USTAVNI SUD

KI42/19, Podnosilac zahteva: Muhamet Prapashtica, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova  PML. br. 243/2018 od 12. novembra 2018. godine.  

KI42/19, rešenje o neprihvatljivosti od 10. novembra 2020. godine, objavljeno dana 3. decembra. 2020. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan

Okolnosti ovog konkretnog slučaja su povezani sa jednom nesrećom koja se desila 2008. godine, na jednoj od tačaka prodaje kompanije „M-Gas Petroll“, a za ovu tačku, na osnovu spisa predmeta, podnosilac zahteva, kao vlasnik firme „M-Gas Petroll“, nije imao potrebnu dokumentaciju. U nesreći je bilo poginulih, povređenih i naneta jematerijalna šteta.

Osnovni sud je proglasio krivim podnosioca zahteva zbog izvršenja krivičnog dela izazivanje opšte opasnosti, određujući takođe da je ovo krivično delo izvršeno iz nepažnje, ali, uzimajući u obzir činjenicu  da je isto imalo za posledice smrut jedne ili više osoba, kaznio je podnosioca zahteva sa četiri (4) godine i deset (10) meseci zatvora.    Krivica optuženog, odnosno podnosioca zahteva, je potvrđena i putem (i) Presude Apelacionog Suda, kojom su se odbili kao neosnovani svi navodi u vezi sa povredama odredbi krivičnog postupka i krivičnog zakona i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, menjajući tako Presudu nižestepenog suda samo u vezi sa odlukom o kazni, odnosno smanjenjem iste na samo 2 (dve) godine zatvora; i (ii) Presude Vrhovnog Suda, kojom su takođe odbili kao neosnovani svi navodi u vezi sa povredama odredbi krivičnog postupka i krivičnog zakona , potvrđujući tako Presudu nižestepenog suda. Zaključke Vrhovnog suda, podnosilac zahteva osporava pred Sudom, tvrdeći povrede (i) člana 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje ] Ustava, fokusirajući se na pogrešnu primenu i tumačenje krivičnog zakona i krivičnog postupka; i (ii) člana  23 [Ljudsko dostojanstvo ] Ustava, bez nekakvog jasnog i adekvatnog obrazloženja.

Navode podnosioca zahteva, Sud je razmotrio primenjujući sudsku praksu Evropskog Suda za Ljudska Prava, na osnovu kojih je Sud, u skladu sa članom 53 [Tumačenje Odredbi Ljudskih Prava] Ustava, obavezan da tumači prava i osnovne slobode koje su zagarantovane Ustavom. U vezi sa navodima o povredama člana 31 Ustava, Sud je naglasio da na osnovu sudske prakse Evropskog Suda za Ljudska Prava kao i sada već konsolidovane prakse Suda, navodi koji su povezani sa tumačenjem zakona i utvrđivanjem činjenica, u principu, nisu pitanja koja ulaze u delokrug nadležnosti Suda. Sud je, ipak, u okolnostima ovog slučaja, procenio svaki navod podnosioca zahteva, a sa posebnim naglaskom na navode u vezi sa povredama člana 7 (Opšta obaveza utvrđivanja potpunih i istinitih činjenica) Zakona o Krivičnom Postupku Republike Kosova i člana 20 (Uzročna veza) Krivičnog Zakonika Republike Kosova, i utvrdio je da su isti  očigledno neosnovani po ustavnim osnovama. Na osnovu procene Suda, redovni sudovi nisu primenili zakon na očigledno pogrešan način” i, samim tim, njihove konstatacije nisu rezultirale “proizvoljnim zaključcima” ili “očigledno nerazumljivim” za podnosioca zahteva. Naime, postupak je u svojoj celini bio pravičan i neproizvoljan. Sa druge strane, u vezi sa navodima o povredi člana 23 Ustava, Sud naglašava da na osnovu sudske prakse Evropskog Suda za Ljudska prava kao i na osnovu već konsolidovane prakse Suda, neobrazložene tvrdnje kao i one bez adkevatnih činjenica i argumenata, se ne mogu razmatrati od strane Suda, i, samim tim, na osnovu Zakona o Ustavnom Sudu i na osnovu Poslovnika o Radu Suda, iste su očigledno neosnovane po ustavnim osnovama.

Sledstveno tome, Sud je, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 47 Zakona o Ustavnom Sudu i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika o Radu, jednoglasno odlučio da je zahtev neprihvatljiv kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama.