USTAVNI SUD

KI203/22, Podnosilac: Edon Murseli, Ocena ustavnosti presude [Pml. br.344/2022] Vrhovnog suda od 26. septembra 2022. godine 

KI203/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 29. januara 2024. godine, objavljeno dana 12. marta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev    

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na kaznu koju je Osnovni sud izrekao podnosiocu zahteva i optuženom A.M., za napad oštrim i jakim predmetom na život i telo trećih lica. Osnovni sud je osudio podnosioca zahteva i druge optuženog A.M. na dve (2) godine i osam (8) meseci zatvora zbog krivičnog dela ubistvo u pokušaju u  saizvršilaštvu i neovlašćenog posedovanja, kontrole ili držanja oružja.  Nakon žalbe podnosioca zahteva, Apelacioni sud je vratio predmet na ponovno suđenje zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka i bitnih povreda krivičnog zakona. U ponovnom postupku, Osnovni sud je podnosioca osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne (1) godine i deset (10) meseci zbog izvršenja krivičnog dela laka telesna povreda u saizvršilaštvu.  Podnosilac zahteva je ponovo podneo žalbu Apelacionom sudu u kojoj navodi bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povredu krivičnog zakona, netačno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i u vezi sa odlukom o kazni, sa predlogom da se osporena presuda izmeni i da se podnosilac zahteva oslobodi optužbe ili da se poništi presuda a predmet da se vrati na ponovno odlučivanje.  Apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca kao neosnovanu, potvrdivši presudu Osnovnog suda. Podnosilac zahteva je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu kojem je tvrdio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti kao osnovan, da se presude nižestepenih sudova ponište i da se predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti podnosioca zahteva izjavljen protiv presude Osnovnog suda i presude Apelacionog suda. Vrhovni sud je u potpunosti prihvatio zaključke dva nižestepenih sudova da su u radnjama osuđenog lica (podnosioca zahteva) jasno ispoljeni elementi krivičnog dela.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva u suštini tvrdi da je zbog pogrešne ocene dokaza, pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene zakona od strane redovnih sudova svih nivoa, njemu povređeno:  (i) pravo na jednakost pred zakonom; (ii) pravo na pravično i nepristrasno suđenje kao i (iii) sudska zaštita prava.

Ocenjujući sve gore navedene navode podnosioca zahteva, Sud je utvrdio da je Vrhovni sud razmotrio sve navode koji su bile glavne u predmetu podnosioca zahteva jer: (i) je pojasnio subjektivni pojam saučesništva u krivičnom delu na osnovu relevantne odredbe krivičnog zakona; (ii) je objasnio da saizvršenje krivičnog dela nije definisano samo u prethodnom dogovoru izvršilaca krivičnog dela, već se krivično delo u saizvršavanju može izvršiti i neposrednim radnjama njegovih učinilaca; (iii) objasnio je i sredstva koja su podnosilac zahteva i drugi okrivljeni A.M. koristili u saizvršilaštvu krivičnog dela i povreda koje su njihove žrtve zadobile i na osnovu sudsko-medicinskog veštačenja.

Sledstveno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je precizirano u pravilu 34. (2) Poslovnika o radu.