USTAVNI SUD

Priština, dana​​ 23.​​ avgusta​​ 2024. godine

Br. Ref.: RK 2517/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju​​ br. KI249/23

Podnosilac​​ 

Halidin Aliu

Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog Suda​​ [ARJ.​​ br.70/2023]

od​​ 26.​​ jula​​ 2023. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVA

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija​​ 

Enver Peci, sudija i

Jeton Bytyqi, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo​​ Halidin Aliu,​​ sa mestom stanovanja u selu Brut,​​ opština​​ Dragaš​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).

Osporena odluka​​ 

• Podnosilac zahteva osporava ustavnost Presude Vrhovnog Suda​​ [ARJ.​​ br.70/2023]​​ od​​ 26.​​ jula​​ 2023. godine.

• Podnosilac zahteva je osporeni akt primio dana​​ 14.​​ avgusta​​ 2023. godine.

Predmetna stvar​​ 

• Predmetna stvar ovog zahteva je ocena ustavnosti Presude Vrhovnog suda​​ [ARJ.​​ br.70/2023]​​ od​​ 26.​​ jula​​ 2023. godine,​​ kojom je, po navodima podnosioca zahteva, došlo do povrede njegovih prava i osnovnih sloboda koje su zagarantovane​​ članoM:​​ 3 [Jednakost pred Zakonom]​​ i​​ 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav),​​ u vezi sa članom 6 (Pravo na pravično suđenje)​​ i 14 (Zabrana diskriminacije)​​ Evropske konvencije o Ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na​​ stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava,​​ na članovima 22. [Procesuiranje podnesaka], i 47 [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosova (u daljem tekstu: Poslovnik o Radu).

Postupak pred Ustavnim Sudom

• Dana​​ 3.​​ novembra​​ 2023. godine, podnosilac zahteva je​​ podneo​​ zahtev pred Ustavnim Sudom Republike Kosova (u daljem tekstu: Sud).​​ 

• Dana​​ 8.​​ novembra​​ 2023. godine,​​ Predsednica Suda je​​ odlukom​​ Br.GJR.KI249/23​​ imenovala sudiju​​ Nexhmi Rexhepija,​​ za sudiju izvestioca​​ i odlukom​​ KSH.KI249/23​​ imenovala je​​ Veće za razmatranje, u sastavu sudija:​​ Bajram Ljatifi​​ (predsedavajući),​​ Safet Hoxha​​ i​​ Remzije Istrefi Peci​​ (članovi).

• Dana​​ 20.​​ novembra​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva. Istog tog dana, jedna kopija zahteva je poslata i Vrhovnom Sudu.

• Dana​​ 11. decembra 2023. godine​​ podnosilac​​ zahteva​​ je obavestio Sud o promeni adrese prebivališta.

• Dana​​ 13. decembra 2023. godine​​ podnosilac​​ zahteva​​ je dostavio Sudu dodatnu dokumentaciju: Presudu [A.br.2817/2022] Osnovnog suda u Prištini.

• Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo, pri čemu je počeo njegov mandat u Sudu​​ 

• Dana​​ 14. marta i 27. juna 2024. godine​​ podnosilac​​ zahteva​​ je dostavio Sudu dva dokumenta, kojima je tražio da se njegov zahtev hitno tretira zbog teške ekonomske situacije.

• Dana​​ 17 jula​​ 2024.​​ godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno​​ je preporučilo sudu neprihvatljivost zahteva.​​ 

Pregled činjenica

• Dana​​ 19.​​ februara​​ 2021. godine, podnosilac zahteva je podneo zahtev Opštini Dragaš (u daljem tekstu: opština), preko kojeg je tražio da mu se povodom penzionisanja kao državnog službenika isplate dve naknadne plate i jubilarne tri plate. Podnosilac zahteva je tvrdio da mu takvo pravo pripada u skladu sa Opštim kolektivnom ugovoru [u daljem tekstu: OKU].

​​ 

• Opština je odbila zahtev podnosioca zahteva kao neosnovan. Opština je obrazložila da prema članu 19 Pravilnika br. 33/2012 o dodacima na platu i drugim naknadama civilnih službenika, podnosilac zahteva nakon penzionisanja ima pravo na dodatnu mesečnu zaradu koju je podnosilac zahteva već primio. Sa druge strane, prema članu 21.​​ ovog​​ Pravilnika, civilni službenici koji su u stalnom radnom odnosu u civilnoj službi imaju pravo na nagradu u iznosu od 25 odsto od prosečne zarade u civilnoj službi nakon svakih deset (deset) godina radnog iskustva koje je podnosilac zahteva već primio.

• Dana​​ 8.​​ aprila​​ 2021. godine,​​ Podnosilac zahteva je podneo tužbu pred Osnovnim sudom u Prištini [u daljem tekstu: Osnovni sud], i zatražio je da se odluke opštine poništi.

• Dana 13. oktobra 2021. godine Osnovni sud je rešenjem [A. br.804/2021] tražio od podnosioca zahteva da dopuni svoj tužbeni zahtev i dokaže da je iscrpeo pravna sredstva u upravnom postupku.

• Dana 3. februara 2022. godine Podnosilac zahteva se ponovo obratio opštini sa istim zahtevima i tražio da ga uputi gde da podnese žalbu u drugom stepenu.

• Dana 22. februara 2022. godine, opština je obavestila podnosioca zahteva da se može obratiti Nezavisnom nadzornom odboru za civilnu službu Kosova [u daljem tekstu: NNOCSK], kao drugostepenom organu.

• Dana​​ 3.​​ marta​​ 2022. godine,​​ podnosilac zahteva​​ je podneo žalbu u NNOCSK protiv odluke opštine o odbijanju njegovog zahteva.

• Dana​​ 15.​​ aprila​​ 2022. godine,​​ NNOCSK​​ je u Odluci​​ [A.​​ br.204/2022]​​ odbio zahtev podnosioca zahteva i ocenio je kao pravičnu odluku opštine.

• Dana 24. maja 2022. godine, podnosilac zahteva je dopunio početni tužbeni zahtev podnet pred Osnovnim sudom.

• Dana​​ 18.​​ oktobra​​ 2022. godine,​​ Osnovni sud je u​​ Presudi​​ [A.​​ Br.804/2021]​​ odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva.​​ Osnovni sud je obrazložio sledeće:​​ “Opšti kolektivni ugovor objavljen u Službenom listu dana 18.06.2014. godine stupio je na snagu 01.01.2015. godine i isti prema članu 90. stav 4. Zakona o radu br. 03/L-212, važio je u periodu ne dužem od tri godine, odnosno do 31.12.2017.godine [...]. Sud je takođe potvrdio i nalaz da tužilac nije uspeo da u roku od 30 dana podnese zahtev za isplatu jubilarnog dodatka za 10 godina”.

• Dana 17. novembra 2022. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu pred Apelacionim Sudom protiv presude Osnovnog suda,​​ zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog povrede zakonskih odredbi.

• Dana​​ 28.​​ februara​​ 2023. godine,​​ Apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu. Apelacioni sud je obrazložio sledeće: “Tužilac je izašao u penziju 10.11.2020.godine i u tom trenutku Kolektivni ugovor nije bio na snazi pošto je ugovor stupio na snagu 01.01.2015.godine, a istekao 31.12.2017. Osim ovoga, tužilac nema​​ takvo pravo, čak i ako se pozivamo na prethodni Opšti kolektivni ugovor, pošto je ovaj ugovor počeo da se primenjuje od 01.01.2005. godine u trajanju od tri godine, odnosno do 01.01.2008. godine. Istekom važenja kolektivnog ugovora isto se ne može primenjivati na druge predmete posle 01.01.2018.godine i nakon toga, u slučaju tužioca, iz spisa predmeta nesporno da je tužilac izašao u penziju dana 10.11.2020. godine odnosno nakon što je prestao da se primenjuje Opšti kolektivni ugovor.”

• Dana​​ 30.​​ marta​​ 2023. godine,​​ podnosilac zahteva je podneo zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke Vrhovnom sudu protiv presude Apelacionog suda. Podnosilac zahteva je tvrdio da ima pravo na dve mesečne plate i četiri jubilarne plate po odlasku u penziju, na osnovu OKU koji je bio na snazi od januara 2015. do decembra 2017. godine.​​ 

• Dana​​ 26.​​ jula​​ 2023. godine,​​ Vrhovni sud je odbio kao neosnovan zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke.​​ Vrhovni sud je obrazložio sledeće:​​ “Opšti kolektivni ugovor nakon 31.12.2018. godine nije više na snazi i kao takav ne može imati dejstva i ne može se primenjivati po prestanku važenja. Iako je tužilac imao pravo da podnese zahtev za jubilarnu platu prema odredbama Zakona o platama civilnih službenika, čl. 22 st. 2 istog, nakon navršenih 10 godina radnog staža, kako je predviđeno u Pr.br.33/2012. ​​ o dodacima na platu i drugim naknadama. Takav zahtev je mogao da ​​ podnese u roku od 30 dana od momenta ostvarivanja ovog prava po radnom iskustvu”.

Navodi podnosioca zahteva

• Podnosilac zahteva tvrdi da su mu odlukama redovnih sudova povređena njegova ustavna prava koja su zagarantovana članom​​ 3 [Jednakost pred​​ Zakonom]​​ i članom​​ 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava.

• Podnosilac zahteva tvrdi da:​​ Redovni sudovi su za iste predmete u kojima su stranke, zahtevi i pravni osnov bili identični sa podnosiocem zahteva, priznali su im prava. Da bismo dokazali ovu tvrdnju prilažemo: (i). Presudu [A. br.802/21] od 09.09.2022. godine. (ii). Presudu [A.1649/21] od 14.09.2023. godine; (iii). Rešenje [AA. br.749/2022] od 30.05.2023. godine. Podnosilac zahteva navodi da su „redovni sudovi primenili dvostruke standarde i doneli su različite odluke za iste zahteve”.​​ 

• Podnosilac zahteva ističe da odluka opštine da odbije zahtev za isplatu dve mesečne zarade i četiri jubilarne zarade po odlasku u penziju nije zasnovana na zakonu. Prema navodima podnosioca zahteva, on je ispunio uslov za isplatu dve mesečne zarade po odlasku u penziju i četiri jubilarne zarade, pošto ima preko 40 godina radnog staža. Podnosilac predstavke navodi da: “Ovo pravo sam stekao dok je još​​ uvek OKU bio na snazi tokom 2017. godine. Pošto se bavimo novčanim potraživanjima iz 2018. godine, tužilac ima pravo da podnese tužbu sudovima u roku od 3 godine, za poništenje osporenog rešenja i za ​​ isplatu dve mesečne zarade i četiri jubilarne zarade pri odlasku u penziju”.

Relevantne Ustavne i zakonske odredbe ​​​​ 

Ustav Republike Kosova

Član 31

​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

• Svakome se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih nadležnosti.

[...]

Evropska Konvencija o​​ Ljudskim Pravima​​ 

Član 6

(Pravo na pravično suđenje)

• Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom.​​ [...]

OPŠTI KOLEKTIVNI SPORAZUM KOSOVA

Član​​ 52​​ 

Jubilarne nagrade

1.​​ Zaposleni ima pravo na jubilarnu nagradu i to za:​​ 

1.1.​​ za 10 godina neprekidnog radnog iskustva kod zadnjeg poslodavca, u iznosu od jedne njegove mesečne plate;​​ 

1.2.​​ za 20 godina neprekidnog radnog iskustva kod zadnjeg poslodavca, u iznosu od dve njegove mesečne plate;​​ 

1.3.​​ za 30 godina neprekidnog radnog iskustva kod zadnjeg poslodavca, u iznosu od tri njegove mesečne plate.​​ 

2.​​ Poslednji poslodavac je taj koji plaća jubilarne poklone.​​ 

3.​​ Jubilarni poklon se plaća u roku od mesec dana, nakon ispunjivanja uslova iz ovog stava.

Član​​ 53​​ 

Nadoknada u slučaju penzionisanja

Zaposleni u trenutku penzionisanja uživa pravo na prateću isplatu u visini od tri (3) mesečnih plata koje je dobio u tri (3) zadnja meseca.

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo​​ razmatra​​ da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani​​ Zakonom​​ i dalje predviđeni Poslovnikom o Radu.​​ 

• U tom smislu, Sud se prvenstveno poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava,​​ koji propisuju:​​ 

Član 113

[Jurisdikcija i ovlašćene strane]

“1.​​ Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit​​ način.

[...]

7.​​ Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

[...]

• U nastavku, Sud takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove o prihvatljivosti kako je to i propisano u Zakonu, odnosno u članovima 47, 48 i 49 Zakona, koji propisuju:​​ 

Član 47

[Individualni zahtevi]

“1.​​ Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.

2.​​ Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.

Član 48

[Tačnost podneska]

“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode su mu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.

Član​​ 49

[Rokovi]

“Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta...”.

• U vezi sa ispunjenjem gore navedenih kriterijuma, Sud ocenjuje da su podnosioci zahteva:​​ Ovlašćena strana, u smislu člana 113.7 Ustava; oni​​ osporavaju ustavnost jednog akta nekog javnog organa, odnosno Presudu Vrhovnog suda​​ [ARJ.​​ br.​​ 70/2023]​​ od​​ 26.​​ jula​​ 2023. godine,​​ nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva koja su mu bila dostupna, u smislu člana 113.7 Ustava i člana 47.2 Zakona;​​ jasno je​​ objasnio za koja prava zagarantovana Ustavom on smatra da su mu povređena, u skladu sa zahtevima iz člana 48 Zakona; i ​​ podneo je zahtev unutar zakonskog roka od 4 (četiri) meseca, kako je to propisano u članu 49 Zakona.

​​ 

• Međutim, pored toga,​​ Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su propisani u pravilu 34. [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika​​ o Radu, koje propisuje:​​ 

Rregulli 34

[Kriterijum o prihvatljivosti]

(2) “Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim ako je zahtev očigledno neosnovan kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/la i potkrepio/la svoju tvrdnju”.

[...]

• Na osnovu​​ sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim, kao „očigledno neosnovan“, u celini ili samo u vezi sa određenim navodom koji zahtev može sadržati. U tom smislu, tačnije je nazvati ih kao „očigledno neosnovani navodi“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“ kada se ispuni jedan od dva sledeća karakteristična uslova: a)​​ kada podnosilac/podnositeljka zahteva jednostavno navede jednu ili više odredaba Konvencije ili Ustava, ne objašnjavajući pritom na koji su način one povređene, osim ukoliko je na osnovu činjenica i okolnosti predmeta sasvim očigledna povreda Ustava i EKLJP-a​​ (vidi, slučaj ESLJP-a:​​ Trofimchuk protiv Ukrajine,​​ br. 4241/03, odluka od 31. maja 2005. godine; vidi, takođe:​​ Baillard protiv Francuske,​​ br. 6032/04, odluka od 25. septembra 2008. godine);​​ i b)​​ kada podnosilac/podnositeljka zahteva propusti ili odbije da predoči materijalne dokaze kojima bi potkrepio svoje navode (to naročito važi za odluke sudova ili drugih domaćih vlasti), osim ukoliko postoje izuzetne okolnosti koje su van njegove kontrole i koje ga sprečavaju da to učini​​ (npr: ako zatvorske vlasti odbiju da predoče sudu dokumente iz spisa predmeta zatvorenika o kome je reč) ili ako sud sam ne odredi drugačije​​ (vidi, slučaj Suda:​​ KI166/20,​​ podnosilac zahteva:​​ Ministarstvo rada i socijalne zaštite,​​ rešenje o neprihvatljivosti od 5. januara 2021. godine, stav 43), i na kraju (iv)​​ “konfuzni i nejasni”​​ navodi​​ (vidi, slučajeve ESLJP-a:​​ Kemmache protiv Francuske,​​ br. 17621/91, presuda od 24. novembra 1994. godine, kategorija (i),​​ Juta Mentzen protiv Litvanije,​​ br. 71074/01, odluka od 7. decembra 2004. godine, kategorija (ii) i​​ Trofimchuk protiv Ukrajine, zahtev br. 4241/03, kategorija (iii).

• Sud podseća da je podnosilac predstavke radio kao državni službenik u​​ opštini do svog penzionisanja. Nakon penzionisanja, podnosilac​​ zahteva​​ je tražio od​​ opštine​​ isplatu dve naknadne plate i tri jubilarne plate, na osnovu odredbi OKU-a koje su priznavale ovo pravo.​​ Opština​​ i NNOCSK kao upravni organi odbili su zahtev podnosioca zahtev. Nakon toga je potonji podneo tužbu pred Osnovnim sudom i tražio da se ponište​​ administrativne​​ odluke kojima je odbijen njegov zahtev. Osnovni sud, odnosno Apelacioni sud je odbio tužbeni zahtev, odnosno žalbu podnosioca zahteva, sa obrazloženjem da je OKU bio na snazi od 2015. do 2017. godine, dok je podnosilac zahteva otišao u penziju 2020. godine, u vreme kada OKU nije bio na snazi . U pogledu zahteva za jubilarne zarade, redovni sudovi su obrazložili da je podnosilac zahteva ovaj zahtev mogao podneti u roku od 30 dana od sticanja ovog prava, što podnosilac zahteva nije učinio. Čak je i Vrhovni sud odbio zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke i ostao pri istom stavu kao i Osnovni sud i Apelacioni sud.

Tvrdnje o povredi člana​​ 24​​ i​​ 31​​ Ustava, u vezi sa članom​​ 6​​ i 14​​ EKLJP-a​​ u​​ pogledu nedoslednosti u sudskoj praksi​​ 

• Podnosilac zahteva tvrdi da su redovni sudovi u nekim drugim predmetima koji su bili identični njegovom predmetu odlučili drugačije i priznali su prava stranaka. Različito odlučivanje za iste predmete, po njegovim navodima, predstavlja povredu jednakosti pred zakonom i zakonitog sudskog postupka. Podnosilac zahteva se poziva na​​ četiri​​ odluke: (i) Rešenje Osnovnog suda [A. br.802/2021],​​ od 9 septembra 2022. godine; (ii) Rešenje Osnovnog suda [A.1649/2021]​​ od 14 septembra 2022. godine; (iii) Odluka Apelacionog suda [AA. nr.749/2022]​​ od 30 maja​​ 2023;​​ i presuda ​​ [A.br.2817/22]​​ Osnovnog suda, od​​ 7.​​ novembra​​ 2023. godine.

• Sud ponavlja da nije njegova funkcija da upoređuje različite odluke redovnih sudova. Podnosioci zahteva, kada​​ tvrde​​ pitanje nedoslednosti u odlukama redovnih sudova, moraju da iznesu argumente u pogledu činjenične i pravne sličnosti predmeta za koje tvrde da su ih redovni sudovi različito rešavali. Činjeničke i pravne okolnosti slučaja podnosioca zahteva moraju biti identične slučajevima na koje se podnosilac zahteva poziva. (slučaj Suda​​ KI175/20,​​ podnosilac zahteva​​ Kosovska Agencija za Privatizaciju,​​ Rešenje o neprihvatljivosti od​​ 26.​​ marta​​ 2021. godine,​​ st. 61-63; KI42/17,​​ podnosilac zahteva​​ Kushtrim Ibraj,​​ Rešenje o neprihvatljivosti od​​ 5.​​ decembra​​ 2017. godine,​​ st. 33-41;​​ KI29/17,​​ podnosilac zahteva​​ Adem Zhegrova,​​ Rešenje o neprihvatljivosti od​​ 5.​​ septembra​​ 2017. godine,​​ st. 47-51;​​ KI142/15,​​ ​​ podnosilac zahteva​​ Habib Makiqi,​​ Rešenje o neprihvatljivosti od​​ 14.​​ septembra​​ 2016. godine,​​ st. 39).​​ 

• U vezi sa prvom​​ odlukom​​ na koju​​ se podnosilac zahteva poziva, presudu Osnovnog suda [A. br.802/2021], Sud primećuje da je u ovom slučaju stranka tražila isplatu jubilarnih zarada i pratećih​​ naknadnih​​ zarada do penzionisanja. Opština Đakovica je odbila zahtev stranke, ali je Osnovni sud poništio rešenje zbog činjenice da upravni akt nije sadržao deo zakonskog uputstva.

• U vezi sa drugom​​ odlukom, odnosno presudom Osnovnog suda [A.1649/2021]​​ u vezi sa​​ rešenjem​​ Apelacionog suda [AA.nr.749/2022], Sud primećuje da je u ovom slučaju​​ stranka tražila isplatu jubilarne zarade i naknadne zarade u slučaju penzionisanja. Njegov zahtev su administrativni organi i Osnovni sud odbili, ali je Apelacioni sud usvojio žalbu stranke i predmet vratio na ponovno suđenje. Apelacioni sud je naložio Osnovnom sudu da u ponovljenom postupku dokaže radni staž stranke u vezi sa jubilarnim zaradama.

​​ 

• Sud naglašava da na osnovu spisa predmeta i priloženih dokumenata,​​ dva gore navedena predmeta​​ na koje se poziva podnosilac zahteva nisu pravosnažni, već su oba vraćena na ponovno suđenje.​​ 

• U vezi sa trećom odlukom na koju se poziva podnosilac​​ zahteva, presudom [A.br.2817/22] Osnovnog suda, Sud primećuje da je​​ NNOCSK​​ odbio​​ žalbu​​ stranke​​ o​​ platama​​ posle penzionisanja i jubilarnim​​ platama. Osnovni sud je zbog​​ nedostatka obrazloženja​​ poništio odluku​​ NNOCSK​​ o jubilarnim​​ platama, dok je odbio​​ zahtev stranke za naknadne plate nakon penzionisanja. Ni ovaj slučaj nije konačno rešen, već je tek vraćen​​ na ponovno suđenje​​ u upravnom postupku.

• Sud primećuje da se​​ svi​​ navedeni predmeti odnose na zahteve za jubilarne isplate i prateće plate u slučaju penzionisanja. Čak i u slučaju podnosioca prijave, pitanje se odnosi na prateće plate i jubilarne zarade. Međutim, činjenica da je priroda ovih predmeta vezana za naknadnu platu i jubilarnu platu ne​​ podrazumeva​​ da su predmeti identični i da su redovni sudovi različito odlučivali o istim pitanjima. Da bi ostvarile korist od jubilarnih plata i pratećih zarada, stranke su morale da ispune uslove koji su bili predviđeni važećim zakonskim propisima. Vrhovni sud je doneo pravno mišljenje u vezi sa jubilarnom nagradom i uslovima po kojima se ona​​ stiče na osnovu​​ OKU - koji je važio od 01.01.2015. godine do 31.12.2017. godine.

• U slučaju podnosioca zahteva, njegov zahtev za prateće plate je odbijen na osnovu toga što u vreme njegovog penzionisanja OKU koji je priznavao ovo pravo nije bio na snazi, dok je zahtev za jubilarnim platama je odbijen iz razloga što nije podnet u zakonskom roku. Sudu nisu poznate okolnosti​​ drugih uporednih​​ predmeta​​ na koje se poziva podnosilac zahteva​​ i činjenica da li su strane koje su u njemu bile uključene ispunile uslove da imaju koristi od jubilarnih plata i pratećih zarada. Sud uzima u obzir da svaki predmet ima svoje specifičnosti po kojima se razlikuje od drugih predmeta. Štaviše,​​ odluke na koje se poziva podnosilac zahteva nisu pravosnažne.

• Sud ističe da je podnosilac zahteva nije uspeo da dokaže da uporedni predmeti imaju isto činjenično i pravno stanje, niti da su redovni sudovi različito tumačili zakon za iste situacije, pa se stoga ne može smatrati da se ovde radi o nedoslednosti u sudskim praksama.

• Sud nalazi da tvrdnje podnosioca zahteva u vezi sa povredama ​​ člana 24. i člana 31. Ustava u vezi sa članom 6.​​ i 14.​​ EKLJP-a, u pogledu nedoslednosti u sudskoj praksi, spadaju u „nepotkrepljene ili neobrazložene“ tvrdnje, te is stoga Sud oglašava​​ očigledno​​ neosnovanim.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa stavovima​​ 1.​​ i​​ 7.​​ člana​​ 113.​​ Ustava,​​ u skladu sa​​ članom​​ ​​ 20​​ i​​ članom​​ 47.​​ ​​ Zakona​​ i sa pravilima​​ 34​​ (2)​​ i​​ 48 (1) (b)​​ Poslovnika o Radu,​​ dana ​​ 17. jula 2024. godine,​​ jednoglasno

ODLUČUJE​​ 

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama​​ i,​​ u skladu sa članom 20.4 Zakona, isto objavi u Službenom listu;

• Ovo rešenje odluka​​ stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosova,​​ u skladu sa članom​​ 20.5​​ Zakona.

Sudija izvestilac    Predsednica Ustavnog suda

Nexhmi Rexhepi  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​  ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​ ​​​​ Gresa Caka-Nimani