USTAVNI SUD

KI165/22, Podnosilac: Besim Hajdari, Ocena ustavnosti presude [Pml. br. 280/2022] Vrhovnog suda Kosova od 21. jula 2022. godine

KI165/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2024. godine, objavljeno 13. marta 2024. godine

Ključne reči: individualan zahtev, očigledno neosnovan zahtev  

Sud prvo podseća da je podnosilac zahteva presudom [PKR. br. 586/2021] Osnovnog suda oglašen krivim za krivično delo „Ubistvo u pokušaju“ iz člana 172 u vezi sa članom 28. KZRK-a i delo „Neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja“ iz člana 366, stav 1 KZRK-a, izričući mu jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine. Protiv presude Osnovnog suda, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu u vezi sa krivičnom sankcijom. Osnovno tužilaštvo i Apelaciono tužilaštvo su uložili žalbu protiv krivične sankcije, tražeći da se podnosiocu zahteva izrekne stroža kazna. Apelacioni sud je presudom [PAKR. br. 228/2022] usvojio žalbu Osnovnog tužilaštva i preinačio presudu Osnovnog suda [PKR. br. 586/21] od 21. marta 2022. godine u pogledu kazne i izrekao podnosiocu zahteva kaznu zatvora u trajanju od 5 godina za krivično delo „Ubistvo u pokušaju“, dok je smatrao kao potvrđenu kaznu u trajanju od 1 godine za krivično delo „Neovlašćeno vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja“ i time izrekao podnosiocu zahteva jedinstvenu kaznu u trajanju od 5 godina i 6 meseci. U međuvremenu, podnosilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu. Vrhovni sud je presudom [Pml. br. 280/2022] odbio, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti, sa obrazloženjem da su „pravilno primenili krivični zakon oba nižestepena suda i osuđenom je izrečena kazna definisana u okviru minimalne i maksimalne kazne za krivično delo za koje je oglašen krivim”.

Podnosilac zahteva osporava pred Sudom zaključke redovnih sudova, navodeći da su isti u suprotnosti sa članovima 30, 31, 32 i 33. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a kao rezultat  nepravične primene člana 403. ZKPRK-a, sa jedinim obrazloženjem da je Apelacioni sud u suprotnosti sa članom 403. ZKPRK-a preinačio presudu Osnovnog suda.

U tom smislu, Sud primećuje da podnosilac zahteva u suštini navodi: (i) povredu člana 31. Ustava kao rezultat načina tumačenja i primene materijalnog prava, pošto, prema njemu, član 403. ZKPRK-a nije pravilno tumačen i primenjen u slučaju promene krivične sankcije od strane Apelacionog suda na štetu podnosioca zahteva; i (ii) tvrdnje o drugim povredama ustavnih prava zagarantovanih članovima 29, 32 i 33. Ustava.

Sud primećuje da podnosilac zahteva navodi neprimenjivanje i nedostatak pravilnog tumačenja člana 403. ZKPRK-a prilikom preinačenja presude Osnovnog suda od strane Apelacionog suda. Međutim, Sud primećuje da je (i) Apelacioni sud, presudom [PAKR. br. 228/2022], preinačio presudu [PKR. br. 586/21] Osnovnog suda od 21. marta 2022. godine samo u vezi sa kaznom,  pozivajući se na član 383. ZKPRK-a, jer su Osnovno tužilaštvo i Apelaciono tužilaštvo uložili žalbe; (ii) Vrhovni sud je pojasnio da Apelacioni sud nije osporio pitanje činjeničnog stanja, jer se podnosilac zahteva na sudskoj raspravi izjasnio o krivici; i (iii) Vrhovni sud je utvrdio da na osnovu člana 385. ZKPRK-a nisu prekoračene zakonske nadležnosti u vezi sa izricanjem kazne

Sud primećuje da su redovni sudovi svojim odlukama dali ubedljive i dovoljne razloge, detaljno razrađujući važeći pravni osnov na kome su zasnovali svoje odluke, logično obrazlažući zašto se u ovim okolnostima podnosioca zahteva primenjuju gore navedene zakonske odredbe

Ukratko, Sud utvrđuje da su navodi podnosioca zahteva o povredi prava zagarantovanih gore navedenim članovima Ustava i EKLJP-a, očigledno neosnovani, jer se isti kvalifikuju kao navodi koji spadaju u prvu kategoriju (i)  “četvrtog stepena” i u treću kategoriju (iii) “nepotkrepljenih ili neobrazloženih“ navoda, na ustavnim osnovama.

Stoga, Sud zaključuje da zahtev u celini treba da se proglasi očigledno neosnovan i shodno tome, neprihvatljiv, na ustavnim osnovama, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika.