USTAVNI SUD

KI156/22, Podnosilac: “Thermo SHPK”, ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda E. Rev. 04/2021 od 5. maja 2022. godine 

KI156/22, rešenje o neprihvatljivosti od 12. aprila 2023. godine, objavljeno 31. maja 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na delotvorno pravno sredstvo, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev   

Iz spisa predmeta proizilazi da je suština ovog slučaja povezana sa tužbom koju je podnosilac zahteva podneo Osnovnom sudu protiv tužene strane, banke “TEB” u vezi sa sporom oko odgovornosti za uplatu određenog novčanog iznosa na račun treće strane, koja nije vratila predmetni novac. Osnovni sud je usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva i naložio tuženoj strani, banci “TEB” da u roku od sedam dana izvrši njegovu odluku pod pretnjom prinudnog izvršenja. Tužena strana, banka “TEB” je izjavila žalbu Apelacionom sudu, ali je ovaj odbio žalbu kao neblagovremenu. Tužena strana, banka “TEB” je podnela zahtev za ponavljanje postupka, navodeći da je njena žalba bila u zakonskom roku. Apelacioni sud je dozvolio zahtev za ponavljanje postupka i utvrdio da je prvobitna žalba tužene strane “TEB”, podneta u zakonskom roku i da je ta činjenica utvrđena i na osnovu otpremnica u Pošti Kosova. Apelacioni sud je odlučujući povodom žalbe tužene strane, banke “TEB”, odbio, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca zahteva, ukinuo odluku Osnovnog suda koja je bila u korist podnosioca zahteva, zaključivši da se ne može utvrditi odgovornost tužene strane, banke “TEB” u vezi sa pogrešnim transferom novca na račun treće strane. Podnosilac zahteva je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu, osporavajući osnovanost presude Apelacionog suda i osporavajući odluku o dozvoljavanju ponavljanja postupka koje je predložila tužena strana, banka “TEB”. Vrhovni sud je odbio reviziju podnosioca zahteva u vezi sa osnovanošću presude Apelacionog suda i odbacio kao nedozvoljenu reviziju u vezi sa odlukom Apelacionog suda o dozvoljavanju ponavljanja postupka koje je predložila tužena strana, banka “TEB”. Vrhovni sud je utvrdio da je sam podnosilac zahteva odgovoran za pogrešan transfer novca na račun treće strane.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je u suštini tvrdio povredu člana 32. Ustava i člana 13. EKLJP, naglašavajući da revizija koja je podneta Vrhovnom sudu predstavlja nedelotvorno pravno sredstvo. Podnosilac zahteva je takođe naveo povredu člana 31. Ustava i člana 6. EKLJP, koju povezuje sa navodom o pogrešnoj primeni zakona od strane Vrhovnog suda, naglašavajući da je u njegovom predmetu trebalo primeniti član 229. ZPP-a, a ne član 240. ZPP-a, kako je postupio Vrhovni sud.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je ocenio da su kako Vrhovni, tako i Apelacioni sud: (i) naveli razloge za dozvoljavanje ponavljanja postupka, objašnjavajući činjenični aspekt i dokaze koji dozvoljavaju ponavljanje postupka; (ii) objasnili da su dozvoljavanje ponavljanja postupka i meritorno razmatranje žalbe tužene strane u saglasnosti sa članom 32. Ustava u pogledu delotvornosti pravnih sredstava za parnične stranke; (iii) utvrdili pravni osnov i primenili isti na činjenice u predmetu podnosioca zahteva, pružajući dovoljna i logična objašnjenja u vezi sa odgovornošću stranaka u bankarskom transferu novca, posebno kada dođe do grešaka, kao što se dogodilo u slučaju podnosioca zahteva.

Sud je dalje ocenio da su Vrhovni i Apelacioni sud u kombinaciji ispunili uslov delotvornog pravnog sredstva u smislu člana 32. Ustava i člana 13. EKLJP zbog toga što su pitanje odgovornosti za pogrešan transfer novca i pitanje dozvoljavanja ponavljanja postupka meritorno razmotrena, što je u saglasnosti sa pružanjem delotvornog pravnog sredstva.

Sud je utvrdio da je zahtev podnosioca zahteva u celini očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i da se mora proglasiti neprihvatljivim na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39 (2) Poslovnika o radu.