USTAVNI SUD

 

Priština, dana 22. maja 2023. godine

Ref.br.:RK 2192/23

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI​​ ​​ 

u

slučaju br.​​ KI24/23

Podnosilac

Sami Nuredini

Ocena ustavnosti​​ 

presude​​ Ac.​​ br.​​ 5716/20​​ Apelacionog suda Republike Kosovo od​​ 

27. aprila​​ 2021. godine​​ 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva​​ 

• Zahtev je podneo​​ Sami Nuredini​​ iz opštine Mitrovica, koga pred Sudom zastupa​​ ​​ Ilir Gashi, advokat​​ iz Prištine​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Osporena odluka​​ 

• Podnosilac zahteva osporava presudu​​ [Ac.​​ br.​​ 5716/20]​​ Apelacionog suda Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Apelacioni sud)​​ od 27. aprila 2021. godine.​​ 

• Podnosilac zahteva je takođe tražio i da se održi rasprava.​​ ​​ 

Predmetna stvar​​ 

 ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ 

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude Apelacionog suda, kojom su podnosiocu zahteva navodno povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovane članovima​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom] i​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Ustav).​​ ​​ 

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na stavovima​​ 1. i​​ 7. člana​​ 113.​​ [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava, članovima​​ 22.​​ (Procesuiranje podnesaka)​​ i​​ 47.​​ (Individualni zahtevi)​​ Zakona br.​​ 03/L-121​​ o Ustavnom sudu Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Zakon)​​ i pravilu​​ 32.​​ (Podnošenje podnesaka i odgovora)​​ Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Poslovnik).​​ 

Postupak pred Ustavnim sudom​​ 

• Dana​​ 6. februara​​ 2023. godine,​​ podnosilac je podneo svoj zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu: Sud).​​ 

• Dana​​ 9. februara​​ 2023. godine,​​ predsednica Suda je odlukom​​ [br.​​ GJR.​​ KI24/23]​​ imenovala sudiju​​ Envera​​ Pecija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Gresa Caka-Nimani​​ (predsedavajuća),​​ Bajram Ljatifi​​ i​​ Radomir Laban​​ (članovi).

• Dana​​ 10. februara​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva, a kopija zahteva je poslata Vrhovnom sudu.​​ 

• Dana​​ 27. aprila​​ 2023. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i​​ jednoglasno​​ iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.​​ 

Pregled činjenica​​ 

• Podnosilac zahteva pred Sudom osporava presudu​​ [Ac.​​ br.​​ 5716/20]​​ Apelacionog suda od​​ 27. aprila​​ 2021. godine, navodeći da je ista doneta uz povredu njegovih ustavnih prava i sloboda. Osporena odluka se odnosi na tužbu podnosioca zahteva podnetu protiv Univerzitetskog kliničkog centra Kosova​​ (u daljem tekstu: UKCK), u kojoj je tražio da mu tužena strana isplati jubilarnu nagradu.​​ 

• Podnosilac zahteva je takođe​​ dana 17. juna 2021. godine,​​ podneo i reviziju Vrhovnom sudu, koji je rešenjem​​ [Rev.​​ br.​​ 426/2022]​​ od​​ 7. novembra​​ 2022. godine, odbacio, kao nedozvoljenu, reviziju podnosioca zahteva zbog toga što vrednost predmeta spora nije dostizala iznos od​​ 3.000​​ evra, kako je utvrđeno članom​​ 211.2​​ ZPP-a.​​ ​​ 

Navodi podnosioca zahteva​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da je presuda​​ [Ac.​​ br.​​ 5716/20]​​ Apelacionog suda od​​ 27​​ aprila​​ 2021. godine,​​ koja se odnosi na gore navedenu tužbu za naknadu jubilarne nagrade, doneta​​ uz povredu njegovih ustavnih prava i sloboda, a konkretno članova​​ 24.​​ [Jednakost pred zakonom]​​ i​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava. Podnosilac zahteva je kao glavni navod pred Ustavnim sudom pokrenuo pitanje objektivno neopravdane diskriminacije i kršenja jednakosti oružja, tvrdeći da je Apelacioni sud koristio dvostruke standarde u pogledu naknade jubilarnih plata što je za posledicu imalo diskriminaciju i kršenje načela jednakosti oružja.​​ ​​ 

Relevantne odredbe Zakona i Poslovnika​​ 

Zakon​​ 

Član​​ 49.

(Rokovi)

„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog“.​​ 

Poslovnik​​ ​​ 

Pravilo​​ 39.​​ 

(Kriterijum o prihvatljivosti)

„(1)​​ Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:​​ 

[…]

c)​​ ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i​​ 

[…].“

Ocena prihvatljivosti zahteva​​ 

• Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti, koji su utvrđeni Ustavom i dalje precizirani Zakonom i Poslovnikom. U tom smislu, prema ​​ stavu 1. člana​​ 113.​​ [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava, Sud odlučuje samo o slučajevima koje su ovlašćene strane podnele Sudu na zakonit način. Takođe, prema stavu 7. istog člana Ustava, pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova individualna prava i slobode koje im garantuje Ustav prekršena od strane javnih organa, ali tek nakon što su iscrpeli sva pravna sredstva propisana zakonom.​​ 

• Sud se dalje poziva i na uslove prihvatljivosti koji su dodatno precizirani u Zakonu. S tim u vezi, prema stavu​​ 1. člana​​ 47.​​ (Individualni zahtevi),​​ svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana​​ prava i slobode krši neki javni organ. Prema stavu​​ 2. istog člana, osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva.​​ 

• Sud primećuje da je u okolnostima konkretnog slučaja, podnosilac zahteva podneo reviziju Vrhovnom sudu protiv presude​​ [Ac.​​ br.​​ 5716/20]​​ Apelacionog suda od​​ 27. aprila​​ 2021.​​ godine. Vrhovni sud je rešenjem​​ [Rev.​​ br.​​ 426/2022]​​ od​​ 7. novembra​​ 2022. godine, odbacio, kao nedozvoljenu, reviziju podnosioca zahteva, zbog toga što vrednost predmeta spora nije dostizala iznos od​​ 3.000​​ evra, kako je utvrđeno članom​​ 211.2​​ ZPP-a.​​ 

• Sud podseća da u​​ slučaju podnosioca zahteva, nakon prijema presude​​ [Ac.​​ br.​​ 5716/20]​​ Apelacionog suda od​​ 27. aprila​​ 2021. godine,​​ istog​​ ništa​​ nije​​ sprečavalo​​ da​​ se obrati Ustavnom sudu. Međutim, podnosilac zahteva je​​ dana 17. juna 2021. godine​​ podneo reviziju Vrhovnom sudu, koji je odbacio​​ tu reviziju​​ zbog neispunjenja zakonskog uslova iz člana​​ 211.2​​ ZPP-a (vidi slučaj Suda​​ KI112/19,​​ podnosilac​​ Ilir Kabashi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 7. novembra​​ 2019. godine,​​ stav​​ 42).​​ 

• Sud, takođe, podseća da podnosilac zahteva mora da iscrpi sva pravna sredstva za koja se očekuje da su delotvorna i dovoljna. Samo delotvorna sredstva se mogu uzeti u obzir od strane Suda, pošto podnosilac ne može da produži striktne rokove koji su propisani Zakonom i Poslovnikom, pokušavajući da​​ koristi​​ pravna sredstva koja nisu dozvoljena ili žaleći se institucijama koje nemaju nadležnost da pruže zaštitu prava zbog kojih se žali podnosilac zahteva​​ (vidi slučajeve Suda​​ KI112/19,​​ podnosilac​​ Ilir Kabashi,​​ gore citiran, stav​​ 38;​​ KI120/17, podnosilac​​ Hafiz Rizahu,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 7. decembra​​ 2017. godine,​​ stav​​ 31; kao i predmet ESLJP-a​​ Fernie​​ protiv Ujedinjenog Kraljevstva,​​ br. 14881/04,​​ odluka od 5. januara​​ 2006. godine).

• Shodno tome,​​ „poslednju odluku“,​​ u smislu člana​​ 49. Zakona, predstavlja presuda​​ [Ac.​​ br.​​ 5716/20]​​ Apelacionog suda od​​ 27. aprila​​ 2021. godine,​​ kojom je odbijena tužba podnosioca zahteva da se obaveže tužena strana UKCK da mu isplati naknadu jubilarne nagrade, a koja je konačna i protiv koje se ne može uložiti žalba​​ (vidi slučaj Suda​​ KI112/19,​​ podnosilac​​ Ilir Kabashi,​​ gore citiran, stav​​ 43​​ i tu navedene reference).

• Sud podseća da je što se tiče presude​​ [Ac.​​ br.​​ 5716/20]​​ Apelacionog suda od​​ 27. aprila​​ 2021. godine,​​ iako podnosilac zahteva nije naveo datum prijema te odluke, iz činjenica slučaja jasno da je vreme između prijema presude i datuma podnošenja ​​ njegovog zahteva, 6. februara 2023. godine, Ustavnom sudu, premašilo vremenski period od​​ 4 (četiri)​​ meseca​​ (vidi slučaj Suda​​ KI112/19,​​ podnosilac​​ Ilir Kabashi,​​ gore citiran, stav​​ 44).

• Shodno tome, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca koji se odnosi na presudu​​ [Ac.​​ br.​​ 5716/20]​​ Apelacionog suda, podnet po isteku zakonskog roka od​​ 4 (četiri)​​ meseca.​​ ​​ ​​ ​​ 

​​  ​​​​ 

• Sud podseća da je svrha zakonskog roka od​​ 4 (četiri)​​ meseca, u skladu sa članom​​ 49. Zakona i pravilom​​ 39 (1) (c)​​ Poslovnika, ta da promoviše pravnu sigurnost, obezbeđujući da se slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja razmatraju u razumnom vremenskom roku i da ranije odluke ne budu stalno otvorene za osporavanje​​ (vidi slučajeve Suda​​ KI48/21,​​ podnosilac​​ Xhavit R. Sadrija,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 30. juna​​ 2021. godine,​​ stav​​ 44;​​ i​​ KI45/21,​​ podnosilac​​ Samedin Bytyqi,​​ rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja​​ 2021. godine,​​ stav​​ 35;​​ vidi, takođe, između ostalog, predmet ESLJP-a​​ Mocanu​​ i drugi protiv Rumunije,​​ br. 10865/09,​​ 45886/07​​ i​​ 32431/08,​​ presuda od​​ 17. septembra​​ 2014. godine,​​ stav​​ 258).​​ ​​ 

• Kao zaključak, iz prethodno izloženih razloga, Sud utvrđuje da zahtev nije podnet u zakonskom roku propisanom članom​​ 49. Zakona i pravilom​​ 39 (1) (c)​​ Poslovnika i shodno tome, Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenom presudom povređena ustavna prava podnosioca zahteva.​​ 

U vezi sa zahtevom za održavanje rasprave​​ ​​ 

• Sud podseća da je podnosilac zahteva takođe tražio od Suda da održi raspravu na kojoj će biti predstavljeni​​ “dodatni dokazi o dvostrukim standardima našeg pravosuđa”.​​ ​​ S tim u vezi, Sud podseća da na osnovu stava​​ (1)​​ pravila​​ 42.​​ (Pravo na raspravu i odustajanje)​​ Poslovnika:​​ „Samo oni podnesci koji su određeni kao prihvatljivi mogu biti predmet rasprave pred Sudom, osim ako Sud, uz ubedljivo obrazloženje, većinom glasova odluči​​ drugačije“,​​ dok na osnovu stava​​ (2)​​ istog pravila:​​ „Sud može zakazati raspravu ukoliko veruje da je ista neophodna radi razjašnjavanja dokaza ili zakona“.

• Sud naglašava da je gore navedeno pravilo Poslovnika diskrecione prirode. Kao takvo, to pravilo predviđa samo mogućnost da Sud naloži održavanje rasprave u slučajevima u kojima smatra da je potrebno razjasniti pitanja​​ dokaza ili zakona. U okolnostima konkretnog slučaja, Sud ponavlja utvrđenje da je zahtev podnosioca zahteva proglašen neprihvatljivim zbog toga što je podnet van zakonskog roka. Shodno tome, nema potrebe za održavanjem rasprave.​​ 

IZ TIH RAZLOGA​​ 

Ustavni sud, u skladu sa članom​​ 113.7​​ Ustava, članom​​ 49. Zakona i pravilima​​ 39 (1) (c)​​ i​​ 42. Poslovnika, dana​​ 27. aprila 2023. godine, jednoglasno

ODLUČUJE​​ 

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA ODBIJE zahtev za održavanje rasprave;​​ 

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom​​ 20.4​​ Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu odmah.​​ 

Sudija izvestilac​​   ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ ​​   ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Predsednica Ustavnog suda​​ 

Enver Peci     Gresa Caka-Nimani