USTAVNI SUD

KI142/21, Podnosilac: Muharrem Aliu, ocena ustavnosti presude AC-I-19-0167 Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju od 29. aprila 2021. godine

KI142/21, rešenje o neprihvatljivosti od 11. maja 2022. godine, objavljeno 13.juna 2022.godine

Ključne reči: pravo na pravično i nepristrasno suđenje, neizvršenje odluke, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan

Iz spisa predmeta proizilazi da je slučaj povezan sa privatizacijom Društvenog preduzeća DP “Feronikal” i pravima dotičnih radnika na podnošenje poverilačkih zahteva. Podnosilac zahteva je bio zaposlen u DP “Feronikal” do 29. aprila 1992. godine, kada mu je radni odnos prekinut. Nakon pokretanja sudskog postupka, dana 7. aprila 1998. godine, Opštinski sud u Prištini je usvojio tužbeni zahtev podnosioca zahteva, te obavezao DP “Feronikal” da vrati podnosioca zahteva u radni odnos, na radno mesto na kojem je bio, sa svim pravima iz radnog odnosa, počev od datuma prekida radnog odnosa pa do vraćanja na posao. Kao rezultat tadašnjih okolnosti, podnosilac zahteva nije imao mogućnosti da sprovede izvršenje gore navedene presude. Nakon privatizacije DP “Feronikal”, isti je podvrgnut procesu likvidacije. S tim u vezi, KPA je na svom sajtu i u listu “Koha Ditore” objavio obaveštenje o mogućnosti podnošenja prijava poverilaca DP “Feronikal” do 26. septembra 2006. godine. Dana 3. avgusta 2007. godine, podnosilac zahteva je dostavio svoj zahtev KAP-u za naknadu neisplaćenih plata.  Zahtev podnosioca zahteva je odbijen od strane Organa za likvidaciju KAP-a. Nakon toga, Organ za likvidaciju je ponovo tražio od podnosioca objašnjenje o podnošenju zahteva za naknadu van predviđenog roka. Protiv gore navedene odluke, podnosilac zahteva je uložio žalbu PKVS-u, kojom je tražio da se odluka preinači i da mu se prizna pravo na neisplaćene plate kao rezultat njegovog nezakonitog otpuštanja sa posla, a takođe je osporio i utvrđenje Komisije za likvidaciju KAP-a u vezi sa prijemom zahteva za dostavljanje objašnjenja. PKVS je u prvom stepenu odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio odluku Organa za likvidaciju kao pravilnu i zasnovanu na zakonu. Protiv poslednje navedene, podnosilac zahteva je uložio žalbu Žalbenom veću PKVS-a, navodeći pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu primenu materijalnog prava. Žalbeno veće PKVS-a je odbilo žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu.

Sva ova utvrđenja podnosilac zahteva osporava pred Sudom, navodeći u suštini da su povređene dve komponente člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, a koje se odnose na: (i) neizvršenje pravosnažne odluke, konkretno presude [P. 1. br. 4741/92] Opštinskog suda u Prištini od 7. aprila 1998. godine; i (ii) navod o povredi članova 3. i 24. Ustava.

Podnosilac zahteva je takođe dopunom svog prvobitnog zahteva koja je podneta Sudu 2. septembra 2021. godine, izneo navode koji se odnose na neodržavanje rasprave  u vezi sa njegovim slučajem.

Prvo, povodom zahteva podnosioca za dopunu njegovog zahteva, Sud je u skladu sa stavovima (2) i (3) pravila 33. i stavom (1) pravila 34. Poslovnika, utvrdio da je podnesak koji je podneo podnosilac zahteva radi dopune zahteva dostavljen van proceduralnih rokova i da potpada izvan delokruga primene gore navedenih pravila i to iz razloga što je prvobitni zahtev podnet 10. avgusta 2021. godine, dok su dodatna dokumenta za dopunu njegovog navoda dostavljena 2. septembra 2021. godine. Pored toga, podnesak koji je podnet 2. septembra 2021. godine se ne odnosi na ispravku tehničkih ili numeričkih grešaka u prvobitnom zahtevu, već se odnosi na dopunu navoda i dostavljanje dodatnih informacija.

Povodom navoda podnosioca o neizvršenju pravosnažne odluke, Sud je zaključio da podnosilac zahteva nije potkrepio navode da su relevantni postupci na bilo koji način bili nepravični ili proizvoljni i da su osporenom odlukom povređena prava i slobode zagarantovane Ustavom.

Povodom navoda podnosioca o povredi članova 3. i 24. Ustava, Sud je utvrdio da podnosilac zahteva nije potkrepio svoj navod o tome da je diskriminisan i, samim tim, nije potkrepio svoj navod o diskriminaciji u postupku pred redovnim sudovima.

Shodno tome, Sud je odlučio da se zahtev u celosti mora proglasiti neprihvatljivim kao očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kako je utvrđeno u stavu (2) pravila 39. Poslovnika.