Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 30. novembra 2023. godine
Ref.br.: RK 2293/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI86/23
Podnosilac
Safete Palaj
Ocena ustavnosti presude [Ac. br. 2731/21] Apelacionog suda Kosova od
30. septembra 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnositeljka zahteva
Zahtev je podnela Safete Palaj iz Prištine (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva), koju zastupa Halil Palaj, advokat iz Prištine (u daljem tekstu: zastupnik podnositeljke zahteva).
Osporena odluka
Podnositeljka zahteva osporava ustavnost presude [Ac. br. 2731/21] Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) od 30. septembra 2022. godine.
Presuda [Ac. br. 2731/21] Apelacionog suda od 30. septembra 2022. godine uručena je podnositeljki zahteva 27. oktobra 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti presude [Ac. br. 2731/21] Apelacionog suda od 30. septembra 2022. godine, kojom su navodno povređena osnovna prava i slobode podnositeljke zahteva, zagarantovana članom 24. [Jednakost pred zakonom] i članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članu 22. (Procesuiranje podnesaka) i članu 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon), kao i pravilu 25. [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviće da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.
Postupak pred Sudom
Dana 20. aprila 2023. godine, zastupnik podnositeljke zahteva je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 3. maja 2023. godine, predsednica Suda je odlukom [br. GJR.KI86/23], imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca, dok je odlukom [br. KSH. KI86/23] imenovala Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Remzije Istrefi-Peci (predsedavajuća), Nexhmi Rexhepi i Enver Peci, članovi.
Dana 10. aprila 2023. godine, Sud je obavestio zastupnika podnositeljke o registraciji zahteva.
Dana 26. jula 2023. godine, Sud je tražio od Osnovnog suda u Gnjilanu tražio da dostavi povratnicu koja dokazuje datum kada je podnositeljka zahteva primila presudu [Ac. br. 2371/21] Apelacionog suda od 30. septembra 2022. godine.
Dana 03. avgusta 2023. godine, Osnovni sud je dostavio traženu povratnicu Sudu.
Dana 7.novembra 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasnoiznelo preporuku Sudu da odbije zahtev po kratkom postupku.
Pregled činjenica u slučaju
Na osnovu spisa predmeta, Sud primećuje da se suština predmeta odnosi na priznavanje prava na naknadu jubilarne nagrade u visini tri zarade podnositeljke zahteva od strane Opšte bolnice u Gnjilanu, u iznosu od 2.142,36 evra, zbog radnog staža u trajanju od 35 godina na osnovu Ugovora o radu br. 2256 od 31. decembra 2012. godine, kao i na osnovu člana 52. st. 1, 2 i 3 Opšteg kolektivnog sporazuma Kosova.
Dana 10. maja 2020. godine, podnositeljka zahteva je podnela tužbu Osnovnom sudu u Gnjilanu – Opšte odeljenje (u daljem tekstu: Osnovni sud), zbog toga što joj Opšta bolnica u Gnjilanu, iako je imala 35 godina radnog straža, nije nadoknadila jubilarnu nagradu za koju tvrdi da joj pripada na osnovu člana 17. st. 3 tačka 3.3 Sektorskog kolektivnog ugovora za zdravstvo i Zakona o radu.
Dana 11. januara 2021. godine, Osnovni sud je presudom [C. br. 44/20], (i) usvojio kao osnovan u celosti tužbeni zahtev podnositeljke zahteva; (ii) obavezao Opštu bolnicu u Gnjilanu da joj nadoknadi jubilarnu nagradu u visini tri (3) zarade u ukupnom iznosu od 2.142,36 evra, sa zakonskom kamatom od 8%, koja će se obračunavati od dana donošenja presude pa do konačne isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja; i (iii) obavezao Opštu bolnicu u Gnjilanu da nadoknadi podnositeljki zahteva troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 270 evra, u roku od 7 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Osnovni sud je u svom obrazloženju ocenio da je Opšti kolektivni sporazum Kosova, tačnije član 52. tog Sporazuma, bio primenljiv u konkretnom slučaju i da Opšta bolnica u Gnjilanu ima za obavezu da tužilji povodom navršavanja jubilarnih godina isplati ovu nagradu.
U zakonskom roku, Opšta bolnica u Gnjilanu je uložila žalbu Apelacionom sudu, zbog (i) pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i (ii) pogrešne primene materijalnog prava.
Podnositeljka zahteva je u zakonskom roku podnela Apelacionom sudu odgovor na žalbu, u kojoj je predložila da se žalba Opšte bolnice u Gnjilanu odbije kao neosnovana, a da se ožalbena presuda potvrdi.
Dana 30. septembra 2022. godine, Apelacioni sud je presudom [Ac. br. 2731/21], (i) usvojio žalbu Opšte bolnice u Gnjilanu kao osnovanu i (ii) preinačio presudu [C. br. 44/20] Osnovnog suda od 11. januara 2021. godine, na taj način što je odbio u celosti tužbeni zahtev podnositeljke zahteva.
U obrazloženju presude [Ac. br. 2731/21], Apelacioni sud je, između ostalog, naveo:
“Apelacioni sud nalazi da je tužilja 30. jubilej navršila 2014. godine, tako da joj je u tom periodu nastalo pravo na potraživanje jubilarne nagrade od tužene. Dakle, u vreme kada je tužena navršila jubilej, mogla je da se obrati tuženoj ili sudu radi ostvarivanja svog prava, jer je u to vreme bio na snazi Opšti kolektivni sporazum i ona je ovo pravo mogla da ostvari do 2017. godine, u skladu sa članom 87. Zakona o radu. Prema tome, u konkretnom slučaju za ovaj sud proizilazi da je tužbeni zahtev tužilje zastareo iz razloga što je podnet van zakonskog roka (...)”.
Dana 11. novembra 2022. godine, zastupnik podnositeljke zahteva je podneo predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Dana 19. decembra 2022. godine, Kancelarija državnog tužioca je obaveštenjem [KMLC. br. 114/22] obznanila da ne postoji zakonski osnov za podnošenje takvog zahteva jer se isti može podneti samo ako se povreda odnosi na mesnu nadležnost ili ako je prvostepeni sud doneo presudu bez glavne rasprave, a bio je u obavezi da održi glavnu raspravu ili je odlučeno po zahtevu u vezi sa kojim je spor u toku ili ako je protivno zakonu bila isključena javnost, a nijedan od ovih uslova nije ispunjen. Što se pak tiče navoda o pogrešnoj primeni materijalnog prava, državni tužilac je utvrdio da nije našao nijedan ubedljiv i konkretan razlog u vezi sa ovim navodom.
Navodi podnositeljke zahteva
Zastupnik podnositeljke zahteva je u zahtevu koji je podnet Sudu, naveo da je Apelacioni sud doneo presudu [Ac. br. 2731/21] uz povredu prava podnositeljke zahteva, zagarantovanih članom 24. [Jednakost pred zakonom] i članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP.
Povodom navoda o povredi članova 24. i 31. Ustava, zastupnik podnositeljke zahteva navodi da je, “Članom 24. Ustava Republike Kosovo predviđeno da su “pred zakonom svi jednaki. Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije”. Prema članu 31. Ustava Republike Kosovo (Pravo na pravično i nepristrasno suđenje), a u konkretnom slučaju su ove dve odredbe prekršene na diskriminatorski način u odnosu na državljanku Republike Kosovo, Safete Palaj, zaposlenu u Opštoj bolnici u Gnjilanu iz sledećih razloga: 1. Presudom Osnovnog suda u Gnjilanu sa br. predmeta C. br. 1982/2020 od 12.06.2021. godine, usvojen je tužbeni zahtev tužioca M.J.* (...) jer je on jubilarne godine navršio 2015. godine (...) 2. Presudom Apelacionog suda Kosova sa br. predmeta AC. br. 3019/2020 od 13.02.2020. godine, usvojena je žalba tužilje Xh.I.* iz Gnjilana i preinačena presuda Osnovnog suda u Gnjilanu. (...)”.
S tim u vezi, zastupnik podnositeljke zahteva tvrdi da su redovni sudovi u situacijama koje su iste sa onom podnositeljke zahteva odlučili drugačije, stoga isti naglašava: “Odlučivanje od strane Apelacionog suda u odnosu na Safete Palaj predstavlja čistu diskriminaciju i tešku povredu gore navedenih ustavnih odredbi, pri čemu su tužilji Safete Palaj, pored toga što joj je uskraćeno zakonsko pravo na naknadu jubilarnih zarada na osnovu presude Apelacionog suda, povređena i osnovna prava i slobode koja su zagarantovana Ustavom Republike Kosovo, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (...)”.
Pored toga, zastupnik podnositeljke zahteva smatra, “Apelacioni sud pogrešno utvrđuje da zahtev koji je podnela tužilja Safete Palaj predstavlja zahtev koji je zastarelo, koja činjenica ne stoji jer na osnovu člana 87. Zakona o radu, novčana potraživanja zastarevaju u roku od 3 godine, a u konkretnom slučaju se tužilja pojavila pred sudom u zakonskom roku, pošto je Kolektivni sporazum Kosova bio na snazi do 01.01.2018. godine, a potraživanje je podneto prvostepenom sudu 10.01.2020. godine, što znači posle 2 godine i 10 dana, odnosno u zakonskom roku, to stoga što je prema članu 52. st. 3 Kolektivnog sporazuma predviđeno da je nakon ispunjenja uslova iz stava 3. člana 52, poslodavac, bez ikakve potrebe za podnošenjem zahteva, u roku od 1 meseca morao da izvrši isplatu jubilarnih zarada”.
Što se tiče iscrpljivanja pravnih sredstava, zastupnik podnositeljke zahteva naglašava sledeće: “Reviziju nismo mogli da podnesemo zbog činjenice da revizija nije dozvoljena u sporovima u kojima vrednost predmeta spora ne prelazi iznos od 3000,00 evra, zbog čega smo podneli predlog Državnom tužilaštvu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, a Državno tužilaštvo je odbilo predlog da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu Kosova, tako da se smatra da su ovim predlogom iscrpljena sva pravna sredstva”.
Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika
Zakon
Član 49.
(Rokovi)
“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog”.
Poslovnik
Pravilo 34.
(Kriterijumi prihvatljivosti)
[...]
“Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:
[...]
ako je zahtev podnet u roku od četiri (4) meseca od dana kada je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i [...]”
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti, utvrđeni Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, kojima je utvrđeno:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Pored gore navedenih uslova, Sud će se pozvati i na uslove prihvatljivosti koji su dalje precizirani u Zakonu. S tim u vezi, članom 47. (Individualni zahtevi) Zakona je predviđeno da:
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Što se tiče ispunjenosti ovih uslova, Sud najpre naglašava da je podnositeljka zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno presudu [Ac. br. 2731/21] Apelacionog suda od 30. septembra 2022. godine, nakon što je iscrpela sva pravna sredstva određena zakonom.
Međutim, Sud će u nastavku oceniti: (i) koja je “poslednja odluka” u smislu člana 113.7 Ustava u vezi sa tečenjem zakonskog roka 4 (četiri) meseca iz člana 49. Zakona, odnosno “odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu” i (ii) da li je trenutni zahtev podnet u zakonskom roku od četiri (4) meseca koji je određen članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika.
U tom kontekstu, Sud podseća da rok od 4 (četiri) meseca počinje da teče od “odluke o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu” u procesu iscrpljivanja pravnih sredstava i da podnosioci zahteva moraju da iscrpe samo ona pravna sredstva koja su delotvorna, odnosno pravna sredstva čija dozvoljenost je utvrđena zakonom. Podnosioci zahteva ne mogu da produže striktne vremenske rokove koji su propisani Zakonom i Poslovnikom, pokušavajući da iscrpe pravna sredstva pred nadležnim organima koji nemaju zakonsku nadležnost da pruže zaštitu osnovnih prava i sloboda, čiju povredu navode podnosioci zahteva (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI48/21, podnosilac Xhavit R. Sadrija, rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; i KI45/21, podnosilac Samedin Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35; vidi, takođe, između ostalog, predmet ESLJP-a Mocanu i drugi protiv Rumunije, predstavke br. (10865/09, 45886/07 i 32431/08), od 17. septembra 2014. godine, stav 258).
Na osnovu spisa predmeta i u okolnostima konkretnog slučaja, Sud primećuje da je postupak u odnosu na podnositeljku zahteva koji je vođen pred redovnim sudovima u vezi sa meritumom predmeta, okončan presudom [Ac. br. 2721/21] Apelacionog suda od 30. septembra 2022. godine. Podnositeljka zahteva je nakon prijema navedene presude, iskoristila vanredno pravno sredstvo – zahtev za zaštitu zakonitosti, za koji, na osnovu obrazloženja iz obaveštenja [KMLC. br. 114/22] državnog tužioca od 19. decembra 2022.godine, nije postojao zakonski osnov utvrđen Zakonom o parničnom postupku za podnošenje takvog pravnog sredstva.
Što se tiče zahteva za zaštitu zakonitosti koji je podnet državnom tužiocu, Sud primećuje da se radi o pravnom sredstvu koje nije neposredno dostupno podnosiocu zahteva, već o pravnom sredstvu koje zavisi od “posrednika”, a u konkretnom slučaju “posrednik” je državni tužilac, i ono se, kao takvo, ne razmatra od strane Suda (vidi predmet ESLJP-a Tanase protiv Moldavije, br. 7/08, presuda od 27. aprila 2010. godine, stav 122; vidi, takođe, slučaj Suda KI184/18, podnosilac Ilir Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 26. avgusta 2019. godine, stav 49).
Pored toga, Sud ocenjuje da u slučaju podnositeljke zahteva, posle prijema presude [Ac. br. 2721/21] Apelacionog suda od 30. septembra 2022. godine, nije postojala nijedna konkretna okolnost koja je podnositeljku zahteva sprečila da se obrati Sudu, odnosno da ona takvu tvrdnju nije dokazala i potvrdila pred Sudom.
Prema tome, na osnovu člana 49. Zakona i pravila 34 (1) (c) Poslovnika, “odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu” jeste presuda [Ac. br. 2721/21] Apelacionog suda od 30. septembra 2022. godine, koja je konačna. Shodno tome, Sud mora dalje da oceni da li je podnositeljka zahteva podnela svoj zahtev Sudu u roku od 4 (četiri) meseca u skladu sa članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika.
Kako bi Sud imao uvid u sve spise predmeta i uverio se u vezi sa datumom prijema odluke povodom poslednjeg delotvornog pravnog sredstva, prema gore navedenom utvrđenju Suda, dana 26. jula 2023. godine, Sud je poslao dopis Osnovnom sudu, u kojem je tražio da dostavi povratnicu koja dokazuje kada je podnositeljka zahteva primila presudu [Ac. br. 2721/21] Apelacionog suda od 30. septembra 2022. godine.
Dana 3.avgusta 2023. godine, Sud je primio povratnicu koju je dostavio Osnovni sud i na osnovu spisa predmeta, odnosno dostavljene povratnice, Sud je utvrdio da je podnositeljka zahteva presudu [Ac. br. 2721/21] Apelacionog suda od 30. septembra 2022. godine, primila 27. oktobra 2022. godine, a da je svoj zahtev podnela Sudu 20. aprila 2023. godine. Shodno tome, Sud utvrđuje da je zahtev podnositeljke zahteva podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca koji je određen Zakonom i Poslovnikom.
U slučajevima kada podnosilac zahteva ima pravo da mu primerak pravosnažne odluke domaćih sudskih organa bude dostavljen automatski, svrsi i nameni člana 49. Zakona najbolje će poslužiti ako se rok od četiri meseca računa tako da on teče od dana kada je dostavljen primerak te odluke (vidi, između ostalog, predmet ESLJP-a Worm protiv Austrije, br. 83/1996/702/894, presuda od 29. avgusta 1997. godine, stav 33).
Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, prema članu 49. Zakona i pravilu 34 (1) (c) Poslovnika, ta da promoviše pravnu sigurnost, tako što će osigurati da predmeti koji pokreću ustavna pitanja budu rešeni u razumnom roku i da ranije odluke ne budu kontinuirano predmet osporavanja (vidi, između ostalog, slučajeve Suda KI48/21, podnosilac Xhavit R. Sadrija, rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; KI128/21, podnosilac Shkëlzen Mustafa, rešenje o neprihvatljivosti od 22. septembra 2021. godine, stav 40 i KI45/21, podnosilac Samedin Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35; vidi, takođe, između ostalog, predmet ESLJP-a Mocanu i drugi protiv Rumunije, br. 10865/09, 45886/07 i 32431/08, od 17. septembra 2014. godine, stav 258 i Kevin O’Loughlin i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavka br. 23274/04, odluka od 25. avgusta 2005. godine).
U zaključku, Sud smatra da zahtev podnositeljke zahteva ne ispunjava procesne uslove za dalje razmatranje, zbog toga što nije podnet u zakonskom roku, kako je propisano članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika. Shodno tome, Sud ocenjuje da se zahtev mora odbiti po kratkom postupku.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud Kosova, u skladu sa članom 113.7 Ustava, članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika, na sednici održanoj 7.novembra 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA ODBIJE zahtev;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ova odluka stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Radomir Laban Gresa Caka-Nimani
Safete Palaj
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je podnet van roka
Civilni