Presuda

Ocena ustavnosti odluke br. 08-V-040 Skupštine Republike Kosovo od 21. jula 2021. godine o razrešenju članova Odbora Železničkog regulativnog organa

br. predmeta KO 139/21

podnosiocu: Fadil Nura i 9 drugih poslanika

Preuzimanje:
llogo_gjkk_png_2

Priština, dana 15. juna 2023. godine

Br. ref.: AGJ​​ 2211/23

 

 

 

 

 

 

 

 

PRESUDA​​ 

 

u

 

slučaju​​ br. KO139/21

 

Podnosilac

 

Fadil Nura i 9​​ drugih​​ poslanika

 

​​ 

Ocena ustavnosti​​ odluke br. 08-V-040 Skupštine Republike Kosovo od 21. jula 2021. godine​​ o​​ razrešenju​​ članova Odbora​​ Železničkog regulativnog organa​​ 

 

 

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

 

 

u sastavu:

 

Gresa Caka-Nimani, predsednica​​ 

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika​​ 

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija​​ 

Safet Hoxha, sudija​​ 

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija, i

Enver Peci, sudija

 

 

Podnosilac​​ zahteva

 

  • Zahtev je podnelo 10​​ (deset)​​ poslanika Skupštine Republike Kosovo (u daljem tekstu: Skupština), i to poslanici: Fadil Nura, Ganimete Musliu, Hajdar Beqa, Ardian Kastrati, Blerta Deliu-Kodra, Ferat Shala, Floretë Zejnullahu, Eliza Hoxha, Abelard Tahiri i Pal Lekaj (u daljem tekstu: podnosioci​​ zahteva).

 

  • Podnosioce zahteva​​ u postupku pred Ustavnim sudom Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) zastupa poslanica​​ Ganimete Musliu.

 

Osporeni akt

 

  • Podnosioci​​ zahteva​​ osporavaju​​ odluku [br. 08-V-040]​​ Skupštine Republike Kosovo​​ od 21. jula 2021. godine (u daljem tekstu:​​ osporena odluka) o razrešenju članova Odbora​​ Železničkog​​ regulativnog organa​​ (u daljem tekstu: Odbor​​ ŽRO-a).

 

Predmetna stvar​​ 

 

  • Predmetna stvar​​ zahteva je ocena ustavnosti osporene odluke, za koju podnosioci tvrde da nije u saglasnosti​​ sa članom 4. [Oblik vladanja​​ i podela vlasti], članom 7. [Vrednosti], članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članom​​ 32.​​ [Pravo na pravno​​ sredstvo], članom​​ 54.​​ [Sudska zaštita prava],​​ stavom​​ 9.​​ člana 65.​​ [Nadležnosti​​ Skupštine],​​ kao i članom​​ 142.​​ [Nezavisne agencije] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).

 

  • Podnosioci zahteva takođe traže određivanje privremene mere u vezi sa konkretnim slučajem, tvrdeći da,​​ Neizricanje privremene mere,​​ čineći tako​​ potpuno nefunkcionisanje​​ ŽRO, s obzirom na to da generalnom direktoru prestaje mandat, ne bi omogućilo ovoj nezavisnoj instituciji da obavlja svoje dužnosti i pruža usluge definisane zakonom.

 

Pravni​​ osnov

 

  • Zahtev​​ je zasnovan​​ na stavu 5.​​ člana 113.​​ [Jurisdikcija​​ i ovlašćene strane] Ustava,​​ članovima 22.​​ [Procesuiranje podnesaka], 42.​​ [Tačnost podneska] i 43.​​ [Rok] Zakona br. 03/L-121​​ o​​ Ustavnom​​ sudu​​ Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon),​​ kao i​​ na​​ pravilima 32.​​ [Podnošenje​​ podnesaka​​ i odgovora] i 74.​​ [Podnesak u​​ skladu sa članom 113.5 Ustava i članovima 42.​​ i 43.​​ Zakona] Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu:​​ Poslovnik).

 

Postupak pred​​ Sudom

 

  • Dana 29. jula 2021. godine, podnosioci​​ zahteva su​​ podneli zahtev Sudu.

 

  • Dana 3. avgusta 2021. godine, predsednica​​ Suda je imenovala​​ sudiju Nexhmija Rexhepija​​ za​​ sudiju izvestioca i​​ Veće za razmatranje,​​ sastavljeno od​​ sudija: Gresa Caka-Nimani (predsedavajuća), Bajram Ljatifi i Remzije Istrefi-Peci (članovi).

 

  • Sud je 4. avgusta 2021. godine obavestio generalnog sekretara Skupštine Republike Kosovo (u daljem tekstu: sekretar Skupštine) o registraciji zahteva i zatražio da do 18. avgusta 2021. godine dostave Sudu sve relevantne​​ dokumente​​ u vezi sa osporenom​​ odlukom.

 

  • Podnosioci zahteva su 4. avgusta 2021. godine obavešteni o registraciji​​ zahteva. Istog​​ tog​​ dana, Sud je o registraciji zahteva​​ obavestio: predsednika Skupštine Republike Kosovo (u daljem tekstu: predsednik Skupštine), od kojeg je zatraženo da dostavi kopiju zahteva svim poslanicima​​ u​​ Skupštini;​​ Ombudsmanu i​​ Železničkom​​ regulativnom​​ organu​​ (u daljem tekstu:​​ ŽRO). Sud je obavestio gore navedene zainteresovane strane da svoje komentare, ukoliko ih imaju, dostave Sudu u roku od 15 dana, odnosno do 18. avgusta 2021. godine, na elektronsku adresu Suda ili ličnom dostavom.

 

  • Istog dana, Sud je​​ o registraciji zahteva​​ obavestio predsednicu​​ Republike Kosovo (u daljem tekstu: predsednica) i premijera Republike Kosovo (u daljem tekstu: premijer).

 

  • Sekretar Skupštine je 10. avgusta 2021. godine dostavio Sudu sledeća dokumenta:

 

  • Zapisnik sa sednice​​ Komisije​​ za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu od 02.07.2021. godine;

  • Preporuku​​ Komisije​​ za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu za razrešenje članova Odbora Regulatornog organa za​​ železnice, br. 08/383/Do-2499 od 02.​​ jula​​ 2021. godine;

  • Poziv sa dnevnim redom za održavanje plenarne sednice​​ dana​​ 16.​​ jul​​ 2021. godine;

  • Deo transkripta​​ sa​​ plenarne sednice Skupštine održane 16., 19., 21., 28.​​ jula​​ i 6. avgusta 2021. godine;

  • Odluku​​ broj 08-V-040 usvojenu​​ od strane Skupštine 21. jula 2021. godine o razrešenju članova Upravnog odbora​​ ŽRO.

 

  • ŽRO​​ je 17. avgusta 2021. godine dostavio dopis Sudu, kojim je​​ obavestio​​ Sud da je „Regulatorni Organ​​ za​​ železnice​​ trenutno u odsustvu Nadzornog odbora, kao najvišeg organa institucije, koji takođe smatra da je aktuelni nivo nije nadležan da daje komentare u vezi sa ovim slučajem“.

 

  • Sud je 7. septembra 2021. godine zatražio od sekretara Skupštine da dostavi Sudu​​ odluku Skupštine [br. 05-V-371] od 28. oktobra 2016. godine, kojom su​​ imenovani​​ članovi​​ Odbora​​ ŽRO-a.

 

  • Sekretar Skupštine je 9. septembra 2021. godine dostavio Sudu traženu​​ odluku.

 

  • Sud je 2. novembra 2021. godine zatražio od​​ predsednika​​ Komisije​​ za zakonodavstvo, mandate, imunitete, Poslovnik Skupštine i Nadzor Agencije za borbu protiv korupcije, kao i​​ od predsednika​​ Komisije​​ za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, infrastrukturu, životnu sredinu, prostorno planiranje i​​ infrastrukturu​​ da​​ razjasne​​ pred Sudom „pravni status Regulatornog organa za​​ železnice, posebno ako je isti uspostavljena institucija i funkcioniše kao nezavisna agencija na osnovu člana 142 [Nezavisne agencije] Ustava ili ima bilo koji drugi status, zasnovan na važećim zakonima“.

 

  • Dana 16.​​ novembra​​ 2021. godine,​​ predsedavajući Komisije​​ za​​ poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu gđa​​ Fitore​​ Pacolli-Dalipi​​ je​​ dostavila​​ odgovor Sudu.

 

  • Dana 16. februara 2022.​​ godine, Veće za razmatranje​​ je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i odlučilo da se odlučivanje o​​ slučaju​​ odloži​​ radi dopune preliminarnog izveštaja.​​ 

 

  • Dana 18. februara 2022. godine, Sud je,​​ nakon što je​​ uvideo​​ da g. Fadil Nura​​ više nije poslanik u Skupštini Republike Kosovo,​​ zatražio od podnosilaca​​ zahteva​​ da Sudu objasne sledeće​​ da li​​ će​​ g. Nuru u postupku pred Ustavnim sudom Republike Kosovo zameniti još jedan poslanik, kao vaš zastupnik i jedan od podnosilaca zahteva.

 

  • Podnosioci​​ zahteva​​ su 25. februara 2022. godine putem elektronske pošte obavestili Sud da​​ će​​ poslanica gđa Ganimete Musliu biti​​ njihov ovlašćeni zastupnik​​ pred​​ Sudom​​ , te da​​ se​​ zamenik​​ poslanika​​ g. Nura, odnosno g. Isak Shabani, smatra poslanikom​​ koji je podneo zahtev.

 

  • Sud je 2. marta 2022. godine zatražio od podnosilaca​​ zahteva da​​ dostavi Sudu ovlašćenje​​ za​​ zastupanje za​​ gđu​​ Ganimetu​​ Musliu potpisano od strane svih podnosilaca zahteva, uključujući​​ i​​ g. Isaka​​ Shabanija.

 

  • Dana 7.​​ marta 2022.​​ godine, podnosioci​​ zahteva su​​ putem elektronske​​ pošte dostavili Sudu traženo ovlašćenje.

 

  • Dana 15. decembra 2022. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i odlučilo da se odlučivanje o slučaju odloži radi dopune preliminarnog izveštaja.​​ 

 

  • Dana 16. decembra 2022. godine, sudija Enver Peci je položio zakletvu pred Predsednicom Republike Kosovo, kojom prilikom je počeo i njegov mandat na Sudu.

 

  • Dana​​ 5. aprila​​ 2023.​​ godine, Veće za razmatranje​​ je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i​​ jednoglasno preporučilo Sudu​​ prihvatljivost zahteva. Istog dana, Sud je jednoglasno​​ (i) utvrdio da je zahtev prihvatljiv; i (ii) da odluka Skupštine br. 08-V-036 nije u nesaglasnosti sa stavom 9 člana​​ 65.​​ [Nadležnosti Skupštine] Ustava.​​ 

 

  • U skladu sa pravilom 62 (Podudarna mišljenja) Poslovnika o radu Suda, sudija Radomir Laban pripremio je podudarno mišljenje, koje će biti objavljeno uz ovu presudu.​​ 

 

Pregled​​ činjenica

 

  • Dana 28. oktobra 2016. godine, Skupština je odlukom [br. 05-V-371] imenovala 4 (četiri) člana​​ Odbora​​ ŽRO-a, i to: Arsima Berishu, Gëzima​​ Qerimija, Shkumbina​​ Hysenija​​ i Ilmija​​ Ahmetija, sa mandatom​​ u trajanju od pet godina.​​ 

 

  • Dana 2. jula 2021. godine,​​ održana je sednica​​ Skupštinske​​ komisije​​ za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu (u daljem tekstu:​​ Skupštinska​​ komisija) na kojoj je​​ razmotrena​​ pokrenuta inicijativa za razrešenje članova​​ Odbora​​ ŽRO-a.

 

  • Skupštinska Komisija​​ je​​ dana​​ 2. jula 2021. godine sa 8 glasova​​ za, 1 glasom​​ protiv​​ i 1 uzdržanim​​ glasom,​​ Preporukom​​ [br. 08/383/Do-2499] preporučila​​ Skupštini da razreši sve članove Odbora​​ ŽRO. U obrazloženju​​ gore​​ navedene preporuke ističe se da je nakon razmatranja​​ Godišnjeg izveštaja​​ ŽRO-a za 2020. godinu, Skupštinska komisija utvrdila​​ sledeće propuste:

 

  • Zabrinjava postojanje 268 ilegalnih železničkih prelaza, koji i dalje predstavljaju opasnost po živote građana. Samo u periodu 2016-2020.​​ godine​​ povređeno je 48 osoba, dok je 11 osoba poginulo.

  • Nedostatak postavljanja znakova upozorenja na relevantnim i mestima​​ koja su pod velikim rizikom​​ zabrinjava [...]

  • Regulatorni organ za železnice je zanemario saradnju na opštinskom nivou sa organima bezbednosti.

  • Regulatorni organ za železnice je prekršio propise za rad licenciranih operatera u rehabilitaciji železnica. Rehabilitaciju pruge u Elez​​ Hanu​​ je uradio​​ ne licencirani​​ italijanski operater.

  • Regulatorna uprava za železnice nije uspela da reguliše priznavanje dozvola, vozača, lokomotiva lokalnih operatera sa onima iz zemalja regiona.

  • Regulatorna uprava za železnicu nije uspela da​​ stavi pod​​ kontrolu​​ nelegalni saobraćaj vozova iz Srbije u pravcu stanice u Mitrovici.

  • Svake godine imamo pad broja putnika u železničkom saobraćaju. U vremenskom periodu 2007-2020 imamo pad broja putnika sa 417.000 na 58.819 putnika. Nemamo pravu analizu zašto imamo toliki pad.

  • Regulatorna uprava za železnicu nije radila na modernizaciji železničkog transporta [...]

  • Nemamo redovan izveštaj o radu Odbora[...]

  • Sastav Odbora Regulatornog organa za železnice je neprofesionalan.

  • Nacionalna kancelarija za reviziju u godišnjim revizorskim izveštajima za Regulatorni organ za železnice, zahteva sveobuhvatan pregled registra imovine i preduzimanje konkretnih radnji za ponovnu procenu.

  • Odbor Regulatornog organa za železnice nije dao odgovor o povećanju rashoda iz kategorije plata i dnevnica.[...]

  • Regulatorni organ za železnice nije objasnio korelaciju troškova putovanja i obuke sa listom obuke i poseta u inostranstvu.

 

  • Dana​​ 13. jula 2021. godine​​ Skupština je​​ obavestila poslanike o održavanju plenarne sednice, od 16. jula 2021. godine​​ pa nadalje,​​ na kojoj​​ će,​​ između ostalog,​​ kao tačka dnevnog reda biti i​​ Preporuka [br. 08/383/Do-2499],​​ Skupštinske​​ komisije​​ za razrešenje članova​​ Odbora​​ ŽRO-a.

 

  • Dana 21. jula 2021. godine, na plenarnoj sednici Skupštine,​​ poslanici​​ Skupštine​​ su glasali u vezi sa Preporukom [br. 08/383/Do-2499]​​ Skupštinske​​ komisije​​ za razrešenje svih članova​​ Odbora​​ ŽRO-a, sa posebnim glasanjem za svakog člana. Rezultat glasanja je​​ bio​​ isti za sva četiri člana​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ i proizilazi da je rezultat bio sledeći:​​ 62 glasa​​ „za“​​ razrešenje Odbora​​ ŽRO-a, nijedan​​ glas​​ „protiv“​​ i nijedan uzdržan​​ glas.

 

  • Shodno tome, Skupština je odlukom [br. 08-V-040] razrešila četiri (4) člana Odbora​​ ŽRO, i to: Arsima​​ Berishu, Gëzima​​ Qerimija, Shkumbina​​ Hysenija​​ i Ilmija​​ Ahmetija.

 

  • Sadržaj​​ odluke [br. 08-V-040] je sledeći:

 

Skupština Republike Kosovo,​​ oslanjajući se na​​ član 65.9 Ustava Republike Kosovo, člana 67 Poslovnika Skupštine,​​ kao i člana​​ 38. stav 6. tačka 6.8. Zakonu br. 04/L-063 za Železnice Kosova, na plenarnoj sednici održanoj 21. jula 2021. godine, sa preporukom​​ Komisije​​ za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu, sa posebnim glasanjem​​ za svakog člana, donela sledeću:

 

ODLUKU

 

O​​ razrešenju​​ članova Odbora Regulatornog organa za železnice:

 

I.​​ Članovi​​ Odbora Regulatornog organa za​​ železnice​​ razrešavaju se,​​ i to:

 

1.​​ Arsim​​ Berisha, predsedavajući,

2. Gëzim Qerimi,​​ član

3. Shkumbin Hyseni,​​ član

4. llmi Ahmeti, član

II. Ova odluka je stupila na snagu danom usvajanja.

 

Navodi podnosioca zahteva

 

  • Podnosioci​​ zahteva​​ tvrde da je osporena​​ odluka Skupštine u pogledu sadržaja i postupka suprotna članu 4. [Oblik vladanja​​ i podela vlasti], članu 7. [Vrednosti], članu​​ 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], članu​​ 32.​​ [Pravo na pravno​​ sredstvo],​​ članu​​ 54.​​ [Sudska zaštita prava],​​ stavu​​ 9.​​ člana 65.​​ [Nadležnosti​​ Skupštine],​​ kao i članu​​ 142.​​ [Nezavisne agencije] Ustava.

 

  • Prvobitno, u pogledu prihvatljivosti zahteva, podnosioci ističu da u konkretnom slučaju, osporenu odluku​​ Ustavni sud​​ treba smatrati kao moguću​​ da se​​ podvrgne​​ ustavnoj kontroli, zbog povrede odredaba Ustava, uključujući odredbe Poglavlja II Ustava, odnosno ustavna prava članova koje ovaj organ razrešava.

 

  • Podnosioci​​ zahteva​​ ističu da se pozivajući se na Zakon br. 04/L-063​​ o kosovskim železnicama​​ (u daljem tekstu: Zakon o železnici), predviđeno je da članovi​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ imaju individualnu odgovornost, a da stav 6.8 člana 38.​​ Zakona o železnici predviđa mogućnost razrešenja jednog ili više članova​​ Odbora​​ ŽRO-a, ali prema njima​​ Zakon o železnici ni u kom slučaju ne predviđa i ne dopušta mogućnost smene celog Odbora​​ ŽRO-a. Podnosioci​​ zahteva​​ dalje dodaju da​​ to je tako, zbog ideje očuvanja funkcionalnosti institucije i očuvanja njene nezavisnosti u odnosu na zakonska ovlašćenja koja vrši.

 

Navodi​​ u vezi​​ sa povredom​​ stava 9.​​ člana 65. Ustava

 

  • U vezi sa ovom tvrdnjom, podnosioci ističu da je Skupština prilikom donošenja osporene​​ odluke „na proizvoljan način​​ i bez argumenata“ izvršila svoju nadležnost predviđenu stavom 9.​​ člana 65. Ustava jer, prema njima,​​ osporena​​ odluka u „nijednom​​ od njenih​​ elemenata ne opravdava razrešenje članova odbora​​ ŽRO​​ i ne pokazuje kako su ovi članovi odbora​​ ŽRO​​ propustili da sprovedu pitanja definisana Zakonom o kosovskim železnicama“.

 

  • Pored toga, podnosioci​​ zahteva​​ tvrde da u razlozima​​ koji su​​ navedeni u Preporuci [br. 08/383/Do-2499]​​ Skupštinske​​ komisije, nisu u nadležnosti​​ ŽRO, a još manje​​ Odbora​​ ŽRO-a. Dalje, podnosioci​​ zahteva dodaju da​​ je „Skupština Kosova, na potpuno proizvoljan način, primenila član 38. stav 6.8 Zakona o železnici Kosova, za koji ponavljamo da dozvoljava razrešenje jednog ili više članova odbora​​ ŽRO, samo​​ uz obrazloženje​​ da oni/ti članovi nisu ispunili pitanja predviđena Zakonom o železnici“.

 

  • Podnosioci​​ zahteva,​​ pozivajući se na tačku 10. Preporuke [br. 08/383/Do-2499]​​ Skupštinske​​ komisije, ističu da „Sastav Odbora​​ ŽRO-a​​ je​​ ocenjivan​​ u vezi sa tim da l je profesionalan​​ sa​​ zakonodavnim telom iz 2016. godine kada su izabrani članovi​​ Odbora​​ ŽRO. Štaviše, ovaj razlog za smenu je potpuno van pravne logike i daje nalaze koje je trebao dati​​ neki​​ nezavisan​​ organ​​ kao što je Sud [...] To znači da je Skupština, na blanko način i bez činjenica,​​ proizvoljno​​ izvršila ustavnu nadležnost, operacionalizacijom pravne norme koja je morala biti opravdana neispunjavanjem dužnosti od strane članova odbora​​ ŽRO​​ koji su​​ razrešeni osporenom odlukom“.

 

  • Podnosioci zahteva dalje dodaju da osporena odluka takođe nije dovoljno obrazložena. U prilog svojih tvrdnji, u vezi sa neobrazloženosti​​ odluke, podnosioci​​ zahteva se pozivaju i na​​ predmet Suda, KI207/19, sa podnosiocima​​ zahteva​​ Socijaldemokratska​​ inicijativa,​​ Alijansa Novo Kosovo i Stranka za pravdu,​​ presuda od 10.​​ decembra​​ 2020. godine.

 

  • Dalje, podnosioci​​ zahteva naglašavaju:​​ Zakon o železnici se pretpostavlja ustavnim jer njegovu ustavnost nikada nije osporio nijedan ovlašćeni subjekt. Kao rezultat toga, njegovo kršenje od strane Skupštine u slučaju kolektivne smene celog Odbora​​ ŽRO-a predstavlja kršenje ustavne obaveze poštovanja vladavine prava.

 

  • U vezi sa ovom tvrdnjom, podnosioci​​ zahteva​​ dodaju na kraju:​​ „Razrešenje članova ovih institucija ne može biti prerogativ nadzora: ono predstavlja izvršnu radnju koja je u suprotnosti sa ustavnom fizionomijom Skupštine kao predstavničkog i zakonodavnog tela. Ovo je u direktnoj suprotnosti sa principom podele i ravnoteže vlasti iz člana 4. [Oblik vladanja​​ i podela vlasti] Ustava koji istovremeno čini ustavnu vrednost u smislu člana 7.1 [Vrednosti] Ustava“.​​ 

 

Navodi o povredi člana 142. Ustava

 

  • Podnosioci zahteva prvo ističu da je​​ ŽRO, na osnovu Zakona o​​ kosovskim železnicama, nezavisno telo, dodajući da to znači da je uključen u grupu nezavisnih ustavnih institucija predviđenih u​​ Poglavlju XII.

 

  • Podnosioci​​ zahteva​​ dodaju da „Ustavni sud Republike Kosovo, najmanje u dva svoja predmeta, izričito promoviše i štiti nezavisnost nezavisnih institucija koje su definisane Poglavljem XII Ustava [...].​​ 

 

  • Nadalje, podnosioci ističu da:​​ „donošenjem osporene odluke Skupština nije ispoštovala nezavisnost​​ ŽRO, kao nezavisne agencije i institucije i samovoljno​​ je, razrešenjem celog odbora​​ ŽRO, kao glavnog organa, blokirala rad​​ ŽRO-a i njegovo​​ delovanje. Na ovaj način je narušena organizaciona i funkcionalna nezavisnost nezavisne institucije kao što je​​ ŽRO. Smenom celokupnog odbora​​ ŽRO-a i ostavljanjem​​ ŽRO-a nefunkcionalnim, ovaj nezavisni organ onemogućava da izvršava svoje dužnosti u primeni Zakona o železnici. Shodno tome, blokiranje rada​​ ŽRO-a dovodi do narušavanja funkcionalne i organizacione nezavisnosti nepoštovanjem specifičnog statusa​​ ŽRO-a kao nezavisne institucije.

 

  • U prilog ovoj tvrdnji, podnosioci se pozivaju na slučajeve Suda​​ KO73/16, sa podnosiocem​​ Ombudsman, presuda od 16. novembra 2016. godine i KO171/18, sa podnosiocem​​ Ombudsman, presuda od 25. aprila 2019. godine.

 

Navodi​​ o povredi​​ člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava

 

  • Podnosioci​​ zahteva​​ tvrde da osporena​​ odluka nije dovoljno obrazložena,​​ navodeći​​ da:​​ „Skupština, bez obrazloženja zašto je došlo do ovog razrešenja, nije dala mogućnost članovima​​ Odbora​​ ŽRO​​ da​​ budu saslušani u vezi sa​​ razlozima za njihovo razrešenje pre donošenja​​ odluke​​ o razrešenju. Kao rezultat ovoga, podnosioci predstavke tvrde da članovi odbora​​ ŽRO-a nisu imali priliku da iznesu svoje primedbe​​ uvezi sa​​ navedenim​​ razlozima.

 

  • Podnosioci​​ zahteva​​ dalje dodaju da „neobrazloženost odluke čini donošenje odluke​​ proizvoljnim​​ i krši​​ Ustavom definisana prava“ ističući da u predmetu koji je pred nama osporena odluka nije dovoljno obrazložena.

 

  • Takođe u prilog ove tvrdnje, podnosioci predstavke​​ se pozivaju i na​​ nekoliko predmeta​​ Suda, odnosno​​ na​​ sledeće​​ predmete: KI72/12, podnosilac​​ zahteva​​ Veton Berisha i Ifete Haziri, presuda od 17. decembra 2012. godine, KI135/14, podnosilac​​ zahteva​​ IKK Classic,​​ presuda od 9. februara 2016. godine, KI97/16, podnosilac​​ zahteva​​ IKK Classic; KI87/18, podnosilac​​ zahteva​​ IF Scadeforsikring, presuda od 27. februara 2019.​​ godine;​​ kao i​​ predmete​​ Evropskog suda za ljudska prava,​​ Garcia Ruiz protiv Španije, presuda od 21. januara 1999.​​ godine;​​ Hiro Balani protiv Španije, presuda od 9. decembra 1994.​​ godine;​​ Higgins protiv Francuske, presuda od 19. februara 1998.​​ godine;​​ H. protiv Belgije, presuda od 30. novembra 1987. godine.

 

Navodi​​ o povredi​​ člana 32. [Pravo na pravno sredstvo] u vezi sa članom 54. [Sudska zaštita prava]​​ Ustava

 

  • U vezi sa ovom tvrdnjom, podnosioci​​ zahteva​​ ističu da su razrešenim članovima Odbora​​ ŽRO-a​​ povređena njihova prava na pravna sredstva jer prema njima „pravni poredak Kosova ne nudi delotvoran pravni lek da razrešeni članovi Odbora​​ ŽRO-a mogu da zaštite njihova prava.

 

  • Prema navodima podnosilaca​​ zahteva, Zakon o​​ železnicama​​ ne predviđa mogućnost žalbe na odluku Skupštine o razrešenju članova​​ Odbora​​ ŽRO-a.

 

  • Na kraju, povodom ove tvrdnje, podnosioci​​ zahteva​​ dodaju da bi​​ razrešeni članovi odbora mogli​​ pokrenuti​​ upravni spor, samo prema važećem zakonu o upravnom sporu. U​​ ovom​​ konkretnom slučaju, odluka Skupštine nije upravni akt, već akt ustavnog organa koji je predmet kontrole ustavnosti. Takav aspekt bi sprečio razrešene članove odbora​​ ŽRO-a da pokrenu predmet​​ pred​​ Osnovnim sudom​​ (odeljenje za administrativna pitanja), zbog prirode pravnog akta (pobijana odluka) i time bi redovni pravni lek bio nedelotvoran za sve​​ razrešene.

 

Navodi​​ podnosilaca​​ zahteva​​ o povredi načela​​ pravne sigurnosti i vladavine prava, odnosno člana 7. [Vrednosti] Ustava

 

  • U vezi sa navedenom tvrdnjom, podnosioci​​ zahteva​​ ističu:​​ „po pitanju razrešenja članova odbora​​ ŽRO-a​​ delovalo se​​ ne poštujući predvidljivost, budući da Zakon o železnici i nijedan drugi zakon, ne predviđa niti dozvoljava razrešenje članova odbora​​ ŽRO-a​​ i to na potpuno neopravdan način, kako je gore objašnjeno. U​​ ovom​​ konkretnom slučaju narušeno je načelo predvidljivosti, jer se preduzima radnja koja nije precizno definisana i uopšte nije definisana Zakonom o železnici.​​ [...] Pored pravne sigurnosti, kroz pobijane odluke, Skupština je takođe prekršila princip vladavine prava, koji predstavlja jednu od osnovnih vrednosti sadržanih u Ustavu Republike Kosovo, odnosno u članu 7.

 

Navodi u vezi sa procedurom​​ koja je sprovedena tokom​​ donošenja​​ osporene​​ odluke

 

  • Podnosioci zahteva tvrde da je osporena​​ odluka neustavna i​​ u pogledu procedure koju je sledila Skupština. Prema njihovim rečima, svakom članu treba doneti posebnu odluku sa obrazloženjem za razrešenje, u skladu sa stavom 6​​ (7)​​ člana 38.​​ Zakona o železnici.

 

  • Povodom ove tvrdnje, podnosioci ističu:​​ U konkretnom slučaju, donošenjem osporenih odluka, Skupština je na pogrešan način razrešila članove​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ i na taj način posebno glasala za razrešenje svakog člana Odbora​​ ŽRO-a. U ovom slučaju, Skupština je razrešila „člana“, a ne „jednog ili više članova“, odnosno razrešila je sve članove pojedinačno, podeljenim glasanjem.​​ U​​ Zakonu​​ o železnici je jasno navedena​​ podela u kojim slučajevima se član može pojedinačno razrešiti, odnosno uslovi za razrešenje člana su predviđeni članom 38. stav 6.7 tačke 1 do 5. U slučaju pobijane odluke, Skupština Kosova je razrešila​​ jednog ili više članova, a ne člana, tako da je u ovom slučaju potrebno da se glasa za sve razrešene članove a ne za člana, jer kako je objašnjeno, kada se razreši član odbora​​ ŽRO-a,​​ vaze drugi pravni uslovi, koji su propisani u članu 38. stav 6.7 Zakona o železnici”.​​ 

 

 

Zahtev za privremenu​​ meru

 

  • Podnosioci​​ zahteva, u vezi sa privremenom​​ merom, traže od Suda da izrekne privremenu meru, ističući da bi nanelo nenadoknadivu štetu​​ ŽRO,​​ naglašavajući​​ da je​​ ŽRO​​ u odsustvu​​ svog​​ Odbora potpuno nefunkcionalan.

 

  • Dalje, podnosioci​​ zahteva​​ dodaju da odsustvo​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ onemogućava izbor generalnog direktora​​ ŽRO-a.

 

  • Podnosioci​​ zahteva​​ u svojim argumentima iznetim u vezi sa izricanjem privremene mere takođe ističu:​​ Neizricanje privremene mere, potpuno nefunkcionisanje​​ ŽRO-a, s obzirom na to da generalnom direktoru prestaje mandat, bi onemogućilo ovoj nezavisnoj instituciji da obavlja svoje dužnosti i pruža usluge definisane zakonom. U tom slučaju bi mogla nastati nepopravljiva šteta​​ po budžet.

 

  • Takođe, vezano za javni interes, podnosioci​​ zahteva​​ dodaju da bi izricanje privremene mere sačuvalo i zaštitilo ustavnu nezavisnost​​ ŽRO-a.

  • Shodno tome, na samom kraju, podnosioci​​ zahteva​​ traže od Suda sledeće: (i) da​​ izrekne​​ privremenu​​ meru, (ii) da proglasi zahtev prihvatljivim za​​ razmatranje u​​ meritumu;​​ i​​ iii)​​ da​​ proglasi nevažećom​​ odluku Skupštine [08-v-040]​​ od​​ ​​21. jula 2021. godine.

 

Komentari​​ ŽRO-a

 

  • ŽRO​​ je 17. avgusta 2021. godine dostavio Sudu dokument kojim je​​ obavestio​​ Sud da je „Regulatorni organ​​ za železnice​​ je​​ trenutno u odsustvu Nadzornog odbora, kao najvišeg organa institucije, koji takođe smatra da je aktuelni nivo nije nadležan da daje komentare u vezi sa ovim slučajem“.

 

Komentari Komisije​​ za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj,​​ životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu

 

  • Dana​​ 16.​​ novembra​​ 2021. godine,​​ predsednica​​ Komisije​​ za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu, nakon zahteva Suda za pojašnjenje u vezi sa pravnim statusom​​ ŽRO-a, putem dopisa​​ je objasnila​​ da je pravni status​​ ŽRO-a​​ uređen Zakonom o železnici i isti spada u delokrug​​ rada​​ Komisije za poljoprivredu, šumarstvo, ruralni razvoj, životnu sredinu, prostorno planiranje i infrastrukturu.

 

  • U nastavku ovog​​ dopisa, predsednica​​ Skupštinske​​ komisije, pozivajući se na odredbe Zakona o železnici, odnosno​​ na​​ član 1,​​ stav 1.42 člana​​ 3. kao i​​ na​​ član 38. Zakona o železnici, između ostalog, navodi da „ovaj organ podnosi izveštaj Skupštini Kosova na zahtev i najmanje jednom godišnje o delokrugu svojih resora. Ovu funkciju Skupština obavlja na osnovu člana 72. Poslovnika Skupštine, odnosno preko odgovorne komisije koja razmatra godišnji​​ izveštaj​​ ovog​​ organa​​ i podnosi izveštaj Skupštini sa preporukom da se ovaj proces zaključi​​ nakon​​ glasanja​​ za​​ usvajanje​​ [...] Skupština ima zakonsko pravo da imenuje 4 člana Odbora na predlog Vlade i sa druge strane stav 6.6 tog Istog člana propisuje i slučajeve kada se može udaljiti jedan član Odbora od strane organa koji ga je imenovao“.

 

  • Na kraju ovog odgovora se dodaje da je „Komisija​​ sprovela postupak​​ primenom zakona na snazi​​ ​​i​​ pravilnika​​ Skupštine Kosova.​​ 

 

 

Relevantne ustavne i zakonske odredbe

 

Ustav Kosova

 

Član 4

[Oblik vladanja​​ i podela vlasti]

 

1.​​ Kosovo je demokratska Republika koja se zasniva na​​ načelo​​ podele vlasti i kontrole balansa među njima, kao što je i određeno ovim Ustavom.

 

2. Skupština Republike Kosovo​​ sprovodi​​ zakonodavnu vlast.

 

3.​​ Predsednik Republike Kosovo predstavlja jedinstvo naroda. Predsednik Republike Kosovo je legitimni predstavnik unutar i van zemlje, koji garantuje demokratsko funkcionisanje institucija Republike Kosovo, u saglasnosti sa ovim Ustavom.

 

4. Vlada Republike Kosovo je odgovorna za sprovođenje zakona i državne​​ politike​​ i podleže​​ parlamentarnoj kontroli.

 

5. Sudska vlast je jedinstvena, nezavisna i​​ sprovode je nezavisni​​ sudovi.

 

6. Ustavni sud je nezavistan organ za zaštitu ustavnosti i​​ vrši​​ konačno tumačenje Ustava.

 

7.​​ Republika Kosovo ima svoje institucije za zaštitu ustavnog reda i teritorijalnog integriteta, javnog reda i mira, koji funkcionišu na osnovu ustavne vlasti demokratskih institucija Republike Kosovo.

 

Član​​ 7 ​​ 

[Vrednosti]

 

1.​​ Ustavni red Republike Kosovo se zasniva na​​ načelima​​ slobode, mira, demokratije, jednakosti, poštovanja ljudskih prava i sloboda i vladavine zakona, nediskriminacije, imovinskog prava, zaštite sredine, društvenog prava, pluralizma, podele​​ državne​​ vlasti i​​ tržišne​​ ekonomije.

 

2.​​ Republika Kosovo obezbeđuje jednakost polova kao osnovnu vrednost za razvoj demokratskog društva, jednake mogućnosti učešća žena i muškaraca u politički, ekonomski, društveni i kulturni život i sve ostale oblasti društvenog​​ života.

 

Član 31

[Pravo na pravično i nepristrasno suđenje]

 

1.​​ Svakom se garantuje jednaka zaštita prava pred sudom, ostalim​​ državnim​​ organima i nosiocima javnih.

2.​​ Svako ima pravo na javno, nepristrasno i​​ pravično​​ razmatranje odluka o pravima i obavezama ili za bilo koje​​ krivično​​ gonjenje koje je pokrenuto protiv njega/nje, u razumnom roku, od strane nezavisnog i nepristrasnog, zakonom ustanovljenog, suda.

3.​​ Suđenje je javno, osim u​​ slučajevima​​ kada sud, iz posebnih razloga, smatra da je​​ isključivanje​​ štampe ili javnosti, u korist pravde, ako bi njihovo prisustvo moglo naškoditi javnom redu ili nacionalnoj sigurnosti, interesima maloletnika, ili zaštiti privatnog​​ života​​ stranaka u postupku, na zakonom propisan​​ način.

4.​​ Svako ko je​​ optužen​​ za​​ krivično​​ delo ima pravo da ispituje prisutne svedoke i da zahteva obavezno pojavljivanje svedoka, veštaka i ostalih lica, koja mogu razjasniti​​ činjenice.

5.​​ Svako ko je​​ optužen​​ za​​ krivično​​ deo će se smatrati nevinim, sve dok se ne​​ dokaže​​ njegova/njena krivica, u saglasnosti sa zakonom.

6.​​ Besplatna pravna pomoć će se omogućiti svim licima koja za to nemaju dovoljno sredstava, ako je takva pomoć neophodna za​​ obezbeđivanje​​ efikasnog pristupa pravdi.

7.​​ Sudski postupci koji se odnose na maloletnike se regulišu zakonom, poštujući posebne uredbe i procedure za maloletnike

 

Član 32

[Pravo na pravno​​ sredstvo]

 

Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan​​ način.

 

Član 54

[Sudska zaštita prava]

 

Svako ima pravo na sudsku zaštitu u​​ slučaju​​ kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno.

 

Član 65

[Nadležnosti​​ skupštine]

 

Skupština Republike Kosovo:

 

  • usvaja zakone, rezolucije i ostale opšte akte;

 

[...]

 

(9)​​ vrši nadzor Vlade i ostalih javnih institucija, koje, na​​ osnovu​​ Ustava i zakona, podnose izveštaj Skupštini;

 

Član 142​​ 

[Nezavisne agencije]

 

1.​​ Nezavisne agencije Republike Kosovo su one institucije koje je osnovala Skupština, na osnovu relevantnih zakona, koji regulišu osnivanje, funkcionisanje i njihova ovlašćenja. Nezavisne agencije vrše svoje funkcije nezavisno od svih ostalih organa ili vlasti Republike Kosovo.

2.​​ Nezavisne agencije imaju svoj​​ budžet, kojim upravljaju nezavisno u skladu sa zakonom.

3.​​ Svaki organ ili institucija koja sprovodi legitimnu vlast u Republici Kosovo je obavezna da​​ sarađuje​​ i odgovori na zahteve nezavisnih agencija, tokom​​ sprovođena​​ njihovih zakonskih ovlašćenja, u skladu sa zakonom.

 

ZAKON br. 04/L-063​​ O​​ KOSOVSKIM​​ ŽELEZNICAMA

 

Član 38
Funkcionisanje Železničkog regulativnog organa

1.​​ ŽRO je nezavisan organ koji uređuje i nadgleda sektor​​ železnica, u skladu sa legislaturom na snazi na Kosovu, i sa legislaturom na snazi EU-a,​​ podobnom​​ za Kosovu na tom sektoru.

2. Odbor​​ ŽRO-a​​  donosi sva podzakonska akta departmana u njegovom okviru.

3.​​ ŽRO,​​ kroz ovaj pravni akt definiše modalitete upravljanja, nadzora i inspekcije, ili revizija departmana koji su unutar njega.


4.​​ ŽRO​​  izveštava Skupštini Kosova jednom godišnje o delokrugu poslovanja departmana koja su u njegovom okviru.


5.​​ ŽRO,​​ na osnovu ovlašćenja koja ima, učestvuje i predstavlja​​ železnički​​ sektor na Kosovu u​​ međunarodnim​​ organizacijama i​​ nadležnim​​ organima unutar i izvan​​ države.

6. Delatnost​​ ŽRO-a​​ biće nadgledana od strane jednog borda za nadgledanje (Bord) koji je​​ neizvršni bord.

6.1. Skupština imenuje četiri (4) člana,​​ od kojih je jedan (1) predsednik Upravnog
odbora, kojega predlaže vlada na preporuku Ministarstva, i to
;

6.2.​​ Odbor​​ ŽRO-a​​ se sastoji od pet (5) članova i jedan izabrani predsednik, koji​​ služe
punim radnim vremenom i četvrti član upravnog odbora je Generalni direktor
;

6.3. član odbora mora imati:

6.3.1.​​ univerzitetsku diplomu iz oblasti prava, ekonomije, inžinierije ili
specijalizacija iz sektora transporta
;

6.3.2. najmanje tri (3) godine adekvatnog radnog iskustva u sektoru transporta;
6.4. nijedno lice ne može biti imenovano za člana odbora ako je:

6.4.1. aktivno uključeno​​ u političke​​ stranke​​ ili

6.4.2.​​ službenik, preduzetnik, deoničar, partner, vlasnik, direktor, član odbora,
stečajni administrator ili član nekog stečajnog organa nekog subjekta koji je

podnelo zahtev ili mu je izdata licenca,​​ 
sertifikacija​​ sigurnosti ili dozvola, ili osuđen za krivično delo na šest (6) ili više meseci zatvora;


6.5. svi članovi odbora moraju biti državljani Kosova;

6.6.​​ svaki član Odbora se imenuje za period od pet godina (5) , koji će uglavnom biti​​ imenovan za jedan (1 ) mandat;

6.7.​​ Član odbora​​ može​​ biti razrešen od strane​​ odbora​​ koji ga je imenovao, ako:

6.7.1.​​ prema mišljenju organa koji ga je postavio , nije dokazao sposobnost i nije
pokazao očekivanu posvećenost koje je očekivao odbor
;


6.7.2.​​ nije prisustvovao sastancima i nije učestvovao aktivno u aktivnostima
Odbora više od tri (3) meseca;

6.7.3.​​ nije u stanju da obavlja svoje​​ dužnosti​​ zbog psihičkog ili fizičkog​​ invaliditeta;

6.7.4.​​ je osuđeno za krivično delo na šest ( 6) ili više meseci zatvora;


6.7.5.​​ ispoljio nedolično ponašanje kojom, po mišljenju organa koji ga je
imenovao,​​ 
može​​ kompromitovati njegovu sposobnost za obavljanje​​ dužnosti​​ ili
negativno uticati na ugled odbora
.

6.8.​​ skupština​​ može​​ razreši jednog ili više članova Odbora ako oni nisu uspeli da ispune​​ pitanja koja imaju obavezu u skladu sa ovim zakonom;

6.9.​​ član odbora​​ može​​ da podnese ostavku iz odbora pismenim obaveštenjem upućenim​​ Skupštini i Upravnom odboru, najmanje mesec dana ranije;

 

[...]

Član 39
Status i​​ zadaci​​ Železničkog regulativnog organa

1. Struktura​​ ŽRO​​ usvaja se od strane Borda i obuhvata:​​ Menadžment, departmane i osoblje za​​ podršku. Svaki departman ima​​ određene​​ funkcije kako bi odgovarao na potrebe mobilnosti​​ društva, transporta i ekonomije, onako kako je​​ uređeno​​ ovim zakonom i drugim potrebnim​​ podzakonskim aktima koje sami donose, kao i​​ menadžment​​ ŽRO.​​ Departman​​ u okviru​​ ŽRO​​ su:


1.1.​​ Departman​​ za licenciranje,

1.2.​​ Departman za​​ sigurnost,

1.3.​​ Departman​​ za interoperabilnost i​​ informacijske organe,

1.4.​​ Departman za​​ železničko​​ tržište.

2.​​ Pored navedenih departmana, mogu se po potrebi formirati i drugi departmani, ali uz odobrenje Odbora​​ ŽRO,​​ i​​ u skladu sa ovim zakonom.

3.​​ Departmani podnose izveštaje​​ menadžmentu ​​ ŽRO, koji​​ deluje​​ pod nadzorom​​ Borda​​ ŽRO.

 

[...]

11.​​ ŽRO​​ je​​ budžetska​​ organizacija u skladu sa Zakonom o upravljanju javnim finansijama i​​ odgovornostima.

12.​​ Generalni direktor i finansijski​​ službenik​​ organa dostaviće odboru dokumentaciju,​​ pripremljenu u skladu sa Zakonom o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti za odobrenje pre njegovog donošenja.

13.​​ Odgovarajuće Ministarstvo finansija će obezbediti da se sredstva za ŽRO obezbeđuju u​​ skladu sa predlogom​​ budžeta​​ usvojenog u skladu sa​​ budžetskim​​ procesom.

14.​​ ŽRO​​ podleže reviziji u skladu sa važećim Zakonima o reviziji.

15.​​ Skupština​​ može​​ u svako vreme zahtevati dodatne revizije u ​​ ŽRO​​ čiji će cilj​​ odrediti Skupština za svaki slučaj pojedinačno.


[...]

 

Ocena prihvatljivosti zahteva​​ 

 

  • Sud prvo ocenjuje da li​​ zahtev​​ ispunjava kriterijume prihvatljivosti, definisane Ustavom i dalje precizirane Zakonom i predviđene​​ Poslovnikom.

 

  • Prvobitno, Sud se poziva na stav 1. člana 113. [Jurisdikcija​​ i ovlašćene strane] Ustava, koji​​ propisuje:

 

Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.​​ 

 

  • Pored toga, Sud se poziva i na stav 5. člana 113. Ustava, koji definiše:

 

„Deset (10) ili više poslanika Skupštine može, u roku od osam (8) dana od usvajanja, da ospori ustavnost bilo kog zakona koji je usvojila Skupština, kako zbog sadržaja tako i zbog procedure sprovođenja“.

 

  • Sud podseća da podnosioci​​ zahteva​​ osporavaju ustavnost osporene odluke u pogledu njenog sadržaja i​​ zbog procedure sprovođenja.

 

  • U ovom slučaju, Sud prvo podseća da je zahtev podnelo 10 (deset) poslanika, što je minimalni prag propisan članom 113. stav 5. Ustava.

 

  • Nakon toga, Sud je shvatio da g. Nura (jedan od poslanika podnosioca​​ zahteva​​ i zastupnik podnosilaca​​ zahteva) više nije​​ poslanik u​​ Skupštini, i zatražio je od podnosilaca​​ zahteva​​ da pojasne​​ da li će​​ g.​​ Nuru u postupku pred Ustavnim sudom Republike Kosovo zameniti​​ neki drugi​​ poslanik, kao vaš zastupnik i jedan od podnosilaca zahteva.​​ Podnosioci​​ zahteva​​ su 25. februara 2022. godine obavestili Sud o tome​​ da će​​ biti poslanica ​​ gđa Ganimete Musliu​​ biti​​ njihov ovlašćeni zastupnik u Sudu, , te da​​ se​​ zamenik​​ poslanika​​ g. Nure,​​ odnosno​​ g. Isak Shabani, smatra​​ poslanikom koji je podneo zahtev, za šta su​​ i​​ dostavili ovlašćenje.

 

  • U ovom trenutku, Sud podseća da je zahtev podnesen kada je g. Nura bio poslanik u Skupštini, a zatim ga je zamenio g. Isak Shabani, koji pred Sudom zamenjuje g. Nuru kao​​ poslanik podnosilac. Međutim, Sud smatra da se u konkretnom slučaju zahtev ne odnosi na javnu funkciju koja se obavlja u ime poslanika, već se odnosi na broj narodnih poslanika kao ovlašćenih​​ strana​​ u stavu 5. člana 113.​​ Ustava u​​ vreme podnošenja zahteva.

 

  • Sud ocenjuje da je 10​​ (deset)​​ ili više članova Skupštine​​ legitimizovano​​ da su​​ „ovlašćene stranke“ u smislu člana 113.5 Ustava da​​ bi​​ osporili​​ ustavnost bilo kojeg zakona ili akta usvojenog od strane Skupštine, kako u pogledu sadržaja tako i​​ zbog procedure sprovođenja. U ovom slučaju, konkretno, 10​​ (deset)​​ poslanika Skupštine legitimisano je kao ovlašćena stranka, pa shodno tome, na osnovu člana 113.5 Ustava, imaju pravo da osporavaju ustavnost​​ odluke [br.08-V-040] od 21. jula 2021. godine.

 

  • Sud dalje ocenjuje da li je zahtev podnet u propisanom​​ roku od​​ 8 (osam) dana od dana usvajanja, kako je​​ to i​​ definisano u stavu 5. člana 113. Ustava. S tim u vezi, Sud napominje da je pobijana odluka usvojena 21. jula 2021. godine, dok je zahtev predat​​ Sudu 29. jula 2021. godine.​​ Ovom prilikom, Sud zaključuje da je zahtev podnet unutar vremenskog roka.

 

  • Pored toga, Sud uzima u obzir i član 42. [Tačnost podneska] i 43. [Rok] Zakona koji regulišu podnošenje zahteva na osnovu člana 113.5 Ustava, koji zahteva da se dostave sledeće informacije:

 

Član 42

[Tačnost podneska]

 

„1.​​ Uz podnesak​​ podnesen​​ u skladu sa članom 113, stav 6 Ustava, se između ostalog, podnose i sledeće informacije:

 

1.1.​​ imena i potpisi svih poslanika Skupštine koji osporavaju ustavnost zakona ili odluke donesene od strane Skupštine Republike Kosovo;

 

1.2.​​ Ustavne ili odredbe nekog akta ili zakona koje se tiču ovog zakona;​​ i

 

1.3.​​ dokaze na koje se zasniva spor.

 

Član 43. [Rok]

 

„1.​​ Zakon ili odluka usvojena od strane Skupštine Republike Kosovo se prosleđuje Predsedniku Republike Kosovo za objavljivanje nakon proteka roka određenog članom 113, stav 5 Ustava“.

 

  • Sud se takođe poziva na pravilo 74 [Zahtev u skladu sa stavom 5. člana 113. Ustava i članovima 42. i 43. Zakona] Poslovnika​​ o radu, koje propisuje:

 

Pravilo 74

[Podnesak u skladu sa članom 113.5 Ustava i članovima 42. i 43. Zakona]

 

„[...]

 

  • U podnesku podnetim prema ovom pravilu, sledeće informacije se, inter alia, moraju podneti:

 

  • imena i potpise svih poslanika Skupštine koji osporavaju ustavnost zakona ili odluke usvojene od strane Skupštine Republike Kosovo;

 

  • Ustavne odredbe ili odredbe nekog akta ili zakona koje se tiču ovog podnesak;​​ i

 

  • dokaze na kojima se zasniva spor.

 

Podnosioci podneska treba da prilože podnesku kopiju osporenog zakona ili odluke usvojene od strane Skupštine, registar i lične potpise poslanika koji podnose podnesak i punomoćje osobe koja ih zastupa pred Sudom“.​​ 

 

  • Sud primećuje da su podnosioci​​ zahteva: (i) naveli​​ svoja imena i​​ dali svoje​​ potpise u​​ zahtevu; (ii) precizirali​​ osporeni akt Skupštine [br.​​ 08-V-040] od 21. jula 2021. godine​​ o​​ razrešenju​​ članova​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ i dostavili su​​ kopiju istog; (iii) pozivaju se na posebne ustavne odredbe,​​ gde​​ tvrde da osporeni​​ akt​​ nije u​​ saglasnosti​​ sa tim odredbama; (iv) dostavili​​ su​​ dokaze i svedočenja u prilog svojih tvrdnji; kao i​​ da su​​ podneli​​ zahtev u roku od osam (8) dana, kako je​​ to i​​ utvrđeno članom 113.5 Ustava.

 

 

  • Sledstveno, Sud proglašava zahtev prihvatljivim i​​ u nastavku​​ će​​ razmotriti​​ njegov​​ meritum.

 

Meritum zahteva

 

  • Sud prvo podseća na suštinu slučaja​​ koja, na osnovu​​ spisa predmeta, rezultira da: i) Skupštinska komisija je, kroz Preporuku [br. 08/383/Do-2499] preporučila​​ Skupštini da razreši sve članove​​ Odbora​​ ŽRO-a. U obrazloženju navedene preporuke​​ je​​ u stavu 28. ovog dokumenta navedeno​​ 13 tačaka koje​​ Skupštinska komisija​​ smatra „propustom“ u radu​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ i ii)​​ da se​​ 21. jula 2021. godine na plenarnoj sednici Skupštine glasalo o preporuci [br. 08/383/Do-2499]​​ Skupštinske komisije​​ za razrešenje svih članova​​ Odbora​​ ŽRO-a, sa posebnim glasanjem za svakog člana.

 

  • Dalje, Sud podseća​​ da​​ podnosioci​​ zahteva​​ tvrde da je osporena​​ odluka, kako po sadržaju tako i​​ u​​ proceduri,​​ suprotna članu 4. [Oblik vladanja​​ i podela vlasti], članu 7. [Vrednosti], članu​​ 65.​​ [Nadležnosti​​ ​​ Skupštine] i članu​​ 142.​​ [Nezavisne agencije] Ustava, kao i navode podnosilaca da su osporenom odlukom razrešenim članovima Odbora ŽRH-a povređena prava iz poglavlja II Ustava, odnosno​​ iz​​ člana​​ 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], člana​​ 32. [Pravo na pravno sredstvo],​​ i​​ člana​​ 54. [Sudska zaštita prava]​​ Ustava.​​ 

 

  • Sud​​ na osnovu argumenata podnosilaca zahteva​​ primećuje da se suština navoda odnosi na način na koji je Skupština vršila svoju nadzornu nadležnost utvrđenu u stavu 9. člana 65. Ustava u odnosu na ŽRO​​ rezultirajući​​ osporenim aktom​​ o razrešenju članova​​ poslednje navedenog.​​ 

 

  • Imajući u vidu navode podnosilaca zahteva i okolnosti sadržane u ovom zahtevu, Sud će u nastavku elaborirati navode o povredi člana 9. člana 65. [Nadležnosti Skupštine] Ustava​​ da bi​​ onda​​ nastavio sa ostalim​​ ​​ navodima​​ podnosilaca​​ zahteva.​​ 

 

Što se tiče​​ navoda o povredi stava 9. člana 65. Ustava​​ 

 

  • Sud podseća da podnosioci​​ zahteva​​ u vezi sa ovom tvrdnjom​​ u suštini​​ argumentuju​​ da je osporena odluka doneta u suprotnosti sa stavom 9. člana 65. Ustava,​​ iz sledećih razloga:

 

  • Skupština je svoju nadležnost predviđenu stavom 9.​​ člana 65. Ustava vršila na​​ proizvoljan​​ i neargumentovan način, iz razloga što osporena​​ odluka ni u jednom​​ svom​​ elementu ne obrazlaže​​ razrešenje članova​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ i ne pokazuje kako​​ ovi članovi​​ Odbora​​ ŽRO-a nisu uspeli​​ da sprovedu pitanja definisana Zakonom o​​ kosovskim železnicama, odnosno članom 38.​​ tog​​ zakona;

 

  • Razlozi navedeni u osporenoj​​ odluci, na osnovu Zakona o železnici, ne spadaju u nadležnost​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ i dodaju​​ da „Razrešenje članova ovih institucija ne može biti prerogativ nadzora: to je izvršna radnja koja protivreči ustavnoj fizionomiji Skupštine kao predstavničkog i zakonodavnog tela;

 

  • Osporena odluka je neustavna​​ i​​ u pogledu procedure za usvajanje​​ iste.

 

  • Shodno tome,​​ Sud će​​ u nastavku​​ razmotriti​​ (i) da li je Skupština, u slučaju razrešenja članova​​ Odbora​​ ŽRO-a, vršila svoju nadležnost u okviru nadzorne funkcije definisane Ustavom;​​ i​​ (ii)​​ da li​​ je Skupština​​ arbitrarno razrešila članove Odbora ŽRO-a,​​ kao​​ i da li​​ je Skupština​​ prilikom​​ razrešenja članova​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ postupila po predviđenoj proceduri.

 

  • Što se tiče navoda​​ podnosilaca​​ zahteva​​ da razrešenje članova​​ Odbora ŽRO-a​​ ne može biti prerogativ nadzora

 

  • Sud podseća​​ da​​ stav 9. člana 65. Ustava utvrđuje​​ nadležnost​​ Skupštine da vrši nadzor nad radom Vlade​​ i drugih​​ javnih​​ institucija, koje, na osnovu Ustava i zakona,​​ podnose izveštaj​​ Skupštini.

 

  • Polazeći od​​ jezika ustavne norme, ovlašćenja i odgovornost Skupštine u vršenju ustavnih ovlašćenja, uključujući i nadzor nad radom javnih institucija, koje na osnovu Ustava i zakona podnose izveštaj Skupštini, su jasne i nesporne.

 

  • Sud se poziva​​ i na​​ mišljenja​​ Venecijanske​​ komisije​​ o nadzornoj​​ ulozi​​ Skupštine, a posebno​​ o​​ radu​​ parlamentarnih​​ komisija. U mišljenju​​ br. 845/2016, Venecijanska komisija je istakla da stalne komisije​​ treba da vrše​​ efikasnu kontrolu u svojoj nadležnosti i​​ da​​ nju ne treba svesti na​​ pregled izveštaja​​ koje podnose državna tela i funkcioneri, već treba​​ takođe​​ da uključi i preduzimljivije preispitivanje delovanja izvršne vlasti i nezavisnih agencija​​ (vidi mišljenje br.​​ 845/2016 Venecijanske komisije pod nazivom „Parametri​​ odnosa skupštinske većine i opozicije u demokratiji“, CDL-AD(2019)015 od 24.06.2019.​​ godine, stav 92).​​ 

 

  • Sud primećuje da​​ je​​ jedan od oblika parlamentarnog nadzora​​ i​​ onaj koji se​​ vrši​​ preko stalnih komisija, funkcionalnih komisija i​​ ad hoc​​ komisija, koje se imenuju na osnovu člana 77. stav 1. Ustava.​​ 

 

  • U tom smislu, kako je predviđeno članom 77. stav 4. Ustava, konkretizovanog​​ prema članovima 62. i 67. Poslovnika Skupštine, odnosno stav 1. člana 62. utvrđuje da „Komisije bez odlaganja procesiraju pitanja koja im se dostavljaju. Komisije preporučuju Skupštini konačne odluke koja se odnose samo na dostavljena pitanja, odnosno zadatke, ili na pitanja koja se neposredno nadovezuju sa njima. Komisije se mogu baviti i drugim pitanjima iz njihovog delokruga.“, dok​​ sa druge strane,​​ član 67​​ propisuje da​​ 1.​​ Izveštaji komisija za Skupštinu se podnose u pisanoj formi. Izveštaj odgovorne - izvestilačke komisije može se usmeno dopuniti od predsednika ili izvestioca odgovorne – izvestilačke komisije.​​ 2.​​ Izveštaj treba da sadrži preporuke komisije, uz odgovarajuće obrazloženje“.​​ 

 

  • Na osnovu​​ gore​​ navedenog, Sud primećuje da u​​ ovom​​ konkretnom slučaju, stav 6. člana 38. Zakona o​​ železnici​​ propisuje da „Skupština može razreši jednog ili više članova Odbora ako oni nisu uspeli da ispune pitanja koja imaju obavezu u skladu sa ovim zakonom”.

 

  • Takođe, na osnovu Zakona o​​ železnici, konkretno u njegovom članu 38, predviđeno je da​​ ŽRO​​ izveštava Skupštini​​ najmanje jednom godišnje. U članu 38. Zakona o​​ železnici,​​ takođe​​ je predviđena obaveza​​ ŽRO​​ da, prema određenim zahtevima i najmanje na godišnjem nivou, izveštava Skupštinu o svojim​​ aktivnostima, odnosno o aktivnostima svih organizacionih struktura koje​​ deluju​​ unutar istog.

 

  • Dakle, proizilazi da Skupština kroz konkretne zahteve, godišnje​​ izveštaje, kao i kroz imenovanje i razrešenje članova​​ Odbora​​ ŽRO-a, vrši funkciju nadzora nad​​ ŽRO-om, na osnovu važećeg zakona.

 

  • Sud​​ primećuje​​ da je u​​ konkretnom slučaju​​ inicijativa za razrešenje članova Odbora​​ ŽRO-a​​ u Skupštinu došla od​​ Skupštinske komisije​​ koja​​ je preporučila​​ Skupštini da​​ razreši​​ članove​​ Odbora​​ ŽRO-a, pružajući​​ odgovarajuće razloge u potkrepljenju datog obrazloženja.​​ Nadalje, Skupština je, na osnovu​​ stava 9​​ člana 65. Ustava, člana 38. Zakona o​​ železnici​​ i člana 67. Poslovnika Skupštine, nakon​​ procesa​​ glasanja posebno za svakog člana Odbora​​ ŽRO-a, usvojila odluku koju podnosioci zahteva osporavaju pred Sudom.

 

  • O​​ Preporuci​​ [br. 08/383/Do-2499]​​ Skupštinske komisije​​ se glasalo​​ na plenarnoj sednici Skupštine​​ od​​ 21. jula 2021. godine,​​ i došlo se do rezultata od: 62 glasa „za“ razrešenje​​ Odbora​​ ŽRO-a,​​ nijedan glas​​ „protiv“​​ i​​ nijedan​​ uzdržan​​ glas.

 

  • Na osnovu​​ napred​​ navedenog, Sud ocenjuje da je Skupština, na osnovu stava 9.​​ člana 65. Ustava, vršila svoju nadležnost za nadzor nad javnim institucijama, koje na osnovu Ustava ili zakona​​ izveštavaju​​ Skupštini. Kao što je već navedeno, član 38. Zakona o železnici, predviđa​​ da Skupština može razrešiti jednog ili više članova Odbora​​ ŽRO-a, ako se oceni da​​ isti​​ nisu ispunili​​ obaveze​​ koje​​ su im postavljene,​​ a koje su​​ obavezni​​ da urade​​ na osnovu zakona.

 

  • Formulacija pravne norme kojom se utvrđuje pravo Skupštine kao organa za imenovanje​​ i nadzor,​​ da razreši člana ili članove​​ Odbora​​ ŽRO-a​​ omogućava Skupštini široko polje​​ procene.​​ 

 

  • Shodno tome, Sud ocenjuje da je Skupština, prilikom​​ razrešenja članova Odbora​​ ŽRO-a​​ postupala u svojoj nadzornoj ulozi, koja je utvrđena u stavu 9. člana 65. Ustava i članu​​ 38. Zakona o železnici.

 

Da li je​​ Skupština​​ proizvoljno​​ razrešila članove​​ Obora​​ ŽRO-a i​​ da li je sproveden pravilan postupak za donošenje osporene odluke​​ 

 

  • Sud​​ podseća​​ na​​ tvrdnju​​ podnosilaca​​ zahteva​​ da je „Skupština izvršila svoju nadležnost iz člana 65. stav (9) na proizvoljan i neargumentovan način“ jer po njima „osporena odluka ni u jednom svom elementu ne opravdava razrešenje članova Odbora​​ ŽRO-a​​ i ne pokazuje na koji način ovi članovi Odbora​​ ŽRO​​ nisu izvršili aktivnosti definisane Zakonom o železnici Kosova, odnosno njegovim članom 38“.

 

  • Sud primećuje da je Skupštinska komisija izdala Preporuku koja je sadržavala​​ konstatacije​​ o problemima​​ u​​ železničkom​​ sistemu​​ i pitanjima​​ institucionalne odgovornosti ŽRO-a,​​ na osnovu koje je rezultirao predlog za razrešenje​​ članova​​ Odbora ŽRO-a. Sud podseća na relevantne delove te Preporuke:​​ 

 

[...]

Zabrinjava postojanje 268 ilegalnih železničkih prelaza, koji i dalje predstavljaju opasnost po živote građana. Samo u periodu 2016-2020. godine povređeno je 48 osoba, dok je 11 osoba poginulo.

Nedostatak postavljanja znakova upozorenja na relevantnim i mestima koja su pod velikim rizikom zabrinjava [...].

Regulatorni organ za železnice je zanemario saradnju na opštinskom nivou sa organima bezbednosti.

Regulatorni organ za železnice je prekršio propise za rad licenciranih operatera u rehabilitaciji železnica. Rehabilitaciju pruge u Elez Hanu je uradio ne licencirani italijanski operater.

Regulatorna uprava za železnice nije uspela da reguliše priznavanje dozvola, vozača, lokomotiva lokalnih operatera sa onima iz zemalja regiona.

Regulatorna uprava za železnicu nije uspela da stavi pod kontrolu nelegalni saobraćaj vozova iz Srbije u pravcu stanice u Mitrovici.

Svake godine imamo pad broja putnika u železničkom saobraćaju. U vremenskom periodu 2007-2020 imamo pad broja putnika sa 417.000 na 58.819 putnika. Nemamo pravu analizu zašto imamo toliki pad.

Regulatorna uprava za železnicu nije radila na modernizaciji železničkog transporta [...].

Nemamo redovan izveštaj o radu Odbora [...].

Sastav Odbora Regulatornog organa za železnice je neprofesionalan.

Nacionalna kancelarija za reviziju u godišnjim revizorskim izveštajima za Regulatorni organ za železnice, zahteva sveobuhvatan pregled registra imovine i preduzimanje konkretnih radnji za ponovnu procenu.

Odbor Regulatornog organa za železnice nije dao odgovor o povećanju rashoda iz kategorije plata i dnevnica.[...]

Regulatorni organ za železnice nije objasnio korelaciju troškova putovanja i obuke sa listom obuke i poseta u inostranstvu.

 

[...]

 

  • Dakle, iz navedenog, tvrdnja da osporena​​ odluka Skupštine ne sadrži obrazloženje​​ za razrešenje članova Odbora​​ ŽRO-a​​ sama po sebi ne predstavlja argumentiranu tvrdnju o​​ povredi​​ sadržajnih​​ aspekata​​ stava 9​​ člana 65. Ustava, budući da su razlozi razrešenja objavljeni nalazima​​ Skupštinske komisije.​​ 

 

  • Sud još jednom skreće pažnju na tvrdnju podnosilaca​​ zahteva​​ da je osporena​​ odluka neustavna i​​ u pogledu​​ sprovođenja postupka za​​ njeno​​ usvajanje​​ od strane Skupštine. Podnosioci​​ zahteva​​ ističu da je, pošto je Skupština razrešila članove Odbora​​ ŽRO-a​​ individualnim​​ glasanjem,​​ trebalo svakom članu dostaviti posebnu odluku sa obrazloženjem o razrešenju,​​ u skladu sa​​ stavom 6​​ (7)​​ člana 38. Zakona o železnici.

 

  • Sud, ispitujući ovu tvrdnju podnosilaca​​ zahteva, podseća da je nakon sprovedenog postupka u​​ Skupštinskoj komisiji,​​ a nakon toga i u​​ Skupštini, ​​ održana plenarna sednica​​ od 21. jula 2021. godine,​​ na kojoj je​​ kao tačka dnevnog reda uvršteno i glasanje o​​ Preporuci​​ Skupštinske komisije​​ u vezi sa Odborom​​ ŽRO-a. Skupština je, nakon podnošenja​​ Preporuke Komisije i nakon​​ njenog​​ razmatranja na plenarnoj sednici Skupštine, usvojila osporenu​​ odluku. O osporenoj odluci glasano je odvojeno za svakog člana​​ i​​ rezultat glasanja je bio isti za sve članove Odbora​​ ŽRO-a,​​ sa sledećim rezultatom: 62 glasa „za“ razrešenje, nijedan​​ glas​​ „protiv“ i​​ nijedan​​ uzdržan​​ glas.

 

  • Sud​​ ​​ primećuje​​ da je Skupština,​​ prilikom​​ usvajanja osporene​​ odluke, glasala pojedinačno za svakog člana Odbora​​ ŽRO-a, prema​​ svojim​​ ovlašćenjima na osnovu stava 6.8 člana 38. Zakona o železnici.

 

  • U tom kontekstu, jasno je da preporuka​​ Skupštinske​​ komisije​​ čini Odbor odgovornim kao kolegijalni organ i da se​​ ne odnosi​​ na nekog člana individualno​​ ili​​ na​​ određeni broj članova. Sud ponavlja da formulacija teksta norme, odnosno stava​​ 6.8​​ člana 38.​​ Zakona o železnici, ne ograničava niti isključuje razrešenje​​ nekog​​ od​​ članova​​ Odbora,​​ to jest​​ na​​ individualnoj​​ osnovi, niti svih članova​​ Odbora kao kolegijalnog​​ organa.

 

  • Pored toga, Sud​​ primećuje​​ da je​​ i​​ akt​​ o​​ imenovanju​​ Odbora​​ od strane Skupštine, odluka​​ [br. 05-V-371]​​ od 21. jula 2021. godine,​​ dostavljena​​ imenovanima u istom obliku – zajedničkom​​ odlukom​​ za sve članove, a ne​​ individualno​​ za svakog​​ od njih.

 

  • Stoga je, po oceni Suda,​​ sprovedeni​​ postupak​​ za​​ donošenje​​ osporenog​​ akta​​ nije​​ u​​ nesaglasnosti​​ sa​​ zahtevima​​ iz člana 65.9 Ustava.

 

 

Što se tiče​​ navoda o povredi člana 142.​​ [Nezavisne agencije] Ustava

 

  • Sud podseća da povodom navoda o povredi člana 142. [Nezavisne agencije] Ustava, podnosioci zahteva u suštini tvrde:​​ 

 

  • da je na osnovu Zakona o železnici, ŽRO nezavisan organ i samim tim ulazi u grupu institucija predviđenih u Poglavlju XII Ustava i spada u delokrug primene člana 142. Ustava „koji uređuje nezavisne agencije“; i

 

  • da osporenom odlukom, Skupština nije ispoštovala nezavisnost ŽRO-a kao nezavisne agencije ili institucije i​​ da je razrešenjem svih članova Odbora kao glavnog organa ŽRO-a blokirala njegov rad i funkcionisanje. Podnosioci zahteva tvrde da je na ovaj način narušena​​ organizaciona i funkcionalna nezavisnost ŽRO-a.​​ 

 

  • Sud prvo naglašava da je Ustav u svom Poglavlju​​ XII​​ nabrojao​​ nezavisne institucije, uređujući njihovu ulogu i status. Isto tako, Ustav je u članu​​ 142. predvideo mogućnost da Skupština zakonom osniva nezavisne agencije.​​ 

 

  • U tom smislu, Sud se poziva na nezavisne institucije iz Poglavlja​​ XII [Nezavisne agencije]​​ Ustava, konkretno na članove 132-135.​​ [Uloga i nadležnosti Ombudsmana];​​ 136-138.​​ [Stalni revizor Kosova]; 139.​​ [Centralna izborna komisija]; 140.​​ [Centralna banka Kosova]​​ i​​ 141.​​ [Nezavisna komisija za medije].

 

  • ​​ Sud primećuje takođe​​ da​​ je​​ u Poglavlju​​ XII,​​ odnosno ​​ članom​​ 142. Ustava, Skupština ovlašćena da relevantnim zakonom osniva nezavisne agencije, koje će funkcionisati na osnovu takvog zakona. Naime, članom​​ 142. Ustava je utvrđeno:​​ 

 

„Nezavisne agencije Republike Kosovo su one institucije koje je osnovala Skupština, na osnovu relevantnih zakona, koji regulišu osnivanje, funkcionisanje i njihova ovlašćenja. Nezavisne agencije vrše svoje funkcije nezavisno od svih ostalih organa ili vlasti Republike Kosovo“.

 

  • Sud primećuje da Ustav, u pogledu statusa, pravi razliku između institucija osnovanih po Ustavu, odnosno onih utvrđenih u Poglavlju XII Ustava i nezavisnih agencija osnovanih na osnovu člana 142. Ustava.​​ Kada su u pitanju prve, ustavna uloga i ovlašćenja su izričito uređeni ustavnim odredbama, dok su, kada su u pitanju​​ druge, njihove uloge i ovlašćenja utvrđeni zakonom (vidi,​​ slučaj Suda​​ KO171/18, podnosilac​​ Ombudsman,​​ presuda od​​ 25. aprila​​ 2019. godine,​​ stav​​ 157).​​ 

 

  • U svetlu prethodno izloženog, proizilazi da član 142. Ustava ne ovlašćuje Skupštinu Kosova da zakonom osniva druge nezavisne institucije sa istim statusom kao nezavisne institucije i agencije utvrđene u Poglavlju​​ XII​​ Ustava.​​ Pored toga, Sud podseća da ni podnosilac zahteva, ni nadležna Skupštinska komisija nisu pružili relevantna i konkretna pojašnjenja da li ŽRO potpada pod delokrug primene člana 142. Ustava ili ne. Kao rezultat toga, Sud će se prilikom ocene ovog konkretnog navoda ograničiti na nadzornu ulogu Skupštine, utvrđenu stavom​​ 9. člana​​ 65. Ustava, koji utvrđuje​​ da​​ Skupština​​ vrši nadzor Vlade i ostalih javnih institucija, koje, na osnovu Ustava i zakona, podnose izveštaj Skupštini“.

 

  • Sud ocenjuje da je Skupština, prilikom razrešenja članova Odbora ŽRO-a, postupala u nadzornoj ulozi, kako je to utvrđeno u stavu 9. člana 65. Ustava i članu 38. Zakona o železnici i da je stoga navod podnosilaca o povredi člana 142.​​ [Nezavisne agencije]​​ Ustava, neosnovan.​​ 

 

Što se tiče navoda o povredi člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje], člana​​ 32. [Pravo na pravno sredstvo]​​ i člana 54. [Sudska zaštita prava] Ustava

 

  • U suštini, podnosioci zahteva tvrde da je osporenom odlukom razrešenim članovima Odbora ŽRO-a povređeno pravo, zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava, jer, prema navodima podnosilaca zahteva, Skupština nije dala razrešenim članovima Odbora ŽRO-a mogućnost da budu saslušani o razlozima za njihovo razrešenje, te da osporena odluka nije dovoljno obrazložena.

 

  • Dalje,​​ podnosioci zahteva ističu da je osporenom odlukom povređeno pravo razrešenih članova Odbora ŽRO-a, zagarantovano članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] i članom 54. [Sudska zaštita prava] Ustava, ističući da „pravni poredak Kosova ne nudi delotvorna pravna sredstva da razrešeni članovi Odbora ŽRO zaštite svoja prava“.

 

 

  • S tim u vezi, Sud primećuje da je,​​ u vezi sa navodom o nedostatku obrazloženja osporene odluke, garantovano članom 31. Ustava, razmatrao ovaj navod prilikom razmatranja navoda podnosilaca zahteva u vezi sa nadzornom funkcijom Skupštine. utvrđenom​​ stavom 9. člana 65. Ustava. Stoga, ne smatra​​ potrebnim da isti​​ navod​​ posebno razmatra u​​ odnosu na​​ član 31. Ustava.

 

  • Dok što se tiče navoda podnosilaca zahteva o nedostatku pravnog sredstva za razrešene članova Odbora ŽRO-a, garantovano članovima 32. i 54. Ustava,​​ Sud, na osnovu ustavnih normi, u svojoj praksi, a pozivajući se na načela utvrđena od strane ESLJP-a, podseća da naše zakonodavstvo ne predviđa izričito izuzimanje ove kategorije pojedinaca koji obavljaju javne funkcije, da ne traže sudsku zaštitu svojih prava pred redovnim sudovima. Štaviše, njihovo pravo na delotvoran pristup pravdi proističe iz Ustava, čak i ako to nije izričito utvrđeno zakonom (vidi, analogno, ESLJP, predmet​​ Vilho Eskelinen i drugi protiv Finske, br. 63235/00, presuda od 19. aprila 2007. godine, stav 62, i slučaj Suda​​ KI214/21, sa podnosiocem zahteva​​ Avni Kastrati, presuda od 7. decembra 2022. godine, stav 125).​​ 

 

  • Sud, takođe, podseća da Zakon br. 03/L-202 o upravnim sporovima (u daljem tekstu: ZUS) pruža delotvorna pravna sredstva za rešavanje slučajeva ove kategorije javnih funkcionera. U tom smislu, Sud prvo naglašava da je sama svrha ZUS-a kao zakona, kako je utvrđena u članu 2. [Svrha] ta da obezbedi sudsku zaštitu prava i interesa fizičkih lica i ostalih stranaka, kojima su prava i interesi prekršeni: (i) individualnim aktima; ili (ii) postupanjem organa javne uprave. Nadalje, u članu 3. stav 1.1 ZUS-a je utvrđeno da organe javne uprave čine organi centralne uprave, dok stav 1.2 istog člana kvalifikuje kao upravni akt svaku odluku upravnog organa donetu nakon upravnog postupka u vršenju javnih ovlašćenja i koja direktno i indirektno zadire u zakonom priznata prava, slobode ili interese fizičkih i pravnih lica. Osim odredbe kojom se utvrđuje svrha zakona, konkretnije član​​ 10. ZUS-a, između ostalog, predviđa mogućnost pokretanja upravnog spora protiv akata za koje fizičko ili pravno lice smatra da je njima povređeno neko njegovo pravo ili pravni interes​​ (vidi, KI214/21, gore citiran, stavovi 115 i 116).​​ 

 

  • Stoga, a na osnovu napred navedenog, Sud smatra da navod podnosilaca zahteva o tome da se članovima Odbora ŽRO-a ne pružaju delotvorna sredstva za ostvarivanje svojih građanskih prava, ne stoji jer nijedna ​​ ustavna​​ i​​ zakonska​​ odredba ne zabranjuje članovima​​ Odbora ŽRO-a​​ pravo da traže pravnu zaštitu svojih prava u redovnom​​ sudskom​​ postupku, onako kako je to utvrđeno članom 54. Ustava.

​​ 

  • Dakle, Sud u vezi sa​​ navodima o​​ povredi​​ individualnih prava članova Odbora ŽRO-a, zagarantovanih članovima ​​ 32. i 54. Ustava,​​ utvrđuje​​ da podnosioci​​ zahteva​​ nisu dokazali da zakonodavstvo​​ na snazi​​ oslobađa​​ ovu kategoriju javnih funkcionera od obaveze traženja pravne zaštite pred redovnim sudovima..

 

Što se tiče navoda o povredi​​ člana 4. [Oblik vladanja i podela vlasti] i člana 7 [Vrednosti] Ustava

 

  • Sud, kako je isticao u svojoj sudskoj praksi, podseća​​ da član 4. Ustava reguliše oblik vladanja​​ i podelu vlasti,​​ utvrđujući​​ u stavu 2. člana 4. da je Skupština predstavničko telo naroda i takođe najviši​​ državni​​ organ koji​​ sprovodi​​ zakonodavnu vlast; Predsednik Republike Kosovo prema stavu 3 člana 4 Ustava​​ predstavlja jedinstvo naroda, a takođe je i predstavnik zemlje unutar i van zemlje, kao i garant demokratskog funkcionisanja državnih institucija; dok je Vlada Republike Kosovo, prema stavu 4. člana 4. Ustava, odgovorna za sprovođenje zakona i državne politike i podleže parlamentarnoj kontroli od strane Skupštine. Stoga načelo podele vlasti predstavlja osnovnu demokratsku vrednost i zasnovano na njemu je izgrađen i funkcioniše ustavni poredak Republike Kosovo (vidi slučaj​​ Suda​​ KO43/19, podnosioci​​ Albulena Haxhiu, Driton Selmanaj​​ i trideset​​ drugih​​ poslanika Skupštine Republike Kosovo, presuda od 13.​​ juna​​ 2019.​​ godine).

 

  • Sud takođe podseća na relevantne delove opštih načela u vezi sa podelom vlasti koja su uspostavljena kroz njegovu praksu gde je naglasio da se načelo pravne sigurnosti i​​ načelo​​ predvidljivosti bitne karakteristike zakona i sastavni deo ustavnog načela vladavine prava. Pravna sigurnost je jedan od glavnih stubova vladavine prava i zahteva, između ostalog, da pravila budu jasna i precizna i da teže tome da osiguraju da pravne situacije i odnosi ostanu predvidljivi. Predvidljivost pre svega zahteva da se pravna norma formuliše sa dovoljno tačnosti i jasnoće, kako bi se pojedincima i pravnim subjektima omogućilo da regulišu svoje ponašanje u skladu sa njom. Pojedinci i drugi pravni subjekti moraju tačno znati kako i u kojoj meri na njih utiče određena pravna norma i kako nova pravna norma menja njihov prethodni status ili situaciju predviđenu nekom drugom pravnom normom. Javni organi, prilikom izrade zakona, moraju uzeti u obzir i ova osnovna načela vladavine prava - kao važan deo ustavnog sistema Republike Kosovo​​ (vidi slučaj Suda​​ KO219/19, podnosilac Ombudsman, presuda od 30. juna 2020. godine).

 

  • Uzimajući u obzir gore navedeno elaborisanje, kao i pozivajući se na navode podnosilaca zahteva, Sud primećuje da​​ podnosioci zahteva​​ ne​​ potkrepljuju njihove navode da​​ se u konkretnom slučaju​​ radi o okolnostima​​ koje bi​​ obuhvatile​​ pitanja vezana za delokrug članova 4. i 7. Ustava.

 

Zahtev za​​ uvođenje​​ privremene​​ mere

 

  • Povodom njihovog zahteva za potrebu određivanja privremene mere, podnosioci zahteva su svoje tvrdnje zasnovali na članu 27. Zakona,​​ pozivajući se na ciljeve​​ sprečavanja rizika ili​​ nenadoknadive​​ štete,​​ kao i​​ da​​ je određivanje ove privremene mere u interesu javnosti.

 

  • Međutim, Sud podseća da su tvrdnje podnosilaca zahteva​​ u pogledu prihvatljivosti zahteva, u delu koji se odnosi na ustavna prava članova Odbora​​ ŽRO-a, iz poglavlja II Ustava, proglašene neprihvatljivim,​​ te da zahtev podnosilaca zahteva u vezi sa tvrdnjama o​​ spornoj​​ nesaglasnosti​​ stava 9​​ člana​​ 65. i​​ člana​​ 142. Ustava, nije doveo​​ do povrede​​ navedenih​​ članova. S obzirom na ovo, Sud ne smatra potrebnim posebno razmatrati​​ navode​​ podnosilaca zahteva​​ o​​ određivanju​​ privremene mere.

 

  • Shodno tome, zahtev za​​ određivanje privremene mere​​ se odbija, u skladu sa članom 57. Poslovnika.

 

IZ TIH RAZLOGA

 

Sud, u skladu sa članovima​​ 113.5 i 116.2 Ustava, članovima 20, 27, 42.​​ i 43.​​ Zakona​​ i na osnovu pravila​​ 57 (1),​​ 59 (1) i 74.​​ Poslovnika,​​ 5. aprila​​ 2023.​​ godine,

 

ODLUČUJE

 

  • DA​​ PROGLASI, jednoglasno,​​ zahtev​​ prihvatljivim;

 

  • DA UTVRDI, jednoglasno,​​ da​​ Odluka Skupštine br. 08-V-036 nije u nesaglasnosti sa članom​​ 65.9 [Nadležnosti​​ Skupštine]​​ Ustava;

 

  • DA ODBIJE zahtev za privremenu meru;

 

  • DA DOSTAVI​​ ovu​​ presudu​​ stranama;

 

  • DA UTVRDI da ova presuda stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu​​ Republike Kosovo u skladu sa članom​​ 20. (5) Zakona;

 

 

 

 

 

Sudija izvestilacPredsednica​​ Ustavnog suda​​ 

 

 

 

Nexhmi RexhepiGresa Caka-Nimani

1

 

podnosiocu:

Fadil Nura i 9 drugih poslanika

Vrsta zahteva:

KO - Zahtev državnih organa

Vrsta akta:

Presuda

Nema povrede ustavnih prava

Član 65 - Kompetencat e Kuvendit

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Drugi