USTAVNI SUD

KI226/21, Podnosilac: Bajram Gegaj, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda PML. br. 378/2021 od 4. novembra 2021. godine 

KI226/21, Rešenje o neprihvatljivosti od 11. maja 2022. godine, objavljeno dana 13.juna 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, krivični postupak, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev   

Iz spisa predmeta rezultira da je podnosilac zahteva imao imovinske nesuglasice sa svojim bratom I.G., kojeg je kasnije i ubio i pritom je ranio i oštećenu N.G.  Osnovno tužilaštvo u Prizrenu, Odeljenje za teška krivična dela, podiglo je optužnicu protiv podnosioca zahteva zbog krivičnog dela teško ubistvo, krivičnog dela ubistvo u pokušaju i krivičnog dela neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja iz člana 374. stav 1. KZK-a.  Osnovni sud u Prizrenu je odlučio da je podnosilac zahteva kriv zbog izvršenja krivičnih dela teško ubistvo i neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja; dok je podnosioca zahteva oslobodio od optužbi za krivično delo ubistvo u pokušaju. Apelacioni sud je odlučio da preinači presudu Osnovnog suda samo u vezi sa kvalifikacijom krivičnog dela, tako da, krivično delo teškog ubistva kvalifikuje kao krivično delo teško ubistvo iz člana 179. stav 1. podstav 3. KZK-a.  Branilac podnosioca zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim Sudom tvrdeći da je došlo do povrede krivičnog zakona, bitnih povreda odredbi krivičnog postupka kao i povreda drugih odredbi krivičnog postupka koje su i uticale na zakonitost sudske odluke i predložio je da se presude ponište a da se predmet vrati na ponovno suđenje pred prvostepenim sudom. Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca podnosioca zahteva podnet protiv presuda Osnovnog suda i Apelacionog suda.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je navodio da su mu presudom Vrhovnog suda povređena prava i osnovne slobode koje su zagarantovane članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava. Podnosilac zahteva je u suštini tvrdio da su odluke redovnih sudova kontradiktorne, nejasne i da nisu razjasnile dokaze koji su se koristili da bi se utvrdilo da je on kriv za krivična dela teškog ubistva i posedovanja i neovlašćene kontrole oružja a posebno da nisu uzeli u obzir činjenicu da je krivično delo izvršio u stanju jake razdraženosti.

U proceni navoda podnosioca zahteva, Sud je ocenio da su redovni sudovi na osnovu prikupljenih dokaza i svedočenja svedoka očevidaca van razumne sumnje utvrdili da je podnosilac zahteva kriv za ubistvo žrtve I.G., kao i da je kod podnosioca takođe pronađeno neovlašćeno oružje turske i hrvatske proizvodnje. Sud je takođe ocenio da su redovni sudovi utvrdili da podnosilac zahteva nije počinio krivično delo teško ubistvo u stanju jake razdraženosti jer se iz psihijatrijskih pregleda dokazalo suprotno.

Sud je utvrdio da je  zahtev podnosioca zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, i treba da se proglasi neprihvatljivim na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona kao i na osnovu pravila 39 (2) Poslovnika o radu.