Odluka

Ocena ustavnosti Rešenja o neprihvatljivosti Ustavnog suda Kosova br. KI 80/22  od 11. januara 2023. godine

br. predmeta KI 96/23

podnosiocu: Muhamet Miftari

Preuzimanje:

Priština, dana​​ 18. septembra​​ 2023. godine

Ref. br.:​​ RK 2255/23

 

 

 

 

ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA​​ 

u​​ 

 

slučaju br.​​ KI96/23

 

​​ Podnosilac

 

Muhamet Miftari

 

Zahtev za preispitivanje rešenja o neprihvatljivosti​​ 

br.​​ KI80/22​​ Ustavnog suda od​​ 11.​​ januara​​ 2023. godine​​ 

 

 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

 

 

u sastavu:

 

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija​​ 

 

 

Podnosilac zahteva

 

  • Zahtev je podneo​​ Muhamet Miftari​​ iz Prištine​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).​​ 

 

 

 

Osporena odluka​​ 

 

  • Podnosilac zahteva​​ traži​​ „ponovno​​ preispitivanje“ rešenja o neprihvatljivosti u slučaju KI80/22 Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) od 11. januara 2023. godine u vezi sa rešenjem [Rev. br. 105/2021] Vrhovnog suda Kosova (u daljem tekstu: Vrhovni sud) od 30. marta 2022. godine.​​ 

 

Predmetna stvar

 

  • Predmetna stvar se odnosi na zahtev podnosioca za preispitivanje njegovih navoda pokrenutih u prethodnom zahtevu​​ KI80/22,​​ ali i​​ za​​ preispitivanje rešenja o neprihvatljivosti Ustavnog suda od​​ 11.​​ januara​​ 2023. godine,​​ kojim se navodi da su​​ podnosiocu​​ zahteva​​ povređena osnovana prava i slobode zagarantovane​​ članom​​ 6.​​ (Pravo na pravično suđenje)​​ i​​ 14.​​ (Zabrana diskriminacije)​​ Evropske konvencije o ljudskim pravima​​ (u daljem tekstu:​​ EKLJP).​​ 

 

Pravni osnov​​ 

 

  • Zahtev je zasnovan na​​ stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22.​​ (Procesuiranje podnesaka)​​ i 47.​​ (Individualni zahtevi)​​ Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu​​ 25​​ (Podnošenje​​ zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

 

  • Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je​​ objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15 dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe​​ gore​​ navedenog​​ Poslovnika o radu. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78 (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018 i dalje će se primenjivati u​​ slučajevima registrovanim u Sudu pre njegovog ukidanja, samo ako i u meri​​ u kojoj su povoljnije​​ za strane.

 

Postupak pred Sudom

 

  • Dana​​ 8.​​ maja​​ 2023. godine,​​ podnosilac zahtev je podneo zahtev preko pošte Sudu.

 

  • Dana​​ 10.​​ maja​​ 2023. godine,​​ Sud je primio zahtev podnosioca.

 

  • Dana​​ 31.​​ maja​​ 2023. godine,​​ predsednica Suda je, odlukom​​ [br.​​ GJR.KI96/23],​​ imenovala sudiju​​ Nexhmija​​ Rexhepija za sudiju izvestioca i odlukom​​ [br.​​ KSH.KI96/23], Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Selvete Gërxhaliu Krasniqi​​ (predsedavajuća),​​ Safet Hoxha​​ i​​ Remzije Istrefi Peci,​​ članovi.​​ ​​ 

 

  • Istog dana, Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva.

 

  • Dana​​ 31. avgusta​​ 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu​​ da proglasi zahtev​​ neprihvatljivim za razmatranje.

 

Pregled činjenica slučaja​​ 

 

  • Sud, od početka​​ pregleda​​ činjenica i na osnovu spisa predmeta, primećuje da se podnosilac zahteva​​ po​​ drugi put obratio Sudu, pošto​​ isti​​ osporava​​ rešenje​​ o neprihvatljivosti Suda u​​ slučaju KI80/22 od 11. januara 2023. godine.

 

  • Sud će​​ u nastavku​​ ukratko podsetiti na pregled činjenica iz slučaja​​ KI80/22.​​ 

 

  • Dana 6. juna 2022. godine, podnosilac je podneo svoj zahtev Sudu, koji je registrovan pod br. KI80/22 i osporio rešenje [Rev. br. 105/2021] Vrhovnog suda od 30. marta 2022. godine,​​ navodeći​​ povredu​​ osnovnih prava i sloboda zagarantovanih članovima 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo], 49. [Pravo na rad i obavljanje profesije] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) i 14. (Zabrana diskriminacije) EKLJP-a.​​ 

 

  • Podnosilac zahteva je bio zaposlen u IQ​​ to Link​​ GmbH-Web​​ Company, filijala na Kosovu (u daljem tekstu: poslodavac), na poziciji „agent za pozive“, ali je od 1. septembra 2020. godine poslodavac​​ doneo odluku​​ da​​ obustavi​​ radni odnos​​ podnosioca zahteva zbog nalaza Disciplinske komisije​​ da je isti učinio težu povredu radnih​​ obaveza.​​ 

 

  • Dana 1. septembra 2020. godine, istog dana, podnosilac zahteva je uložio žalbu drugom stepenu protiv gore navedene odluke, ali iz spisa predmeta ne proizilazi da je isti dobio odgovor.

 

  • Dana 1. oktobra 2020. godine, poslodavac je dopisom obavestio podnosioca zahteva​​ o prekidu radnog odnosa​​ na osnovu​​ člana 70. Zakona​​ o​​ radu​​ i​​ nalazima Disciplinske komisije.​​ Na​​ odluku​​ poslodavca, podnosilac zahteva je uložio žalbu​​ Izvršnom organu Inspektorata rada.

 

  • Dana 11. februara 2021. godine, Izvršni organ Inspektorata rada​​ je odlukom [01. br. 09- 209-5533/2020] odlučio na sledeći način:​​ (i) odbio je,​​ kao neosnovanu,​​ žalbu​​ podnosioca zahteva​​ u vezi sa suspenzijom, dok je​​ (ii) navod podnosioca zahteva​​ o​​ prekidu​​ radnog odnosa bez odluke smatrao osnovanim,​​ utvrđujući povredu​​ zakonskih​​ odredaba​​ Zakona​​ br. 03/L-212​​ o​​ radu​​ od strane poslodavca, jer nije​​ izdao​​ pismenu odluku podnosiocu zahteva za udaljavanje sa posla.​​ 

 

  • Neutvrđenog datuma, podnosilac zahteva i poslodavac su uložili​​ žalbe drugom stepenu protiv gore navedene odluke,​​ dok​​ su​​ 12. februara 2020. godine​​ obe žalbe​​ odbijene,​​ čime je Izvršni organ Inspektorata rada​​ potvrdio​​ odluku prvog stepena.

 

  • Dana​​ 6. avgusta​​ 2021. godine, podnosilac zahteva je podneo tužbu Osnovnom sudu u Prištini​​ (u daljem tekstu:​​ Osnovni sud),​​ ali je Osnovni sud,​​ 15.​​ oktobra​​ 2021. godine,​​ rešenjem​​ [C.​​ br.​​ 5912/21]​​ odbio u celosti tužbeni zahtev podnosioca, sa obrazloženjem da je isti van roka.​​ 

 

  • U tom smislu, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu Kosova​​ (u daljem tekstu:​​ Apelacioni sud),​​ ali je,​​ 13.​​ decembra​​ 2021. godine,​​ rešenjem​​ [Ac.​​ br.​​ 9796/2021],​​ Apelacioni sud odbio, kao neosnovanu, njegovu žalbu.

 

  • Podnosilac zahteva je dalje podneo i reviziju Vrhovnom sudu, koji je,​​ 10.​​ marta​​ 2022. godine,​​ rešenjem​​ [Rev.​​ br.​​ 105/2022], odbio, kao neosnovanu, reviziju podnosioca zahteva.​​ 

 

  • Dana 11. januara 2023. godine, Sud je, nakon što je​​ razmotrio sve​​ navode​​ koje je podnosilac​​ zahteva​​ izneo u svom zahtevu,​​ rešenjem​​ o neprihvatljivosti u slučaju​​ KI80/22, proglasio zahtev podnosioca neprihvatljivim kao neiscrpljenje pravnih​​ sredstava, pošto podnosilac​​ zahteva​​ nije iscrpeo pravna​​ sredstva​​ u suštinskom smislu u vezi sa navodnim povredama da ospori prestanak radnog odnosa zbog svojih proceduralnih propusta pred sudskim instancama.

 

  • Dana​​ 8.​​ maja​​ 2023. godine, podnosilac zahteva je preko pošte podneo zahtev Sudu, ali ovog puta osporava rešenje o neprihvatljivosti Suda u slučaju​​ KI80/22​​ od​​ 11.​​ januara​​ 2023. godine.​​ 

 

Navodi podnosioca

 

  • Podnosilac zahteva navodi da je Ustavni sud u rešenju o neprihvatljivosti u slučaju​​ KI80/22​​ od​​ 11.​​ januara​​ 2023. godine povredio njegova osnovna prava i slobode, zagarantovane članom​​ 6,​​ stav​​ 1 (Pravo na pravično suđenje)​​ i članom​​ 14.​​ (Zabrana diskriminacije)​​ EKLJP-a.​​ 

 

  • Što se tiče navoda o povredi člana​​ 6.1​​ EKLJP-a, podnosilac zahteva ističe:​​ Nedostatak​​ obrazloženja sudske odluke Ustavnog suda u njegovim najnovijim slučajevima​​ o​​ radnim sporovima, kao u presudi​​ KI54/21 (sa podnosiocem zahteva: Kamber Hoxha) i KI55/21 (sa podnosiocem zahteva: Muhamet Ademi), gde​​ su​​ odluke Ustavnog​​ suda​​ obrazložene​​ u meritumu​​ zahteva, i​​ slučaj sa​​ podnosiocem​​ zahteva Muhamet Miftari KI80/22​​ gde je​​ pomenuo​​ slučaj​​ KI54/21 o kome je odlučeno​​ sa​​ istim​​ sadržajem​​ (zastarelost u radnim sporovima u vezi jednakosti pravnih​​ sredstava​​ pre nego što slučaj stigne​​ pred nadležnim sudom);​​ dakle,​​ zahtevi tri podnosioca su identični​​ jedni sa drugim,​​ međutim,​​ obrazloženje u​​ odluci​​ KI80/22 u slučaju Muhameta Miftarija može se shvatiti kao „ukorno obrazloženje“;​​ Ustavni​​ sud u obrazloženju iste odluke KI80/22 ne uzima u obzir član 78 i član 86 stav 3​​ Zakona o radu, pa čak i ne uzima u obzir ustavne povrede Vrhovnog suda u​​ slučaju​​ [Rev. br. 105/22], dok u ostalim slučajevima uzima​​ u obzir​​ samo član 83​​ stav 1​​ ZOPRO-a​​ u kombinaciji sa članom 391, tačka f​​ ZPP-a, ali Ustavni sud jednoglasno ocenjuje da je došlo do povrede Ustava.

 

  • Pored toga, podnosilac zahteva smatra da mu je Ustavni sud uskratio pravo “na pristup sudu” i​​ ocenio:​​ “Nedostatak pristupa sudu​​ za meritornu ocenu ustavnosti zahteva Muhameta Miftarija u​​ slučaju​​ KI80/22,​​ sa obrazloženjem da​​ ako​​ zaposleni (ili podnosilac​​ zahteva) nije bio upoznat sa podnošenjem tužbe​​ pred​​ nadležnim sudom​​ u građanskim sporovima, a posebno u​​ radnim​​ sporovima, na osnovu predmeta ESLJP-a:​​ Platakou​​ protiv​​ Grčke​​ (br. 38460/97) i Kurşun​​ protiv​​ Turske​​ (br.​​ 22677/10) stav 103-104,​​ na osnovu „Uputstva/Direktive (EU) 2019/1552“​​ i „Vodiča za član 6.​​ Evropske konvencije o ljudskim – građanskim​​ pravima​​ (31/08/22) –​​ str. Rel. 30-44, pod naslovom: II. Pravo na sud, u predmetima ESLJP—a (i​​ Ustavnom sudu Kosova sa​​ njegovim slučajevima​​ KI54/21 i KI55/21), navedeno je da se pravo na pristup sudu ne može uskratiti podnosiocima iz razloga da ako podnosioci nisu​​ znali​​ da​​ su trebali da​​ podnelsu​​ takav zahtev pred sudovima, onda im se ne može uskratiti pravo da se obrate sudu, jer​​ ispada​​ da​​ u radnim sporovima isti: (i) Nisu​​ bili obavešteni​​ od svojih poslodavaca da se obrate bilo kom​​ “nadležnom”​​ sudu, i (ii) nisu​​ znali​​ o prekluzivnom vremenskom roku da se obrate tom sudu [...];​​ teret obaveštavanja zaposlenog o preisključivom​​ roku je teret poslodavca koji je otpustio zaposlenog​​ [...];​​ shodno tome​​ se može očekivati da (laički) otpušteni radnik ne​​ podnese​​ svoj zahtev u zakonskom preisključivom roku, te da se ne prejudicira njegova krivica za nepoznavanje preisključivih rokova u​​ evropskim demokratskim državama!”

​​ 

  • Što se tiče navoda o povredi člana​​ 4. EKLJP-a, podnosilac zahteva ističe:​​ “Direktna​​ diskriminacija od strane Ustavnog suda​​ protiv​​ podnosioca​​ zahteva​​ Muhameta Miftarija u​​ slučaju​​ KI80/22 u vezi sa njegovim​​ najnovijim odlukama u​​ slučajevima KI54/21 (sa​​ podnosiocem​​ zahteva:​​ Kamberom​​ Hoxhom) i KI55/21 (sa​​ podnosiocem​​ zahteva:​​ Muhametom Ademijem), gde​​ su​​ u tri slučajeva, tri​​ podnosilaca zahteva​​ propustili​​ zakonski rok za podnošenje tužbe​​ pred​​ nadležnim sudom [...];​​ isti​​ nisu bili u mogućnosti da podnesu svoje tužbe nadležnom sudu,​​ jer nisu bili obavešteni o preisključujućim rokovima od strane svojih​​ poslodavaca (Kazneno-popravna služba Kosova) i time ih​​ postavio​​ u veoma​​ nepovoljan položaj​​ u pogledu jednakosti​​ oružja​​ i​​ jednakosti pravnih​​ sredstava [...];​​ Ustavni sud je jednoglasno odlučio o prihvatljivosti zahteva i zaključio da su Vrhovni sud i Apelacioni sud​​ u konkretnim slučajevima povredili​​ član 31. stav​​ 1. Ustava u vezi sa članom 6. st. 1 EKLJP-a,​​ na osnovu toga što je podnosiocima​​ zahteva KI54/21 i KI55/21 uskraćeno pravo pristupa sudu,​​ međutim,​​ sada​​ je​​ u slučaju Muhameta Miftarija od strane istog Ustavnog suda sa istim sudijama​​ ovog Suda​​ odlučio jednoglasno o​​ neprihvatljivosti, ne ocenjujući​​ slučaj​​ KI80/22 kao ustavnu povredu.​​ [...]”.

 

  • Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da uzme u obzir navode o novim činjenicama iznetim u ovom zahtevu​​ i da te činjenice predstavljaju slučajeve na koje se poziva sudska praksa ESLJP-a, Direktiva​​ (EU) 2019/1152 Evropske unije (u daljem tekstu: EU), kao i sudska praksa u prethodnim​​ slučajevima samog Suda, tražeći od Suda da preispita rešenje o neprihvatljivosti u slučaju KI80/22 od 11. januara 2023. godine.

 

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

 

EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA

 

Član 6

(Pravo na pravično suđenje)

 

  • Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde.

[...]”

 

 

 

Član​​ 14

(Zabrana diskriminacije)

 

Uživanje prava i sloboda predviđenih ovom konvencijom osigurava se bez diskriminacije po​​ bilo kojoj osnovi, kao što su​​ pol, rasa, boja​​ kože, jezik, veroispovest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno poreklo, veza sa nekom nacionalnom manjinom, imovno stanje, rođenje ili drugi status.

 

Ocena prihvatljivosti zahteva

 

  • Sud​​ će​​ prvo​​ razmotriti​​ da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani​​ Zakonom​​ i dalje predviđeni Poslovnikom o radu.

 

  • S tim u vezi, na osnovu spisa predmeta, podnosilac zahteva putem predočenih dokumenata ne iznosi nikakve nove činjenice važne za donošenje nove odluke, već​​ je to​​ samo još jedan​​ njegov​​ pokušaj da od Suda traži istu​​ ocenu ustavnosti koju je već tražio u zahtevu​​ KI80/22.

 

  • S tim u vezi, Sud se poziva na član​​ 116 (1) [Pravni efekat odluka]​​ Ustava,​​ koji propisuje:

 

Odluke Ustavnog suda su obavezne za pravosuđe i sva lica i institucije Republike Kosovo.

 

  • Pored toga, Sud se poziva i na pravilo​​ 54 (2) (b)​​ Poslovnika, koje propisuje:​​ 

 

“[...]​​ 

 

(2)​​ Sud može odlučiti da odbije zahtev po kratkom postupku:

 

[...]

 

(b)​​ ako zahtev predstavlja ponavljanje prethodnog zahteva rešenog od strane Suda; ili

 

[...]”

 

  • Na osnovu​​ gore navedenog​​ pravila i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP), ali i​​ sudske prakse Suda, poslednje navedenom se omogućava da zahteve​​ proglasi neprihvatljivim iz razloga​​ koji se odnose na meritum​​ slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti​​ zahtev​​ neprihvatljivim​​ nakon što oceni da je​​ predmetni zahtev​​ samo ponavljanje istog zahteva​​ sa​​ prethodnim​​ slučajem.

 

  • Sud podseća da je ovaj zahtev​​ sa​​ brojem​​ KI96/23,​​ koji je podneo isti podnosilac, u suštini samo ponavljanje istog prethodnog zahteva sa brojem​​ KI80/22 koji​​ je podneo isti podnosilac​​ zahteva, koji​​ je Sud proglasio neprihvatljivim,​​ sa obrazloženjem da isti​​ nije iscrpeo pravna​​ sredstva​​ u suštinskom smislu pred redovnim sudovima, ne dajući mogućnost redovnim sudovima da odgovore na njegove​​ navode,​​ i​​ te navode je​​ izneo po prvi put pred Sudom.

 

  • Sud podseća da individualnu žalbu u smislu člana 113​​ (7)​​ Ustava, podnosioci​​ zahteva​​ ne bi trebalo da vide kao priliku da više puta traže od Suda ponovno otvaranje​​ njegovih​​ odluka​​ i ponovno suđenje​​ o​​ istoj​​ stvari​​ (vidi slučaj Suda:​​ KI105/16, podnosilac zahteva:​​ Feti Gashi,​​ odluka o odbijanju zahteva od​​ 10.​​ maja​​ 2017. godine,​​ stav​​ 21).

 

  • Kao što je gore navedeno, jedini način da Sud razmotri zahtev koji se odnosi na iste činjenice kao u prethodnom zahtevu je da podnosilac​​ zahteva​​ zaista mora da pruži nove informacije koje Sud ranije nije razmatrao (vidi,​​ mutatis mutandis, slučaj ESLJP-a:​​ Kafkaris​​ protiv Kipra,​​ žalba br.​​ 9644/09,​​ odluka o neprihvatljivosti od​​ 21. juna​​ 2011. godine,​​ stav​​ 68).

 

  • Pored toga, Sud podseća da su njegove odluke pravosnažne i obavezne za pravosuđe, sva lica i institucije Republike Kosovo​​ (vidi, slučajeve Suda:​​ KI102/19, podnosilac zahteva:​​ Bedri Gashi,​​ odluka o odbijanju zahteva od​​ 5.​​ decembra​​ 2019. godine,​​ stavovi​​ 21​​ i​​ 22,​​ kao i slučaj:​​ KI105/16, podnosilac zahteva:​​ Feti Gashi,​​ gore citiran, stav​​ 22).

 

  • Na osnovu napred izloženog, Sud zaključuje da​​ je​​ zahtev podnosioca u​​ stvari​​ zahtev za​​ ponavljanje prethodnog postupka, za koji je Sud već odlučio. Stoga,​​ u skladu sa pravilom​​ 54 (2) (b)​​ Poslovnika,​​ Sud odlučuje da se zahtev sa brojem KI96/23 odbije po kratkom postupku.​​ 

 

 

 

IZ TIH RAZLOGA

 

Ustavni sud Kosova, u skladu sa članom​​ 116 (1)​​ Ustava,​​ članovima​​ 20.​​ i​​ 47.​​ Zakona i pravilima​​ 48​​ (b)​​ i​​ 54​​ (2)​​ (b)​​ Poslovnika, na sednici održanoj​​ 31. avgusta​​ 2023. godine,​​ jednoglasno

 

ODLUČUJE

 

  • DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

 

  • DA DOSTAVI​​ ovu​​ odluku​​ stranama;

 

  • DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

 

  • Ovo rešenje stupa na snagu odmah.

 

 

 

 

 

Sudija izvestilac     Predsednica Ustavnog suda

 

 

 

 

Nexhmi RexhepiGresa Caka-Nimani

​​ 

 

podnosiocu:

Muhamet Miftari

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Odluka

Zahtev je očigledno neosnovan

Odluka o odbijanju zahteva

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Drugi