ Španije, br. 30544/96,​​ presuda od 21. januara 1999. godine;​​ Hirvisaari​​ protiv​​ Finske, br. 49684/99,​​ presuda od 27. septembra 2001. godine;​​ Suominen​​ protiv​​ Finske,​​ br. 37801/97,​​ presuda od 1. jula 2003. godine;​​ Buzescu​​ protiv​​ Rumunije, br. 61302/00,​​ presuda od 24. maja 2005. godine;​​ Pronina​​ protiv​​ Ukrajine, br. 63566/00,​​ presuda od 18. jula 2006. godine;​​ i​​ Tatishvili​​ protiv​​ Rusije, br. 1509/02,​​ presuda od 22. februara 2007. godine). Šta više, osnovna načela koja se tiču prava na obrazloženu sudsku odluku​​ su elaborirana i u slučajevima ovog Suda (uključujući, ali ne ograničavajući se na​​ ​​ KI22/16, podnosilac​​ zahteva​​ Naser Husaj,​​ presuda od 9. juna 2017. godine;​​ KI97/16, podnosilac​​ zahteva​​ IKK Classic,​​ presuda od 9. januara 2018. godine;​​ KI143/16, podnosilac​​ zahteva​​ Muharrem Blaku i drugi, rešenje od 13. juna 2018. godine;​​ KI87/18, podnosilac zahteva​​ IF Skadiforsikring, presuda od 27. februara 2019. godine i​​ KI24/17, podnosilac​​ zahteva​​ Bedri Salihu, presuda od 27. maja 2019. godine;​​ KI35/18, podnosilac​​ zahteva​​ Bayerische Versicherungsverbrand, presuda od 11. decembra 2019. godine;​​ KI230/19, podnosilac​​ zahteva​​ Albert Rakipi,​​ presuda od 9. decembra 2020. godine, stav 135; i na kraju​​ KI195/20, podnosilac​​ zahteva​​ Aigars Kesengfelds, vlasnik​​ nebankarske finansijske institucije „Monego“,​​ presuda od 29. marta 2021. godine, stav​​ ​​ 120).

• U principu, Sud ističe da​​ garancije sadržane u članu 6.1 EKLJP-a uključuju obavezu da sudovi navedu dovoljno razloga za svoje odluke (visi slučaj ESLJP-a​​ protiv​​ Belgije, br. 8950/80, presuda od 30. novembra 1987. godine, stav​​ 53;​​ kao i slučaj Suda​​ KI230/19,​​ podnosilac​​ zahteva​​ Albert Rakipi,​​ gore citiran,​​ stav​​ 139;​​ i slučaj​​ KI87/18,​​ podnosilac​​ zahteva​​ IF Skadiforsikring,​​ stav​​ 44).

• Sud takođe naglašava da​​ na osnovu njegove sudske prakse​​ prilikom ocene principa koji se​​ odnosi na pravilno sprovođenje pravde, odluke sudova moraju sadržavati obrazloženje na kojem se zasnivaju. Obim u kojem se primenjuje ova obaveza navođenja razloga može varirati u zavisnosti od prirode odluke i mora se odrediti u smislu okolnosti konkretnog slučaja. Suštinski argumenti podnosilaca zahteva su ti na koje se mora odgovoriti, a navedeni razlozi moraju biti zasnovani na važećem zakonu (vidi, slično, slučajeve ESLJP-a​​ Garcia Ruiz protiv Španije, br. 30544/96, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 29;​​ Hiro Balani protiv Španije,​​ br. 18064/91,​​ presuda od 9. decembra 1994. godine, stav 27; i​​ Higgins i drugi protiv Francuske,​​ br.​​ 134/1996/753/952, presuda od 19. februara 1998. godine,​​ stav 42, vidi, takođe, slučaj Suda​​ KI97/16,​​ podnosilac zahteva​​ IKK Classic, citiran u tekstu iznad, stav 48; i slučaj​​ KI87/18,​​ podnosilac zahteva​​ IF Skadeforsikring, citiran u tekstu iznad, stav​​ 48). Iako ne traži da se detaljno odgovori na svaki prigovor koji predoči podnosilac zahteva, ta obaveza ipak podrazumeva da strane u sudskom postupku mogu očekivati​​ da dobiju​​ konkretan i izričit odgovor na one svoje navode koji su odlučujući za ishod sprovedenog postupka (vidi, slučaj​​ Morerira Ferreira protiv Portugalije,​​ br. 19867/12,​​ presuda od​​ 11. jula 2017. godine, stav 84 i sve tu korišćene reference, kao i slučaj Suda​​ KI230/19,​​ podnosilac zahteva​​ Albert Rakipi, presuda od 9. decembra 2020. godine, stav​​ 137); i na kraju​​ KI195/20, podnosilac​​ zahteva​​ Aigars Kesengfelds, vlasnik nebankarske finansijske institucije „Monego“, presuda od 29. marta 2021. godine, stav ​​ 122).

• Pored toga, Sud se poziva i na svoju sudsku praksu gde određuje da obrazloženje odluke treba da naglasi odnos između nalaza osnovanosti i razmatranja dokaza s jedne strane i pravnih zaključaka suda se druge strane. Presuda suda će povrediti ustavno načelo zabrane proizvoljnosti u odlučivanju ako dato obrazloženje ne sadrži utvrđene činjenice, zakonske odredbe i logični odnos među njima (vidi slučajeve Suda br.​​ KI72/12, podnosioci zahteva​​ Veton Berisha i Ilfete Haziri, presuda od 17. decembra 2012. godine, stav 58, i​​ KI97/16, podnosilac zahteva​​ IKK Classic, presuda od 8. decembra 2017. godine;​​ KI87/18, podnosilac zahteva​​ „IF Skadeforsikring“,​​ presuda od 27. februara 2019. godine, stav 44;​​ KI230/19, podnosilac zahteva​​ Albert Rakipi,​​ presuda od 9. decembra 2020. godine, stav​​ 138;​​ i na samom kraju slučaj​​ KI195/20,​​ podnosilac zahteva​​ Aigars Kesengfeldsvlasnik nebankarske finansijske institucije​​ “Monego”,​​ presuda od 29. marta 2021. godine, stav​​ 123).

• Primena gore navedenih načela u okolnostima ovog slučaja

• Pozivajući se na​​ navode potegnute u zahtevu, Sud podseća da je glavni navod podnosioca zahteva povezan sa odsustvom obrazloženja presuda redovnih sudova u vezi sa njegovim proglašenjem krivim za krivično delo zloupotreba službene pozicije ili ovlašćenja. Dakle, isti u srži navodi da u kontekstu izricanja dopunske kazne​​ „nailazimo na primenu dva krivična zakonika i da je takva pojava pravno neprihvatljiva“.​​ Takođe, isti ističe da nije izvršio krivično delo i da presude ne potenciraju ko je oštećena strana.​​ 

• U vezi s gore navedenim pitanjima, Sud će se u nastavku pozvati na relevantne delove presuda osnovnih sudova, koji tretiraju navode podnosioca zahteva. Prvo se Sud poziva na relevantne delove presude Osnovnog suda [PKR. 145/19] od 15. aprila 2022. godine, koji obrazlaže:​​ 

„Sud je nakon razmatranja i ocene dokaza našao da: je optuženi kadri Ismajli, u svojstvu službenog lica​​ iskorišćavajući službenu dužnost ili ovlašćenje, prevazišao njegove nadležnosti u cilju nezakonitog sticanja imovinske koristi za sebe, tako što je na poziciji vršioca dužnosti odgovornog lica Šumarskog gazdinstva u Vitini prodao građaninu Skenderu Shemsiu,​​ količinu drva od​​ 10m u vrednosti od 250€, a koje je Šumarsko gazdinstvo u Vitini prijavila u Policijskog stanici u Vitini kao ukradene.​​ 

[...]​​ stoga, je na kraju sud na osnovu člana 361., stavova 1. i 2. ZKPRK-a, savesno ocenio svaki dokaz jedan po jedan, a zatim i sve zajedno i na osnovu izvedenih ocena došao je do​​ punog​​ zaključka​​ da je činjenično stanje ubedljivo dokazano i da je optuženi Kadrija Ismajli izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja iz člana 422.. stava 1. KZRK-a, a ta koje je i krivično odgovoran i kriv.“

• Takođe, Sud primećuje da je Apelacioni sud presudom​​ [Rev.br.165/2022]​​ od 6. jula 2022. godine,​​ dao njegovo obrazloženje u vezi sa navodima podnosioca zahteva, gde je, između ostalog, obrazložio:​​ 

U žalbi branioca optuženog​​ Kadrija Ismajlija, advokata Shemsedina Pire se navodi da je presuda obuhvaćena bitnim povredama odredbi krivičnog postupka iz člana 384., stava 1., podstava 1.12 ZKP-a, jer je izreka presude nejasna, nerazumljiva i nije u skladu sa sobom i obrazloženjem, jer nisu predstavljene odlučujuće činjenice. U konkretnom slučaju se ističe da optuženi nije imao materijalnu dobit, dakle izreka je u suprotnosti sa obrazloženjem i sadržajem materijalnih dokaza.​​ 

Ocenjujući presudu na koju se žali, prema žalbenim navodima, ali i po službenoj dužnosti u skladu sa članom 394., stavom 1. ZKPK-a, Apelacioni sud​​ nalazi da​​ ​​ gore navedeni​​ žalbeni navodi nisu održivi. Presuda na koju se žali ne sadrži bitne povrede odredbi krivičnog postupka propisane članom 384., stavom 1., podstavovima 1.1 i 1.2 ZKP-a, na koje se branilac poziva bez osnova, niti druge povrede koje bi ovaj sud​​ obavezno razmatrao. Prvostepeni sud je u obrazloženju presude na koju se žali podneo činjenice koje je potvrdio i o kojima je dao jasna, logična i ubedljiva obrazloženja​​ o takvom potvrđivanju činjenica, koje kao pravične prihvata i ovaj Sud.​​ 

• Na kraju je Vrhovno sud presudom​​ [Pml.br. 429/2022] odbacio kao neosnovan zahtev podnosioca zahteva za zaštitu zakonitosti, gde je u vezi sa njegovim navodom o primeni​​ „dva različita krivična zakonika“​​ od strane redovnih sudova, neizvršenje krivičnog dela, kao i neodređivanje ko je oštećena strana obrazložio kao što sledi:​​ 

„Prvostepeni sud​​ je pravično našao da su u postupcima osuđenog formirani elementi krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja ili ovlašćenja iz člana 422., stava 1. KZRK-a i u svom obrazloženju je​​ objasnio konkretne okolnosti i činjenice u vezi sa inkriminišućim postupcima osuđenog, koji je preduzeo radnje radi lične koristi, što je dokazano uplatom od 250 € na štetu Šumarskog gazdinstva u Vitini, štaviše, osuđeni nijednim konkretnim dokazom nije potkrepio njegove navode da je tim novcem, od prodaje drva, platio popravku vrata i ograde dvorišta ove institucije.​​ 

Nije održiv navod odbrane u vezi sa povredom odredba 385., stava 1., podstava 1.4 ZKP-a, jer je u optužnici državni tužilac predložio da se nakon održavanja sudskog pretresa i izvođenja dokaza, osuđeni proglasi krivim za ovo krivično delo i da bude kažnjen meritornom kaznom u skladu sa Krivičnim zakonikom, KZRK u članu 62., stavu 2., podstavu 2.3 propisuje zabranu vršenja profesije, delatnosti ili dužnosti. Navodi branioca se pozivaju na načinjenu​​ grešku​​ u prepisivanju nekih citiranih članova u vezi sa merenjem, odnosno ublažavanjem visine izrečene kazne, ali je bitno da u slučaju izricanja kazne nisu prevaziđene zakonske nadležnosti i data obrazloženja u vezi sa odlukom o kazni nisu obuhvaćena proceduralnim povredama. Prvostepeni sud je u slučaju izricanja kazne osuđenom izrekao minimum koji je zakonski predviđen za ovo krivično delo.

[...]

Navodi odbrane da se ne zna niti se potencira ko je oštećena strana, kao i u vezi sa konstatacijom Komisije za​​ merenje drva konfiskovanih u depou, iz koje se vidi da osuđeni nije​​ proneverio ništa u Šumarskom gazdinstvu,​​ zbog čega je protiv njega vođen krivični postupak bez pravnog osnova proizilazi da neozbiljan navod jer je osuđeni potvrdio da je prodao 10 metara drva za 250 € s ciljem obezbeđivanja ograde i vrata za organ u kojem radi i kaže se da nema oštećene strane​​ i da ništa​​ nije zloupotrebljeno, proizilazi da je neozbiljan i​​ tendenciozan​​ navod s ciljem izbegavanja krivične​​ odgovornosti.“

• U ovom slučaju, Sud smatra da su redovni sudovi,​​ dotičnim odlukama tretirali i obrazložili navode podnosioca zahteva u svojstvu osuđenog za krivično delo zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja i izricanja dopunske kazne zabrane​​ obavljanja dužnosti u javnoj upravi ili javnoj službi u trajanju od 1 godine. U smislu gore navedenog, Sud primećuje da su redovni sudovi objasnili da:​​ (i) de se u postupcima osuđenog – podnosioca zahteva formiraju elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja i da su u njihovim obrazloženjima​​ sudovi objasnili inkriminišuće okolnosti i činjenice osuđenog; (ii) navod o primeni dva krivična zakonika su navodi koji se pozivaju na načinjenu grešku u​​ opisu​​ nekoliko citiranih članova u vezi sa merenjem, odnosno ublažavanjem visine izrečene kazne, ali je bitno da​​ u slučaju izricanja​​ kazne nisu prevaziđene zakonske nadležnosti i data obrazloženja u vezi sa odlukom o kazni nisu obuhvaćena proceduralnim povredama: (iii) navod da podnosilac​​ zahteva​​ nije kriv​​ i da se ne potencira ko je oštećena strana proizilazi da je neozbiljan navod jer je osuđeni u postupcima vođenim pred​​ redovnim sudovima isticao da je prodao 10 metara drva za 250​​ € s ciljem obezbeđivanja ograde i vrata sa organ u kojem radi i kaže se da nema oštećene strane jer nije ništa zloupotrebio, proizilazi da je neozbiljan i​​ tendenciozan​​ navod s ciljem izbegavanja krivične odgovornosti.​​ 

• Sud, na osnovu opštih načela ESLJP-a, koja su elaborirana iznad i na osnovu obrazloženja redovnih sudova, ocenjuje da su u slučaju podnosioca zahteva, redovni sudovi doneli njihove odluke u punom skladu sa standardima prava na pravično i nepristrasno suđenje. I to zbog činjenice da​​ je iz spisa predmeta očigledno da je odlučivanje bilo zasnovano na različitim dokazima i svedočenjima svedoka. Shodno tome, Sud smatra da su redovni sudovi ispunili njihovu ustavnu obavezu da daju dovoljno pravno obrazloženje u vezi sa zahtevima i navodima podnosioca zahteva.​​ Za posledicu, Sud smatra da je podnosilac zahteva imao koristi od prava da primi obrazloženu sudsku odluku, u skladu sa članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a.​​ 

• S tim u vezi, Sud smatra da je bitno da istakne opšti načelni stav da ​​ „pravda“ ​​ koja se​​ garantuje članom 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a, nije​​ „supstancijalna“​​ pravda, već​​ „proceduralna“​​ pravda. U​​ praktičnom smislu i načelno ova proceduralna pravda se izražava kroz kontradiktorne postupke, gde se stranke saslušavaju i stavljaju​​ u iste uslove pred Sudom (vidi, između ostalog, slučaju Suda KI131/19,​​ podnosilac​​ zahteva​​ Sylë Hoxha, rešenje o neprihvatljivosti od 21. aprila 2020. godine, stav 57; i KI49/19, citiran iznad, stav 55).​​ To tačno podrazumeva da stranama tokom jednog pravičnog i nepristrasnog postupka treba da: (i) se omogući​​ vođenje postupka na osnovu načela proceduralne kontradiktornosti; (ii) se pruža mogućnost da u različitim fazama postupka podnose argumente i dokaze koje smatraju bitnim za dotični slučaj;​​ (iii) se garantuje da su svi argumenti i dokazi, koji su bili bitni za rešavanje dotičnog slučaja, saslušani i razmotreni redovno od strane dotičnog suda; (iv) se garantuje​​ su činjenice i pravni navodi u sudskim odlukama razmotreni i detaljno obrazloženi; i da im se u skladu sa okolnostima slučaja (v) garantuje da su postupci, posmatrano u njihovoj celini,​​ bili pravični, a ne proizvoljni (vidi, između ostalog slučaj ESLJP-a​​ Garcia Ruiz protiv Španije, gore citiran, stav 29; i slučaj Suda, KI131/19, gore citiran i, stav 58).

• Sud dolazi do zaključka da u okolnostima konkretnog slučaja, podnosilac zahteva nije argumentovao da​​ gore pomenuti standardi i garancije iz člana 31. Ustava, a u vezi sa pravo na obrazloženu odluku, nisu sprovedeni. Podnosioci zahteva i dalje mogu biti nezadovoljni rezultatom suđenja u njihovim stvarima, međutim,​​ to nezadovoljstvo samo po sebi ne može​​ da potegne argumentovanu tvrdnju​​ o povredi osnovnih prava i​​ sloboda zagarantovanih Ustavom (vidi slučaj ESLJP-a:​​ Mezotur-Tiszazugi Tarsulat protiv Mađarske, br. 5503/02, presuda od 26. jula 2005. godine, stav 21).

• Shodno tome, Sud smatra da je ovaj navod podnosioca zahteva u vezi sa neobrazloženom sudskom odlukom očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, s toga se zahtev u njegovog celosti proglašava neprihvatljivim u skladu sa članom 113.7 Ustava i pravilom 34 (2) Poslovnika o radu:​​ 

IZ TIH RAZLOGA​​ 

Ustavni sud Republike Kosovo, u skladu sa članom 113.1 i 113.7 Ustava, članom 20. Zakona i pravilima 34 (2) i 48 (1) (b) Poslovnika o radu,​​ 30. januara 2024. godine,​​ jednoglasno:​​ 

ODLUČUJE​​ 

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;​​ i

• Ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu, u skladu sa stavom 5., člana 20. Zakona.​​ 

Sudija izvestilac  ​​   ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ ​​ Predsednica Ustavnog suda​​ 

Selvete Gërxhaliu Krasniqi   ​​  Gresa Caka Nimani