USTAVNI SUD

Priština,​​ 7. oktobra 2024.godine

Br. ref.: RK 2547/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u​​ 

slučaju br. KI102/23

  Podnosilac

Nezir Hoxha

Ocena ustavnosti trajanja postupka u predmetu​​ [C-III-12-0730]​​ u Posebnoj komori Vrhovnog suda

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija​​ 

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Jeton Bytyqi, sudija

Podnosilac zahteva

• Zahtev je podneo​​ Nezir Hoxha, sa prebivalištem u opštini Đakovica​​ (u daljem tekstu:​​ podnosilac zahteva),​​ koga zastupaju advokati:​​ Teki Bokshi, Ylli Bokshi​​ i​​ Korab Bokshi​​ iz Đakovice.

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva ne osporava nijedan konkretni akt javnih organa, već osporava trajanje postupka u vezi sa suđenjem predmeta sa brojem​​ [br.​​ C-III-12-0730] u Posebnoj komori Vrhovnog suda​​ (u daljem tekstu:​​ PKVS).

Predmetna stvar

• Predmetna stvar je ocena ustavnosti trajanja postupka u vezi sa suđenjem predmeta​​ [C-III-12-0730]​​ u PKVS-u.​​ Što se tiče poslednje navedenog, podnosilac zahteva navodi povredu člana​​ 31.​​ [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]​​ Ustava Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Ustav)​​ u vezi sa stavom​​ 1​​ člana​​ 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima​​ (u daljem tekstu:​​ EKLJP),​​ kao i članom​​ 46.​​ [Zaštita imovine]​​ Ustava u vezi sa članom​​ 1​​ Protokola br. 1​​ EKLJP-a.

Pravni osnov

• Zahtev je zasnovan na​​ stavovima 1 i 7, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25 [Podnošenje zahteva i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 (u daljem tekstu: Poslovnik).​​ 

• Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 (petnaest) dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.

Postupak pred Ustavnim sudom

• Dana​​ 20.​​ maja​​ 2023. godine,​​ podnosilac zahteva je preko pošte podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo​​ (u daljem tekstu:​​ Sud),​​ koji je Sud primio​​ 23.​​ maja​​ 2023. godine.

• Dana​​ 31.​​ maja​​ 2023. godine,​​ predsednica Suda je, odlukom​​ [br. GJR.KI102/23], imenovala sudiju​​ Remziju​​ Istrefi-Peci​​ za sudiju izvestioca i, odlukom​​ [br. KSH. KI102/23], Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija:​​ Selvete Gërxhaliu - Krasniqi​​ (predsedavajuća),​​ Safet Hoxha​​ i​​ Radomir Laban​​ (članovi).

• Dana​​ 14. juna​​ 2023. godine,​​ Sud je obavestio podnosioca o registraciji zahteva i tražio od njega da​​ isti​​ precizira i dopuni dodatnim dokumentima.

• Istog datuma, Sud je obavestio PKVS u vezi sa zahtev podnosioca.

• Dana​​ 26. juna​​ 2023. godine,​​ podnosilac zahteva je podneo Sudu podnesak kojim je obavestio Sud da​​ je​​ dokumenta koja​​ mu je​​ tražio,​​ tražio od PKVS-a.​​ Podnesku je priložio​​ (i)​​ kopiju zahteva za podnošenje materijalnih dokaza, koji je podneo PKVS-u istog dana, kao i​​ (ii)​​ kopiju posebnog punomoćja za Ustavni sud ovlašćenih​​ zastupnika, koji ga zastupaju pred Sudom.

• Dana​​ 16. septembra​​ 2023. godine, podnosilac zahteva je preko elektronske pošte podneo dokumenta koja je tražio Sud, koja je primio od PKVS-a.

• Dana​​ 11. marta​​ 2024. godine,​​ sudija​​ Jeton Bytyqi​​ je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.

• Dana​​ 20. marta​​ 2024. godine,​​ Sud je tražio od PKVS-a da: (i)​​ podnese Sudu relevantne informacije u vezi sa sprovedenim​​ postupkom od dana registracije predmeta u tom susu; kao i​​ (ii)​​ da podnese kompletan dosije predmeta​​ [br. C-III-12-0730].

• Dana​​ 27. marta​​ 2024. godine,​​ Sud je primio odgovor od PKVS-a, koji ga je obavestio o postupku​​ sprovedenim​​ od dana registracije predmeta u tom sudu, uključujući​​ o​​ postupku​​ sprovedenom​​ u Opštinskom sudu​​ u Đakovici (u daljem tekstu: Osnovni sud),​​ i podneo je kompletnu kopiju predmeta.​​ 

• Dana​​ 3.​​ maja​​ 2024. godine,​​ nakon analize originalnog dosijea predmeta, Sud je tražio od PKVS-a:​​ (i)​​ da pojasni proceduralnu poziciju podnosioca zahteva, odnosno da li je isti tužilac u parničnoj stvari u vezi sa predmetom​​ [br. C-III-12-0730],​​ i​​ (ii)​​ vratio mu je originalan dosije predmeta.

• Dana​​ 14.​​ maja​​ 2024. godine,​​ Sud je primio odgovor od PKVS-a, koji ga je obavestio da će održati ročište​​ 19.​​ juna​​ 2024. godine,​​ kako bi potvrdio aktivni​​ legitimitet podnosioca zahteva.​​ 

• Dana​​ 20.​​ juna​​ 2024. godine,​​ Sud je ponovio zahtev za dodatne informacije upućen PKVS-u u vezi sa pojašnjenjem proceduralne pozicije podnosioca zahteva u predmetu​​ [br. C-III-12-0730].

• Dana​​ 26. juna​​ 2024. godine,​​ Sud je primio odgovor od PKVS-a, koji ga je obavestio da je na ročištu od​​ 19.​​ juna​​ 2024. godine,​​ prekinuo postupak u parničnom slučaju u predmetu​​ [br. C-III-12-0730]​​ do tačnog određivanja naslednika tužioca.

• Dana 04. septembra​​ 2024. godine,​​ sudija​​ Radomir Laban,​​ u skladu sa članom​​ 18.​​ .(Isključivanje sudije)​​ Zakona o Ustavnom sudu, zahtevao je isključivanje​​ siz odlučivanja u slučaju​​ KI102/23.​​ 

• Dana 05. septembra​​ 2024. godine,​​ predsednica je Odlukom br. Ref. KK545/24]​​ usvojila​​ zahtev sudije​​ Radomira​​ Labana za isključivanje.

• Dana 06. septembra​​ 2024. godine,​​ predsednica je Odlukom​​ [br. KSH.KI102/23],​​ umesto sudije​​ Radomira​​ Labana,​​ imenovala je sudiju​​ Jetona​​ Bytyqija​​ za člana Veća za razmatranje.

• Dana​​ 11. septembra​​ 2024. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.​​ 

Pregled činjenica​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva potomak pokojnog I.H., koji je preminuo 2. septembra 1968. godine,​​ ​​ imao pretenzije na vlasništvo nad​​ parcelom​​ br. 239/1, sa kućnim kulturama na površini od 0,05,81 ha sa dvorišnim kulturama na površini od 0,69,43 ha, odnosno sa ukupnom površinom od 0,75,24 ha u zoni Kodralija e Becit​​ u opštini Đakovica​​ (u daljem tekstu: sporna parcela).​​ 

Sudski i upravni postupak u vezi sa spornim pitanjem pre​​ 2008.​​ godine

• Iz spisa predmeta proizilazi da je 25. decembra 1964. godine rešenjem [br. 08-09157/63] Skupštine opštine Đakovica, pokojnom I.H. eksproprisana bivša parcela br. 37/2 na površini od 00.71.24 ha (upisana kao deo sporne parcele), a u zamenu za nju mu je data bivša parcela br. 341/6 na površini od 00.72.00 ha ZK Cërmjan, koja je već upisana na ime trećeg lica D.M. Iz istorije dotičnih parcela proizilazi da je 1971. godine sporna parcela postala deo parcela na ime društvenog preduzeća Primarna proizvodnja KBI “Ereniku” u Đakovici (u daljem tekstu: KBI “Ereniku”).

• Dana​​ 23.​​ novembra​​ 1963. godine​​ i​​ 15.​​ juna​​ 1965. godine,​​ rešenjem​​ [br.​​ 08-536/60]​​ i rešenjem​​ [U.​​ br.​​ 2292/64],​​ treće lice​​ D.M.​​ je proglašeno ​​ uzurpatorom parcele br. 341/6, koja je data u zamenu pokojnom I.H. Iz zapisnika sa sudskih ročišta proizilazi da je treće lice D.M. bio vlasnik predmetne parcele pre nego što je ona ustupljena od strane Skupštine opštine Đakovica pokojnom I.H. i kroz postupak vraćanja imovine, odnosno revizije, istom je, rešenjem [br. 08-536/60] od 29. aprila 1993. godine, Vrhovni sud priznao pravo svojine na ovoj parceli.

• Iz spisa predmeta proizilazi da je 25. novembra 1993. godine M.H., brat pokojnog I.H., koji je kasnije preminuo 1998. godine, u upravnom postupku tražio​​ ukidanje rešenja [br. 08-536/60] od 29. aprila 1993. godine,​​ a 26. novembra 1993. godine je​​ podneo tužbu za priznanje prava svojine i vraćanje u posed sporne parcele protiv Skupštine opštine Đakovica i KBI „Ereniku“, pošto je parcela, koja je data u zamenu I.H., vraćena​​ D.M.​​ kao prvobitnom vlasniku.​​ U ovoj​​ tužbi,​​ tužilac M.H.​​ je​​ uključio kao „pravnog umešača“ lice R.XH, kome je​​ prodata​​ imovina​​ koja je​​ data u zamenu, ali je potom​​ vraćena D.M. od strane​​ Vrhovnog​​ suda. Ovaj sudski postupak​​ proizilazi da je prekinut 17. juna 1997. godine,​​ jer​​ je tužilac M.H. izjavio da se za isto pitanje vodi postupak kod​​ upravnog​​ organa​​ u​​ opštini Đakovica, predmet [br. 19-08-536-60].

• Dana​​ 10.​​ aprila​​ 2002. godine,​​ zakonski zastupnik pokojnog tužioca,​​ M.H., je podneo zahtev za rekonstrukciju i nastavak upravnog postupka​​ u Skupštini opštine Đakovica, koji je ponovio​​ 22.​​ novembra​​ 2007. godine,​​ sin pokojnog​​ M.H.,​​ u svojstvu njegovog naslednika.

Sudski i upravni postupak u vezi sa spornim pitanjem nakon​​ 2008. godine pred Opštinskim sudom i KAP-om​​ 

• Dana​​ 20.​​ maja​​ 2009. godine, H.H.,​​ sin pokojnog tužioca​​ M.H,,​​ je obavestio/informisao Kosovsku agenciju za privatizaciju​​ (u daljem tekstu:​​ KAP)​​ o postupcima u vezi sa spornom parcelom i tražio da se ta parcela​​ ne raspisuje, ne prodaje i ne privatizuje dok su ovi postupci u toku.

• Dana​​ 3. i​​ 8. juna​​ 2009. godine,​​ Opštinski sud je obavestio o toku sudskog postupka u vezi sa spornim slučajem: (i) Kancelariju civilnog statusa u Cërmjanu, od koje je tražio izvod iz matične knjige umrlih tužioca M.H.; (ii) Ministarstvo pravde; (iii) Ministarstvo ekonomije i finansija; kao i (iv) Direkciju za imovinsko-pravne odnose opštine Đakovica, od koje je tražio informaciju o tome da li je okončan upravni postupak započet 1997. godine u ovoj Direkciji.​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da je 30. juna 2009. godine sudski postupak u Opštinskom sudu u vezi sa pitanjem razmatranja tužbe za priznanje prava svojine i vraćanja u posed sporne parcele prekinut rešenjem [C. br. 1917/02] Opštinskog suda zbog smrti tužioca M.H., protiv koga nije razmotren ostavinski postupak i da isti mogu ponovo otvoriti njegovi naslednici.

• Dana​​ 7. jula​​ 2009. godine, H.H.​​ i​​ D.H.,​​ sinovi pokojnog​​ M.H,​​ u svojstvu univerzalnih naslednika prava i obaveza svog pokojnog oca, podneli su zahtev za nastavak postupka​​ prekinutog od strane Opštinskog suda, tražeći da budu tretirani kao tužioci u ovom pravnom slučaju. Istog dana, H.H. je ovlastio advokata Tekija Bokshija da zastupa ovaj predmet.

• Dana​​ 17. avgusta​​ 2009. godine,​​ Opštinski sud je održao ročište u pravnom predmetu [C. br. 522/09], gde je predmet razmatranja bilo utvrđivanje svojine nad spornom parcelom. Na ovom ročištu, Opštinski sud je rešenjem [C. br. 522/09] odlučio da: (i) odloži ročište do 8. oktobra 2009. godine, (ii) odobrio povlačenje predloga H.H., sina pokojnog M.H. zbog neuključivanja „pravnog umešača“ R.XH. na strane tužilaca, i (iii) tražio detaljan istorijat sporne parcele i stručnjaka iz Direkcije za katastar, imovinu i geodeziju. Istog dana, Opštinski sud je, rešenjem [C. br. 38/01], obavezao tuženu opštinu Đakovica da podnese odgovor na tužbu u roku od 15 (petnaest) dana.

• Dana​​ 15. septembra​​ 2009. godine,​​ KAP je obaveštenjem [br. 52152657-20-8-2009] obavestio H.H., sina pokojnog M.H., u svojstvu zainteresovanog lica, da će se privatizovati društveno preduzeće Beci, koje se nalazi u Peći i protiv kojeg​​ ova stranka vodi vlasnički spor​​ putem​​ tenderske privatizacije, koji​​ će biti realizovan u narednih 90 (devedeset) dana i​​ savetovao​​ ga da ima pravo da pokrene sudski postupak za zaštitu svojih imovinskih prava u skladu sa zakonima koji su na snazi​​ pred​​ Vrhovnim sudom​​ Kosova.

• Dana​​ 22. septembra​​ 2009. godine, H.H.,​​ sin pokojnog tužioca​​ M.H,​​ je podneo žalbu-prigovor protiv obaveštenja​​ [br. 52152657-20-8-2009]​​ KAP-a od​​ 15.​​ septembra​​ 2009. godine,​​ prilikom čega ga je obavestio o sudskom sporu koji se vodio pred Opštinskim sudom za utvrđivanje svojine, sa brojem predmeta​​ [C.​​ br.​​ 1917/02]​​ i​​ [C.​​ br. 522/09], koji je počeo​​ 26.​​ novembra​​ 1993. godine​​ i još uvek nije doneta pravosnažna odluka. Isti je tražio od KAP-a da zabrani privatizaciju sporne parcele.

• Dana​​ 22. septembra​​ 2009. godine, H.H.,​​ sin pokojnog​​ tužioca​​ M.H. je podneo podnesak Opštinskom sudu, kojim ga​​ je obavestio o njegovoj žalbi upućenoj KAP-u od​​ 22.​​ septembra​​ 2009. godine​​ i obaveštenju KAP-a od​​ 15.​​ septembra​​ 2009. godine​​ za privatizaciju društvenog preduzeća, čiji je deo bila i sporna parcela.

• Dana:​​ 8.​​ oktobra​​ 2009. godine,​​ 21.​​ januara​​ i​​ 10.​​ novembra​​ 2010. godine,​​ Opštinski sud je održao ročišta za razmatranje ovog pravnog pitanja.

• Dana​​ 15.​​ novembra​​ 2010. godine, H.H.,​​ sin pokojnog​​ M.H,​​ je podneo podnesak Opštinskom sudu, kojim je precizirao tužbu tako da Opštinski sud donese presudu kojom se utvrđuje da su tužilac​​ ​​ H.H​​ i njegov brat​​ D.M​​ suvlasnici sporne parcele i da su opština Đakovica i​​ KBI “Ereniku”​​ dužni da im priznaju ovo pravo svojine u roku od​​ 15 (petnaest) dana.

• Dana​​ 20.​​ maja​​ 2011. godine, H.H.,​​ sin pokojnog​​ M.H,​​ je ponovio isti podnesak upućen Opštinskom sudu za preciziranje gore navedene tužbe.

• Dana​​ 18.​​ januara​​ 2012. godine,​​ Opštinski sud se, rešenjem​​ [C.​​ br.​​ 522/09],​​ oglasio nenadležnim u predmetnom smislu​​ za razmatranje ovog pravnog pitanja.

• Dana​​ 26.​​ aprila​​ 2012. godine,​​ Opštinski sud je prosledio predmet​​ [C.​​ br.​​ 522/09]​​ Posebnoj komori Vrhovnog suda za odlučivanje prema nadležnosti​​ sa​​ isključivom​​ jurisdikcijom.

• Dana​​ 28.​​ januara​​ 2014. godine,​​ tužilac​​ H.H.​​ sin pokojnog​​ M.H,​​ je podneo urgenciju-molbu u vezi sa njegovim pravnim pitanjem, tražeći da PKVS što pre odluči o slučaju,​​ imajući u vidu da se predmet sprovodi već duže vreme, tačnije aprila 2014. godine.

• Dana​​ 26. marta​​ 2014. godine, KAP​​ je doneo odluku​​ [br.​​ Ref. BD-63/12]​​ kojom je pokrenut postupak likvidacije nekoliko društvenih preduzeća, uključujući​​ KBI “Erenikun”,​​ za koju je, početak postupka likvidacije stupao na snagu​​ 19.​​ maja​​ 2014. godine.

Sudski postupak u vezi sa spornim pitanjem nakon​​ 2008. godine pred PKVS-om

• Dana​​ 6. februara​​ 2015. godine,​​ PKVS je izdao nalog​​ [br. C-III-12-0730],​​ kojim je naložio da se tužba zajedno sa pratećim podnescima dostave tuženima, odnosno opštini Đakovica i​​ KBI “Erenikut”,​​ kao i da isti podnesu odbranu u roku od​​ 1 (jednog) meseca nakon prijema tužbe.

• Dana​​ 2. marta​​ 2015. godine,​​ KAP je​​ podneo odbranu​​ PKVS-u protiv tužbe H.H. i D.M, sinovi pokojnog tužioca M.H. U svojoj odbrani, KAP​​ je​​ osporio​​ tužbu​​ i žalbene navode,​​ kao neosnovane,​​ i smatrao​​ da je tužba podneta u​​ suprotnosti sa​​ procesnim​​ načelom​​ „legitimatio ad causam“, sa obrazloženjem da tužioci​​ nemaju​​ aktivnu legitimaciju za nastavak sudskog postupka, jer isti nisu​​ predočili​​ pouzdane dokaze da​​ su​​ naslednici​​ svog pretka I.H., odnosno oca podnosioca​​ zahteva, koji je bio vlasnik sporne parcele pre eksproprijacije ove imovine.​​ KAP​​ je​​ takođe​​ smatrao​​ da KBI „Erenik“ takođe nema pasivnu legitimaciju i pošto je u posedu sporne parcele od 60-ih godina, stekao je vlasništvo nad ovom parcelom na osnovu zastarelosti. Na kraju, KAP je tražio od PKVS-a da usvoji​​ njenu​​ odbranu i da predmetnu tužbu odbije,​​ kao neprihvatljivu.

• Dana​​ 16. marta​​ 2015. godine,​​ PKVS je izdao​​ nalog​​ [br. C-III-12-0730],​​ kojim je naložio da​​ se​​ odbrana KAP-a protiv tužbe od​​ 2.​​ marta​​ 2015. godine dostavi tužiocima​​ H.H.​​ i​​ D.H.,​​ i da u roku od​​ 15 (petnaest) dana podnesu odgovor na ovu odbranu.​​ 

• Iz spisa predmeta proizilazi da su neutvrđenog datuma,​​ H.H.​​ i​​ D.M,​​ sinovi pokojnog tužioca​​ M.H., podneli odgovor na odbranu KAP-a.

• Dana​​ 21.​​ aprila​​ 2015. godine,​​ opština Đakovica je podnela odgovor na tužbu pokojnog tužioca M.H. odnosno njegovih sinova, H.H. i D.M.,​​ kojim je osporila​​ tužbu​​ u celini,​​ kao neosnovanu, zbunjujuću​​ i​​ u​​ suprotnosti sa činjeničnim i​​ pravnim okolnostima. Ista je u svom odgovoru istakla​​ da​​ joj​​ nedostaje pasivni legitimitet,​​ jer je sporna parcela upisana od 1976. godine na ime KBI „Ereniku“, te da je u svakom slučaju i zahtev tužilaca protiv​​ opštine​​ Đakovica zastareo.

• Dana​​ 24.​​ aprila​​ 2015. godine,​​ KAP​​ je podneo protivodgovor PKVS-u, ponovo osporavajući žalbene navode​​ H.H​​ i​​ D.M,​​ sinova pokojnog tužioca​​ M.H.

• Dana​​ 25.​​ maja​​ 2015. godine, H.H.​​ sin pokojnog tužioca​​ M.H,​​ je podneo urgenciju-molbu u vezi sa njegovim pravnim pitanjem, tražeći da PKVS što pre odluči o slučaju, uzimajući u obzir da se predmet sprovodi već neko duže vreme.

• Dana​​ 9. juna​​ 2015. godine,​​ PKVS je izdao nalog​​ [br. C-III-12-0730],​​ kojim je naložio da se odbrana opštine Đakovica protiv tužbe od​​ 21.​​ aprila​​ 2015. godine dostavi​​ H.H.​​ i​​ D.H.,​​ sinovima pokojnog tužioca​​ M.H.,​​ i da u roku od​​ 15 (petnaest) dana podnesu odgovor na ovu odbranu.

• Dana​​ 22. juna​​ 2015. godine, H.H.​​ i​​ D.M,​​ sinovi pokojnog tužioca​​ M.H. su podneli odgovor-podnesak ​​ na odbranu opštine Đakovica.

• Dana​​ 10. jula​​ 2015. godine,​​ PKVS je izdao nalog​​ [br. C-III-12-0730],​​ kojim je naložio da se odgovor​​ ​​ H.H.​​ i​​ D.H.,​​ sinova pokojnog tužioca​​ M.H.,​​ dostavi opštini Đakovica i da u roku od​​ 15 (petnaest) dana podnesu protivodgovor na ovaj odgovor.

• Dana​​ 13. avgusta​​ 2015. godine,​​ KAP je doneo odluku [br. 2318-2015], kojom je odbio zahtev H.H., sina pokojnog tužioca M.H., za priznanje prava svojine na spornoj parceli, jer nije priložio dokaze, odnosno pravosnažnu odluku, kojom se proglašava naslednikom sporne parcele, čiji se vlasnik smatra da je pokojni I.H. Shodno tome, KAP je odlučio da H.H. nije legitimisan kao stranka u postupku pred KAP-om.

• Dana​​ 15. septembra​​ 2015. godine, H.H.,​​ sin pokojnog tužioca​​ M.H.,​​ je podneo​​ i​​ tužbu PKVS-u protiv odluke​​ [br. 2318-2015]​​ od​​ 13.​​ avgusta​​ 2015. godine​​ KAP-a, kojom mu je KAP odbio da prizna pravo svojine nad spornom parcelom,​​ pri čemu je tražio ukidanje ove odluke. On je takođe obavestio PKVS o razvoju sudskog postupka pred istim sudom u vezi sa ovom parcelom.

• Dana ​​​​ 26. oktobra​​ 2015. godine,​​ podnosilac zahteva je ovlastio H.H., sina pokojnog tužioca M.H., da ga zastupa pred KAP-om, PKVS-om i bilo kojim drugim sudom u Republici Kosovo u pravnim stvarima u vezi sa spornom parcelom, za koju je tvrdio da je jedini naslednik I.H., odnosno njegovog vlasnika, kao i konkretno u predmetu [br. C-III-12-0730], koji se sprovodio pred PKVS-om.

• Dana​​ 31. oktobra​​ 2015. godine, H.H.,​​ sin pokojnog tužioca​​ M.H.,​​ je podneo podnesak PKVS-u, kojim ga je obavestio da je suvlasnik sporne parcele u njegovom pravnom slučaju, zajedno sa​​ N.H.,​​ odnosno sa podnosiocem zahteva,​​ i da ga je ovlastio podnosilac zahteva, stoga PKVS treba da se obrati njemu kao ovlašćenom zastupniku.

• Dana​​ 9. juna​​ 2018. godine, H.H.​​ sin pokojnog tužioca​​ M.H,​​ je podneo urgenciju-molbu u vezi sa njegovim pravnim pitanjem, tražeći od PKVS-a da što pre odluči o slučaju, uzimajući u obzir da se predmet ​​ nalazi u procesu već neko duže vreme.

• Dana​​ 28. avgusta​​ 2018. godine, H.H.​​ sin pokojnog tužioca​​ M.H,​​ je ponovio urgenciju-molbu u vezi sa njegovim pravnim pitanjem, tražeći od PKVS-a da što pre odluči o slučaju, uzimajući u obzir da se predmet ​​ nalazi u procesu već neko duže vreme.

• Dana​​ 5. marta​​ 2019. godine,​​ H.H.​​ sin pokojnog tužioca​​ M.H.,​​ je predložio određivanje mere​​ bezbednosti​​ na spornoj parceli.

• Iz spisa predmeta proizilazi da je neutvrđenog datuma​​ 2020. godine,​​ H.H,​​ sin pokojnog tužioca​​ M.H., preminuo.

• Dana​​ 19. septembra​​ 2022. godine,​​ notar​​ A.S.,​​ je izdao notarski akt [LRP. br. 12322/2022], kojim je podnosilac zahteva proglašen jedinim naslednikom I.H., navodnog vlasnika sporne parcele.

• Dana​​ 8.​​ maja​​ 2023. godine,​​ PKVS je nalogom​​ [br.​​ C-III-12-0730]​​ obavezao​​ H.H., sina pokojnog tužioca​​ M.H.,​​ da podnese dokaz​​ –​​ rešenje o nasleđu prema stavu 1. člana 171. Zakona br. 06/L-007 o vanparničnom postupku, kojim je proglašen za naslednika i da pred sudom dokaže da ima stvarni i aktivan legitimitet da bude parničar u ovoj pravnoj stvari u roku od 1 (jednog) meseca ili​​ u suprotnom,​​ PKVS će prekinuti ovaj​​ parnični​​ postupak.​​ 

• Podnosilac zahteva je istog dana podneo podnesak-urgenciju, kojim je tražio od PKVS-a da što pre reši slučaj pokojnog H.H, koji ga je ovlastio u njegovom slučaju i tražio da se dozvoli subjektivna promena tužbe i podneo novo punomoćje za advokata T.K.

• Dana​​ 30.​​ maja​​ 2023. godine, podnosilac zahteva​​ je, postupajući po nalogu​​ [br.​​ C-III-12-0730]​​ od​​ 8.​​ maja​​ 2023. godine PKVS-a, preko svog ovlašćenog zastupnika podneo podnesak, kojim je obavestio sud​​ da je:​​ “[...]​​ tužilac u ovoj stvari i g.​​ [N.H]​​ iz Đakovice, koji se pojavio kao tužilac u ovoj stvari.​​ Z. [N.H.]​​ je sin sada pokojnog​​ [I.H.],​​ koji je bio brat sada pokojnog​​ [M.H.],​​ koji je otac pokojnog tužioca​​ [H.H.]”.​​ Ovom podnesku je priložio​​ dokaze o​​ rešenju​​ za raspravljanje​​ zaostavštine [I.H.],​​ okončano​​ notarskim​​ aktom​​ [LRP. br. 12322/2022] od 19. septembra 2022. godine, a kojim je podnosilac zahteva proglašen njegovim jedinim naslednikom, dok ostavinski postupak za pokojnog​​ H.H., sin​​ pokojnog tužioca M.H., još​​ uvek​​ nije​​ završen.

• Dana​​ 5. juna​​ 2023. godine,​​ PKVS je nalogom [br. C-III-12-0730] podneo KAP-u u svojstvu tuženog predlog za određivanje​​ mere bezbednosti​​ od​​ 5. marta 2019. godine, tužioca H.H., sada pokojnog i smenjenog u svojstvu tužioca podnosiocem zahteva N.H., da podnese odgovor u vezi sa zahtevom.

• Dana​​ 14. juna​​ 2023. godine,​​ KAP je podneo PKVS-u odgovor na predlog za određivanje mere bezbednosti, u kom slučaju je tražio odbijanje ove mere na osnovu toga što stranka nema aktivan legitimitet u suprotnosti sa načelom „legitimati ad causam“ i da​​ njemu​​ samom​​ nedostaje​​ pasivni legitimitet za postupanje po ovom pravnom pitanju,​​ jer je sporna parcela privatizovana u 38. talasu „Spin-off“ prodajom, u kom slučaju je priložio i dokaze o ovoj privatizaciji, izvršenoj 2009. godine.

• Dana​​ 21. juna​​ 2023. godine,​​ na zahtev sudije imenovane u predmetu [br. C-III-12-0730], nadzorni sudija PKVS-a je imenovao sastav specijalizovanog veća za odlučivanje u ovom predmetu.

• Dana​​ 27. juna​​ 2023. godine,​​ Specijalizovano veće PKVS-a je, rešenjem [br. C-III-12-0730], odbilo, kao neosnovan, zahtev za određivanje mere bezbednosti, sa obrazloženjem da nisu ispunjeni zakonski uslovi za određivanje takve mere, odnosno u pogledu (a)​​ postojanja navodnog prava​​ je ocenilo da ovo navodno pravo ostaje nepotkrepljeno dokazima, posebno dokazom kojim bi se utvrdio aktivni legitimitet parničara; (b)​​ neposredne štete​​ je utvrdilo da predlagač nije izneo nikakvu okolnost za koju se očekuje da pretrpi neposrednu ili nepopravljivu​​ štetu, posebno kada je sporna parcela već privatizovana u 38. talasu​​ sprovedenom​​ 2009. godine; kao i (c)​​ nepopravljive​​ štete​​ je​​ smatrao​​ da​​ u konkretnom slučaju​​ nije ispunjen zakonski uslov da se šteta ne može razumno nadoknaditi novčanom naknadom.

• Iz spisa predmeta proizilazi da je​​ 10.​​ jula​​ 2023. godine, podnosilac zahteva uložio žalbu Žalbenom veću PKVS-a na rešenje​​ [br.​​ C-III-12-0730]​​ od​​ 27.​​ juna 2023. godine​​ Specijalizovanog veća ovog suda.

• Dana​​ 17. jula​​ 2023. godine,​​ Žalbeno veće PKVS-a je dostavilo KAP-u žalbu podnosioca zahteva radi odgovora na žalbu.

• Dana​​ 2. avgusta​​ 2023. godine,​​ KAP​​ je podneo odgovor na žalbu podnosioca zahteva Žalbenom veću PKVS-a.

• Dana​​ 9. avgusta​​ 2023. godine,​​ Žalbeno veće PKVS-a je uputilo​​ opštini Đakovica​​ žalbu podnosioca zahteva radi odgovora na žalbu, koju​​ je preko Direkcije za katastar, imovinu i geodeziju primila 16. avgusta 2023. godine.​​ 

• Dana​​ 21. septembra​​ 2023. godine,​​ Žalbeno veće PKVS-a je rešenjem [AC-I-23-0415-A0001] odbilo žalbu podnosioca žalbe i potvrdilo rešenje [C-III-12-0730] od 27. juna 2023. godine Specijalizovanog veća PKVS-a, u potpunosti prihvatajući ocenu ovog suda​​ kao zasnovanu na zakonu. U obrazloženju ovog rešenja dodaje da je primetio da je podnosilac zahteva izrazio zabrinutost da je zahtev za meru bezbednosti obrađen sa neobjašnjivim zakašnjenjem, ali da prema njemu​​ „[...] čak i da je ranije obrađen, rezultat bi bio isti, jer je ova parcela privatizovana 2009. godine; stoga, od ovog datuma nije bilo razloga za meru bezbednosti, jer nije bilo šta da se zaštiti eventualnom merom, pošto je predmet sudskog razmatranja već otuđen u redovnom procesu prodaje-privatizacije”.

Navodi podnosioca

• Podnosilac u svom zahtevu navodi povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog stavom 2. člana 31. Ustava​​ u vezi sa stavom 1. člana 6. EKLJP-a, kao rezultat nedonošenja odluke PKVS-a u razumnom roku, kao i povredu prava na imovinu, zagarantovanog stavom 1. člana 46. Ustava u​​ vezi sa članom​​ 1. Protokola br. 1 EKLJP-a zbog odbijanja mere bezbednosti u odnosu na spornu parcelu.

• Konkretnije, podnosilac u svom zahtevu navodi prekomerno trajanje sudskog postupka u vezi sa tužbom podnetom Opštinskom sudu 1993. godine za priznanje svojine i vraćanje u posed​​ sporne parcele​​ za koju tvrdi da je njegov otac I.H.​​ posedovao, predmet koji je prenet u nadležnost PKVS-u​​ 2012. godine.​​ 

• Pored toga, podnosilac zahteva ističe da je PKVS-a još uvek u početnoj fazi razmatranja pravnog pitanja, s obzirom da je 15. juna 2023. godine tražio dokaze o postupku raspravljanja zaostavštine. Navodi i da mu je neobjašnjivim kašnjenjem u odlučivanju pričinjena materijalna i nematerijalna šteta i duševna​​ bol.​​ 

• Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da odluči da je PKVS nepostupanjem povredio član​​ 31. Ustava u vezi sa članom​​ 6. EKLJP-a, kao i član​​ 46. Ustava u vezi sa članom​​ 1​​ Protokola br. 1​​ EKLJP-a.​​ 

Odgovori PKVS-a upućeni Sudu

• Kao što je gore navedeno, PKVS je podneo tri odgovora u vezi sa zahtevima Suda za dodatne informacije i dokumenta.

• Dana​​ 27.​​ marta​​ 2024. godine,​​ PKVS je podneo odgovor na zahtev Suda od 20. marta 2024. godine, kojim je obavestio Sud o postupku koji se vodio od dana registracije predmeta [C-III-12-0730] u tom sudu, uključujući i postupke sprovedene u Opštinskom sudu od 1993. do 2012. godine, kada mu je ovaj predmet prešao u nadležnost. PKVS je podneo Sudu i originalni spis ovog predmeta.​​ 

• Dana​​ 14.​​ maja​​ 2024. godine,​​ PKVS je podneo odgovor na zahtev Suda od 3. maja 2024. godine, kojim ga je obavestio da će 19. juna 2024. godine održati sednicu razmatranja kako bi potvrdio aktivni legitimitet podnosioca zahteva.​​ 

• Dana​​ 26. juna​​ 2024. godine,​​ PKVS je podneo odgovor na zahtev Suda od 20. juna 2024. godine, kojim ga je obavestio da je na sednici od 19. juna 2024. godine odlučio da se obustavi postupak u spornom slučaju u predmetu [br. C-III-12-0730], do tačnog određivanja naslednika tužioca.

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

USTAV REPUBLIKE KOSOVO

Član 31

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

• „Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.

• Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.​​ 

[...]”.

Član​​ 46

[Zaštita imovine]

“1. Garantuje se pravo na imovinu.​​ 

2. Korišćenje imovine je regulisano zakonom, u skladu sa javnim interesom.​​ 

3. Niko se ne može arbitrarno lišiti lične imovine. Republika Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo mogu izvršiti eksproprijaciju imovine ako je ista u skladu sa zakonom, ako je neophodna ili adekvatna za postizanje javnih ciljeva ili podržavanje javnog interesa, a za koju se vrši neposredna adekvatna kompenzacija licu ili licima, imovina kojih se eksproriiše.​​ 

4. O sporovima koje uzrokuje neko delo Republike Kosovo ili javne vlasti Republike Kosovo, a koji se smatraju eksproprijacijom, odlučuje nadležni sud.​​ 

5. Intelektualno pravo je zaštićeno zakonom”.

EVROPSKA KONVENCIJA O LJUDSKIM PRAVIMA​​ [usvojena​​ 4.​​ novembra​​ 1950. godine od strane Saveta Evrope​​ ]

Član​​ 6

(Pravo na pravično suđenje)

“1.​​ Svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku​​ [...]”.

PROTOKOL BR.​​ 1​​ UZ KONVENCIJU ZA ZAŠTITU LJUDSKIH PRAVA I OSNOVNIH SLOBODA​​ [usvojen​​ 20. marta​​ 1952. godine od strane Saveta Evrope]

Član​​ 1

(Zaštita imovine)

“Svaka fizička ili pravna osoba ima pravo na mirno uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava. Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne umanjuju pravo države da primenjuje zakone koje smatra potrebnim da bi regulirala korišćenje imovine u skladu s opštim interesom, ili da bi osigurala plaćanje poreza ili drugih doprinosa ili kazni”.

Ocena prihvatljivosti zahteva

• Sud prvo​​ razmatra​​ da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani​​ Zakonom​​ i dalje predviđeni Poslovnikom.

• U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane]​​ Ustava, koji​​ propisuju:

Član​​ 113

[Jurisdikcija i ovlašćene strane]

“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit​​ način.

[...]

7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.

• Sud takođe ocenjuje da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se prvo poziva na članove​​ 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:

Član 47. Zakona​​ 

[Individualni zahtevi]

“1.​​ Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.​​ 

2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.

Član 48. Zakona​​ 

[Tačnost podneska]

„Podnosilac​​ podneska​​ je dužan da jasno naglasi to koja prava​​ i​​ slobode sumu​​ povređena​​ i​​ koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.​​ 

Član 49. Zakona​​ ​​ 

[Rokovi]

„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ... „.

• Sud prvo, iz spisa predmeta, primećuje da je podnosilac zahteva Nezir Hoxha, sin pokojnog I.H., navodnog vlasnika sporne parcele u spornom slučaju u predmetu [br. C-III-12-0730]​​ pred​​ PKVS-om. Isti je, zajedno sa zahtevom pred Sudom, preko ovlašćenih zastupnika, podneo samo notarski akt [LRP. br. 12322/2022] od 19. septembra 2022. godine, kojim je podnosilac zahteva proglašen jedinim naslednikom I.H..

• Iz originalnih spisa predmeta, Sud takođe primećuje da je sporni slučaj u navedenom predmetu pokrenut tužbom 1993. godine od strane M.H., brata pokojnog I.H., ujedno i oca podnosioca zahteva, koji je zatim preminuo 1998. godine, dok​​ se pred redovnim sudovima, prvo u Opštinskom sudu, a potom u predmetu​​ prebačenom​​ PKVS-u 2012. godine, kao tužilac pojavljuje sin pokojnog M.H., odnosno H.H. koji je ovaj pravosudni postupak nastavio do 2020. godine kada je preminuo. Iz spisa predmeta proizilazi da sporni predmet još uvek nije okončan i da isti tvrdi da će nastaviti podnosilac zahteva. Pred Sudom, podnosilac zahteva navodi povredu prava na pravično i nepristrasno suđenje, zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, kao i prava na imovinu zagarantovanog članom 46. Ustava u vezi sa članom 1. Protokola br. 1 EKLJP-a, kao rezultat prekomernog trajanja sudskog postupka u vezi sa utvrđivanjem svojine nad spornom parcelom u spornom slučaju u predmetu [br. C-III-12-0730] pred PKVS-om.

• S obzirom da je iz originalnih spisa predmeta kao tužilac predstavljen pokojni H.H., u svojstvu naslednika prvobitnog tužioca M.H., Sud podseća na činjenicu da je 3. maja 2024. godine tražio od PKVS-a da razjasni procesni stav podnosioca zahteva u ovom parničnom predmetu, odnosno da potvrdi da li je isti tužilac u ovom predmetu.​​ 

• Iz odgovora PKVS-a, dostavljenih 14. maja i 26. juna 2024. godine, proizilazi da ni ovom sudu nije jasan​​ aktivni​​ legitimitet podnosioca​​ zahteva​​ u konkretnom slučaju, pa​​ je​​ samim tim​​ rešenjem​​ o​​ obustavi postupka​​ sa​​ ročišta​​ održanog 19. juna​​ 2024. godine, usvojio​​ predlog punomoćnika tužioca​​ za obustavu spornog postupka i obavezao istog​​ da​​ nakon​​ stvaranja uslova i obezbeđenja​​ odluke o nasleđu obavesti​​ predmetni​​ sud o​​ tačnom​​ imenovanju naslednika.

• Da bi nastavio sa razmatranjem i ocenom zahteva, Sud prvo mora da oceni da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti definisani Ustavom, Zakonom i Poslovnikom.

• Kao primarna​​ stvar​​ prihvatljivosti koja​​ se mora razmotriti u konkretnom slučaju, jeste činjenica da je ovaj zahtev podnela​​ ovlašćena strana u skladu sa​​ gore citiranim​​ stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava. Ovo pitanje se nameće zbog činjenice da podnosilac zahteva tvrdi da je naslednik tužioca, sada pokojnog, u parničnom predmetu [br. C-III-12-0730] pred PKVS-om i u tom pogledu Sud mora da utvrdi da li ovo lice može da se žali​​ za i u ime ovog​​ tužioca u konkretnom slučaju koji se odnosi na prava i slobode zagarantovane članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i 46. [Zaštita imovine] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) EKLJP-a i članom 1 (Zaštita imovine) Protokola br. 1 EKLJP-a. Da bi podnosilac zahteva bio legitimisan kao ovlašćena strana, Sud, u skladu sa svojom sudskom praksom i praksom Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP), mora prihvatiti status indirektne​​ ili​​ posredne žrtve.

• U tom pogledu, na osnovu svoje sudske prakse, Sud podseća da se pred ovim Sudom mogu pojaviti pojedinci koji tvrde da su direktne žrtve mogućih povreda Ustava ili drugih međunarodnih instrumenata koji štite ljudska prava i slobode. Isto tako, sudska praksa ovog Suda pokazuje da se u određenim slučajevima i posredne ili indirektne žrtve mogu prihvatiti kao ovlašćene strane​​ (vidi, slučajeve Suda u vezi sa članom​​ 25.​​ [Pravo na život]​​ Ustava u vezi sa članom​​ 2.​​ (Pravo na život)​​ EKLJP-a,​​ KI41/12,​​ Gëzim​​ i​​ Makfire Kastrati,​​ presuda od​​ 26. februara​​ 2013. godine​​ i​​ KI129/21,​​ podnositeljka zahteva:​​ Velerda Sopi,​​ presuda od​​ 7. marta​​ 2023. godine;​​ kao i slučaj Suda u vezi sa pravom na privatan i porodični život zagarantovanog članom​​ 36.​​ [Pravo na privatnost]​​ Ustava i članom​​ 8.​​ (Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života)​​ EKLJP-a,​​ KI56/18​​ podnosilac zahteva:​​ Ahmet Frangu,​​ presuda od​​ 22. jula​​ 2020. godine).

• Pored toga, na osnovu prakse ESLJP-a, Sud je u svojoj sudskoj praksi razjasnio da status indirektne ili posredne žrtve uživaju samo članovi bliske porodice ili rođaci („next-of-kin“), koji su uspeli da dokažu da imaju legitiman i važan interes u slučaju pokojne osobe sa kojom su bili u srodstvu (vidi,​​ između ostalog,​​ slučajeve Suda​​ KI149/18,​​ KI150/18,​​ KI151/18,​​ KI152/18,​​ KI153/18,​​ podnosilac zahteva:​​ Xhavit Aliu​​ i 5 drugih,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 19. jula​​ 2019. godine,​​ stavovi​​ 62-75,​​ i​​ KI11/20,​​ podnosioci zahteva:​​ Fllanza Pozhegu,​​ rešenje o neprihvatljivosti od​​ 11. novembra​​ 2020. godine,​​ stav​​ 49).

• Sud podseća da se podnosilac zahteva žali u svojstvu naslednika tužioca​​ H.H., sada pokojnog, u parničnom​​ slučaju u vezi sa​​ predmetom​​ [br.​​ C-III-12-0730] pred PKVS-om i da je podneo Sudu samo notarski akt [LRP. br. 12322/2022], od 19. septembra 2022. godine, kojim je podnosilac zahteva proglašen jedinim naslednikom I.H. i da nije priložio​​ nikakav dokument koji dokazuje da je naslednik pokojnog tužioca H.H., sina prvobitnog tužioca M.H., u parničnom predmetnom slučaju, što potvrđuje i odgovor PKVS-a od 26. juna 2024. godine upućen Sudu, odnosno rešenje PKVS-a o obustavi parničnog postupka do okončanja vanparničnog postupka za tačno određivanje naslednika pokojnog tužioca H.H. od 19. juna 2024. godine.

• U nedostatku dokumentacije kojom se dokazuje da je podnosilac zahteva naslednik tužioca, odnosno pokojnog H.H., u parničnom slučaju u predmetu [br. C-III-12-0730] pred PKVS-om, Sud smatra da je nemoguće razmotriti i oceniti status indirektne ili posredne žrtve u konkretnom slučaju.​​ 

• Shodno tome, podnosilac zahteva ne može biti legitimisan kao ovlašćena strana u ovom slučaju i samim tim, na osnovu stavova 1. i 7. člana 113. Ustava, člana 47. Zakona i pravila 34 (1) (a) Poslovnika, zahtev se proglašava neprihvatljivim, jer ga je podnela neovlašćena strana.​​ 

• Međutim, Sud ne isključuje mogućnost da se podnosilac zahteva ponovo obrati Ustavnom sudu u slučaju da se utvrdi njegov aktivni legitimitet u spornom slučaju u predmetu [br. C-III-12-0730] pred PKVS-om, kao rezultat identifikacije naslednika tužioca, odnosno pokojnog H.H., u vanparničnom postupku.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa stavovima​​ 1​​ i​​ 7​​ člana​​ 113. Ustava, članovima​​ 20.​​ i​​ 47. Zakona, pravilima​​ 34 (1) (a)​​ i​​ 48 (1) (b)​​ Poslovnika,​​ dana​​ 11. septembra​​ 2024. godine,

ODLUČUJE

• DA PROGLASI,​​ jednoglasno,​​ zahtev​​ neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu​​ Republike Kosovo, u skladu sa​​ stavom​​ 4, člana 20.​​ Zakona;

• Ovo rešenje stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.​​ 

Sudija izvestilac     Predsednica Ustavnog suda

Remzije Istrefi-Peci     Gresa Caka-Nimani