USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo podnesak u skladu sa članom 113,7 Ustava Kosova, osporavajući rešenje Vrhovnog suda Kosova rev I br, 89/2011 od 05, marta 2012, godine kojim je rešen imovinsko-pravni spor između podnosioca zahteva i trećih lica u vezi sa pravom na korišćenje stana, Podnosilac zahteva smatrao da je povređeno osnovno načelo parničkog postupka „nema dva suđenja po istom pitanju“ (Ne bis in ide) jer je tužilac u istom Sudu predmetom C, BR, 146/ 2001 pokrenuo parnički postupak protiv podnosioca zahteva kao tuženog a rešenjem istog suda C, BR, 146/2001 od 08 maja 2002, godine tužba odbačena kao nedozvoljena, Zbog gore navedenog podnosilac zahteva je smatrao da je Opštinski sud u Suvoj Reci povredio njegova prava na pravedno i nepristrasno suđenje i upotrebu pravnog leka, zbog toga što je Opštinski Sud u Suvoj Reci odlučivao o pitanju koje je ranije bilo suđeno presudom i rešenjem, Prema tvrdnjama podnosioca zahteva sud je povredio zabranu nema suđenja dva puta po istom pitanju (Ne bis in idem),a potom određujući privremenog zastupnika podnosiocu zahteva bez ispunjavanja zakonskih uslova iz ZPP-A onemogućio podnosiocu zahteva učešće u raspravi, Zbog gore navedenog podnosilac zahteva je smatrao da su povređeni članovi 21, (Opšta Načela) 31 (Pravo na Pravično i Nepristrasno Suđenje), 32 (Pravo na Pravno Sredstvo) i 54, (Pravo na Sudsku Zaštitu) Ustava Republike Kosovo i Član 6 (Evropske Konvencije o Ljudskim Pravima), Odlučujući o zahtevu podnosioca Rifat Hamiti, Ustavni sud je nakon razmatranja postupka u celini, nije utvrdio da su odgovarajući postupci pred redovnim sudovima na bilo koji način bili nepravedni ili arbitrarni, Stoga Sud je zaključio da zahtev očigledno neosnovan jer iznete