USTAVNI SUD

Priština, dana 19. avgusta​​ 2024. godine

Br. Ref.:RK 2514/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI ​​​​ 

u​​ 

slučaju br. KI206/23

  Podnosilac

Kastriot Islami

Ocena ustavnosti​​ 

presude​​ Pzd.​​ br.​​ 26/2023​​ 

od​​ 16.​​ marta​​ 2023. godine Vrhovnog suda​​ 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVA

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika​​ 

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija ​​ 

Remzije Istrefi-Peci, sudija​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija

Enver Peci, sudija i​​ 

Jeton Bytyqi, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo​​ Kastriot Islami,​​ koga u Ustavnom sudu Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Sud),​​ zastupa​​ Arbenita​​ Aliu, advokat​​ iz Prištine​​ (u daljem tekstu:​​ podnosilac zahteva).

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva osporava presudu​​ [Pzd.​​ br.​​ 26/2023]​​ od​​ 16.​​ marta​​ 2023. godine ​​​​ Vrhovnog suda Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Vrhovni sud)​​ u vezi sa presudom​​ [PAKR.​​ br.​​ 342/22]​​ Apelacionog suda Republike​​ Kosovo od​​ 28.​​ septembra​​ 2022. godine​​ (u daljem tekstu:​​ Apelacioni sud) i presudom​​ [PKR.​​ br.​​ 24/2016]​​ Osnovnog suda u Uroševcu od​​ 1.​​ juna​​ 2022. godine​​ (u daljem tekstu:​​ Osnovni sud).

• Podnosilac zahteva je osporenu presudu primio​​ 14.​​ aprila​​ 2023. godine.​​ 

Predmetna stvar

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude, kojom se navodi da su podnosiocu zahteva povređena osnovna prava i slobode zagarantovane članovima​​ 3.​​ [Jednakost pred zakonom], 29.​​ [Pravo na slobodu i sigurnost], 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ i​​ 54.​​ [Sudska zaštita prava]​​ Ustava​​ Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Ustav)​​ u vezi sa članovima​​ 6 (3) (a)​​ i​​ (d) (Pravo na pravično suđenje), 13.​​ (Pravo na delotvorni pravni lek)​​ i​​ 8.​​ (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života)​​ Evropske konvencije o ljudskim pravima​​ (u daljem tekstu: EKLJP).​​ 

Pravni osnov ​​​​ 

• Zahtev je zasnovan na​​ stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22.​​ (Procesuiranje podnesaka)​​ i 47.​​ (Individualni zahtevi)​​ Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu​​ 25​​ (Podnošenje​​ zahteva​​ i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).​​ 

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana​​ 25.​​ septembra​​ 2023. godine, podnosilac je podneo zahtev Sudu.​​ 

• Dana​​ 26. septembra​​ 2023. godine,​​ predsednica Suda je, odlukom​​ [GJR.​​ br. KI206/23],​​ imenovala​​ sudiju izvestioca​​ i odlukom​​ [KSH.​​ br. KI206/23],​​ Veće za razmatranje, u sastavu sudija:​​ Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi​​ i​​ Safet Hoxha (članovi).

• Dana​​ 9. oktobra​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca zahteva i Vrhovni sud o registraciji zahteva. Dana​​ 23.​​ februara​​ 2024. godine,​​ Sud je takođe tražio od Osnovnog suda u Uroševcu​​ (u daljem tekstu:​​ Osnovni sud)​​ da obavesti Sud o datumu kada je podnosilac zahteva primio osporeni akt.

• Dana​​ 28. februara​​ 2024. godine,​​ Osnovni sud je podneo Sudu povratnicu koja pokazuje da je podnosilac zahteva osporeni akt primio​​ 14.​​ aprila​​ 2023. godine.

• Dana​​ 11. marta​​ 2024. godine,​​ sudija​​ Jeton Bytyqi​​ je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo kada je i počeo njegov mandat u Sudu.

• Dana​​ 16. jula​​ 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.

Pregled činjenica​​ 

• Dana​​ 28.​​ januara​​ 2016. godine,​​ Osnovno tužilaštvo u Uroševcu – Departman za teška krivična dela​​ (u daljem tekstu:​​ Osnovno tužilaštvo)​​ je podiglo optužnicu​​ PP.​​ I.​​ br.​​ 59/2015​​ protiv podnosioca zahteva zbog krivičnog dela​​ Ubistvo​​ u pokušaju u skladu sa članom​​ 178​​ u vezi sa članom​​ 28. Krivičnog zakonika Republike Kosovo​​ i krivičnog dela Lakša telesna povreda u skladu sa članom​​ 188,​​ stav​​ 2,​​ Krivičnog zakonika Republike Kosovo.

• Dana​​ 1. juna​​ 2022. godine,​​ Osnovni sud je presudom​​ [PKR.​​ br.​​ 24/16]​​ odlučio da podnosiocu zahteva izrekne kaznu zatvora u vremenskom trajanju od 2 (dve) godine i 6 (šest) meseci.​​ 

• Dana​​ 28. septembra​​ 2022. godine,​​ Apelacioni sud je, presudom​​ [PAKR.NR. 342/2022], odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Osnovnog suda​​ [PKR.24/2016]​​ od​​ 1. juna​​ 2022. godine.​​ 

• Dana​​ 5. novembra​​ 2022. godine,​​ Vrhovni sud je, presudom​​ [Pml.​​ br.​​ 458/2022], odlučio da odbije, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva, podnet protiv gore navedenih odluka nižestepenih sudova.​​ 

• Dana​​ 1. februara​​ 2023. godine, podnosilac je podneo zahtev za vanredno ublažavanje kazne Vrhovnom sudu, navodeći da izricanjem ove kazne nižestepeni sudovi nisu uopšte​​ uzeli u obzir​​ okolnosti konkretnog slučaja koje se odnose na visinu izrečene kazne.​​ 

• Dana​​ 16. marta​​ 2023. godine,​​ Vrhovni sud je, rešenjem​​ [Pzd.​​ br.​​ 26/2023], odbio, kao neosnovan, zahtev za vanredno ublažavanje kazne podnosioca zahteva podnet protiv gore navedenih odluka nižestepenih sudova.​​ 

Navodi podnosioca zahteva

• Podnosilac zahteva navodi da su mu povređena osnovana prava i slobode zagarantovane članovima 3. [Jednakost pred zakonom], 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i​​ 54. [Sudska zaštita prava] Ustava​​ u vezi sa članovima​​ 6 (3) (a) i (d) (Pravo na pravično suđenje), 13. (Pravo na delotvorni pravni lek) i 8. (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života) EKLJP-a.

• Podnosilac zahteva uopšteno​​ navodi da je Vrhovni sud,​​ zahtev za zaštitu zakonitosti i zahtev za vanredno ublažavanje kazne,​​ odbio,​​ ne​​ uzimajući​​ uopšte​​ u obzir obrazloženja koja je iznela odbrana, odnosno podnosilac zahteva.

• Podnosilac zahteva traži od Suda: (i)​​ da utvrdi da su nižestepeni sudovi učinili ustupke, čime su povređena prava i slobode podnosioca zahteva, koja su zaštićena Ustavom; (ii)​​ da utvrdi da​​ je​​ osporenim presudama povređeno​​ pravo​​ podnosioca zahteva na pravično i nepristrasno suđenje; i​​ (iii)​​ da se zbog povrede prava na pravično i nepristrasno suđenje, sve tri presude navedene u ovoj presudu ukidaju.

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo​​ razmatra​​ da li je zahtev​​ podnosioca​​ ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani​​ Zakonom​​ i dalje predviđeni Poslovnikom.

• U tom​​ smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava,​​ koji​​ propisuju:

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit​​ način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

• Sud​​ u nastavku​​ takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se poziva na članove​​ 47.​​ (Individualni zahtevi), 48.​​ (Tačnost podneska)​​ i 49.​​ (Rokovi)​​ Zakona, koji propisuju:​​ 

Član 47

(Individualni zahtevi)

“1.​​ Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ 

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.

Član 48

(Tačnost podneska)

„Podnosilac​​ podneska​​ je dužan da jasno naglasi to koja prava​​ i​​ slobode sumu​​ povređena​​ i​​ koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.​​ 

Član 49​​ 

(Rokovi)

„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku​​ ...”.

• Sud se​​ dalje​​ poziva​​ i​​ na pravilo​​ 29 (Računanje vremenskih rokova)​​ i pravilo​​ 34 (Kriterijumi prihvatljivosti)​​ Poslovnika:

Pravilo​​ 29

(Računanje vremenskih rokova)

 ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Vremenski rok koji je određen u Ustavu, Zakonu i Poslovniku, 1'acuna se na sledeći način:​​ 

[...]

(d)​​ kada je rok izražen u mesecima, isti se završava istekom istog kalendarskog dana u mesecu kao i dan kada se desio događaj ili radnja za koju t1'eba izračunati rok.

[...]

(g)​​ izuzetno, ako rok ističe u subotu, nedelju ili na službeni praznik, on se produžava do kraja prvog radnog dana koji sledi.

Pravilo​​ 34​​ 

(Kriterijumi prihvatljivosti)

“(1)​​ Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:​​ 

[...]

(c)​​ Ako je zahtev podnet u roku od četiri (4) meseca od dana kada​​ je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva; i

• Što​​ se​​ tiče ispunjenja ovih uslova, Sud​​ prvo ističe​​ da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, koja osporava akt javnog organa, odnosno presudu​​ [Pzd.​​ br.​​ 26/2023] od 16.​​ marta 2023. godine Vrhovnog suda, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom.

• Međutim, na osnovu člana​​ 49.​​ (Rokovi)​​ Zakona, Sud dalje treba da oceni da li je ovaj zahtev podnet u​​ zakonskom​​ roku od 4 (četiri) meseca, koji je propisan u članu​​ ​​ 49. Zakona i pravilu​​ 34 (1) (c)​​ Poslovnika.

• S tim u vezi, Sud podseća da je pravilo o četvoromesečnom​​ roku​​ autonomno i da se mora razumeti i primeniti na osnovu činjenica svakog slučaja posebno kako bi se obezbedilo delotvorno korišćenje prava na​​ podnošenje zahteva pred Sudom.​​ Sud naglašava da svrha zakonskog roka od​​ 4 (četiri) meseca, definisana​​ članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika, služi pravnoj sigurnosti i osigurava da​​ se​​ slučajevi koji pokreću ustavna pitanja tretiraju u razumnom roku​​ i sprečava da se vlasti i druga pogođena lica drže u stanju neizvesnosti tokom dužeg perioda (vidi, između ostalog, slučajeve Suda:​​ KI61/23,​​ podnositelja zahteva:​​ Hedie Bylykbashi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 25. maja​​ 2023. godine,​​ stav​​ 33;​​ KI24/23,​​ podnosilac zahteva:​​ Sami Nuredini,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 27.​​ aprila​​ 2023. godine,​​ stav​​ 21;​​ i slučaj ESLJP-a:​​ Lekić​​ protiv Slovenije,​​ zahtevi br. 10865/09, 45886/07​​ i​​ 32431/08​​ presuda od​​ 11.​​ decembra​​ 2018. godine,​​ stav​​ 64).​​ Ovo pravilo takođe daje vremena potencijalnom podnosiocu​​ zahteva​​ da​​ odluči da​​ li​​ želi​​ da podnese​​ zahtev​​ Sudu i, ako​​ da, da odluči o konkretnim argumentima koje treba izneti i toku činjenica, pošto​​ nakon nekog vremena​​ postaje teško razmotriti pitanja koja je pokrenuo podnosilac​​ zahteva​​ (vidi slučaj Suda:​​ KI115/20,​​ podnosilac zahteva:​​ Muharrem Rama,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 3. novembra​​ 2021. godine,​​ stavovi​​ 55​​ i​​ 56;​​ i slučaj ESLJP-a:​​ Sabri Güneş​​ protiv​​ Turske,​​ zahtev br. 27396/06,​​ presuda od​​ 29. juna​​ 2012. godine,​​ stavovi​​ 52​​ i​​ 55).

• Rok od​​ četiri​​ (4) meseca počinje da teče od dana donošenja poslednje odluke u okviru procesa iscrpljivanja pravnih sredstava (vidi, slučaj Suda:​​ KI59/18,​​ podnosilac zahteva:​​ Strahinja​​ Spasić,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 27. marta​​ 2019. godine,​​ stav​​ 51;​​ i slučaj ESLJP-a:​​ Chapman​​ protiv​​ Belgije,​​ zahtev br.​​ 39619/06,​​ odluka od​​ 5. marta​​ 2013. godine,​​ stav​​ 34).

• U​​ tom​​ smislu, Sud naglašava da kada se podnosiocu zahteva​​ prizna​​ pravo da dobije kopiju konačne odluke redovnih sudova, na osnovu cilja i svrhe člana 49. (Rokovi) Zakona,​​ rok​​ od 4 (četiri) meseca počinje da teče od datuma prijema kopije odluke (vidi, slučaj Suda:​​ KI144/22,​​ podnositeljka zahteva:​​ Sebahate Dervishi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 16.​​ novembra​​ 2022. godine,​​ stav​​ 52;​​ i vidi slučaj ESLJP-a:​​ Worm​​ protiv​​ Austrije,​​ zahtev br.​​ 83/1996/702/894,​​ presuda od​​ 29. avgusta​​ 1997. godine,​​ stav​​ 33).

• Ovaj kriterijum je definisan i kroz tačku (c) stava (1) pravila 34 (Kriterijumi prihvatljivosti) Poslovnika, kojim je propisano da se zahtev podnosi u roku od 4 (četiri)​​ meseca​​ od dana kada​​ je odluka po poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva.

• U tom smislu,​​ u okolnostima konkretnog slučaja,​​ Sud podseća da podnosilac zahteva osporava presudu​​ [Pzd.​​ br.​​ 26/2023]​​ od​​ 16.​​ marta​​ 2023. godine​​ Vrhovnog suda. Povratnica podneta Sudu od strane Osnovnog suda potvrđuje da je podnosilac zahteva primio osporenu odluku​​ 14.​​ aprila​​ 2023. godine. Podnosilac je podneo zahtev Sudu​​ 25.​​ septembra​​ 2023. godine,​​ više od 1 (jednog) meseca nakon prijema osporenog akta.​​ 

• U​​ zaključku,​​ na osnovu​​ gore navedenih razrada, Sud​​ utvrđuje​​ da zahtev nije podnet u zakonskom roku definisanom članom 49. Zakona i pravilom 34​​ (1)​​ (c)​​ Poslovnika​​ i, shodno tome, Sud ne može​​ razmatrati meritum​​ slučaja, odnosno da li su osporenom presudom povređena ustavna prava podnosioca zahteva.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud u skladu sa članom​​ 113.7​​ Ustava,​​ članovima​​ 27. i​​ 49. Zakona i u skladu sa pravilom​​ 34 (1) (c)​​ Poslovnika,​​ dana​​ 16. jula 2024. godine,​​ jednoglasno

ODLUČUJE

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa​​ stavom​​ 4, člana 20.​​ Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu​​ na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.

Sudija izvestilac    Predsednica Ustavnog suda

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi   Gresa Caka-Nimani