USTAVNI SUD

KI184/22, Podnosilac: Miradije Bajqinovci, Ocena ustavnosti presude Apelacionog suda Republike Kosovo [Ac. br. 4991/ 2021] od 8. juna 2022. godine  

KI184/22, Rešenje o neprihvatljivosti, od 17. januara 2024. godine, objavljeno 14. februar 2024. godine

Ključne reči: individualan zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neprihvatljiv zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja su rezultat tužbe podnosilaca zahteva koju je podnela Osnovnom sudu protiv KEK-a, gde je zahtevala da se joj isplate jubilarne plate u iznosu od 2,636.26 Evra (dve hiljade šesto trideset i šest evra i dvadeset i šest centi), za njen pokojni suprug. Osnovni sud je odbio kao nedozvoljenu tužbu podnositeljke zahteva sa obrazloženjem da je zahtev za naknadu jubilarnih plata zastareo.  Nezadovoljna odlukom Osnovnog suda za odbijanje tužbe, podnositeljka je uložila žalbu Apelacionom sudu, koji odbio njenu žalbu  i potvrdio odluku Osnovnog suda. Tom prilikom, podnositeljka zahteva je podnela predlog za iniciranje zahteva za zaštitu zakonitosti pred Kancelarijom Državnog tužioca.  Kancelarija Državnog tužioca je odbila predlog podnositeljke zahteva, sa obrazloženjem da nema pravnog osnova za inciranje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Sud podseća da je podnositeljka zahteva navela da su joj osporenom presudom Apelacionog suda povređena osnovna prava zagarantovana članom 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i članom 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

U vezi sa tvrdnjom podnositeljke zahteva o povredi člana 31 Ustava zbog nedoslednosti u sudskim odlukama, Sud je nakon razmatranja utvrdio da je nemoguće zaključiti da je u okolnostima konkretnog slučaja praksa Apelacionog suda, u odnosu na sporove radne prirode, pretrpela „duboke i dugoročne razlike“ gde je mnoštvo pojedinaca (zaposlenih) imalo koristi od konsolidovane sudske prakse, a pojedincu je takva beneficija uskraćena kao rezultat nedoslednog donošenja odluka. U tom smislu, podnositeljka zahteva je donela dve presude Apelacionog suda, u kojima podnositeljka zahteva navodi da je Apelacioni sud odlučio drugačije od njenog slučaja. Međutim, Sud primećuje da je u slučaju podnositeljke zahteva Apelacioni sud odbio njenu žalbu u procesnom smislu, zbog zastarelosti, dok za slučajeve na koje se poziva podnositeljka zahteva, Apelacioni sud je našao da su oni podržani dokazima, te je nastavio dalje sa razmatranjem navoda predmetnih tužilaca. Takođe, u slučaju Vrhovnog suda na koji se podnositeljka zahteva poziva, Sud primećuje da se u tom slučaju Vrhovni sud nije upustio u dokaze pošto je za slučaj odbacio reviziju kao nedozvoljenu.

U ovom kontekstu, podnositeljka zahteva nije uspela da dostavi Sudu dokaze o „dubokim i dugoročnim razlikama“ kako bi se utvrdilo da je Apelacioni sud u njenom slučaju odlučio suprotno konsolidovanoj sudskoj praksi tokom godina. Osim toga, ukoliko bi se Sud upustio da ocenjuje zakonitost odluka Apelacionog suda, vršeći poređenja i analize, koja je od njegovih odluka najpravičnija i na zakonu zasnovana, to bi ometalo nadležnost i nezavisnost redovnog pravosuđa.

Podnositeljka zahteva takođe navodi da je u njenom slučaju povređeno načelo jednakosti pred zakonom, zagarantovan članom 24. Ustava, navodeći da su odluke EKK-a u vezi sa priznavanjem prava na jubilarnu platu diskriminatorski.

Sud smatra da je diskreciono pravo tužioca u ovom slučaju EKK-a, da donosi odluke u vezi sa raspodelom svojih budžetskih sredstava i da ta odluka pripada preduzeću. S tim u vezi, Sud primećuje da se ne radi o povredi jednakosti pred zakonom ili o nejednakom tretmanu, kako tvrdi podnositeljka zahteva. S tim u vezi, Sud primećuje da se ne radi o povredi jednakosti pred zakonom ili o nejednakom tretmanu, kako tvrdi podnositeljka zahteva. Štaviše, nijedan od Ustavom zahtevanih osnova, kada se tumači u svetlu EKLJP-a, ne podržava navod podnosioca zahteva o povredi osnovnih prava, jer on ni na koji način ne dokazuje i argumentuje da je prema njoj postupano na nejednak i diskriminatoran način od strane Vrhovnog suda

Podnositeljka zahteva je navela da osporena presuda Apelacionog suda krši njena prava zagarantovana članovima 46. Ustava. Međutim, podnositeljka zahteva samo pominje relevantan član, ali ne obrazlaže dalje kako i zašto je došlo do povrede tog relevantnog člana Ustava. Sud podseća da je više puta isticao da samo pozivanje i pominjanje članova Ustava i EKLJP-a nije dovoljno da se izgradi utemeljena tvrdnja za kršenje Ustava. Kada se navode ovakve povrede Ustava, podnosioci zahteva moraju da daju obrazložene tvrdnje i ubedljive argumente.

S tim u vezi, Sud smatra da je navod o povredi prava garantovanih članom 46. Ustava podnositeljka zahteva, u stvari, obrazložila na osnovu člana 31. Ustava, povezujući povredu tog osnovnog prava sa nedoslednom sudskom praksom Apelacionog suda, o čemu je Sud iznad utvrdio da se u ovom delu zahtev mora proglasiti jasno neosnovanim po ustavnim osnovama i samim tim neprihvatljivim, iz napred navedenih razloga.

Stoga, Sud nalazi da u vezi sa ovom tvrdnjom podnositeljke zahteva za povredu prava zagarantovanim članom 46. Ustava, Sud zaključuje da se ovaj deo zahteva mora proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovanim.

Shodno tome, zahtev se u svojoj celini mora proglasiti neprihvatljivim.