USTAVNI SUD

KI133/21, Podnosilac zahteva: Zenel Rrahimi, Zahtev za ocenu ustavnosti presude Vrhovnog suda  Rev.br. 11/2019       21.decembra 2020. godine    

KI133/21, Rešenje o neprihvatljivosti od  od 20. januara 2022. godine, objavljena 21 marta 2022.godine

Ključne reči: individualni zahtev, ravnopravnost stranaka, dužina trajanja postupka, javno saslušanje, ošigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva zaključio ugovor o radu sa Kosovskom energetskom Korporacijom (KEK), koji je između ostalog sadržao i odredbu, da on kao radnik KEK-a mora da ima registrovan merač utroška struje na svoje ime. Podnosilac zahteva je merač utroška struje koji se nalazio na porodičnoj kuci svoga brata registrovao na svoje ime. Tokom kontrole merača, tehnička služba KEK-a je zaključila da je došlo do manipulacije sa tim meraćem. Tim povodom Menadžment KEK-a je doneo odluku br.265, da zbog teške povrede radnih zadataka, raskine ugovor o radu  sa podnosiocem zahteva. Pored toga KEK- je podneo i krivičnu prijavu protiv njega.

U krivičnom postupku koji je vođen pred Osnovim sudom, podnosilac zahteva je oslobođen krivične  odgovornosti, iz činjenice što je utvrđeno da je drugo lice manipulisalo sa meračem utroška struje a ne podnosilac zahteva.

Imajući u vidu rešenje Osnovnog suda koji je odbacio krivičnu prijavu KEK-a, podnosilac zahteva je podneo zahtev menadžmentu KEK-a u kome je tražio ponovno razmatranje odluke br.265. Izvršni  direktor divizije mreže KEK-u, doneo je odluku br.948 kojom je odbio zahtev podnosioca.

Podnosilac zahteva je pokrenuo parnični postupak u Osnovnom sudu protiv KEK-a, u kome je tražio poništavanje odluke br.948  o prestanku radnog odnosa, kao i povraćaj na radno mesto. Kao glavni dokaz podnosila je podneo rešenje Osnovnog suda kojim je utvrđeno da on nije počinio krivično delo. Osnovni sud je prihvatio tužbeni zahtev podnosioca, poništio je odluku KEK-a i naložio vraćanje podnosioca zahteva na radno mesto. KKK je uložio žalbu Apelacionom sudu, koji je on usvojio , pri čemu je doneo presudu kojim je  poništio  odluka Osnovog suda. Podnosilac je podneo zahtev za reviziju Vrhovnom sudu, koji je doneo presudu kojim je potvrdio odluku Apelacionog suda.

Podnosilac je podneo zahtev Ustavnom  sudu navodeći povrede člana 31 Ustava u vezi sa članom 6  EKLjP, člana 24,46 i 54 Ustava, i tražio je održavanje javne sednice.

Sud je analizirajući navode podnosioca zahteva u odnosu na navedene povrede članova ustava i EKLjP, zaključio da je podnosilac u suštini izgradio zahtev isključivo na povredi člana 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLJP i to u odnosu na pravičnost postupka, ravnopravnost strana u postupku kao i dužinu trajanja postupka pred Vrhovnim sudom.

Sud je analizirajući  navode, podnosioca zahteva u skladu za svojom sudskom praksom , kao i praksom ESLjP, zaključio, da su navodi podnosioca u odnosu na pravičnost postupka i ravnopravnost stranaka u postupku, neosnovani. Dok što se tiče postupka u odnosu na dužinu trajan, Sud je primenjujući načela i standarde ESLjP , zaključio  da je protok vremena za razmatranje revizije podnosioca zahteva od približno 24 meseci, u datim okolnostima može  se smatrati  razumnim,  te da shodno tome nije došlo do povrede prava člana 31 Ustava u vezi sa član 6 EKLjP u odnosu na dužinu trajanja postupka.

Shodno tome, sud je  sve navode podnosioca zahteva u odnosi na član 31 Ustava i člana 6 EKLJP odbacio shodno stavu (2) pravila 39 Poslovnika.

Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi člana 24,46 i 54 Ustava, Sud je imajući u vidu da ih podnosilac nije izgradio, zaključuio  da se zahtev  povodom ovih navoda  treba proglasiti neprihvatljivim  kao “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi.

Sud  je takođe zahtev podnosioca za održavanjem javne rasprave odbacio iz činjenice da u zahtevu on nije opravdao svje navode o potrebi njenog održavanja.