USTAVNI SUD

KI12/23, Podnosilac: PGP „FERDA“, Ocena ustavnosti obaveštenja [KMLC. br. 59/15] od 23. juna 2015. godine Kancelarije državnog tužioca Republike Kosovo i rešenja [PPS. br. 62/2022] od 30. septembra 2022. godine Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo

KI12/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 31. januara 2024. godine, objavljeno dana 20 februara 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, neblagovremeni zahtev, očigledno neosnovan

Okolnosti konkretnog slučaja se odnose na činjenicu da je podnosilac zahteva podneo tužbu protiv opštine Glogovac, kojom je tražio izmirenje obaveza, postupak koji je okončan presudom Apelacionog suda [Ae. br. 29/14] od 23. decembra 2014. godine, kojim je isti odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu.  Zbog toga, podnosilac zahteva se obratio Kancelariji glavnog državnog tužioca s predlogom da podnose zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu protiv presude Apelacionog suda [Ae. br. 29/14] od 23. decembra 2014. godine, zahtev koji je tužiteljka L.P. obaveštenjem [KMLC. Br. 59/15] od 23. juna 2015. godine odbila kao neblagovremen. Uz navod da su tužiteljka o kojoj je reč i sudije koje su rešavale njegov slučaj izvršili krivično delo „Donošenje nezakonitih sudskih odluka“ koje je propisano članom 432. prethodnog Krivičnog zakonika Republike Kosovo, 22. februara 2021. godine podnosilac zahteva je podneo krivičnu prijavu protiv njih, koju je Specijalno tužilaštvo Republike Kosovo odbacilo 21. maja 2021. godine.  Kao rezultat toga, podnosilac zahteva je 12. avgusta 2022. godine ponovio krivičnu prijavu samo protiv tužiteljke L.P. koju je STRK takođe odbacilo 30. septembra 2022. godine rešenjem [PPS. br. 62/2022] uz obrazloženje da ne postoji osnovana sumnja da je osumnjičena izvršila krivično delo kao u krivičnoj prijavi niti neko drugo krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Podnosilac zahteva je naveo da mu je povređeno njegovo pravo zagarantovano članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, u suštini zbog toga što mu je:  (i) državna tužiteljka pogrešno izračunala rok za podnošenje predloga za iniciranje zahteva za zaštitu zakonitosti, odbijajući njegov predlog obaveštenjem [KMLC. br. 59/15] od 23. juna 2015. godine, kao neblagovremen; kao i (ii) zbog toga podneo krivičnu prijavu protiv nje, koju je specijalni tužilac rešenjem [PPS. br. 62/2022] od 30. septembra 2022. godine, odbacio.

Što se tiče navoda u vezi sa pogrešnom izračunavanjem roka za podnošenje predloga za iniciranje zahteva za zaštitu zakonitosti u obaveštenju [KMLC. br. 59/15] Kancelarije državnog tužioca, Sud, nakon što je obradio svoju sudsku praksu u drugim slučajevima, u kojima je ocenjena ustavnost obaveštenja državnog tužioca, ocenio da je konačna meritorna odluka u vezi sa tim navodom Obaveštenje [KMLC. br. 59/15] Kancelarije državnog tužioca od 23. juna 2015. godine. Stoga, imajući u vid činjenicu da je zahtev podnosioca podnet 23. januara 2023. godine, Sud je zaključio da isti nije podnet u zakonskom roku koji je utvrđen članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika.

A što se tiče navoda u vezi sa rešenjem [PPS. br. 62/2022] od 30. septembra 2022. godine, specijalnog tužilaštva, kojom je odbačena krivična prijava protiv državne tužiteljke koja je donela gore navedeno obaveštenje, Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije uopšte elaborirao kako je navedeno rešenje povredilo njegova prava, te shodno tome, na osnovu svoje sudske prakse, samo pominjanje nekog člana Ustava, bez jasnog i adekvatnog obrazloženja kako je povređeno to pravo, nije dovoljno kao argument za pokretanje mehanizma zaštite koji pružaju Ustav i Sud, te proglasio ovaj navod kao očigledno neosnovan pod kategorijom „nepotkrepljenih i neobrazloženih“ navoda, kako je propisano članom 48. Ustava i pravilom 34. (1) (d) i (2) Poslovnika.