Odluka

Ocena ustavnosti presude [AC. br. 203/14] Apelacionog suda Kosova, od 17. decembra 2018. godine

br. predmeta KI112/23

podnosiocu: Snezhana Neshevic

Preuzimanje:

 

 

 

 

 

 

 

Priština, dana​​ 20. februara 2024. godine

Br. Ref.: RK 2341/24

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA​​ 

 

u

 

slučaju​​ br. KI112/23

 

Podnosilac

 

Snežana Nešević

 

 

Ocena ustavnosti Presude ​​ Apelacionog Suda​​ [AC.​​ br.​​ 203/14],​​ 

od​​ 17.​​ decembra​​ 2018. godine

 

 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

 

u sastavu:

 

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

 

 

Podnosilac zahteva​​ 

 

  • Zahtev je podnela Snežana Neševeć, sa prebivalištem u Bijelo Polje, Republika Crna Gora​​ (u daljem tekstu: podnositeljka zahteva).

 

Osporena odluka​​ 

 

  • Podnositeljka zahteva osporava Presudu Apelacionog suda Republike Kosovo​​ [AC.​​ br.​​ 203/14]​​ od​​ 17.​​ decembra​​ 2018. godine​​ (u daljem tekstu: Apelacioni sud).

 

Predmetna stvar​​ 

 

  • Predmetna stvar zahteva je ocena ustavnosti osporene presude,​​ za koju se tvrdi da podnositeljki zahteva povređuje njena prava i osnovne slobode koje su joj zagarantovane članom​​ 31 [​​ Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ i​​ 46 [Zaštita Imovine]​​ Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav),​​ u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje)​​ i članom​​ 1 Protokola broj​​ 1,​​ Evropske Konvencije o Ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLjP).

 

Pravni osnov​​ 

 

  • Zahtev se zasniva na stavu 4 člana 21 i na stavovima​​ 1 i 7,​​ člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane], Ustava, članu 22. [Procesuiranje podnesaka] i članu 47. [Individualni zahtevi] Zakona o Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).​​ 

 

  • Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud). se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika o radu koji je ukinuo Poslovnik o radu Ustavnog suda br. 01/2018. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018 nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.

 

Postupak pred sudom​​ 

 

  • Dana​​ 31.​​ maja​​ 2023. godine,​​ Ustavni Sud Republike Kosova (u daljem tekstu: Sud), je primio zahtev podnositeljke zahteva.

 

  • Dana​​ 6.​​ juna​​ 2023. godine,​​ predsednica Suda je odlukom​​ br.​​ GJR.KI112/23​​ imenovala sudiju​​ Bajrama​​ Ljatifija​​ za sudiju izvestioca i odlukom​​ Br.​​ KSH.KI112/23​​ Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Safet Hoxha​​ (predsedavajući),​​ Nexhmi Rexhepi​​ i​​ Enver Peci (član).​​ 

 

  • Dana​​ 6,​​ juna​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio podnositeljku zahteva o registraciji zahteva.​​ 

 

  • Dana​​ 17.​​ januara​​ 2024. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj​​ sudije izvestioca i jednoglasno​​ preporučilo Sudu da zahtev odbije po kratkom postupku.​​ 

 

Pregled činjenica​​ 

 

  • Dana​​ 2.​​ septembra​​ 2009. godine, podnositeljka zahteva je podnela tužbu za povrđivanje vlasništva pred Osnovnim sudom u Peći.​​ Ona je u njenom tužbenom zahtevu tražila da bude prepoznata kao legitimni vlasnik katastarske parcele u površini od​​ 1.11.98 ha,​​ sa brojem​​ 4774​​ i​​ 4778.

​​ 

  • Dana​​ 11.​​ novembra​​ 2013. godine,​​ Osnovni sud je u Presudi​​ [C.​​ br.​​ 653/09]​​ odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnositeljke zahteva i to zbog zastarelosti.

 

  • Dana 17. decembra 2013. godine, podnositeljka zahteva​​ je podnela žalbu pred Apelacionim sudom,​​ kojom je osporavala presudu Osnovnog Suda.

 

  • Dana 17. decembra 2018. godine, Apelacioni sud je presudom​​ [Ac.​​ br.​​ 203/14]​​ odbio žalbu podnositeljke zahteva sa obrazloženjem da je njeno​​ pravo na podnošenje tužbe zastarelo.​​ 

 

  • Dana​​ 11.​​ aprila​​ 2019. godine, podnositeljka zahteva je podnela zahtev pred Sudom,​​ registrovan pod brojem​​ KI59/19,​​ putem kojeg je osporavala Presudu Apelacionog Suda​​ [AC.​​ br.​​ 203/14]​​ od​​ 17.​​ decembra​​ 2018. godine.​​ 

 

  • Podnositeljka zahteva je tvrdila da​​ su Presuda Osnovnog suda i presuda Apelacionog suda povredile njena ustavna prava, koja su zagarantovana članom​​ Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ i​​ 46 [Zaštita imovine],​​ Ustava,​​ u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje)​​ i​​ 1 Protokola broj​​ 1,​​ EKLjP-a.

 

  • Sud primećuje da u slučaju​​ KI59/19,​​ rešenjem o neprihvatljivosti od 22. aprila 2020. godine,​​ Sud je odbio zahtev podnositeljke zahteva kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama,​​ i zaključio je da nije došlo do povrede člana​​ 31.​​ i člana​​ 46.​​ Ustava,​​ u vezi sa članom​​ 6.​​ i​​ članom​​ 1 Protokola​​ broj​​ 1​​ EKLjP-a.

 

Navodi podnositeljke zahteva  ​​​​ 

​​ 

Podnositeljka zahteva navodi da su osporenom presudom povređena njena prava i slobode zagarantovane članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava, u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.​​ 

 

  • Podnositeljka zahteva tvrdi da: “Tačke​​ 57, 58, 60.​​ Tužilac se pozvao na preduge sudske postupke i kako je to navedeno u tački​​ 57,​​ Sud naglašava da se podnositeljka zahteva poziva na ustavne povrede ne argumentujući i ne obrazlažući kako su one povređene osporenim rešenjem Apelacionog suda.​​ Naglasila je da se celokupnom analizom dokumentacije može videti i može se utvrditi da je u jednoj velikoj meri bio u pitanju subjektivni faktor,​​ da nije u pitanju razumni rok kao i da se ne govori o nekoj velikoj složenosti slučaja za šta su je i vratiti redovni sudovi. Podnositeljka zahteva (tačka 60) je dokazala i nije u dovoljnoj meri potkrepila svoje tvrdnje o povredi osnovnih prava i sloboda koje su zagarantovane Ustavom i ponovo ističe zanemarivanje svega onoga što ima veze sa ostvarivanjem njenih prava. Pored toga, jedan od argumenata je i prigovor nadležnom organu za rad redovnih sudova, a posebno prvostepenog, koji nije uvažen”.

 

  • Podnositeljka zahteva tvrdi da: “U tački​​ 58,​​ Sud podseća, u vezi sa suđenjem u nekom razumnom roku,​​ da se razumnost, između ostalog mora oceniti u svetlu okolnosti pojedinačnog slučaja​​ i naglašava da podnositeljka zahteva nije predstavila​​ niti jedan agrument pred sudom.​​ Ipak jeste, spomenuto je u prethodnim stavovima, pored drugih argumenata.​​ Da bi doneo sveoju odluku, Sud je ignorisao sve to, kao i puno drugih stvari”.

 

  • Podnositeljka zahteva navodi da: “​​ Ustavni sud od tački 40 i dalje ističe da nije njegova dužnost da se bavi činjenicama ili pravnim greškama redovnih sudova, osim i u meri u kojoj su tim greškama povređena prava i slobode zaštićene Ustavom. Sam Sud, kako se dalje navodi, ne može da oceni zakon na osnovu kojeg je neki redovni sud odlučio da donese neku određenu odluku, umesto neke druge odluke.​​ Dakle, ovo je svrha u​​ zbog toga, i greška redovnih sudova u sprovođenju zakona za donošenje odluka, putem kojih se povređuju prava tužilaca”.

 

  • Podnositeljka zahteva tvrdi da: “Iz rešenja o neprihvatljivosti​​ (tačka​​ 71)​​ ​​ neobičan izraz za neki sudski organa „prosta nada”,​​ kako se kaže u ovoj tački,​​ da se osporena imovina ne može klasifikovati ni kao postojeća imovina niti kao „imovina”.​​ Naravno da je postojeća jer postoji,​​ Sud je trebao da odluči čija je i podnositeljka zahteva ima i legitimna očekivanja​​ i takođe postoji nada da se o ovome donese odkuka na legitiman način kao i da će se realizovati pravo na istu.​​ Zbog toga je i tužba podneta,​​ da bi se rešilo pitanje vlasništva​​ ”. “Dakle, u ovom konretnom slučaju mi se bavimo:​​ povredom prava tužilaca zbog toga što se nije delovalo u skaldu sa odgovarajućim zakonom,​​ zanemarivanjem dokaza i izjava tužilaca,​​ zanemarivanje nepotkrepljenih i izmišljenih izjava tuženih kao i njihov nedostatak dokaza,​​ kao i činjenice da u celokupnom postupku postoji očigledno i poznato mešanje, pristrasnost i nepravda​​ .

 

Ocena prihvatljivosti zahteva​​ 

         

  • S tim u vezi, Sud se poziva na član 116 (1) [Pravni Efekat Odluka] Ustava, koji propisuje:

 

​​ "Odluke Ustavnog suda su obavezne za pravosuđe i sva lica i institucije Republike Kosovo".

 

  • Sud se takođe poziva i na pravilo 35 (5) [Povlačenje, odbijanje i odbacivanje podnesaka] Poslovnika o Radu, koje određuje da:

 

(5)​​ Sud može odlučiti po kratkom postupku, odbiti podnesak [...] ukoliko je zahtev ponavljanje prethodnog podneska odlučen od strane Suda,​​ [...].

​​ 

  • Sud ceni da je trenutni zahtev ponavljanje prethodnog zahteva br. KI59/19,​​ kojeg je Sud proglasio neprihvatljivim kao očigledno neosnovan po ustavnim osnovama,​​ kako je to i propisano u članu​​ 47​​ Zakona i u pravilu​​ 39 (2)​​ Poslovnika o Radu.

 

  • Sud primećuje da podnositeljka zahteva nije zadovoljna odlukom Suda, i takođe ponavlja neke od navoda koje je pokrenula i u prvom zahtevu,​​ KI59/19.

 

  • Sud ponavlja da su njegove odluke pravosnažne i obavezne za pravosuđe, sva lica i sve institucije Republike Kosovo​​ (vidi slučajeve Suda,​​ KI08/18,​​ podnosilac​​ Naser Berisha, Odluka o odbijanju zahteva od​​ 19.​​ aprila​​ 2018. godine,​​ stav​​ 23;​​ KI102/19,​​ podnosilac​​ Bedri Gashi, Odluka o odbijanju od i 7. novembra 2019. godine, stav;​​ KI43/21, podnosilac​​ N.T.P. Arta-Impex,​​ Odluka o odbijanju od​​ 5.​​ maja​​ 2021. godine,​​ stavovi​​ 23-24).

 

  • Sud ponovo naglašava da pojedinačnu žalbu u smislu stave 7 člana 113 Ustava podnosioci zahteva ne treba da posmatraju kao priliku da u više navrata traže od Suda ponovno otvaranje svojih odluka i ponovno suđenje o istoj stvari​​ (vidi slučajeve suda:​​ KI105/16,​​ Podnosilac Feti Gashi, Odluka o odbijanju zahteva od 10. maja 2017. godine, stav 21; slučaj br. KI102/19, podnosilac​​ Berdi Gashi, citirano iznad, stav 19; KI08/18, podnosilac​​ Naser Berisha,​​ citirano iznad, stav 22; KI43/21,​​ podnosilac​​ N.T.P. Arta-Impex, citirano iznad).​​ 

 

  • Sud zaključuje da je zahtev podnositeljke​​ zahteva ponavljanje zahteva​​ KI59/19,​​ o kojem je Sud već doneo odluku, i, samim tim, u skladu sa pravilom​​ 54.​​ Poslovnika o Radu, isti se treba odbiti po kratkom postupku.

 

 

 

 

IZ TIH RAZLOGA

 

Ustavni sud, u skladu sa članom 116.1 Ustava, pravilima 35 (5) i ​​ 59​​ (3)​​ ​​ Poslovnika o Radu, na sednici održanoj dana​​ 17.​​ januara​​ 2024,​​ jednoglasno​​ 

 

ODLUČUJE

 

  • DA ODBIJE zahtev po kratkom postupku;

 

  • DA DOSTAVI ovu odluku stranama;​​ 

 

  • DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;​​ 

 

  • Ova​​ odluka stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu, u skaldu sa stavom 5. člana 20. Zakona

 

 

 

 

 

Sudija izvestilac    Predsednica Ustavnog suda

 

 

 

 

Bajram Ljatifi​​ ​​  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Gresa Caka Nimani

 

 

 

 

1

podnosiocu:

Snezhana Neshevic

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Odluka

Odluka o odbijanju zahteva

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni