USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo zahtev shodno članu 113. stavu 7. Ustava navodeći da su mu prekršena prava iz čl. 31. i 54. Ustava odbijanjem Skupštine da prihvati njegovu prijavu za položaj ombudsmana i tražeći privremene mere. Podnosilac zahteva je pokrenuo upravni spor u Vrhovnom sudu 2009. godine, koji je bio nerešen i u vreme kada je zahtev podnet.
Sud je odlučio da je zahtev neblagovremen i neprihvatljiv prema članu 113. stavu 7. Ustava i članu 47. stavu 2, Zakona o Ustavnom sudu jer predmet podnosioca zahteva u Vrhovnom sudu još nije bio završen, ukazujući da nije ispunjen preduslov iscrpljenja svih pravnih sredstava. Sud je takođe odlučio da podnosilac zahteva nije izneo prima facie dokaze da mu je prekršeno pravo na pravično i javno suđenje, prema članu 31. i članu 6. stavu 1. Evropske konvencije o ljudskim pravima, citirajući slučaj Vanek protiv Republike Slovačke. Na kraju, Sud je odbio zahtev za privremene mere jer je konstatovao da podnosilac zahteva nije bio u stanju da iznese prima facie dokaze da bi se u suprotnom suočio sa određenim rizikom ili nepovratnom štetom