USTAVNI SUD

KI62/22, Podnosilac: Rade Božović, Ocena ustavnosti presude [Ac. br. 532/2017] Apelacionog suda Kosova od 13. avgusta 2021. godine

KI62/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2024. godine, objavljeno dana 5. marta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, očigledno neosnovan zahtev. 

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na jednom imovinskom sporu u Peći, o kome je vođen postupak pred Direkcijom za stambena i imovinska pitanja kao i nekoliko sudskih odluka u korist i protiv uključenih stranaka.  Nakon tužbe za utvrđivanje svojine, Osnovni sud je odbio zahtev, dok je Apelacioni sud potvrdio ovu odluku. Podnosilac zahteva se obratio Kancelariji glavnog državnog tužioca predloživši pokretanje zahteva za zaštitu zakonitosti pred Vrhovnim sudom protiv presude Apelacionog suda, ali predlog je odbijen sa obrazloženjem da je istekao rok od tri meseca za podnošenje zahteva.

Sud primećuje da podnosilac zahteva u suštini navodi da je došlo do povrede člana 46. [Zaštita imovine] u vezi sa članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, sa obrazloženjem da su redovni sudovi prilikom odbijanja njegovog tužbenog zahteva za utvrđivanje svojine na spornoj imovini lišili podnosioca imovinskog prava.

Sud na početku primećuje da podnosilac zahteva svoj navod o povredi člana 31. Ustava u suštini dovodi u vezu sa navodom o povredi člana 46. Ustava.  Stoga će Sud u nastavku oceniti navode podnosioca sa stanovišta člana 46. Ustava, podsećajući najpre njegove navode.  S tim u vezi, podnosilac zahteva tvrdi da je odbijanjem tužbe za utvrđivanje svojine, lišen prava svojine na spornoj imovini i da je samim tim presudom [Ac. br. 532/2017] Apelacionog suda u vezi sa presudom [C. br. 110/14] Osnovnog suda povređeno pravo na imovinu podnosioca zahteva koje mu pripada na spornoj imovini, a koje je zagarantovano članom 46. [Zaštita imovine] Ustava.

U tom smislu, Sud smatra da su redovni sudovi, u okolnostima konkretnog slučaja, razmotrili i obrazložili navode podnosioca zahteva. Isti su ispitali bitne navode podnosioca zahteva i razjasnili (i) da postoji obavezujuća konačna odluka o svojini na spornoj imovini koju je donela Direkcija za stambena pitanja u korist tužene; (ii) da je prethodnik tužene stekao pravo svojine na spornoj imovini na osnovu člana 11. Zakona o stambenim odnosima po ugovoru o zameni stana u Prištini sa stanom u Peći, zaključenom 13. novembra 1967. godine; i (iii) da je podnosiocu zahteva sporna imovina dodeljena bez pravnog osnova, uskrativši pravo prethodniku tužene strane.

Sud primećuje da su redovni sudovi u slučaju podnosioca zahteva podrobno analizirali izvedene dokaze i navode koje je predočio podnosilac zahteva, te da su na kraju odbili njegovu žalbu na osnovu relevantnih odredbi ZPP-a i Zakona o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima iz 1980. godine, koje su smatrali relevantnim u odnosu na okolnosti konkretnog slučaja i bitne navode koje su izneli podnosioci zahteva.  Sud primećuje da su svim odlukama redovnih sudova pružena relevantna obrazloženja u vezi sa odbijanjem žalbe podnosioca zahteva, utvrđujući da je prethodnik tužene stekao spornu imovinu na propisan i zakonit način.

Na osnovu svega napred navedenog, Sud utvrđuje da je zahtev očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i proglašava se neprihvatljivim u skladu sa stavom 7. člana 113. Ustava i pravilom 34 (2) Poslovnika.