USTAVNI SUD

KI84/21, Podnosilac zahteva: Telekom Kosova D.D., Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosova CML. br. 12/20 od 20. januara 2021. godine

KI84/21, presuda od 24. novembra 2021. godine, objavljena 17. decembar 2021. godine

Ključne reči: individualni zahtev, načelo “jednakosti oružja”, izvršni postupak,  “puna nadležnost” 

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na Sporazum o uslugama podrške operatora virtuelne mobilne mreže (Sporazum), zaključen između podnosioca zahteva, odnosno Telekoma Kosova, i kompanije „Dardafon“, u vezi sa pružanjem usluga mobilne telefonije. Napred navedeni sporazum je rezultirao sporom između strana i kao rezultat toga, kompanija „Dardafon“ je pokrenula 3 (tri) različita postupka, i to: (i) postupak pred Arbitražnim tribunalom pri Međunarodnoj privrednoj komori (ICC) godine u vezi sa rešavanjem spora iz gore navedenog Sporazuma, koji je za posledicu imao donošenje odluke kojom je, između ostalog, podnosilac zahteva bio obavezan da kompaniji „Dardafon“ isplati određeni novčani iznos zbog nepoštovanja Sporazuma; (ii) postupak u vezi sa priznavanjem odluke Arbitražnog tribunala ICC-a, koja je rezultirala priznanjem ove odluke od strane Osnovnog suda, koju je takođe potvrdio Apelacioni sud i koja je shodno tome postala pravosnažna; kao i (iii) postupak koji se odnosio na izvršenje odluke Arbitražnog tribunala ICC-a.

Predmetna stvar pred Sudom se odnosi samo na treći postupak, odnosno na postupak koji se odnosi na izvršenje odluke Arbitražnog tribunala ICC-a. Spor u izvršnom postupku je otpočeo nakon što je podnosilac zahteva podneo prigovor Osnovnom sudu u Prištini protiv naloga za izvršenje koji je izdao privatni izvršitelj na zahtev kompanije „Dardafon”.

Sporno među stranama u postupku sprovedenim pred Osnovnim sudom je, između ostalog, bio ukupan iznos glavnog duga, odnosno iznos koji bi bio predmet izvršenja. Shodno tome, Osnovni sud je doneo zaključak kojim je obavezao kompaniju „Dardafon“ da u roku od 3 (tri) dana precizira predlog za izvršenje u pogledu ukupnog iznosa glavnog duga. U odgovoru na gore navedeni zaključak, kompanija „Dardafon“ je podnela Osnovnom sudu kompletiranje predloga za izvršenje i sopstveno veštačenje. Ove dokumente je Sud dostavio i podnosiocu zahteva i koji ih je primio 6. jula 2020. godine, dok je njegov odgovor Sudu podneo sledećeg dana, odnosno 7. jula.

Međutim, 6. jula 2020. godine, Osnovni sud je doneo svoju odluku kojom je odbio, kao neosnovan, prigovor podnosioca zahteva u vezi sa iznosom od 24.684.003,15 evra, dok je delimično usvojio, kao osnovan, prigovor u vezi sa iznosom od 315.99,85 evra. Protiv ovog rešenja, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu navodeći da Osnovni sud, između ostalog, uopšte nije uzeo u obzir njegov podnesak, zato što je rešenje Osnovnog suda doneto dan ranije, odnosno 6. jula 2020. godine, bez čekanja i bez razmatranja odgovora od strane podnosioca zahteva na preciziranje predloga za izvršenje kompanije „Dardafon“ i drugih dokumenata, uključujući i veštačenje, kršeći njegova prava zagarantovana zakonom i kršeći načelo jednakosti oružja koje je zagarantovano Ustavom. Apelacioni sud je odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva, ne osvrćući se na navod o nemogućnosti podnosioca zahteva da se izjasni o preciziranju predloga za izvršenje kompanije „Dardafon“. Kancelarija Državnog tužioca je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu. Poslednje navedeni je takođe odbio zahtev, kao neosnovan.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom, između ostalog, naveo da su odluke redovnih sudova u izvršnom postupku donete uz povredu načela „jednakosti oružja“ zagarantovanog članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, jer je (i) Osnovni sud uskratio podnosiocu zahteva pravo da se izjasni u vezi sa preciziranjem duga kompanije „Dardafon“ i dodatnim dokumentima i dokazima, uključujući i veštačenje, jer je rešenje Osnovnog suda doneto na dan kada je podnosilac zahteva primio relevantnu dokumentaciju i sud nije čekao ni jedan dan na odgovor podnosioca zahteva; i (ii) Apelacioni sud se uopšte nije bavio navodom podnosioca zahteva o povredi načela „jednakosti oružja“”.

Razmatrajući navode podnosioca zahteva, Sud je prvo razradio načela svoje sudske prakse i Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa načelom „jednakosti oružja“, a zatim ih primenio na okolnosti ovog slučaja. Sud je, između ostalog, podsetio da je, prema načelu „jednakosti oružja”, nedopustivo da strana u postupku podnosi primedbe ili komentare pred redovnim sudovima, koji imaju za cilj da utiču na donošenje odluke suda, bez znanja druge strane ili bez davanja mogućnosti drugoj strani da na njih odgovori. Sud je takođe istakao da se proceduralni nedostaci u prvom stepenu mogu otkloniti putem žalbe, pod uslovom da institucija koja odlučuje o predmetnoj žalbi, ima „punu nadležnost“ nad slučajem koji ima pred sobom.

Sud je, nakon analize spisa predmeta i kao što je detaljno objašnjeno u objavljenoj presudi, utvrdio da: (i) kršeći načelo „jednakosti oružja“, Osnovni sud je uskratio podnosiocu zahteva pravo da se izjasni o podnesku kompanije „Dardafon“ u vezi sa preciziranjem predloga za izvršenje i dodatnom dokumentacijom i dokazima, pošto je rešenje Osnovnog suda doneto istog dana kada je podnosilac zahteva primio dokumentaciju i ne čekajući njegov odgovor; i (ii) Vrhovni sud, a posebno Apelacioni sud, koji je, iako je imao „punu nadležnost“ da odlučuje o slučaju, uključujući i nadležnost da ispravi nedostatke postupka sprovedenim pred Osnovnim sudom, propustio da se pozabavi istim, neispravljajući samim tim, povredu načela „jednakosti oružja”.

Shodno tome i na osnovu objašnjenja datih u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da je osporeno rešenje Vrhovnog suda i rešenje Apelacionog suda doneto u suprotnosti sa procesnim garancijama, koje su propisane u članu 31. Ustava u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima, vraćajući isto na presuđivanje Apelacionom sudu, s obzirom da poslednje navedeni, kao što je objašnjeno u presudi, ima “punu nadležnost” da rešava procesne nedostatke koji su rezultirali osporavanjem rešenja Osnovnog suda.