USTAVNI SUD

KI177/20, Podnosilac zahteva Sinan Shehu, Zahtev za ocenu ustavnosti Rešenja Vrhovnog suda Kosova, Rev. br. 227/2020, od 6. jula 2020. godine

KI177/20, Rešenje od 10. decembra 2021. godine, objavljeno dana 30. decembar 2021. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, građanski postupak, zahtev neprihvatljiv.

Sud podseća da se činjenične okolnosti tiču jednog imovinskog spora, odnosno vlasništva i načina dobijanja istog nad katastarskom parcelom [00768-1] i nakon toga podelom nasledstva između podnosioca zahteva i njegovog brata Xh.Sh., kao i njegove sestre S.M. Sestra podnosioca zahteva S.M., je sklopila ugovor o poklonu [Vr. 162/09] katastarske parcele [00768-1] njenom bratu Xh. Sh. , koju je ona dobila na osnovu jedne sudske odluke, a kao rezultat sudskog spora sa nekom drugom stranom R.S., a ne i na osnovu nasledstva. Podnosilac zahteva je podneo tužbu protiv S.M., i Xh.Sh., za poništenje ugovora o poklonu [Vr. 162/09] od 28. januara 2009. godine, sa obrazloženjem da mu je povređeno imovinsko pravo na osnovu nasledstva od oca M.Sh. Podnosilac zahteva je takođe tražio da se utvrdi da je on vlasnik polovine katastarske parcele [00768-1] tvrdeći da mu pripada vlasništvo na osnovu nasledstva od njegovog oca M.Sh. Osnovni sud u Gnjilanu, odeljenje u Kamenici je u Presudi [C. br. 37/2013] odbio tužbu podnosioca zahteva kao neosnovanu, sa obrazloženjem da podnosiocu zahteva nije povređeno pravo na imovinu zato što katastarska parcela prilikom otvaranja nasledstva nije bila registrovana na ime M. Sh., (oca stranaka u postupku) i ova  parcela je kasnije ubačena preko jedne sudske odluke od strane S.M.           Nakon toga, podnosilac zahteva je uložio žalbu pred Apelacionim sudom, gde je potonji u Presudi [Ac. br. 1537/15] odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio je Presudu Osnovnog suda. Na kraju, podnosilac zahteva je podneo zahtev za reviziju pred Vrhovnim Sudom, sa tvrdnjama o bitnim povredama odredbi parničnog postupka, ali  mu je potonji odbacio reviziju.

Sud je primetio da podnosilac zahteva u svom zahtevu, izuzev što se pozvao na Ustav, nije precizirao niti je objasnio koja prava i slobode i na koji način su mu povređena u aktu javnog organa koji on osporava.

Shodno tome, Sud je naglasio da, kako bi smatrao da neki zahtev ispunjava kriterijume o prihvatljivosti, podnosilac zahteva je u obavezi da u svom zahtevu tačno pojasni za koja to prava i slobode on smatra da su mu bila povređena i da na adekvatan način predstavi činjenice i navode o povredama prava ili ustavnih odredbi.

Na taj način, Sud je primetio da podnosilac zahteva nije razjasnio koja prava i slobode su mu povređena osporenim aktom organa javne vlasti, odnosno rešenjem Vrhovnog Suda Rev. br. 227/2020 od 6. jula 2020. godine, koje on osporava pred sudom. Štaviše, podnosilac zahteva nije jasno razjasnio činjenice i navode o povredi ustavnih prava.

U okolnostima ovog konkretnog slučaja, iako je zahtev podnosioca zahteva u skladu sa uslovima prihvatljivosti koji su propisani u članovima 1 i 7 Ustava i članovima 47 i 49 Zakona, isti ne ispunjava kriterijume o prihvatljivosti kako je to propisano u članu 48 Zakona i tački d) stava 1, pravila 39 Poslovnika o Radu.

Kao zaključak, Sud je u skladu sa članom 48 Zakona i pravilom 39 (1) (d) Poslovnika o Radu, odbio zahtev kao neprihvatljiv.