USTAVNI SUD

KI171/21, Podnosilac: Lutfi Shantiri, zahtev za ocenu ustavnosti (ne) delovanja Osnovnog suda u Prizrenu, radi procesuiranja zahteva za reviziju podnosioca zahteva pred Vrhovnim Sudom 

KI171/21, Rešenje od 12. maja 2022. godine, objavljeno dana 6. juna 2022. godine

Ključne reči: individualni zahtev, imovinski spor, pristup sudu, zahtev očigledno neosnovan, zahtev neprihvatljiv

Okolnosti ovog konkretnog slučaja su povezane sa jednim imovinskim sporom podnosioca zahteva sa Savetom Ismalmske zajednice, odeljenje u Prizrenu, a u vezi sa predajom u posed nepokretne imovine, koja se nalazi na mestu zvanom Altmejdan, katastarska zakona Prizren, za koju se tvrdilo da se koristi od strane podnosioca zahteva. U vezi sa ovim sporom Savet Islamske zajednice je podneo tužbeni zahtev pred Osnovnim sudom u Prizrenu, koji je Presudom C. br. 501/2016, delimično usvojio tužbeni zahtev Islamske Zajednice, obavezao je podnosioca zahteva da oslobodi spornu nepokretnu imovinu, odbio tužbeni zahtev u vezi sa nadoknadom mesečnog zakupa od 300 evra, na ime neosnovanog korišćenja, i obavezao je podnosioca zahteva da na ime troškova postupka plati Savetu Islamskoj zajednici sumu od 15 evra. Na ovu presudu uložena je žalba Apelacionom sudu, kako od strane podnosioca zahteva tako i od strane Saveta Islamske zajednice. Apelacioni sud je povodom žalbi stranaka doneo presudu Ac. br. 411/2017, kojom je odbio žalbu podnosioca zahteva i potvrdio je presudu Osnovnog suda u Prizrenu, i usvojio je žalbu Saveta Islamske Zajednice, ukidajući presudu Osnovnog suda u Prizrenu, u vezi sa tačkom tri izreke koja se odnosi na plaćanje zakupnine na ime nezakonitog korišćenja, vraćajući istu na ponovno odlučivanje pred potonjime. Nezadovoljan odlukom Apelacionog suda, podnosilac zahteva je, preko Osnovnog suda u Prizrenu, podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu..

Podnosilac zahteva je pred Ustavni sudom tvrdio da je došlo do povrede njegovih prava koja su zagarantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i članom 32 [Pravo na pravno sredstvo] Ustava Republike Kosovo, zbog činjenice da, prema njegovom uverenju, administracija Osnovnog Suda u Prizrenu nije proceuirala njegov zahtev za reviziju pred Vrhovnim Sudom, koji je bio podnet protiv presude Apelacionog Suda.

Ustavni Sud je prvenstveno razmotrio kriterijume prihvatljivosti zahteva u skladu sa Ustavom, Zakonom i Poslovnikom, da bi zatim konkretno razmotrio opšta načela prava na “pristup sudu” a na osnovu jurisprudencije Evropskog Suda za Ljudska prava kao i jurisprudencije samog Suda, da bi nakon toga primenio iste u ovom konkretnom slučaju. Kako su navodi podnosioca pokrenuli ustavna pitanja o povredi prava na pristup sudu, Sud je, pre nego što je doneo zaključak u vezi sa zahtevom, uputio konkretne zahteve Osnovnom sudu u Prizrenu i Vrhovnom sudu, da bi saznao šta se desilo sa zahtevom za reviziju koju je podnosilac podneo Osnovnom sudu u Prizrenu. U vezi sa tim, Vrhovni Sud je obavestio Sud da je po podnetoj reviziji podnosioca zahteva, isti dana 13. avgusta 2021. godine, doneo Rešenje Rev. br. 343/2021, putem kojeh je odbacio reviziju podnosioca zahteva kao neblagovremenu. Na osnovu informacija koje su primljene od strane Osnovnog suda u Prizrenu, Sud je primetio da je navedeno rešenje lično uručeno podnosiocu zahteva dana 20. septembra 2021. godine, što podrazumeva da je on znao u vezi sa donošenjem odluke od strane Vrhovnog Suda pre 25. oktobra 2021. godine, dana kada je on podneo popunjeni obrazac zahteva zajedno sa pratećom dokumetacijom. Sud je, uzimajući u obzir sve spise predmeta, došao do zaključka da su tvrdnje podnosioca zahtevau vezi sa povredom prava na “pristup sudu” od strane Osnovnog suda u Prizrenu, bile nepotkrepljene materijalnim dokazima, jer spisi predmeta potvrđuju suprotno njegovim navodima, da je njemu onemogućeno da na efektivan način od koristi ovo pravo pred Vrhovnim Sudom, a zbog neuspeha u procesuiranju zahteva za reviziju od strane Osnovnog suda u Prizrenu. Pored toga, Sud je zaključio da je podnosiocu zahteva takođe omogućeno da na efektivan način primeni pravno sredstvo (reviziju) i to protiv Presude Apelacionog Suda od 2. februara 2021. godine.

Samim tim, i na osnovu objašnjenja koja su navedena u objavljenom Rešenju, Sud je, imazjući u obzir tvrdnje podnosioca zahteva kao i spise predmeta, zaključio da njegove tvrdnje u vezi sa povredom prava na “pristup sudu” zagarantovano članom 31 Ustava kao i članom 6.1 Evropske Konvencije o Ljudskim pravima pripadaju trećoj kategoriji (iii), potkategorji (b) „nepotkrepljenih ili neobrazloženih” navoda, i stoga je, kao takve,  iste proglasio očigledno neonovanim po ustavnim osnovama i samim tim i neprihvatljivim, u skaldu sa pravilom 39 (2) Poslovnika o Radu.