USTAVNI SUD

KI185/22, podnosilac zahteva: Salih Topalli, ocena ustavnosti presude [ARJ br. 35/2022] Vrhovnog suda od 4. avgusta 2022. godine 

KI185/22, rešenje o neprihvatljivosti od 8. februara 2023. godine, objavljeno 22. marta 2023.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na obrazloženu odluku, pravo na pristup pravdi, konkurs za sudije, neprihvatljiv zahtev 

Na osnovu spisa slučaja proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na žalbu koju je podnosilac zahteva uložio Komisiji za razmatranje SSK-a protiv odluke Komisije za zapošljavanje SSK-a, koja je ocenila da podnosilac zahteva nije postigao potrebne bodove da bude izabran za sudiju u Osnovnom sudu. Komisija za razmatranje SSK-a je odbila žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, uz obrazloženje da osporena odluka nije zasnovana na činjeničnim i materijalnim greškama. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Osnovnom sudu protiv organa SSK-a. Osnovni sud je odbio žalbu podnosioca zahteva, kao neosnovanu, dodajući da zakon nije primenjen na štetu podnosioca zahteva. Podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu na odluku Osnovnog suda. Apelacioni sud je odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio odluku Osnovnog suda, sa objašnjenjem da osporena odluka nije zahvaćena bitnim povredama postupka i da je pravilno primenjeno materijalno pravo. Podnosilac je podneo zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke Vrhovnom sudu protiv odluka Osnovnog suda i Apelacionog suda. Vrhovni sud je odbio, kao neosnovan, zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke koju je podnosilac zahteva podneo protiv odluka Osnovnog suda i Apelacionog suda. Vrhovni sud je razjasnio da su nižestepeni sudovi i tuženi organ SSK-a pravilno primenili materijalno pravo u skladu sa utvrđenim činjeničnim stanjem i da u konkretnom slučaju nisu utvrđene procesne povrede u vezi sa navodima i pravima podnosioca zahteva.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je u suštini navodio da nije dobio nikakav odgovor na svoje navode od redovnih sudova svih nivoa, kao ni i od SSK-a. Podnosilac zahteva konkretnije navodi da su povređene dve komponente opšteg prava na pravično i nepristrasno suđenje: (i) pristup pravdi; i (ii) pravo na obrazloženu odluku.

Ocenjujući navode podnosioca zahteva, Sud je ocenio: (i) redovni sudovi su objasnili da je podnosiocu zahteva data ista mogućnost kao i drugim kandidatima da se podvrgne pismenom testu i usmenom intervjuu radi izbora sudije u Osnovnom sudu pod jednakim uslovima; (ii) objasnili su proces ocenjivanja, prikupljanja bodova i objavljivanja konačnog rezultata kumulativno iz pismenog testa, usmenog intervjua i relevantnog radnog iskustva na osnovu Uredbe SSK-a [br. 05/2016]; i da je (iii) ocenjivanje na usmenom intervjuu stvar diskrecionog prava članova komisije, ali je važno da su oni nepristrasno, nezavisno i nemešajući radili u procesu ocenjivanja bodova za kandidate za sudije, ne isključujući podnosioca zahteva.

Sud je na kraju utvrdio da je zahtev podnosioca u celosti očigledno neosnovan na ustavnim osnovama i da treba da se proglasi neprihvatljivim na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39 (2) Poslovnika.