USTAVNI SUD

KI184/20, Podnosilac zahteva: Ðeljalj Kazagić, Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda Kosovo Pzd. br. 61/2020, od 24. septembra 2020. godine

KI184/20, rešenje od 7. oktobra 2021. godine, objavljena 29.oktobra 2021.godine

Ključne reči: individualni zahtev, ponavljanje krivičnog postupka, jednakost pred zakonom, pravo na pravično suđenje, sudska zaštita prava, očigledno neosnovan zahtev, neprihvatljiv zahtev 

Podnosilac zahteva je po šesti put podneo zahtev Ustavnom sudu. U poslednjem zahtevu  KI184/20, podnosilac je osporio ustavnost rešenja Vrhovnog suda Republike Kosovo Pzd. br. 61/2020, od 24. septembra 2020. godine, navodeći povredu svojih prava koja su zagarantovana članovima:1.1 [Ograničenje Države], 3.2 [Jednakost pred zakonom], 7.1 [Vrednosti], 24.1 [Jednakost pred zakonom], 29.4 [Pravo na Slobodu I Sigurnost], 32 [Pravo na Pravno Sredstvo], 33.4 [Načelo legaliteta i Proporcionalnosti u Krivičnim Postupcima], 54 [Sudska Zaštita Prava], 102.3 [Opšta Načela Sudskog Sistema] i 125.1 [Osnovne Odredbe]  Ustava Republike Kosovo), kao i članom 1 (Opšta zabrana diskriminacije) Protokola br. 12 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Nakon što je razmotrio zahtev podnosioca u celosti, Sud je primetio da je podnosilac u svom zahtevu ne pominje eksplicitno član 31. Ustava i član 6. Konvencije ali iz njegovih navoda se jasno vidi da se suština njegovog zahteva svodi na pogrešno obrazloženje odnosno pogrešnu primenu zakona u obrazloženju datom od strane Vrhovnog suda, što se svodi na povredu prava na pravično I nepristrasno suđenje, pravo  garantovano članom 31. Ustava i članom 6. Konvencije. Sud je povodom navoda o povredi prava na obrazloženu odluku, ocenio da se njegov zahtev mora proglasiti neprihvatljivim kao ratione materiae nesaglasan Ustavom zbog toga što član 31. Ustava u svetlu tumačenja člana 6. Konvencije o ljudskim pravima, nije primenljiv u situacijama kada su zahtevi podnosilaca za ponavljanje ili ponovno otvaranje suđenja okončanog pravosnažnom odukom odbijeni od strane redovnih sudova. Što se pak tiče ostalih navoda o povredi članova 1., 3., 7., 24., 29., 32.,  33., 54., 102. i 125.  Ustava kao i članom 1. Protokola br. 12, Sud je proglasio njegov zahtev očigledno neosnovanim iz razloga što je podnosilac samo pomenuo navedene članove, ne razrađujući dalje kako je došlo do njihove povrede.

Shodno tome, Sud je na osnovu napred navedenog zaključio da zahtev podnosioca zahteva u povodu: i. navoda o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava nije ratione materiae u saglasnosti sa Ustavom, i da se u povodu ii. navoda o povredi članova 1., 3., 7., 24., 29., 32.,  33., 54., 102. i 125.  Ustava kao i članom 1. Protokola br. 12, na ustavnim osnovama, zahtev mora proglasiti očigledno neosnovanim u skladu sa pravilom 39 (2) Poslovnika.