USTAVNI SUD

KI39/23, Podnosilac: Labinot Zekaj, Ocena ustavnosti presude [A.A. br. 36/2022] Vrhovnog suda od 20. januara 2023. godine   

KI39/23, rešenje o neprihvatljivosti od 29. avgusta 2023. godine, objavljeno xxx

Ključne reči: individualan zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, sprečavanje diskriminacije, privremena mera, disciplinski prekršaj, neprihvatljiv zahtev

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na zahtev koji je nadležni organ podneo SSK-u sa tvrdnjama da je podnosilac zahteva, sudija Osnovnog suda u Prištini, navodno počinio disciplinski prekršaj. u suprotnosti sa ZDOST-om i Etičkim kodeksom za sudije. Nadležni organ je smatrao da u predmetima koje je Apelacioni sud vratio na ponovno suđenje, podnosilac zahteva nije preduzeo radnje u skladu sa svojim sudijskim odgovornostima i da je odugovlačio navedene predmete.  SSK je održao dve rasprave na kojima je saslušao izveštaj Istražne komisije sa nalazima o disciplinskim povredama od strane podnosioca zahteva kao i predstavnika podnosioca zahteva u cilju pravičnog sprovođenja pravde. SSK je odlučio: (1) da je podnosilac zahteva, sudija u Osnovnom sudu u Prištini, odgovoran za disciplinski prekršaj utvrđen u članu 5. stav 2. podstav 2.7 Zakona o disciplinskoj odgovornosti sudija i tužilaca i članu 5. Kodeksa profesionalne etike za sudije; (2) da se za ovaj disciplinski prekršaj, podnosiocu zahteva izriču disciplinske sankcije: javna pismena opomena i privremeno smanjenje plate od 40 % tokom šest (6) meseci. SSK je zaključio da podnosilac zahteva iako je imao zakonsku obavezu da razmotri gore navedene predmete, završavao druge predmete koji nisu bili prioritetni po zakonu strategiji SSK-a. Podnosilac zahteva je izjavio žalbu Vrhovnom sudu, osporavajući u celosti zakonitost odluke SSK-a, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene ZDOST-a i odluke o disciplinskoj sankciji, sa predlogom da: Vrhovni sud donese rešenje kojim će se preinačiti SSK-a i odbiti u celosti kao neosnovan zahtev za pokretanje postupka od strane nadležnog organa ili da se odluka ukine i predmet vrati na ponovno razmatranje. Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca i potvrdio odluku SSK-a. Vrhovni sud je ocenio da je SSK potpuno ocenio sve okolnosti, odnosno činjenice predmeta, na osnovu kojih je stvorio jasnu sliku, koja je rezultirala utvrđivanjem disciplinske odgovornosti podnosioca zahteva i izricanjem disciplinskih sankcija.

U postupcima pred Ustavnim sudom podnosilac zahteva u suštini navodi povredu članova 24. [Jednakost pred zakonom] i 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) i članom 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima. Podnosilac zahteva je takođe zahtevao i uvođenje privremene mere.

Pri oceni navoda podnosioca zahteva, Sud utvrđuje da: (i) SSK je održao dva ročišta u prisustvu zastupnika podnosioca zahteva i predsedavajućeg Istražne komisije; (ii) SSK je objasnio koji su predmeti imali prioritet tokom spornog perioda, a koji nisu rešeni od strane podnosioca zahteva; (iii) SSK je takođe utvrdio i pravni osnov u vezi sa prioritetnim rešavanjem određenih predmeta od strane podnosioca zahteva; i (iii) Vrhovni sud je uopšteno usvojio nalaze SSK-a i ocenio da je izrečena disciplinska sankcija srazmerna i u skladu sa prekršajima utvrđenim u izveštaju Istražne komisije.

U vezi sa tvrdnjom podnosioca zahteva o diskriminaciji, Sud smatra da ne može da spekuliše o ustavnosti postupaka koji se vode u SSK-u i redovnim sudovima protiv drugih sudija, posebno kada se ima u vidu da su u slučaju podnosioca zahteva obrazloženja detaljna. i opravdano izricanje disciplinske mere protiv podnosioca zahteva.

Povodom zahteva za uvođenje privremene mere, s obzirom da podnosilac nije priložio potrebne dokaze za izricanje privremene mere, a na osnovu činjenice da je Sud već zaključio da je zahtev podnosioca očigledno neosnovan, isti je zaključio da se zahtev za uvođenje privremene mere odbije na osnovu pravila 44 (Zahtev za privremenu meru) i 45 (Odlučivanje u vezi sa zahtevom za privremenu meru) Poslovnika o radu.

Sud je zaključio da su navodi podnosioca zahteva sagledani u celini kategorisani kao navodi četvrtog stepena i da se moraju odbaciti kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je navedeno u pravilu 34 (2) Poslovnika o radu.