Aktvendim për papranueshmëri
Priština, dana 17. marta 2023. godine
Br. ref.:RK 2136/23
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI185/22
Podnosilac
Salih Topalli
Ocena ustavnosti presude [ARJ br. 35/2022] Vrhovnog suda
od 4. avgusta 2022. godine
USTAVNI SUD REPUBLlKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gerxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija, i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Salih Topalli (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa udruženje advokata “Sejdiu & Qerkini” iz Prištine.
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava ustavnost presude [ARJ br. 35/2022] Vrhovnog suda od 4. avgusta 2022. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti presude [ARJ br. 35/2022] Vrhovnog suda, kojom se navodi da su podnosiocu zahteva povređena osnovna prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 41. [Pravo na pristup javnim dokumentima] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) i članom 1 Protokola br. 1 (Zaštita imovine) Evropske konvencije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: EKLJP) i članom 10. (bez naslova) Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima (u daljem tekstu: UDLJP).
Podnosilac zahteva takođe traži održavanje rasprave.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na članu 113 (1) i (7) [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. [Procesuiranje podnesaka] i 47. [Individualni zahtevi] Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 32 [Podnošenje podnesaka i odgovora] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Ustavnim sudom
Dana 25. novembra 2022. godine, podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 29. novembra 2022. godine, podnosilac zahteva je podneo formular Suda za individualne zahteve.
Dana 5. decembra 2022. godine, predsednica Suda je odlukom GJR. br. KI185/22 imenovala sudiju Radomira Labana za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Safet Hoxha i Nexhmi Rexhepi (članovi).
Dana 9. decembra 2022. godine, podnosilac zahteva je obavešten o registraciji zahteva i kopija zahteva je dostavljena Sudskom savetu Kosova i Vrhovnom sudu.
Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada mu je i počeo mandat u Sudu.
Dana 8 februara. 2023 godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Iz spisa predmeta proizilazi da je podnosilac zahteva bio kandidat za sudiju u Osnovnom sudu na Kosovu, ali da ga za ovu funkciju nije preporučila Komisija za zapošljavanje Sudskog saveta Kosova (u daljem tekstu: Komisija za zapošljavanje SSK-a), jer je ista ocenila podnosioca zahteva sa 90,2 bodova, što je bilo nedovoljno da bi se podnosilac zahteva uvrstio među kandidate izabrane za sudije na osnovu člana 24.3 Pravilnika [br. 05/2016] o izboru, ispitu, imenovanju i ponovnom imenovanju sudija (u daljem tekstu: Pravilnik [br. 05/2016]).
Dana 9. juna 2017. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Komisiji za razmatranje Sudskog saveta Kosova (u daljem tekstu: Komisija za razmatranje SSK-a), tražeći: (i) da se žalba usvoji; (ii) da se ponovi deo intervjua na osnovu člana 25.3 Pravilnika [br. 05/2016]; i, (iii) ako Komisija za razmatranje SSK-a utvrdi tehničke greške u slučaju prikupljanja bodova, postupiti u skladu sa članom 25.5 Pravilnika [br. 05/2016].
Dana 14. juna 2017. godine, Komisija za razmatranje SSK-a je, odlukom [ZVVGJ/17/0269], odbila, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva za preispitivanje ocene i rezultata Komisije za zapošljavanje SSK-a od 25.05.2017. Komisija za razmatranje SSK-a je objasnila da nakon gledanja video snimka intervjua podnosioca zahteva od 25.05.2017. godine, utvrđuje: (i) da je obračun bodova od strane Komisije za zapošljavanje SSK-a realan; (ii) nije zasnovan na činjeničnim i materijalnim greškama; (iii) uključene su sve činjenične informacije koje su bile dostupne Komisiji za zapošljavanje SSK-a; i takođe, (iv) nema ni povrede Pravilnika [br. 05/2016].
Neutvrđenog dana podnosilac zahteva je protiv odluke SSK-a br [ZVVGJ/17/0269], podneo žalbu Osnovni sud u Prištini-Departman za upravljanje (u daljem tekstu: Osnovni sud)
Dana 29. januara 2021. godine, Osnovni sud je, presudom [A. br. 1158/7], odlučio da ODBIJE, kao neosnovan, tužbeni zahtev podnosioca, kojim je tražio da se ukine odluka SSK-a [ZVVGJ/17/0269] od 14.06.2017. godine i obaveže tuženi SSK da sa podnosiocem zahteva zasnuje radni odnos - sudija Osnovnog suda.
Podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu, navodeći nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitnu povredu odredaba ZPP-a, sa predlogom da Apelacioni sud usvoji, kao osnovanu, žalbu i preinači osporenu presudu tako da usvoji tužbeni zahtev podnosioca i ukine odluku tuženog SSK-a ili ukine presudu Osnovnog suda i vrati slučaj na preispitivanje.
Dana 21. februara 2022. godine, Apelacioni sud je, presudom [AA. br. 343/21], odlučio: (i) ODBIJA se, kao neosnovana, žalba podnosioca zahteva, dok se (ii) POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda [A. br. 1158/7] od 29. januara 2021. godine.
Podnosilac je podneo zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke Vrhovnom sudu, osporavajući zakonitost gore navedene presude Apelacionog suda, navodeći bitnu povredu procesnih odredaba i povredu materijalnog prava, sa predlogom da se zahtev usvoji, kao osnovan, ukine presuda Osnovnog suda [A. br. 1158/7] od 29.01.2021. godine i presuda Apelacionog suda [AA. br. 343/21] od 21.02.2022. godine, a da se tužba podnosioca zahteva smatra osnovanom.
Dana 4. avgusta 2022. godine, Vrhovni sud je, presudom [ARJ br. 35/2022], odbio, kao neosnovan, zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke koju je podno podnosilac protiv presude Apelacionog suda [AA. br. 343/21] od 21.02.2022. godine.
Navodi podnosioca
Podnosilac zahteva navodi da su mu povređena osnovana prava zagarantovana članovima 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], 41. [Pravo na pristup javnim dokumentima] Ustava u vezi sa članom 6 (1) (Pravo na pravično suđenje) i članom 1 Protokola br. 1 (Zaštita imovine) EKLJP-a i članom 10. (bez naslova) UDLJP-a.
Podnosilac zahteva navodi da od redovnih sudova svih nivoa i od SSK-a nije dobio odgovor za svoje navode o tome „sa koliko je bodova ocenjen za integritet i sa koliko bodova je ocenjen za profesionalnost”, uzimajući u obzir član 23.10 Pravilnika [br. 05/2016], gde je navedeno da se „usmeni intervju i završni postupak ocene profesionalnog integriteta ocenjuje sa najviše 50 bodova“. Podnosilac zahteva navodi da mu „nikada nije naveden razlog zašto je u usmenoj oceni dobio 10 bodova”.
S tim u vezi, podnosilac zahteva dodaje: „Pravo na pravičan pravni postupak, koje je pojedincu zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6.1. EKLJP-a, uključuje pravo na obrazloženu sudsku odluku. Funkcija obrazložene odluke je da pokaže stranama da su saslušane i da im se pruži prilika da je ospore. Pored toga, donošenjem obrazložene odluke može se ostvariti i javno praćenje sprovođenja pravde”.
Podnosilac zahteva navodi da mu je nedobijanje odgovora od redovnih sudova svih nivoa i od SSK-a takođe uskratilo pristup pravdi. U tom smislu, podnosilac zahteva naglašava: „Uskraćivanje prava na pristup, odnosno prava da se obrati Sudu i dobije konačan odgovor u vezi sa iznetim navodima, predstavlja povredu osnovnog prava na pravičan pravni postupak, propisan članom 31. Ustava i članom 6/1 EKLJP-a“. Podnosilac zahteva dodaje da pristup pravdi mora dati odgovor o meritumu i ne znači samo formalni aspekt podnošenja žalbe sudu.
Podnosilac zahteva navodi da su mu zbog činjenice da nije dobio nikakav odgovor od redovnih sudova svih nivoa i od SSK-a na svoje navode, povređene dve komponente opšteg prava na pravično i nepristrasno suđenje: (i) pristup pravdi; i (ii) pravo na obrazloženu odluku.
Konačno, podnosilac zahteva traži od Suda da: (i) proglasi zahtev prihvatljivim, (ii) naloži održavanje rasprave; (iii) proglasi ništavom osporenu presudu Vrhovnog suda i utvrdi da ista predstavlja povredu člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a i članom 10. UDLJP-a; i (iv) vrati stvar na preispitivanje Vrhovnom sudu; i, (v) odredi bilo koju drugu meru koju Sud oceni pravno osnovanom i obrazloženom.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 31
[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]
Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim državnim organima i nosiocima javnih.
Svako ima pravo na javno, nepristrasno i pravično razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje krivično gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.
Član 53
[Tumačenje odredbi ljudskih prava]
“Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 6
(Pravo na pravično suđenje)
„1. Prilikom utvrđivanja građanskih prava i obaveza ili osnovanosti bilo kakve krivične optužbe protiv njega, svako ima pravo na pravično suđenje i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim, zakonom ustanovljenim sudom. Presuda se izriče javno, ali se novinari i javnost mogu isključiti s čitavog ili jednog dela suđenja u interesu morala, javnog reda ili nacionalne sigurnosti u demokratskom društvu, kada to nalažu interesi maloletnika ili zaštite privatnog života strana u sporu, ili kada to sud smatra izričito neophodnim zato što bi u posebnim okolnostima publicitet mogao naneti štetu interesima pravde”.
ZAKON BR. 03/L-202 O UPRAVNIM SPOROVIMA
Član 6
[Načelo usmene rasprave]
“U upravnim sporovima, sud odlučuje na osnovu neposredne i javne usmene rasprave”.
Član 44
[bez naslova]
“1. Zakonitost osporenog upravnog akta sud ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali pri tom nije vezana razlozima tužbe.
2. Za ništavost upravnog akta sud pazi po službenoj dužnosti”.
Član 49
[Postupak po pravnim lekovima]
“1. Protiv odluke suda, žalba se postavlja kompetentnom sudu na način utvrđen članom 28 ovog zakona.
2. Žalba se podnosi u roku od petnaest (15) dana od dana dostavljanja odluke suda.
3. U drugi pitanjima postupka prema žalbi sprovode se odredbe ovog zakona za tužbeni zahtev.
4. Zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke prema članu 24., kao i zahtev za zaštitu zakonitosti prema članu 25., podnosi se na način odrađen članom 28. ovog zakona, sudu za odlučivanje prema zahtevu”.
Član 63
[Ostale odredbe postupaka]
“Ako ovaj zakon ne sadrži odredbe o postupku u upravnom sporu, shodno će se primenjivati odredbe Zakona o parničnom postupku”.
ZAKON BR. 03/L-006 O PARNIČNOM POSTUPKU
Član 182
[bez naslova]
“182.1 Osnovno kršenje odredbi parničnog postupka postoji ukoliko sud tokom postupka nije primenjivao ili je primenjivao na nepravilan način neku odredbu ovog zakona, a ova je imala ili mogla da ima uticaj na donošenje zakonite i pravedne presude.
182.2 Suštinsko kršenje odredbi parničnog postupka postoji uvek:
a) ukoliko se sud sastavljen ne po odredbama ili u donošenju presude učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;
b) ukoliko je odlučeno o zahtevu koji ne spada pod sudsku jurisdikciju;
c) ukoliko je u donošenju presude učestvovao sudija koji se prema zakonu treba izuzeti, odnosno sudskom odlukom je bio izuzet ili prilikom donošenja odluke je učestvovalo lice koji nema svojstvo sudije;
d) ukoliko je sud prema prigovoru stranke pogrešno odlučio da je stvarno nadležan;
e) ukoliko je odlučeno o zahtevu prema podignutoj tužbi nakon zakonom predviđenog roka; f) ukoliko je sud odlučio o tužbenom zahtevu za koji je stvarne nadležnosti najviši sud iste vrste, sud druge vrste;
g) ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona sud bazirao svoju odluku na nedozvoljivo raspoloženje stranki ( član 3. stav 3.);
h) koliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona, sud doneo presudu zbog priznanja, neubeđenja, odsustva, odustajanja od tužbe ili bez vođenja glavne rasprave;
i) ukoliko nekoj od stranaka nezakonitim postupanjem a posebno ne davanjem mogućnosti za razmatranje stvari na sudu;
j) ukoliko je u suprotnosti sa odredbama ovog zakona , sud odbio zahtev stranke , da u postupku koristi svoj jezik i pismo, i da prati postupak na svom jeziku, tako da se zbog toga žali;
k) ukoliko je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ili ukoliko stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovlašćeno lice, ili ukoliko stranku bez parnične sposobnosti nije zastupao zakonski zastupnik, odnosno zastupnik sa punomoćjem stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje postupka, ili za vršenje neke radnje u postupku, ukoliko vođenje postupka odnosno vršenje posebnih radnji u postupku nije kasnije dozvoljeno;
l) ukoliko je odlučeno o zahtevu za koji se nastavlja postupak ili za koju je ranije doneta konačna presuda, ili od koje je tužilac odustao ili za koje je došlo do sudskog poravnanja;
m) ukoliko je u suprotnosti sa zakonom izuzeta publika na glavnoj raspravi;
n) ukoliko presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati a posebno ukoliko je dispozitiv presude nerazumnjiv ili kontradiktoran, po sebi ili sa razlozima presude, ili ukoliko presuda nema uopšte razloga ili u njoj nisu uopšte navedeni razlozi odlučnih činjenica, ili su ti razlozi nejasni, ili kontradiktorni ili ukoliko o odlučnim činjenicama postoje protivurečnosti između onoga što se u razlogu presude navodi o sadržaju dokumenta ili zapisnika o podacima datim u postupku i samih tih dokumenata ili zapisnika;
o) ukoliko je presudom prevaziđen tužbeni zahtev”.
PRAVILNIK (05/2016) O IZBORU, ISPITU, IMENOVANJU I PONOVNOM IMENOVANJU SUDIJA
Član 23
[Usmeni intervju]
“1. Osnovna svrha usmenog intervjua je procena komunikacijskih veština kandidata i logike argumentovanja činjenica.
2. Usmeni intervju neće početi dok Komisija za razmatranje ne razmotri sve žalbe.
3. Na dan usmenog intervjua, kandidat se obaveštava o sastavu Komisije za zapošljavanje i traži da se odmah izjasni da li želi da isključi nekog od članova Komisije. Komisija za zapošljavanje odlučuje o isključenju člana komisije većinom glasova, dok o isključenju predsednika Komisije odlučuje predsednik SSK-a.
4. Tokom usmenog intervjua koristiće se isti metodološki pristup za sve kandidate.
5. Pitanja koja se koriste tokom usmenog intervjua su standardna za sve kandidate. U okviru pitanja iz iste oblasti može se koristiti niz standardizovanih pitanja, dok članovi Komisije mogu postavljati dodatna pitanja.
6. Komisija može postavljati pitanja i na osnovu informacija koje je dobila tokom procesa procene ličnog integriteta kandidata.
7. Pitanja postavljena tokom usmenog intervjua moraju biti u skladu sa kriterijumima za imenovanje, kao što je definisano u Zakonu o sudovima i Zakonu o SSK-u.
8. Pitanja i vrednovanje odgovora na usmenom intervjuu vrše se prema posebnom obrascu koji priprema Komisija za zapošljavanje.
9. Usmeni intervju se snima kamerama i kandidat se o tome obaveštava.
10. Usmeni intervju i završni postupak ocenjivanja ličnog integriteta i profesionalnih veština vrednuju se sa najviše 50 bodova.
11. Konačan rezultat za kandidata dobija se usrednjavanjem bodova dobijenih od strane svakog člana Komisije za zapošljavanje”.
Član 24
[Konačni rezultati ispita]
“1. Konačni rezultati o uspehu kandidata izračunavaju se na osnovu bodova postignutih na pismenom testu i usmenom intervjuu.
2. Nakon završene evaluacije usmenog ispita, rezultati se prebrojavaju i verificiraju i priprema konačna lista radi objavljivanja rezultata ispita.
3. Kandidat se smatra da je uspešno položio ispit za sudije ako uspe da ostvari najmanje 100 bodova, od čega 70 bodova na pismenom testu i 30 bodova na usmenom intervjuu.
4. Konačni rezultati kandidata koji su uspešno položili ispit se objavljuju na sajtu SSK-a, a obaveštenje o tome sadrži ime, prezime i broj bodova koje je kandidat postigao na pismenom testu i usmenom intervjuu.
5. Komisija za zapošljavanje sačinjava listu kandidata prema bodovima dobijenim na ispitu. Rangiranje kandidata vrši se prema broju bodova dobijenih na pismenom testu i usmenom intervjuu. Rangiranje na listi završava se brojem kandidata utvrđenim oglasom SSK-a. U slučaju da poslednji kandidati na listi imaju iste bodove, smatra se da su položili ispit.
6. Predsednik Komisije za zapošljavanje šalje listu uspešnih kandidata SSK-u nakon razmatranja eventualnih žalbi od strane Komisije na razmatranje”.
Član 25
[Pravo na žalbu]
“1. Kandidati imaju pravo žalbe na kvalifikacioni test, pismeni test i usmeni intervju, u roku od tri (3) dana od dana objavljivanja rezultata na osnovu obaveštenja iz čl. 16, 20. i 24. ovog Pravilnika.
2. Žalbe kandidata iz stava 1. ovog člana razmatra Komisija za razmatranje SSK-a u roku od 5 dana od dana isteka roka za žalbe.
3. U slučaju da Komisija za razmatranje, nakon ocene žalbi, utvrdi da je došlo do kršenja pravila u vezi sa organizovanjem kvalifikacionog ispita, pismenog ispita i usmenog intervjua, utvrđenih ovim pravilnikom, u vezi sa podnosiocem žalbe može se doneti odluka da se ponovi odgovarajući deo ispita.
4. Ako Komisija za razmatranje odluči da ponovi odgovarajući deo ispita, ispit se organizuje u roku od pet (5) dana od donošenja odluke Komisije za razmatranje. U ovom slučaju, za ispit će se koristiti preostala grupa ispita iz procesa njegove pripreme, dok će se rezultati ponovljenog dela ispita uzeti u obzir pri sastavljanju konačne liste ispita.
5. U slučaju da Komisija za razmatranje utvrdi da su učinjene tehničke greške u obračunu bodova kvalifikacionog testa, pismenog testa i usmenog intervjua, dok se prilikom razmatranja žalbi potvrdi da je kandidat rangiran u grupi kandidata koji su položili odgovarajući deo ispita, taj kandidat će biti uvršten u listu kandidata koji su položili taj deo ispita.
6. Nakon razmatranja žalbi za kvalifikacioni test, pismeni test i usmeni intervju, SSK objavljuje listu kako je definisano članovima 16, 20 i 24 ovog Pravilnika i ovo se smatra konačnom listom ispita”.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je zahtev ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuju:
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
Sud dalje takođe razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti, kao što su propisani u Zakonu. U tom smislu, Sud se prvo poziva na članove 47. [Individualni zahtevi], 48. [Tačnost podneska] i 49. [Rokovi] Zakona, koji propisuju:
Član 47
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48
[Tačnost podneska]
„Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49
[Rokovi]
„Podnesak se podnosi u roku od 4 meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku ...”.
Pri oceni ispunjavanja uslova prihvatljivosti, kao što su gore navedeni, Sud primećuje da je podnosilac zahteva naglasio akt javnog organa, odnosno presudu Vrhovnog suda [ARJ br. 35/2022] od 4. avgusta 2022. godine, nakon što je iscrpeo sva pravna sredstva propisana zakonom. Podnosilac zahteva je takođe naglasio osnovna prava i slobode za koje navodi da su mu povređene, u skladu sa uslovima člana 48. Zakona i podneo je zahtev u skladu sa rokom propisanim u članu 49. Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti propisane u pravilu 39 [Kriterijum o prihvatljivosti] Poslovnika. Pravilo 39 Poslovnika propisuje uslove na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući uslov da zahtev ne bude očigledno neosnovan. Pravilo 39 (2) propisuje:
“Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, jer podnosilac nije dovoljno dokazao i potkrepio tvrdnju”.
Sud podseća da gore navedeno pravilo, na osnovu sudske prakse ESLJP-a i Suda, omogućava poslednje navedenom da proglašava zahteve neprihvatljivim iz razloga koji se odnose na meritum slučaja. Tačnije, na osnovu ovog pravila, Sud može proglasiti zahtev neprihvatljivim na osnovu i nakon ocene njegovog merituma, odnosno ako isti oceni da je sadržaj zahteva očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika (vidi, slučaj: KI04/21, podnositeljka zahteva: Nexhmije Makolli, rešenje o neprihvatljivosti od 12. maja 2021. godine, stav 26; vidi takođe slučaj: KI175/20, podnosilac zahteva: Kosovska agencija za privatizaciju, rešenje o neprihvatljivosti od 27. aprila 2021. godine, stav 37).
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao „očigledno neosnovan“ u celini ili samo u odnosu na određeni navod koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazivati ih „očigledno neosnovanim navodima“. Poslednje navedeni se, na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu svrstati u četiri različite grupe: (i) navodi koji se kvalifikuju kao navodi „četvrtog stepena“; (ii) navodi kategorisani „odsustvom očigledne ili evidentne povrede“; (iii) navodi koji su „nepotkrepljeni ili neobrazloženi“; i na kraju, (iv) „konfuzni i nejasni“ navodi (vidi, tačnije, koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva ocenjenog kao „očigledno neosnovan“, i specifičnosti gore navedene četiri kategorije navoda kvalifikovani kao „očigledno neosnovani“, Praktični vodič ESLJP-a o kriterijumima prihvatljivosti od 31. avgusta 2019. godine; deo III. Neprihvatljivost zasnovana na meritumu; A. Očigledno neosnovani zahtevi, stavovi 255 do 284, vidi takođe slučaj: KI04/21, gore citiran, stav 27, i slučaj KI175/20, gore citiran, stav 38).
U smislu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno, ocenjujući da li je isti očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će se prvo podsetiti na suštinu slučaja sadržanu u ovom zahtevu i na relevantne navode podnosioca zahteva, pri čijoj oceni će Sud primeniti standarde sudske prakse ESLJP-a, u skladu sa kojima je, prema članu 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovane Ustavom (vidi, slučaj: KI04/21, gore citiran, stav 28).
Sud primećuje da se suština ovog slučaja odnosi na žalbu koju je podnosilac zahteva uložio Komisiji za razmatranje SSK-a protiv odluke Komisije za zapošljavanje SSK-a, koja je ocenila da podnosilac zahteva nije dobio potrebne bodove da bi bio izabran za sudiju u osnovnom sudu. Komisija za razmatranje SSK-a je odbila žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, uz obrazloženje da osporena odluka nije zasnovana na činjeničnim i materijalnim greškama. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Osnovnom sudu protiv tuženog SSK-a. Osnovni sud je odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, dodajući da zakon nije primenjen na štetu podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na odluku Osnovnog suda. Apelacioni sud je odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, i potvrdio odluku Osnovnog suda, sa obrazloženjem da osporena odluka nema obeležja bitne procesne povrede i da je pravilno primenjeno materijalno pravo. Podnosilac je podneo zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke Vrhovnog suda protiv odluka Osnovnog suda i Apelacionog suda. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovan, zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke koju je podnosilac zahteva podneo protiv odluka Osnovnog suda i Apelacionog suda. Vrhovni sud je razjasnio da su nižestepeni sudovi i tuženi SSK pravilno primenili materijalno pravo u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem i da u konkretnom slučaju nisu utvrđene procesne povrede u vezi sa navodima i pravima podnosioca zahteva.
Sud podseća da podnosilac zahteva u suštini navodi da redovni sudovi svih nivoa i SSK nisu odgovorili na njegove navode. Podnosilac zahteva posebno navodi da su mu povređene dve komponente opšteg prava na pravično i nepristrasno suđenje: (i) pristup pravdi; i (ii) pravo na obrazloženu odluku.
Sud, kao preliminarnu stvar, ponavlja da se ocena postupaka vrši u celini, odnosno da li su bili pravični ili ne, ocenjuje se uzimajući u obzir njihov razvoj u celini (vidi, slučajeve ESLJP-a: Ankerl protiv Švajcarske, br. 17748/91, presuda od 23. oktobra 1996. godine, stav 38; i Centro Europa 7 S.r.l. i Di Stefano protiv Italije, br. 38433/09, presuda od 7. juna 2012. godine, stav 197). Shodno tome, svaki nedostatak u ispravnosti procedura može, pod određenim uslovima, biti ispravljen u kasnijoj fazi, ili na istom nivou (vidi, slučaj ESLJP-a: Helle protiv Finske, br. 157/1996/776/977, presuda od 19. decembra 1997. godine, stav 54), ili od strane višeg suda (vidi, slučaj ESLJP-a: Schule rZgraggen protiv Švajcarske, br. 14518/89, presuda od 24. juna 1993. godine, stav 52).
Navod o povredi prava na obrazloženu odluku kao što je zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6 (1) EKLJP-a
U tom smislu, Sud ističe zaključke Osnovnog suda: (i) nakon izvođenja dokaza i u skladu sa zakonskim odredbama člana 44. Zakona o upravnim sporovima (u daljem tekstu: ZUS), utvrđuje se da tužbeni zahtev podnosioca nije osnovan; (ii) odlukom sa brojem protokola KGJK 131/2016 od 28.10.2016. godine, vidi se da je tuženi SSK spustio kriterijum prolaznosti prema bodovanju, dok je na osnovu odluke br. KGJK. br. 47/2017 od 06.03.2017. godine ukinuta odluka KGJK131/2016 od 28.10.2016. godine za spuštanje praga prolaznosti; (iii) nakon izvođenja dokaza jednog po jednog i svih zajedno i rezultata koje su kandidati za sudije postigli na pismenom i usmenom testu objavljenom 06.06.2017. godine, zaključio je da je tuženi SSK ispoštovao proceduru u parničnom postupku za prijem sudija koji je raspisan po javnom konkursu i da u ovom slučaju nije utvrđena povreda postupka u vezi sa navodima podnosioca zahteva; (iv) ovaj sud je cenio navode podnosioca zahteva u vezi sa načinom ocenjivanja i bodovanja usmenog intervjua, ali kao takvi, ti navodi nisu usvojeni, pošto je podnosilac zahteva dobio 90,2 bodova na pismenom testu i usmenom intervjuu, čime nije dostigao kvotu propisanu zakonskom odredbom člana 24. Pravilnika [br. 05/2016], gde je propisano: „Smatra se da je kandidat uspešno položio sudijski ispit ako ostvari 100 bodova, od čega je 70 bodova na pismenom testu i 30 na usmenom intervjuu”; (v) u ovom procesu, na osnovu dokaza i činjenica, utvrđuje se da je podnosilac zahteva prošao isti proces kao i ostali kandidati i da je ocenjen prema istim kriterijumima; (vi) nije održiv navod podnosioca zahteva da je obrazloženje osporene odluke nejasno, nepotpuno i neispitano, jer se ispostavlja da je ista obrazložena na osnovu činjenica, dokaza i pravne osnove; (vii) dok navod da je tuženi SSK pogrešno utvrdio činjenično stanje kada je tvrdio da podnosilac zahteva ima krivične predmete i da nije uzeo u obzir njegovo radno iskustvo, nije održiv, jer ih podnosilac zahteva nije argumentovao; (viii) dok je tuženi SSK negirao da je utvrdio da podnosilac zahteva ima krivične predmete, argumentovao je da je ispravno izračunao 3 godine radnog iskustva neophodno za ovaj konkurs; (ix) sud ocenjuje da je osporena odluka pravična i zasnovana na zakonu i da zakon nije primenjen na štetu podnosioca zahteva.
Sud se takođe poziva na obrazloženje Vrhovnog suda koji je u velikoj meri uvažio zaključke Osnovnog suda i Apelacionog suda: (i) nakon razmatranja zahteva, ocene osporene presude, žalbenih navoda i drugih spisa predmeta, utvrđuje da je zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke neosnovan; (ii) pravni stav sudova nižih instanci u celini uvažava i Vrhovni sud, jer osporene presude nisu zahvaćene povredom procesnih i materijalnih odredbi kako tvrdi podnosilac zahteva; (iii) navode podnosioca zahteva za nepravičnu ocenu pismenog testa i usmenog intervjua, Vrhovni sud je ocenio kao neodržive, jer nije dokazano nikakvim dokazima da su osporene odluke nižestepenih sudova i tuženog SSK-a zahvaćene procesnim povredama da bi to uticalo na drugačije rešenje ovog pitanja; (iv) Komisija za zapošljavanje je u skladu sa odredbama važećeg pravilnika ocenila svakog kandidata na osnovu odgovora datih u pismenom testu i usmenom intervjuu, stoga je diskreciono pravo svakog člana komisije da nepristrasno, nezavisno i bez ometanja oceni kandidate i na kraju sabere ukupne bodove svakog kandidata; (v) i tek nakon usmenog intervjua, obrađuje se i objavljuje konačan rezultat o uspehu kandidata na osnovu bodova postignutih na pismenom testu i usmenom intervjuu, kumulativno, rangirajući kandidate kao što je predviđeno članom 24. Pravilnika [br. 05/2016] i kako se navodi u presudi prvostepenog suda; (vi) prema Pravilniku [br. 05/2016], nijednom od njegovih odredaba nije propisano da se rezultati usmenog intervjua moraju odvojeno objavljivati, deleći bodovanje, kako to navodi podnosilac zahteva, već se konačan rezultat objavljuje na gore opisani način; (vii) prvostepeni sud je izveo potrebne dokaze, među kojima je i video snimak sa usmenog intervjua podnosioca zahteva od 25.05.2017. godine, i pravično je odlučio da odbije žalbu, kao neosnovanu, budući da nije utvrdio činjenicama i dokazima da je Komisija za zapošljavanje učinila materijalno-činjenične greške; (viii) sudovi nižih instanci i tuženi SSK su pravilno primenili Pravilnik [br. 05/2016] u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u postupku izbora sudija prema raspisanom konkursu i u konkretnom slučaju nisu utvrđene procesne povrede u vezi sa navodima i pravima podnosioca zahteva; (ix) sudovi nižih instanci su neosporno utvrdili da je podnosilac zahteva bio podvrgnut procesu zapošljavanja kao i svi drugi kandidati i da je ocenjen prema istim kriterijumima; (x) prema postignutom rezultatu, proizilazi da je podnosilac zahteva dobio 90,2 bodova i sa ovim rezultatom nije postigao kvotu propisanu članom 24.3 Pravilnika [br. 05/2016] da se smatra da je položio ispit za imenovanje za sudiju.
Na osnovu gore navedenog, Sud ocenjuje da su redovni sudovi odgovorili na sve navode koji su bili ključni za slučaj podnosioca zahteva, jer su: (i) objasnili da je podnosiocu zahteva data ista mogućnost kao i ostalim kandidatima da se podvrgne pismenom testu i usmenom intervjuu radi izbora sudije u osnovnom sudu pod jednakim uslovima; (ii) objasnili proces ocenjivanja, bodovanja i izvođenja konačnog rezultata kumulativno iz pismenog testa, usmenog intervjua i relevantnog radnog iskustva na osnovu Pravilnika [br. 05/2016]; i da je (iii) ocenjivanje na usmenom intervjuu stvar diskrecionog prava članova komisije, ali je važno da su poslednje navedeni nepristrasno, nezavisno i bez ometanja radili u procesu ocenjivanja bodova za kandidate za sudije, ne isključujući podnosioca zahteva.
Sud i ESLJP su u svojoj jurisprudenciji istakli da član 31. Ustava, odnosno član 6, stav 1 EKLJP-a, obavezuje sudove da daju razloge za svoje odluke, oni su takođe utvrdili da se to ne može shvatiti kao zahtev za detaljne odgovore na svaki argument (vidi, slučajeve Suda br. KI174/21 podnosilac zahteva: Bashkim Makiqi, rešenje o neprihvatljivosti od 16. februara 2022. godine, stav 57 i br. KI97/16 podnosilac zahteva: IKK Classic, presuda od 4. decembra 2017. godine, stav 49, i vidi takođe slučajeve ESLJP-a: Van de Hurk protiv Holandije, br. 16034/90, presuda od 19. aprila 1994. godine, stav 61; Higgins i drugi protiv Francuske, br. 134/1996/753/952, presuda od 19. februara 1998. godine, stav 42).
Sud ocenjuje da su osporene odluke redovnih sudova obrazložene i da sadrže utvrđene činjenice, relevantne zakonske odredbe i logičan odnos među njima (vidi, slučajeve Suda br. KI174/21 podnosilac zahteva: Bashkim Makiqi, gore citiran, stav 58 i br. KI72/12, podnosilac zahteva: Veton Berisha i Ilfete Haziri, presuda od 17. decembra 2012. godine, stav 61, i br. KI135/14, podnosilac zahteva: IKK Classic, presuda od 9. februara 2016. godine, stav 58).
U okolnostima ovog slučaja, Sud ističe da podnosilac zahteva, pored navoda o povredi člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, kao rezultat pogrešnog utvrđivanja činjenica i pogrešnog tumačenja zakona, ne potkrepljuje dovoljno niti argumentuje pred Sudom kako je ovo tumačenje zakona koji se primenjuje od strane redovnih sudova moglo biti „očigledno pogrešno“, što je rezultiralo „proizvoljnim“ ili „očigledno neobrazloženim“ zaključcima za podnosioca zahteva ili da postupak pred redovnim sudovima, u celini, možda nije bilo pravičan ili čak proizvoljan. Pored toga, Sud ocenjuje da su redovni sudovi uzeli u obzir sve činjenice i okolnosti slučaja, navode podnosioca zahteva i da su iste obrazložili (vidi, u tom smislu, slučajeve Suda br. KI174/21 podnosilac zahteva: Bashkim Makiqi, gore citiran, stav 59 i br. KI64/20, podnosilac zahteva: Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 3. avgusta 2020. godine, stav 41, i KI22/19, podnosilac zahteva: Sabit Ilazi, rešenje o neprihvatljivosti od 8. maja 2019. godine, stav 43).
Sud zaključuje da je navod podnosioca zahteva o povredi prava na obrazloženu odluku zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6 (1) EKLJP-a navod koji se kvalifikuje kao navod „četvrtog stepena“ i kao takav je očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano u stavu (2) pravila 39 Poslovnika.
Navod o povredi prava na pristup pravdi kao što je zagarantovano članom 31. Ustava i članom 6 (1) EKLJP-a
Jurisprudencija Suda i ESLJP-a određuju da član 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a garantuju ne samo pravo na pokretanje postupka, već i pravo da se predmetni „spor“ reši od strane suda (vidi, slučaj Suda br. KI215/21, podnosilac zahteva: Arbër Shkreli i drugi, rešenje o neprihvatljivosti od 15. februara 2022. godine, stav 72; i, vidi takođe slučajeve ESLJP-a:, Kutić protiv Hrvatske, br. 48778/99, presuda od 1. marta 2002. godine, stavovi 25-32; Grkokatolička župa Lupeni i drugi protiv Rumunije, br. 76943/11, presuda od 29. novembra 2016. godine, stav 86 i druge reference tu pomenute; Aćimović protiv Hrvatske, br. 61237/00, presuda od 9. oktobra 2003. godine, stav 41; i Beneficio Cappella Paolini protiv San Marina, br. 40786/98, presuda od 13. jula 2004. godine, stav 29).
Sud ponovo ističe obrazloženje Vrhovnog suda koji je u velikoj meri uvažio zaključke Osnovnog suda i Apelacionog suda: (i) nakon razmatranja zahteva, ocene osporene presude, žalbenih navoda i drugih spisa predmeta, utvrđuje da je zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke neosnovan; (ii) pravni stav sudova nižih instanci u celini uvažava i Vrhovni sud, jer osporene presude nisu zahvaćene povredom procesnih i materijalnih odredbi kako tvrdi podnosilac zahteva; (iii) navode podnosioca zahteva za nepravičnu ocenu pismenog testa i usmenog intervjua, Vrhovni sud je ocenio kao neodržive, jer nije dokazano nikakvim dokazima da su osporene odluke nižestepenih sudova i tuženog SSK-a zahvaćene procesnim povredama da bi to uticalo na drugačije rešenje ovog pitanja; (iv) Komisija za zapošljavanje je u skladu sa odredbama važećeg pravilnika ocenila svakog kandidata na osnovu odgovora datih u pismenom testu i usmenom intervjuu, stoga je diskreciono pravo svakog člana komisije da nepristrasno, nezavisno i bez ometanja oceni kandidate i na kraju sabere ukupne bodove svakog kandidata; (v) i tek nakon usmenog intervjua, obrađuje se i objavljuje konačan rezultat o uspehu kandidata na osnovu bodova postignutih na pismenom testu i usmenom intervjuu, kumulativno, rangirajući kandidate kao što je predviđeno članom 24. Pravilnika [br. 05/2016] i kako se navodi u presudi prvostepenog suda; (vi) prema Pravilniku [br. 05/2016], nijednom od njegovih odredaba nije propisano da se rezultati usmenog intervjua moraju odvojeno objavljivati, deleći bodovanje, kako to navodi podnosilac zahteva, već se konačan rezultat objavljuje na gore opisani način; (vii) prvostepeni sud je izveo potrebne dokaze, među kojima je i video snimak sa usmenog intervjua podnosioca zahteva od 25.05.2017. godine, i pravično je odlučio da odbije žalbu, kao neosnovanu, budući da nije utvrdio činjenicama i dokazima da je Komisija za zapošljavanje učinila materijalno-činjenične greške; (viii) sudovi nižih instanci i tuženi SSK su pravilno primenili Pravilnik [br. 05/2016] u skladu sa činjeničnim stanjem utvrđenim u postupku izbora sudija prema raspisanom konkursu i u konkretnom slučaju nisu utvrđene procesne povrede u vezi sa navodima i pravima podnosioca zahteva; (ix) sudovi nižih instanci su neosporno utvrdili da je podnosilac zahteva bio podvrgnut procesu zapošljavanja kao i svi drugi kandidati i da je ocenjen prema istim kriterijumima; (x) prema postignutom rezultatu, proizilazi da je podnosilac zahteva dobio 90,2 bodova i sa ovim rezultatom nije postigao kvotu propisanu članom 24.3 Pravilnika [br. 05/2016] da se smatra da je položio ispit za imenovanje za sudiju.
Na osnovu gore navedenog, Sud primećuje da je Vrhovni sud dao sveobuhvatno obrazloženje za sva glavna pitanja u slučaju podnosioca zahteva, što znači da je (i) podnosiocu zahteva data mogućnost da konkuriše za sudiju u osnovnom sudu na osnovu istih uslova kao i ostali kandidati; (ii) podnosiocu zahteva data mogućnost da ospori rezultate i odluke tuženog SSK-a u postupku na svim nivoima nadležnosti redovnog pravosuđa u Republici Kosovo, gde je ispunjen formalni uslov za pristup pravdi; i, (iii) podnosilac zahteva dobio odgovore na sve glavne navode svog slučaja od redovnih sudova, gde je ispunjen i materijalni uslov za pristup pravdi.
Sud ocenjuje da je veoma važno što je podnosiocu zahteva data mogućnost da pod jednakim uslovima sa ostalim kandidatima konkuriše za sudiju i što mu je data mogućnost da rezultate i odluke tuženog SSK-a ospori pred redovnim sudovima u duhu jednakosti pred zakonom i pravičnog i nepristrasnog suđenja zagarantovanog članovima 24. i 31. Ustava. Iz tih razloga, u ovom slučaju, ne postoji značajan razlog (weighty reason) da Sud prekorači načelo supsidijarnosti i dovede u pitanje diskreciono pravo organa SSK-a u pogledu nivoa ocenjivanja podnosioca zahteva kao kandidata za sudiju u osnovnom sudu.
Shodno tome, Sud utvrđuje da je navod podnosioca zahteva o povredi prava na pristup pravdi očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, kao što je propisano pravilom 39 (2) Poslovnika.
Zahtev za raspravu
Sud primećuje da je podnosilac zahteva tražio održavanje rasprave, ali nije pružio nikakvo posebno obrazloženje za taj zahtev.
Sud se poziva na član 20. [Odluke] Zakona, koji propisuje:
“1. Ustavni sud donosi oduku o predmetu nakon zaključivanja usmene rasprave. Stranke mogu odustati od usmene rasprave.
2. Bez obzira na stav 1 ovog člana, na osnovu svoje procene, sud može doneti odluku o postupku koji je predmet ustavnog razmatranja na osnovu spisa predmeta.
[...]”
Sud ocenjuje da su spisa predmeta kojima raspolaže dovoljni da oceni ustavnosti postupaka sprovedenih u redovnim sudovima i tuženom SSK-u.
Shodno tome, zahtev za održavanje rasprave treba da se odbije.
Zaključak
Sud je više puta istakao da nije uloga ovog Suda da razmatra zaključke redovnih sudova u vezi sa činjeničnim stanjem i primenom materijalnog prava i da ne može da ocenjuje same činjenice koje su dovele redovni sud da donese jednu umesto neke druge odluke. U suprotnom, Sud bi delovao kao sud „četvrtog stepena“, što bi rezultiralo nepoštovanjem granica utvrđenih u njegovoj nadležnosti (vidi, u tom smislu, slučaj ESLJP-a: García Ruiz protiv Španije, presuda od 21. januara 1999. godine, stav 28 i tu korišćene reference; i vidi, takođe, slučajeve Suda br. KI128/18, podnosilac zahteva: Limak Kosovo International Airport A.D. “Adem Jashari”, rešenje o neprihvatljivosti od 27. maja 2019. godine, stav 56; i KI62/19, podnosilac zahteva: Gani Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 13. novembra 2019. godine, stav 58).
Sud zaključuje da su navodi podnosioca zahteva o povredi prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a, očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kao što je propisano u pravilu 39 (2) Poslovnika.
Što se tiče navoda podnosioca zahteva o povredi člana 1. Protokola br. 1. EKLJP-a i člana 10. UDLJP-a, Sud ocenjuje da ovi navodi neće biti predmet ustavne ocene, jer ne pokreću nikakvo novo pitanje koje ranije nije obrađeno u okviru člana 31. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a (vidi, slučaj Suda br. KI215/21, podnosilac zahteva: Arbër Shkreli i drugi, gore citiran, stav 93 i tu pomenute reference).
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članom 113. 7 Ustava, članovima 20. i 47. Zakona i pravilima 39 (2) i 59 (2) Poslovnika, dana 8 februara. 2023 godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA ODBIJE zahtev za raspravu;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ovo rešenje stupa na snagu odmah.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Radomir Laban Gresa Caka-Nimani
Salih Topalli
KI - Kërkesë individuale
Aktvendim për papranueshmëri
Kërkesa është qartazi e pabazuar
Administrative