USTAVNI SUD

Podnosilac zahteva je podneo podnesak u skladu sa članom 113,7 Ustava Kosova, zahtevajući od Ustavnog ocenu ustavnosti i zakonitosti primene UNMIK-ove uredbe br,2000/4 “o statusu, privilegijama i imunitetu KFOR-a, UNMIK-a i njihovog osoblja“ i Zakona Republike Kosovo br, 2008/03 – L033 “o statusu, imunitetu i privilegijama diplomatskih i konzularnih misija i osoblja na Kosovu i prisustvu međunarodnih vojnih snaga i njihovog osoblja“, Podnosilac zahteva osporava način na koji Organizacija za Evropsku Bezbednost i Saradnju (u daljem tekstu OEBS), tumači i primenjuje UNMIK-ovu uredbu br, 2000/4 kao i Zakona br, 2008/03 – L033,, smatrajući da oni pogrešnim tumačenjem zloupotrebljavaju povlastice koje proizlaze iz statusu, imuniteta i privilegija koje kao diplomatske i konzularne misije i osoblje na Kosovu imaju, Podnosilac zahteva navodi da su ovi zakoni izvršili kršenja njegovih imovinskih prava zagarantovanih članom 46 (Zaštita imovine) Ustava Republike Kosova, kao i prava i slobode predviđene članom 1 (Zaštita imovine) Protokola 1 Evropskom Konvencijom o Zaštiti Ljudskih Prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: “EKLJP”), Odlučujući o zahtevu podnosioca Milorad Rajović, Ustavni sud je nakon razmatranja postupka u celini, utvrdio da pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, međutim da podnosilac zahteva nije ovlašćena stranka da zahteva tumačenje UNMIK Uredbe br, 2000 /47, i Zakona 2008 / 03-033, na apstraktan način, Zbog toga Sud je ovaj zahtev treba da se proglasi neprihvatljivim, jer je podnet od neovlašćene stranke