USTAVNI SUD

KI145/22, Podnosilac: Sanija Doliqanin, Ocena ustavnosti presude [Rev. br. 552/2020] Vrhovnog suda od 21. marta 2022. godine

KI145/22, Rešenje o neprihvatljivosti od 13. februara 2024. godine, objavljeno 13. marta 2024. godine

Ključne reči: individualan zahtev, zaštita imovine, pravo na profesiju, neprihvatljiv zahtev   

Iz spisa predmeta proizilazi da je podnositeljka zahteva, dana 10. juna 2013. godine, podnela tužbu protiv tužene Opštine Peć, kojom je tražila da se potvrdi da podnositeljka zahteva ima pravo trajnog korišćenja na katastarskim parcelama 245/22, 23 i 24, lokacija br. 5, u površini od 28m2, kao i da se tužena Opština Peć obaveže da joj gore navedenu površinu preda na nesmetano i trajno korišćenje, kao i da se ista obaveže da joj isplati materijalnu i nematerijalnu štetu. Osnovni sud je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev podnositeljke zahteva. Osnovni sud je istakao da tužena Opština Peć nije izvršila eksproprijaciju površine od 28m2 na spornoj parceli jer ona nikada nije bila u privatnoj svojini podnositeljke zahteva, već ju je samo dala podnositeljki zahteva na korišćenje radi izgradnje objekta i da se u konkretnom slučaju ne radi o eksproprijaciji privatne imovine. Podnositeljka zahteva je izjavila žalbu Apelacionom sudom zbog povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Apelacioni sud je odbio, kao neosnovanu, žalbu podnositeljke zahteva i potvrdio odluku Osnovnog suda. Podnositeljka zahteva je podnela reviziju Vrhovnom sudu zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se presuda Apelacionog suda preinači ili ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovanu, reviziju podnositeljke zahteva podnetu protiv odluke Apelacionog suda. Vrhovni sud je uvažio nalaze nižestepenih sudova i istakao da nije došlo do povrede procesnog i materijalnog prava.

U postupcima pred Ustavnim sudom, podnositeljka zahteva je navela da osporenim odlukama Opštine Peći i redovnih sudova povređeni su članovi 46.i 49. Ustava na njenu štetu, ali nije argumentovala u suštini kako su povređeni čnavedeni članovi Ustava. U kontekstu prava na obavljanje profesije, podnositeljka zahteva takođe se žalila da joj francuske vlasti ne priznavaju ddiplomu pravnika.

Prilikom ocene svih gore navedenih navoda podnositeljke zahteva da su redovni sudovi objasnili sva centralna pitanja u konkretnom slučaju: (i) da sporna imovina nije privatna imovina, već da je registrovana kao imovina pod društvenim režimom; (ii) da je podnositeljka zahteva stekla pravo korišćenja sporne imovine, ali ne i svojinu nad njom; (iii) da je podnositeljka zahteva mogla da podnese tužbu u vezi sa štetom koju je pretrpela tokom korišćenja sporne imovine, ali ne u kontekstu potraživanja svojine; (iv) da je Vrhovni sud ocenio da su nižestepeni sudovi pravilno postupili kada su razmotrili tužbu po osnovama koje je iznela sama podnositeljka zahteva.

Povodom navoda o nepriznavanju diplome pravnika od strane francuskih organa vlasti, Sud ocenjuje da ovaj navod nije povezan sa radnjama javnih organa na Kosovu, kako je utvrđeno članom 113 (7) Ustava, članom 47 (1) Zakona i pravilom 34 (3) (b) Poslovnika i da samim tim nije ratione materiae u skladu sa Ustavom.

Sledstveno tome i na osnovu gore navedenih razjašnjenja, Sud zaključuje da su navodi podnositeljke zahteva o povredi članova 46. i 49. Ustava očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je propisano u pravilima 34 (2) i 34 (3) (b) Poslovnika o radu.