USTAVNI SUD

KI165/23, Podnosilac: Ibrahim T. Shala, ocena ustavnosti presude [ARJ. br. 14/2023] Vrhovnog suda od 23. marta 2023. godine

KI165/23, rešenje o neprihvatljivosti od 18. januara 2024. godine, objavljeno 13. marta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, diskriminacija, pogrešna primena zakona, legitimna očekivanja

Podnosilac zahteva je obavljao dužnost sudije u Osnovnom sudu, ogranak u Klini. Podnosilac je podneo zahtev Sudskom savetu Kosova [SSK], kojim je tražio da mu se omogući da koristi službeno vozilo za potrebe putovanja od svog prebivališta u Glogovcu do radnog mesta u Klini. SSK je odbio zahtev podnosioca zahteva sa obrazloženjem da pravo na korišćenje službenih vozila imaju samo određene kategorije koje su utvrđene u Administrativnom uputstvu br. 03/2014. Osnovni i Apelacioni sud su delimično usvojili tužbeni zahtev podnosioca zahteva i odlučili da SSK isplati finansijsku naknadu podnosiocu zahteva za štetu koju je pretrpeo zbog nedozvoljavanja korišćenja službenog vozila. Redovni sudovi su obrazložili da je SSK dozvolio korišćenje službenog vozila nekim drugim sudijama i da iz tog razloga odbijanje zahteva podnosioca zahteva predstavlja diskriminaciju. Vrhovni sud je odlučujući o zahtevu za vanredno preispitivanje sudske odluke ukinuo odluke redovnih sudova i odlučio da SSK ni po jednoj zakonskoj odredbi nema obavezu da obezbedi prevoz podnosiocu zahteva.

Podnosilac zahteva je podneo zahtev Sudu, navodeći da odluka Vrhovnog suda predstavlja povredu članova 24, 31. i 46. Ustava u vezi sa članovima 6, 14. i članom 1. Protokola broj 1 EKLJP.

Sud je naglasio da je u nadležnosti SSK-a da odlučuje o korišćenju službenih vozila, koje, prema Administrativnom uputstvu br. 03/2014, pripada samo predsedavajućem SSK-a, članovima SSK-a, predsednicima sudova i rukovodiocima jedinica SSK-a. SSK je prihvatio činjenicu da dozvoljava korišćenje službenog vozila i u slučajevima kada pojedine sudije imaju isto mesto prebivališta i mesto rada. Sud je ocenio da podnosilac zahteva nije bio u situaciji koja je slična situaciji grupe sudija kojima je dozvoljeno da koriste službeno vozilo i da se nije radilo o diskriminaciji prema njemu, niti o proizvoljnoj primeni zakonskih odredbi. Sud je takođe ocenio da je odluka Vrhovnog suda dovoljno obrazložena i da se nije radilo o povredi prava na imovinu zbog toga što podnosilac zahteva nije mogao da ima “legitimna očekivanja” da će steći imovinu u ovom slučaju.