USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva navoda da su mu presudom Vrhovnog suda prekršena ustavna
prava zagarantovana članom 31 [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] i članom 33 [Načelo legaliteta i proporcionalnosti u krivičnim postupcima] i da je izvršeno kršenje člana 6, u vezi sa članom 13 EKLJP, Podnosilac je zahtevao od Ustavnog suda da poništi presudu Okružnog suda, kao i dve presude Vrhovnog suda i da predmet vrati na ponovno sušenje Okružnom sudu u Prištini, prema uputstvima u vezi sa korišćenjem standarda dokazivanja “na osnovu indicija”, kao i tumačenje krivičnog zakona u skladu sa principom pretpostavke nevinosti, Ustavni sud primećuje da osnove žalbe u Vrhovnom sudu, bilo u drugom stepenu ili u zaštiti zakonitosti, sadrže navode u vezi sa kršenjem odredaba krivičnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kršenja krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, Ustavni sud smatra da ti navodi mogu da budu u domenu zakonitosti, Ustavni sud dalje primećuje da pred Okružnim i Vrhovnim sudom podnosilac zahteva nije izneo nijedan navod na osnovu ustavnosti, bilo implicitno ili u suštini kojim bi pokrenuo navodnu povredu njegovih Ustavom zagarantovanih osnovnih sloboda i ljudskih prava, Stoga, sud zaključuje da podnosilac zahteva nije niti izgradio, niti pokazao prima facie slučaj bilo o meritumu ili o prihvatljivosti zahteva, U svemu, Sud zaključuje da je zahtev neprihvatljiv kao očigledno neosnovan, Što se tiče zahteva za privremenu meru, Sud zaključuje da, pošto je zahtev podnosioca očigledno neosnovan i neprihvatljiv, u ovom slučaju, zahtev za privremenu meru je bezpredmetan i stoga, treba da se odbije