USTAVNI SUD

KI99/23, Podnosilac: Hasan Fusha, Ocena ustavnosti rešenja AC-I-21-0809 od 13. aprila 2023. godine i rešenja AC-I-21-0123 od 2. decembra 2021. godine Apelacionog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju

KI99/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 29. aprila 2024. godine, objavljeno dana 6. juna 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje

Okolnosti konkretnog slučaja rezultiraju time što je 23. marta 2015. godine, odnosno 3. aprila 2015. godine, organ za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju doneo dve odluke:  (i) odluku br. PRZ. 009-0214, kojim je odbijen zahtev za odštetu podnosioca zahteva zbog prevremenog raskida ugovora o radu u iznosu od 1.463,56 evra; i (ii) odluku PRZ 009-0742, kojim je odbijen zahtev za naknadu neisplaćenih plata u iznosu od 14.913,14 evra, za period od 2004. do 2013. godine. Podnosilac zahteva je podneo tužbu Posebnoj komori Vrhovnog suda (u daljem tekstu: PKVS) koja je odbila kao neosnovan tužbeni zahtev podnosioca zahteva i potvrdila odluke organa za likvidaciju Kosovske agencije za privatizaciju. Podnosilac zahteva je podneo žalbu Žalbenom veću PKVS-a protiv odluke PKVS-a, gde je Žalbeno veće odbilo žalbu podnosioca zahteva, smatrajući je povučenoma jer podnosilac zahteva nije platio sudsku taksu. Podnosilac zahteva je tražio vraćanje u pređašnje stanje, gde je Žalbeno veće odbilo kao neprihvatljiv predlog podnosioca zahteva za vraćanja u pređašnje  stanje.

Podnosilac zahteva je navodio da su mu rešenjem AC-I-21-0809-A0001 Apelacionog veća od 13. aprila 2023. godine Žalbenog veća, i rešenjem AC-I-21-0123 od 2. decembra 2021. godine Žalbenog veća, povređena prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 32. [Pravo na pravno sredstvo] i članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

Sud je istaka da, iako je podnosilac zahteva izričito osporavao rešenje AC-I-21-0809-A0001 Žalbenog veća od 13. aprila 2023. godine, poslednja odluka u vezi sa slučajem podnosioca zahteva je rešenje AC-I-21-0123 od 2. decembra 2021. godine Žalbenog veća.

Shodno tome, Sud je utvrdio da, osim zahteva Ustavnom sudu, Zakon o PKVS-u ne omogućava nikakva druga pravna sredstva za žalbu na pravosnažne odluke Žalbenog veća. Ovaj zaključak je potvrđen i u sudskoj praksi Suda.

U svetlu ovoga, Sud se nije upustio u dalje ocenjivanje ustavnosti rešenja AC-I-21-0809-A0001 Žalbenog veća od 13. aprila 2023. godine.  Shodno tome, Sud smatra da je „konačna odluka“ (poslednje efektivno pravno sredstvo), prema značenju pravila 34. (1) (c) i sudskoj praksi Suda, za slučaj podnosioca zahteva, rešenje AC-I-21 -0123 Žalbenog veća, od 02. decembra 2021. godine.  Prema tome, Sud će oceniti rešenje [AC-I-21-0123] Žalbenog veća PKVS-a od 02. decembra 2021. godine, da li ispunjava kriterijume iz člana 49. Zakona. i pravila 34. (1) (c) Poslovnika o radu Suda.

S tim u vezi, Sud je podsetio da je rešenje [AC-I-21-0123] Žalbenog veća PKVS-a doneto 2. decembra 2021. godine.  Na osnovu spisa predmeta, primećuje se da je podnosilac zahteva navedeno rešenje primio 8. decembra 2021. godine, što je i sam naveo u obrascu zahteva. S tim u vezi, Sud primećuje da je vreme između prijema rešenja i datuma podnošenja zahteva poštom, dana 15. maja 2023. godine, premašilo vremenski period od 4. (četiri) meseca.

Kao posledica toga, Sud je zaključio da je zahtev podnosioca zahteva u vezi sa rešenjem [AC-I-21-0123] Žalbenog veća PKVS-a, od 2. decembra 2021. godine podnet nakon zakonskog roka od 4 (četiri) meseca propisanog članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika o radu i, kao takav, isti je neprihvatljiv.