USTAVNI SUD

KI17/19 podnosioci zahteva: Zymer Neziri, Rexhep Doçi, Daut Bislimi, Xheladin Shala, Adem Zejnullahu, Exhlale Dobruna, Mehmet Ahmetaj, ocena ustavnosti Administrativnog uputstva br. 09/2015 Ministarstva rada i socijalne zaštite za kategorizaciju korisnika penzije platiša doprinosa prema kvalifikacionoj strukturi i dužini vremena uplate doprinosa-penzijskog staža

KI17/19 rešenje o neprihvatljivosti od 9. jula 2020. godine, objavljeno 3. avgusta 2020. god.

Ključne reči: Individualni zahtev, neprihvatljiv zahtev, neovlaštena strana, actio popularis

Zahtev su podneli Zymer Neziri, Rexhep Doçi, Daut Bislimi, Xheladin Shala, Adem Zejnullahu, Exhlale Dobruna i Mehmet Ahmetaj, svi istraživači pri Albanološkom institutu u Prištini, koje zastupa g. Riza Smaka.

Podnosioci zahteva osporavaju član 4. Administrativnog uputstva br. 09/2015 Ministarstva rada i socijalne zaštite za kategorizaciju korisnika penzije platiša doprinosa prema kvalifikacionoj strukturi i dužini vremena uplate doprinosa-penzijskog staža.

Podnosioci zahteva kao glavni navod naglašavaju da je odredba člana 4. Administrativnog uputstva  br. 09/2015. „na uštrb korisnika starosnih penzija platiša doprinosa sa nivoom master i stepenom doktora nauka, zajedno sa odgovarajućim zvanjima i da nije uzeta u obzir odredba člana 8. Zakona br. 04/L-131 o penzijskim šemama, jer, za razliku od i za korisnike penzija platiša doprinosa sa osnovnim, srednjim i višim obrazovanjem, za korisnike penzija platiša doprinosa sa naučnim stepenom master i stepenom doktora nauka, uopšte nije izvršena kvalifikaciona kategorizacija čime je korisnicima starosnih penzija platiša doprinosa sa nivoom mr. i stepenom dr. nauka, nepravedno povređeno pravo zagarantovano članom 8. Zakona o penzijskim šemama”.

Što se tiče zahteva podnosilaca za ocenu ustavnosti člana 4. Administrativne uputstva u vezi sa članom 8. Zakona o penzijskim šemama finansiranim od države, pod navodom da je Administrativno uputstvo MRSZ-a u suprotnosti sa članovima 3.2 i 7 Ustava, Sud naglašava svoj dosledan stav da fizička ili pravna lica nisu ovlašćene strane da zahtevaju apstraktnu ocenu saglasnosti zakonodavstva sa Ustavom ili zahteve prirode actio popularis. Stoga je Sud u svojoj sudskoj praksi uporno isticao da pojedinci ne mogu osporavati in abstracto normativne akte opšte prirode.

Dakle, prema sudskoj praksi ovog Suda, Ustav ne predviđa mogućnost da se pojedinci mogu žaliti Ustavnom sudu, in abstracto, zbog neustavnosti zakona. Pojedinci mogu podneti ustavni zahtev u vezi sa radnjama ili neaktivnostima  javnih organa samo u okviru utvrđenom članom 113.1 i 113.7 Ustava, koji od podnosilaca zahteva da dokažu da su (1) ovlašćene strane, (2) direktno pogođeni konkretnim aktom javnog organa ili neaktivnošću javnog organa, i (3) iscrpeli sva pravna sredstva definisana  zakonom (vidi, slučaj Ustavnog suda KI102/17 podnosilac zahteva: Meleq Ymeri, citiran gore, stav 20). Jedini način na koji fizička ili pravna lica mogu osporiti ustavnost zakona pred Ustavnim sudom na osnovu člana 113.7 Ustava i članova 47. i 49 Zakona, je ako dokažu da njihov zahtev nije „actio popularis“ prirode – već da na njih direktno utiče „zakon“ u nedostatku bilo kojeg akta, odluke ili mere koja sprovodi taj zakon. U okolnostima ovog slučaja, kako će biti objašnjeno u daljem tekstu, to nije slučaj.

Shodno tome, zahtev podnosilaca je proglašen neprihvatljivim, jer ga nisu podnele ovlašćene strane, kao što je definisano u stavovima 1. i 7. člana 113. Ustava, članu 47. Zakona i pravilu 39 (1) (a) Poslovnika.