USTAVNI SUD

KI172/22, Podnositeljka Florije Budakova, Ocena ustavnosti presude Vrhovnog suda Kosova ARJ-UZVP. br. 43/2022 od 15. juna 2022. godine 

KI172/21, Rešenje o neprihvatljivosti, od 29. avgusta 2023. godine, objavljeno dana 20. septembra 2023. godine

Ključne reči: individualan zahtev, upravni postupak, očigledno neosnovan, četvrti stepen

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na presudu [ARJ-UZVP. br. 43/2022] od 15. juna 2022. godine, kojom je Vrhovni sud odbio zahtev podnositeljke za vanredno preispitivanje sudske odluke. Konkretnije, Apelacioni i Osnovni sud su podnositeljki zahteva odbili tužbu za upravni (administrativni) postupak protiv MPŠRR-a, putem koje je ona tražila izvršenje ugovora [br.47/2015] o finansiranju investicionog projekta za ruralni razvoj od 13. jula 2015. godine. Iz spisa predmeta proizilazi da se 2015. godine podnositeljka zahteva, u svojstvu poljoprivrednice, prijavila za podršku u finansiranju njenog investicionog projekta u vrednosti od 60% (šezdeset odsto) ukupnog iznosa i kao rezultat sticanja ove mere, potpisala je sa MPŠRR-om ugovor o podršci investiciji. Međutim, tokom prijave za građevinsku dozvolu u opštini Lipljan, s ciljem realizovanja njenog investicionog projekta, podnositeljka zahteva je primetila da je u prijavi MPŠRR-a zaokružila pogrešno katastarsku parcelu na kojoj je želela da investira, dakle umesto katastarske parcele br. 00050-0, zaokružila je onu pod br. 00033-0. Shodno tome, podnositeljka zahteva je od MPŠRR-a tražila izmenu gore navedene katastarske parcele. Međutim, MPŠRR odlukom [Br. Ref. AZHB. 07/4/680] od 14. januara 2016. godine, nije prihvatilo da izvrši ugovor na katastarskoj parceli br. 00050-0, uz obrazloženje da ta katastarska parcela ne postoji u prijavi podnositeljke zahteva. Kao rezultat toga, podnositeljka zahteva je podnela tužbu za pokretanje upravnog spora protiv odluke MPŠRR-a, koju je prvo Osnovni sud vratio na ponovno razmatranje zbog nedostatka obrazložene sudske odluke. Međutim, u postupku ponovnog razmatranja, MPŠRR je ponovo odbilo podršku investiciji, a nakon osporavanja ove odluke od strane podnositeljke zahteva u redovnim sudovima, isti su odbili njen zahtev.

Podnositeljka zahteva je navela da redovni sudovi nisu izvršili uviđaj na lice mesta kako bi utvrdili lokaciju investicionog projekta, suprotno članu 326. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku (u nastavku teksta ZPP), i zato su pogrešno utvrdili činjenično stanje, što je prema njenom mišljenju, rezultiralo povredom člana 31. Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a. Takođe, ista je pokrenula pitanje povrede načela jednakosti pred zakonom i prava na pravno sredstvo, prava zagarantovana članovima 3. i 24. i 32. Ustava.

Na osnovu svoje sudske prakse i prakse ESLJP-a, Sud je ocenio da podnositeljka zahteva (i) z vezi sa navodom o povredi člana 31. Ustava, kao rezultat „ne izvršenja uviđaja na licu mesta“ u suprotnosti sa članom 326. ZPP-a od strane redovnih sudova, ne potkrepljuje dovoljno, niti argumentuje pred Sudom, da je to tumačenje „zakonskih odredbi“ od strane redovnih sudova moglo biti „očigledno pogrešno“, rezultirajući „arbitrarnim zaključcima“ ili „očigledno neobrazloženim“ za podnositeljku zahteva ili da su postupci pred redovnim sudovima, u njihovoj celini mogli biti nepravični ili arbitrarni, te proglasio taj navod neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim po ustavnim osnovama, navod koji spada u kategoriju navoda „četvrtog stepena“, kao što je propisano pravilom 34. (2) Poslovnika o radu; dok (ii) je navode podnositeljke o povredi članova 3., 24. i 32. Ustava proglasio neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim po ustavnim osnovama, koji spadaju u kategoriju „nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, kako je propisano članom 48. Zakona i pravilom 34. (1) (d) i (2) Poslovnika o radu.