USTAVNI SUD

KI112/18, Podnosilac: Mehrije Rexha, Ocena Ustavnosti Presude Vrhovnog suda Kosova ARJ-UZVP. br. 43/2018 od 26. juna 2018. godine 

KI112/18, Rešenje o neprihvatljivosti, usvojeno dana 11. decembar 2019. godine, objavljeno dana 6 januara 2019. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan,  

Podnositeljka zahteva je Jednog neodređenog dana podnela tužbu za potvrdu vlasništva nad jednim poslovnim prostorom. Ovo vlasništvo je Presudom Opštinskog suda u Prištini C. br. 602/04, bilo odobreno na osnovu ugovora o kupoprodaji nepokretne imovine od 12. marta 1999. godine, koje je podnositeljka zahteva podnela kao dokaz pred Opštinskim sudom.

Nakon ovog postupka, počeo je niz krivičnih postupaka, gde se za taj ugovor od 12. marta 1999. godine, došlo do zaključka da isti sadrži elemente falsifikovanja. Na kraju je Vrhovni Sud odlučio da donese odbijajuću Presudu protiv podnositeljke zahteva zbog zastarelosti krivičnog gonjenja, i između ostalog je naglasio da “predstavljanje ugovora o kupoprodaji stana sa falsifikovanim potpisima u parničnom postupku, kao dokaz su bez ikakve sumnje nezakonita i inkriminišuća dela zato što je ovaj ugovor njoj koristio kao dokaz o vlasništvu u parničnom postupku”.

Kao posledica krivičnih postupaka i žalbe lica (S.R), Katastarska Agencija Kosova je poništila registraciju odgovarajuće nepokretne imovine na ime podnositeljke zahteva u Registru za prava nad nepokretnom imovinom. Od tog momenta počinju postupci upravnog spora, i redovni sudovi su odbili zahtev podnositeljke zahteva obrazlažući da na osnovu zakonskih propisa koji su na snazi, ona nije ispunila uslove i nije podnela dokumente koji bi potvrdili njeno imovinsko pravo.

Podnositeljka zahteva je pred Sudom tvrdila da su njoj povređena ustavna prava zbog dva razloga: (i) povrede njenog prava na pretpostavku nevinosti, kao što je to zagarantovano stavom 5 člana 31 Ustava, jer, kako je ona tvrdila, redovni sudovi nisu uzeli u obzir činjenicu da je optužnica protiv nje odbijena i njoj nije suđeno i ona nije proglašena krivom za krivično delo i (ii) ukidanja na arbitraran način i van svakog postupka naslova vlasništva nad poslovnim prostorom, kao posledicu povrede njenog prava na pretpostavku nevinosti.

Sud je, tokom razmatranja slučaja, detaljno razradio sudsku praksu Evropskog Suda za Ljudska Prava i zaključio je da u slučaju podnositeljke zahteva, njeno pravo o pretpostavci nevinosti nije bilo povređeno u odlukama redovnih sudova. Dalje, Sud je takođe utvrdio da zaključci Osnovnog suda, Apelacionog Suda i Vrhovnog suda u nizu upravnih sporova podržavaju njihovo obrazloženje na relevantnom zakonodavstvu u vezi sa pitanjima dokumentacije za utvrđivanje prava na imovinu.

Samim tim, Sud je utvrdio da je zahtev podnositeljke zahteva očigledno neosnovan po ustavnim osnovama, u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu.