Priština, dana 18. septembra 2023. godine
Ref. br.: RK 2255/23
ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA
u
slučaju br. KI96/23
Podnosilac
Muhamet Miftari
Zahtev za preispitivanje rešenja o neprihvatljivosti
br. KI80/22 Ustavnog suda od 11. januara 2023. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Muhamet Miftari iz Prištine (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva traži „ponovno preispitivanje“ rešenja o neprihvatljivosti u slučaju KI80/22 Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) od 11. januara 2023. godine u vezi sa rešenjem [Rev. br. 105/2021] Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud) od 30. marta 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar se odnosi na zahtev podnosioca za preispitivanje njegovih navoda pokrenutih u prethodnom zahtevu KI80/22, ali i za preispitivanje rešenja o neprihvatljivosti Ustavnog suda od 11. januara 2023. godine, kojim se navodi da su podnosiocu zahteva povređena osnovana prava i slobode zagarantovane članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i 14. (Zabrana diskriminacije) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika o radu. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78 (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018 i dalje će se primenjivati u slučajevima registrovanim u Sudu pre njegovog ukidanja, samo ako i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Sudom
Dana 8. maja 2023. godine, podnosilac zahtev je podneo zahtev preko pošte Sudu.
Dana 10. maja 2023. godine, Sud je primio zahtev podnosioca.
Dana 31. maja 2023. godine, predsednica Suda je, odlukom [br. GJR.KI96/23], imenovala sudiju Nexhmija Rexhepija za sudiju izvestioca i odlukom [br. KSH.KI96/23], Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu Krasniqi (predsedavajuća), Safet Hoxha i Remzije Istrefi Peci, članovi.
Istog dana, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva.
Dana 31. avgusta 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu da proglasi zahtev neprihvatljivim za razmatranje.
Pregled činjenica slučaja
Sud, od početka pregleda činjenica i na osnovu spisa predmeta, primećuje da se podnosilac zahteva po drugi put obratio Sudu, pošto isti osporava rešenje o neprihvatljivosti Suda u slučaju KI80/22 od 11. januara 2023. godine.
Sud će u nastavku ukratko podsetiti na pregled činjenica iz slučaja KI80/22.
Dana 6. juna 2022. godine, podnosilac je podneo svoj zahtev Sudu, koji je registrovan pod br. KI80/22 i osporio rešenje [Rev. br. 105/2021] Vrhovnog suda od 30. marta 2022. godine, navodeći povredu osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i 14. (Zabrana diskriminacije) EKLJP-a.
Podnosilac zahteva je bio zaposlen u IQ to Link GmbH-Web Company, filijala na Kosovu (u daljem tekstu: poslodavac), na poziciji „agent za pozive“, ali je od 1. septembra 2020. godine poslodavac doneo odluku da obustavi radni odnos podnosioca zahteva zbog nalaza Disciplinske komisije da je isti učinio težu povredu radnih obaveza.
Dana 1. septembra 2020. godine, istog dana, podnosilac zahteva je uložio žalbu drugom stepenu protiv gore navedene odluke, ali iz spisa predmeta ne proizilazi da je isti dobio odgovor.
Dana 1. oktobra 2020. godine, poslodavac je dopisom obavestio podnosioca zahteva o prekidu radnog odnosa na osnovu člana 70. Zakona o radu i nalazima Disciplinske komisije. Na odluku poslodavca, podnosilac zahteva je uložio žalbu Izvršnom organu Inspektorata rada.
Dana 11. februara 2021. godine, Izvršni organ Inspektorata rada je odlukom [01. br. 09- 209-5533/2020] odlučio na sledeći način: (i) odbio je, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva u vezi sa suspenzijom, dok je (ii) navod podnosioca zahteva o prekidu radnog odnosa bez odluke smatrao osnovanim, utvrđujući povredu zakonskih odredaba Zakona br. 03/L-212 o radu od strane poslodavca, jer nije izdao pismenu odluku podnosiocu zahteva za udaljavanje sa posla.
Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva i poslodavac su uložili žalbe drugom stepenu protiv gore navedene odluke, dok su 12. februara 2020. godine obe žalbe odbijene, čime je Izvršni organ Inspektorata rada potvrdio odluku prvog stepena.
Dana 6. avgusta 2021. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini (u daljem tekstu: Osnovni sud), ali je Osnovni sud, 15. oktobra 2021. godine, rešenjem [C. br. 5912/21] odbio u celosti tužbeni zahtev podnosioca, sa obrazloženjem da je isti van roka.
U tom smislu, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud), ali je, 13. decembra 2021. godine, rešenjem [Ac. br. 9796/2021], Apelacioni sud odbio, kao neosnovanu, njegovu žalbu.
Podnosilac zahteva je dalje podneo i reviziju Vrhovnom sudu, koji je, 10. marta 2022. godine, rešenjem [Rev. br. 105/2022], odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosioca zahteva.
Dana 11. januara 2023. godine, Sud je, nakon što je razmotrio sve navode koje je podnosilac zahteva izneo u svom zahtevu, rešenjem o neprihvatljivosti u slučaju KI80/22, proglasio zahtev podnosioca neprihvatljivim kao neiscrpljenje pravnih sredstava, pošto podnosilac zahteva nije iscrpeo pravna sredstva u suštinskom smislu u vezi sa navodnim povredama da ospori prestanak radnog odnosa zbog svojih proceduralnih propusta pred sudskim instancama.
Dana 8. maja 2023. godine, podnosilac zahteva je preko pošte podneo zahtev Sudu, ali ovog puta osporava rešenje o neprihvatljivosti Suda u slučaju KI80/22 od 11. januara 2023. godine.
Navodi podnosioca
Podnosilac zahteva navodi da je Ustavni sud u rešenju o neprihvatljivosti u slučaju KI80/22 od 11. januara 2023. godine povredio njegova osnovna prava i slobode, zagarantovane članom 6, stav 1 (Pravo na pravično suđenje) i članom 14. (Zabrana diskriminacije) EKLJP-a.
Što se tiče navoda o povredi člana 6.1 EKLJP-a, podnosilac zahteva ističe: “Nedostatak obrazloženja sudske odluke Ustavnog suda u njegovim najnovijim slučajevima o radnim sporovima, kao u presudi KI54/21 (sa podnosiocem zahteva: Kamber Hoxha) i KI55/21 (sa podnosiocem zahteva: Muhamet Ademi), gde su odluke Ustavnog suda obrazložene u meritumu zahteva, i slučaj sa podnosiocem zahteva Muhamet Miftari KI80/22 gde je pomenuo slučaj KI54/21 o kome je odlučeno sa istim sadržajem (zastarelost u radnim sporovima u vezi jednakosti pravnih sredstava pre nego što slučaj stigne pred nadležnim sudom); dakle, zahtevi tri podnosioca su identični jedni sa drugim, međutim, obrazloženje u odluci KI80/22 u slučaju Muhameta Miftarija može se shvatiti kao „ukorno obrazloženje“; Ustavni sud u obrazloženju iste odluke KI80/22 ne uzima u obzir član 78 i član 86 stav 3 Zakona o radu, pa čak i ne uzima u obzir ustavne povrede Vrhovnog suda u slučaju [Rev. br. 105/22], dok u ostalim slučajevima uzima u obzir samo član 83 stav 1 ZOPRO-a u kombinaciji sa članom 391, tačka f ZPP-a, ali Ustavni sud jednoglasno ocenjuje da je došlo do povrede Ustava”.
Pored toga, podnosilac zahteva smatra da mu je Ustavni sud uskratio pravo “na pristup sudu” i ocenio: “Nedostatak pristupa sudu za meritornu ocenu ustavnosti zahteva Muhameta Miftarija u slučaju KI80/22, sa obrazloženjem da ako zaposleni (ili podnosilac zahteva) nije bio upoznat sa podnošenjem tužbe pred nadležnim sudom u građanskim sporovima, a posebno u radnim sporovima, na osnovu predmeta ESLJP-a: Platakou protiv Grčke (br. 38460/97) i Kurşun protiv Turske (br. 22677/10) stav 103-104, na osnovu „Uputstva/Direktive (EU) 2019/1552“ i „Vodiča za član 6. Evropske konvencije o ljudskim – građanskim pravima (31/08/22) – str. Rel. 30-44, pod naslovom: II. Pravo na sud, u predmetima ESLJP—a (i Ustavnom sudu Kosova sa njegovim slučajevima KI54/21 i KI55/21), navedeno je da se pravo na pristup sudu ne može uskratiti podnosiocima iz razloga da ako podnosioci nisu znali da su trebali da podnelsu takav zahtev pred sudovima, onda im se ne može uskratiti pravo da se obrate sudu, jer ispada da u radnim sporovima isti: (i) Nisu bili obavešteni od svojih poslodavaca da se obrate bilo kom “nadležnom” sudu, i (ii) nisu znali o prekluzivnom vremenskom roku da se obrate tom sudu [...]; teret obaveštavanja zaposlenog o preisključivom roku je teret poslodavca koji je otpustio zaposlenog [...]; shodno tome se može očekivati da (laički) otpušteni radnik ne podnese svoj zahtev u zakonskom preisključivom roku, te da se ne prejudicira njegova krivica za nepoznavanje preisključivih rokova u evropskim demokratskim državama!”
Što se tiče navoda o povredi člana 4. EKLJP-a, podnosilac zahteva ističe: “Direktna diskriminacija od strane Ustavnog suda protiv podnosioca zahteva Muhameta Miftarija u slučaju KI80/22 u vezi sa njegovim najnovijim odlukama u slučajevima KI54/21 (sa podnosiocem zahteva: Kamberom Hoxhom) i KI55/21 (sa podnosiocem zahteva: Muhametom Ademijem), gde su u tri slučajeva, tri podnosilaca zahteva propustili zakonski rok za podnošenje tužbe pred nadležnim sudom [...]; isti nisu bili u mogućnosti da podnesu svoje tužbe nadležnom sudu, jer nisu bili obavešteni o preisključujućim rokovima od strane svojih poslodavaca (Kazneno-popravna služba Kosova) i time ih postavio u veoma nepovoljan položaj u pogledu jednakosti oružja i jednakosti pravnih sredstava [...]; Ustavni sud je jednoglasno odlučio o prihvatljivosti zahteva i zaključio da su Vrhovni sud i Apelacioni sud u konkretnim slučajevima povredili član 31. stav 1. Ustava u vezi sa članom 6. st. 1 EKLJP-a, na osnovu toga što je podnosiocima zahteva KI54/21 i KI55/21 uskraćeno pravo pristupa sudu, međutim, sada je u slučaju Muhameta Miftarija od strane istog Ustavnog suda sa istim sudijama ovog Suda odlučio jednoglasno o neprihvatljivosti, ne ocenjujući slučaj KI80/22 kao ustavnu povredu. [...]”.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da uzme u obzir navode o novim činjenicama iznetim u ovom zahtevu i da te činjenice predstavljaju slučajeve na koje se poziva sudska praksa ESLJP-a, Direktiva (EU) 2019/1152 Evropske unije (u daljem tekstu: EU), kao i sudska praksa u prethodnim slučajevima samog Suda, tražeći od Suda da preispita rešenje o neprihvatljivosti u slučaju KI80/22 od 11. januara 2023. godine.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde.
[...]”
Član 14
(Zabrana diskriminacije)
“Uživanje prava i sloboda predviđenih ovom konvencijom osigurava se bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao što su pol, rasa, boja kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status”.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud će prvo razmotriti da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom o radu.
S tim u vezi, na osnovu spisa predmeta, podnosilac zahteva putem predočenih dokumenata ne iznosi nikakve nove činjenice važne za donošenje nove odluke, već je to samo još jedan njegov pokušaj da od Suda traži istu ocenu ustavnosti koju je već tražio u zahtevu KI80/22.
S tim u vezi, Sud se poziva na član 116 (1) [Pravni efekat odluka] Ustava, koji propisuje:
“Odluke Ustavnog suda su obavezne za pravosuđe i sva lica i institucije Republike Kosovo”.
Pored toga, Sud se poziva i na pravilo 54 (2) (b) Poslovnika, koje propisuje:
“[...]
(2) Sud može odlučiti da odbije zahtev po kratkom postupku:
[...]
(b) ako zahtev predstavlja ponavljanje prethodnog zahteva rešenog od strane Suda; ili
[...]”
Na osnovu gore navedenog pravila i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP), ali i sudske prakse Suda, poslednje navedenom se omogućava da zahteve proglasi neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim nakon što oceni da je predmetni zahtev samo ponavljanje istog zahteva sa prethodnim slučajem.
Sud podseća da je ovaj zahtev sa brojem KI96/23, koji je podneo isti podnosilac, u suštini samo ponavljanje istog prethodnog zahteva sa brojem KI80/22 koji je podneo isti podnosilac zahteva, koji je Sud proglasio neprihvatljivim, sa obrazloženjem da isti nije iscrpeo pravna sredstva u suštinskom smislu pred redovnim sudovima, ne dajući mogućnost redovnim sudovima da odgovore na njegove navode, i te navode je izneo po prvi put pred Sudom.
Sud podseća da individualnu žalbu u smislu člana 113 (7) Ustava, podnosioci zahteva ne bi trebalo da vide kao priliku da više puta traže od Suda ponovno otvaranje njegovih odluka i ponovno suđenje o istoj stvari (vidi slučaj Suda: KI105/16, podnosilac zahteva: Feti Gashi, odluka o odbijanju zahteva od 10. maja 2017. godine, stav 21).
Kao što je gore navedeno, jedini način da Sud razmotri zahtev koji se odnosi na iste činjenice kao u prethodnom zahtevu je da podnosilac zahteva zaista mora da pruži nove informacije koje Sud ranije nije razmatrao (vidi, mutatis mutandis, slučaj ESLJP-a: Kafkaris protiv Kipra, žalba br. 9644/09, odluka o neprihvatljivosti od 21. juna 2011. godine, stav 68).
Pored toga, Sud podseća da su njegove odluke pravosnažne i obavezne za pravosuđe, sva lica i institucije Republike Kosovo (vidi, slučajeve Suda: KI102/19, podnosilac zahteva: Bedri Gashi, odluka o odbijanju zahteva od 5. decembra 2019. godine, stavovi 21 i 22, kao i slučaj: KI105/16, podnosilac zahteva: Feti Gashi, gore citiran, stav 22).
Na osnovu napred izloženog, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca u stvari zahtev za ponavljanje prethodnog postupka, za koji je Sud već odlučio. Stoga, u skladu sa pravilom 54 (2) (b) Poslovnika, Sud odlučuje da se zahtev sa brojem KI96/23 odbije po kratkom postupku.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud Kosova, u skladu sa članom 116 (1) Ustava, članovima 20. i 47. Zakona i pravilima 48 (b) i 54 (2) (b) Poslovnika, na sednici održanoj 31. avgusta 2023. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Nexhmi Rexhepi Gresa Caka-Nimani
Muhamet Miftari
KI – Individualni zahtev
Odluka
Zahtev je očigledno neosnovan
Odluka o odbijanju zahteva
Drugi