Odluka
Priština, dana 30. septembar 2024. godine
Br. Ref.: RK 2538/24
ODLUKA O ODBIJANJU ZAHTEVA
u
slučaju br. KO266/23
Podnosilac
Vrhovni sud Republike Kosovo
Ocena ustavnosti stava 2, člana 4, stava 4, člana 432 i stava 2, člana 438. Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo br. 08/L-032
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija
Enver Peci, sudija i
Jeton Bytyqi, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Vrhovni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: relevantni sud) i potpisao ga je njegov predsednik, Fejzullah Rexhepi.
Osporeni zakon
Relevantni sud dovodi u sumnju ustavnost stava 2, člana 4. (Ne Bis in Idem), stava 4, člana 432. (Razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti) i stava 2, člana 438. (Presuda o zahtevu za zaštitu zakonitosti) Zakonika o krivičnom postupku Republike Kosovo (u daljem tekstu: ZKPRK).
ZKPRK je usvojila Skupština Republike Kosovo 14. jula 2022. godine i stupio je na snagu 17. februara 2023. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti stava 2, člana 4. (Ne Bis in Idem), stava 4, člana 432. (Razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti) i stava 2, člana 438. (Presuda o zahtevu za zaštitu zakonitosti) ZKPRK-a, za koje se navodi da su u suprotnosti sa članovima 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 34. [Pravo lica da mu se ne sudi dva puta za isto krivično delo] i 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavu 8, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 51. (Tačnost podneska), 52. (Postupak pred sudom) i 53. (Odluka) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 75 (Zahtev u skladu sa stavom 8. člana 113. Ustava i članovima 51, 52. i 53. Zakona) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 (u daljem tekstu: Poslovnik o radu br. 01/2018).
Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023 je objavljen u Službenom listu Republike Kosovo i stupio na snagu 15 dana nakon njegovog objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe gore navedenog Poslovnika. S tim u vezi, shodno pravilu 78. (Prelazne odredbe) Poslovnika o radu br. 01/2023, izuzetno će pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, nastaviti da se primenjuju na predmete koji su registrovani u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ukoliko su i u meri u kojoj su povoljnije za strane.
Postupak pred Sudom
Dana 4. decembra 2023. godine, relevantni sud je podno zahtev KO266/23 Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 8. decembra 2023. godine, predsednica Suda je, odlukom [br. GJR. KO266/23], imenovala sudiju Safeta Hoxhu za sudiju izvestioca i odlukom [br. KSH. KO266/23], imenovala Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Radomir Laban (predsedavajući), Remzije Istrefi-Peci i Enver Peci (članovi).
Dana 10. januara 2024. godine, Sud je obavestio o registraciji zahteva (i) relevantni sud; (ii) predsednicu Republike Kosovo; (iii) premijera Republike Kosovo; (iv) predsednika Skupštine Republike Kosovo; (v) Kancelariju glavnog državnog tužioca; i (vi) Ombudsmana, kojima je data mogućnost podnošenja komentara u roku od 15 (petnaest) dana od dana prijema dopisa.
Dana 11. marta 2024. godine, sudija Jeton Bytyqi je položio zakletvu pred predsednicom Republike Kosovo, kada je i počeo njegov mandat u Sudu.
Dana 4. septembra 2024. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Dana 9. avgusta 2023. godine, Osnovni sud u Prištini-Specijalni departman je, rešenjem [PPPS. br. 26/2023], okrivljenima F.M. i H.M., zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja ili ovlašćenja sankcionisanog članom 414, stav 2 u vezi sa članom 31. Krivičnog zakonika Republike Kosovo (u daljem tekstu: KZRK), odbio zahtev Specijalnog tužilaštva Republike Kosovo [PPS. br. 85/2022] od 15.07.2023. godine za uvođenje mere pritvora okrivljenima, odlučujući da se isti brane na slobodi.
Dana 17. avgusta 2023. godine, Apelacioni sud-Specijalni departman je, rešenjem [PN.1.S. br. 153/2023], odbio, kao neosnovanu, žalbu Specijalnog tužilaštva, dok je potvrdio rešenje [PPPS. br. 26/2023] od 9. avgusta 2023. godine Osnovnog suda u Prištini-Specijalni departman.
Državni tužilac je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti na rešenje [PN.1.S. br. 1 53/2023] od 17. avgusta 2023. godine Apelacionog suda-Specijalni departman. Državni tužilac je navodio povredu krivičnog zakona iz člana 432, stav 1 tačka 1.1 u vezi sa stavom 4 ZKPRK-a, bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 432, stav 1, tačka 1.2 u vezi sa članom 384, stav 1 ZKPRK-a, druge povrede odredaba krivičnog postupka, kada su takve povrede uticale na zakonitost sudske odluke iz člana 432, stavovi 1 i 1.3 u vezi sa stavom 4 ZKPRK-a, sa predlogom da se usvoji zahtev, kao osnovan, i u skladu sa članom 438. ZKPRK-a preinači rešenje [PPPS. br. 26/2023] od 9. avgusta 2023. godine Osnovnog suda u Prištini-Specijalni departman ili da se utvrdi da su iste zahvaćene bitnom povredom odredaba krivičnog postupka.
Dana 4. decembra 2023. godine, Vrhovni sud je u skladu sa članom 113 (8) Ustava i članovima 51, 52 i 53. Zakona podneo zahtev Ustavnom sudu u vezi sa ocenom ustavnosti stava 2, člana 4, stava 4, člana 432 i stava 2, člana 438. ZKPRK-a.
Navodi relevantnog suda
Suštinu zahteva relevantnog suda čine sumnje u ustavnost stava 2, člana 4; stava 4, člana 432 i stava 2, člana 438. ZKPRK-a. Relevantni sud navodi da relevantne odredbe ZKPRK-a nisu u skladu sa članovima 29. [Pravo na slobodu i sigurnost], 34. [Pravo lica da mu se ne sudi dva puta za isto krivično delo] i 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava.
Relevantni sud navodi: “Prema Zakoniku o krivičnom postupku iz 2013. godine (ali i Zakoniku o krivičnom postupku koji je bio na snazi do 2012. godine), zahtev za zaštitu zakonitosti kao vanredno pravno sredstvo se moglo podneti samo protiv pravosnažnih odluka kojima je određen i produžen pritvor, dok sada sa novim zakonikom i protiv pravosnažnih odluka kojima je ukinut pritvor”.
Relevantni sud takođe ističe: “Takođe, prema prethodnom Zakoniku o krivičnom postupku u okviru zakonske odredbe načela „ne bis in idem“, odnosno člana 4. stav 2. ZKP,-a osim u slučajevima kada je ovim zakonikom drugačije određeno, konačna sudska odluka se mogla preinačiti vanrednim pravnim sredstvima samo u korist osuđenog. Pored toga, kod starih zakonika, kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet na štetu okrivljenog, presuda je imala samo deklarativni karakter, samo je povreda utvrđena bez uticaja na konačnu odluku”.
Što se tiče osporenih odredaba ZKPRK-a, relevantni sud ističe: “[...] prema odredbama novog zakonika o krivičnom postupku koji je stupio na snagu ove godine, presuda doneta po zahtevu za zaštitu zakonitosti može biti pravosnažna i deklarativna. Pravosnažna je u korist okrivljenog (promena koristi ili poništenje), a deklarativna kada je povreda zakona utvrđena u korist okrivljenog bez uticaja na konačnu odluku. Međutim, odredbom novog zakonika o krivičnom postupku, odnosno stavom 2, člana 4- ZKP-a, predviđeno je da se pravosnažna sudska odluka može menjati vanrednim pravnim sredstvom. Dok, prema odredbi člana 438, stav 2. Zakonika – kada Vrhovni sud Kosova smatra da je zahtev za zaštitu zakonitosti na štetu okrivljenog osnovan, on samo utvrđuje povredu zakona bez uticaja na konačnu odluku, osim ako je odluka u konačnom obliku očigledno neprikladna ili zasnovana na ozbiljnoj grešci”. Što se tiče gore navedenog, relevantni sud navodi: “[...] i pored toga što je novim zakonikom predviđeno da zahtev podnet na štetu okrivljenog ima deklarativni karakter, istovremeno je predviđena i mogućnost izmene pravosnažne odluke na štetu okrivljenog, bez utvrđivanja pravnog dejstva izmene (kako se pravosnažna oslobađajuća presuda može promeniti, ako se preinači sa oslobađajuće na osuđujuću, da li okrivljeni ima pravo na žalbu i koji sud treba da odluči o žalbi, a kada je odluka očigledno neodgovarajuća ili zasnovana na ozbiljnoj grešci, a isto važi i za konačnu odluku kojom je pritvor ukinut)”.
Stoga, relevantni sud navodi: “U konkretnom slučaju, tužilac je podneo zahtev na pravosnažno rešenje kojim je okrivljenom ukinut pritvor, a s obzirom da je pritvor mera bezbednosti prisustva okrivljenog u krivičnom postupku, dok se prema odredbama krivičnog postupka, pravo na slobodu i sigurnost mora tumačiti u korist ostanka na slobodi i ova mera (kao teža mera) mora biti u najkraćem mogućem roku smanjena, postavlja se pitanje da li se konačna odluka može promeniti zahtevom za zaštitu zakonitosti kao vanredno pravno sredstvo na njegovu štetu i da li su odredbe člana 4. stav 2. člana 432. st. 4 i 438 st. 2 Zakonika o krivičnom postupku u skladu sa članovima 29, 34 i 53 .Ustava Kosova”.
Relevantni sud ističe: “Iz gore navedenih razloga, smatramo da je meritorna odluka Vrhovnog suda Kosova u ovom slučaju direktno povezana sa gore navedenim pravnim normama, stoga, ovaj sud ne može odlučivati o zahtevu za zaštitu zakonitosti dok Ustavni sud ne donese odluku u vezi sa ovim zahtevom, dok će u Vrhovnom sudu do donošenja odluke Vašeg Suda postupak odlučivanja biti obustavljen”.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 29
[Pravo na slobodu i sigurnost]
“1. Svakome se garantuje pravo na slobodu i sigurnost. Niko ne može biti lišen slobode izuzev zakonom predviđenih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to:
(1) nakon objavljivanja kazne zatvorom zbog krivičnog dela;
(2) zbog opravdane sumnje da je lice izvršilo krivično delo, samo onda kada se lišavanje slobode smatra neophodnim za sprečavanje vršenja krivičnog dela i samo na veoma kratak period pre suđenja, na zakonom propisan način;
(3) radi vaspitnog nadzora maloletnog lica, ili radi njegovog/njenog privođenja nadležnom organu, na osnovu zakonitog naređenja;
(4) radi zdravstvenog nadzora lica, koje je zbog bolesti, opasno po društvo;
(5) zbog ilegalnog ulaska u Republiku Kosovo, ili nakon zakonite naredbe o udaljenju ili ekstradiciji.
2. Lice lišeno slobode se odmah, na njegovom maternjem jeziku ili jeziku koje ona/on razume, obaveštava o razlogu hapšenja. Pismeno obaveštenje o razlozima hapšenja, se podnosi što je pre moguće. Svako lice koje je lišeno slobode bez sudske odluke se u roku od četrdeset osam (48) sati mora izvesti pred sudiju, koji odlučuje o njegovom/njenom pritvoru ili oslobađanju. Pritvoreno lice ima pravo da mu se sudi bez odlaganja, ili na slobodu do suđenja, osim ako sudija smatra da je lice opasno po zajednicu ili smatra da postoji rizik od njegovog/njenog bekstva pre suđenja.
3. Lice koje je lišeno slobode, se bez odlaganja treba obavestiti da ima pravo na nedavanje izjave i pravo na zaštitu, po svom izboru, i ima pravo da bez odlaganja obavesti tu osobu po svom izboru.
4. Lice koje je lišeno slobode hapšenjem ili pritvorom, ima pravo na pravnu pomoć, kako bi se ocenila zakonitost hapšenja ili pritvaranja. Odluku će doneti sud u vrlo kratkom roku i ukoliko je hapšenje ili pritvor nezakonito, narediće se oslobađanje lica.
5. Svako ko je žrtva hapšenja ili pritvora, koje nije u skladu sa odredbama ovog Člana, ima pravo na kompenzaciju, na zakonom propisan način.
6. Lice koje služi kaznu, ima pravo da se žali na uslove hapšenja, na zakonom propisan način”.
Član 34
[Pravo lica da mu se ne sudi dva puta za isto krivično delo]
“Niko se ne može kazniti više od jednog puta za isto krivično delo”.
Član 53
[Tumačenje odredbi ljudskih prava]
“Osnovna prava i slobode zagarantovana ovim Ustavom se tumače u saglasnosti sa sudskom odlukom Evropskog suda za ljudska prava”.
Evropska konvencija o ljudskim pravima
Član 5
(Pravo na slobodu i sigurnost)
“Svako ima pravo na slobodu i sigurnost ličnosti. Niko ne može biti lišen slobode osim u sledećim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:
u slučaju zakonitog pritvora na osnovu presude nadležnog suda;
u slučaju zakonitog hapšenja ili pritvaranja zbog nepoštovanja zakonitog sudskog naloga ili radi osiguranja ispunjenja bilo koje obaveze propisane zakonom;
u slučaju zakonitog hapšenja ili pritvaranja osobe u svrhu njezinog dovođenja pred nadležnu zakonitu vlast zbog razumne sumnje da je počinila krivično delo, ili kada se to razumno smatra potrebnim kako bi se sprečilo počinjenje krivičnog dela ili bekstvo nakon počinjenja krivičnog dela;
u slučaju pritvaranja maloletne osobe na osnovu zakonitog naloga u svrhu odgojnog nadzora ili zakonitog pritvaranja u svrhu njenog dovođenja pred nadležnu zakonitu vlast;
u slučaju zakonitog pritvaranja osobe da bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti, kao i zakonitog pritvaranja duševno poremećenih osoba, alkoholičara ili zavisnika o drogama ili skitnica;
u slučaju zakonitog hapšenja ili pritvaranja osobe da bi se sprečio njezin neovlašteni ulazak u zemlju, ili osobe protiv koje se preduzima radnja radi deportacije ili ekstradicije.
Svako ko je uhapšen obaveštava se bez odgađanja i na jeziku koji razume o razlozima svog hapšenja i o svakoj optužbi protiv njega.
Svako ko je uhapšen ili pritvoren u skladu s odredbama iz stava 1. tačka c) ovog člana izvodi se bez odgađanja pred sudiju ili drugu službenu osobu ovlaštenu zakonom da vrši sudsku vlast, te ima pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude pušten na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može biti uslovljeno jamstvima da će se osoba pojaviti na suđenju.
Svako ko je lišen slobode hapšenjem ili pritvaranjem ima pravo pokrenuti postupak u kome će sud brzo odlučiti o zakonitosti njegovog pritvaranja i naložiti puštanje na slobodu ako je pritvaranje bilo nezakonito.
Svako ko je bio žrtva hapšenja ili pritvaranja u suprotnosti s odredbama ovog člana ima izvršno pravo na odštetu”.
Protokol br. 7 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda
Član 4
(Pravo da se ne bude suđen ili kažnjen dvaput po istom predmetu)
“1. Nikome se ne može suditi niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za djelo zbog koga je već bio pravosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.
2. Odredbe prethodnog stava ne sprečavaju obnovu postupka u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom date države, ako postoje dokazi o novim ili novo otkrivenim činjenicama, ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla da utiče na njegov ishod.
3. Ovaj se član ne može staviti van snage na osnovu člana 15. Konvencije”.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom, propisani Zakonom i dalje predviđeni Poslovnikom.
U tom smislu, Sud se poziva na stav 8, člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, koji propisuje:
“Sudovi su ovlašćeni da, Vrhovnom sudu, podnesu slučajeve koji se tiču saglasnsoti nekog zakona sa Ustavom, ako je ta saglasnost primećena tokom sudskog postupka i ako relevantni sud nije siguran u saglasnost spornog zakona sa Ustavom i samo ako odluka relevantnog suda zavisi od saglasnosti zakona”.
Sud se poziva na članove 51. (Tačnost podneska), 52. (Postupak pred sudom) i 53. (Odluka) Zakona, koji propisuju:
51
(Tačnost podneska)
‘1. Podnesak podnešen u skladu sa članom 113, stav 8 Ustava, podnosi sud samo ukoliko se sporni zakon treba direktno primeniti u postupku koji je deo predmeta razmatranja i samo ukoliko je zakonitost spornog zakona preduslov za donošenje odluke od strane suda. 2. Podnesak treba jasno da navede odredbe zakona za koje se smatra da nisu u saglasnosti sa Ustavom.
52
(Postupak pred sudom)
Nakon podnošenja podneska u skladu sa Članom 113, paragraf 8 Ustava, postupak pred redovnim sudom se prekida do donošenja odluke Ustavnog suda.
53
(Odluka)
Ustavni sud donosi odluku samo o saglasnosti zakonskih odredbi sa Ustavom, a ne o ostalim činjeničnim ili pravnim pitanjima koja se tiču spora koji se vodi u nekom redovnom sudu”.
Sud se takođe poziva na pravilo 75 (Zahtev u skladu sa stavom 8. člana 113. Ustava i članovima 51, 52. i 53. Zakona) Poslovnika oradu, koje propisuje:
“(1) Zahtev koji je podnet po ovom pravilu mora da ispunjava kriterijume utvrđene stavom (8) člana 113. Ustava i članovima 51. (Tačnost podneska), 52. (Postupak pred sudom) i 53. (Odluka) Zakona.
(2) Zahtev koji je podnet po ovom pravilu ima suspenzivno dejstvo.
(3) Svaki sud Republike Kosovo može podneti zahtev po ovom pravilu, pod uslovom:
(a) da se sporni zakon mora direktno primeniti od strane suda u vezi sa pitanjem koje je deo predmeta koji se razmatra; i
(b) da je zakonitost spornog zakona preduslov za donošenje odluke od strane dotičnog suda..
(4) Zahtev koji se podnosi po ovom pravilu treba da navede za koje se odredbe osporenog zakona smatra da su u suprotnosti sa Ustavom. Predmet koji se razmatra od strane dotičnog suda prilaze se zahtevu.
(5) Sud koji upućuje zahtev može podneti zahtev ex officio iIi na zahtev jedne od stranaka u postupku.
(6) Nakon podnošenja zahteva, Sud, u skladu sa stavom (8) člana 113. Ustava i članovima 51. (Tačnost podneska) i 52. (Postupak pred sudom) Zakona, obaveštava sud koji je uputio zahtev o suspenzivnom dejstvu zahteva, odnosno da obustavi postupak u vezi sa datim predmetom dok Sud ne donese odluku”.
Međutim, u okolnostima konkretnog slučaja, uzimajući u obzir zahtev relevantnog suda, Sud se takođe poziva na pravilo 54 (Odbacivanje i odbijanje zahteva) Poslovnika, koje propisuje:
Pravilo 54
(Odbacivanje i odbijanje zahteva)
“(1) Sud može odbaciti zahtev onda kada Sud utvrdi da navod:
(a) nije više aktivno sporan; ili
(b) ne predstavlja spor”.
Sud primećuje da tačke (a) i (b) stava (1) pravila 54 Poslovnika omogućavaju Sudu da odbaci zahtev ako isti nije više aktivno sporan ili ne predstavlja spor (vidi, slučaj Suda: KO98/20, podnosilac zahteva: Hajrullah Çeku i 29 drugih poslanika, odluka o brisanju zahteva sa liste od 18. novembra 2020. godine, stav 84).
U okolnostima konkretnog slučaja, Sud ponavlja da relevantni sud dovodi u sumnju ustavnost stava 2, člana 4. (Ne Bis in Idem), stava 4,. člana 432. (Razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti) i stava 2, člana 438. (Presuda o zahtevu za zaštitu zakonitosti) ZKPRK-a.
Sud skreće pažnju da je ocenio ustavnost gore navedenih članova ZKPRK-a, utvrđujući da oni nisu u suprotnosti sa članovima 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] i 34. [Pravo lica da mu se ne sudi dva puta za isto krivično delo] Ustava (vidi, spojene slučajeve Suda: KO114/23, KO192/23, KO227/23 i KO229/23, podnosilac zahteva: Vrhovni sud Republike Kosovo, presuda od 15. maja 2024. godine, objavljeno zajedno sa suprotnim mišljenjem sudije Radomira Labana).
Na osnovu gore navedene razrade, Sud utvrđuje da zahtev koji je podneo relevantni sud u vezi sa osporenim članovima ZKPRK-a, nije više “aktivno sporan”. Stoga, u skladu sa tačkom (a) stava 1, pravila 54 Poslovnika, zahtev relevantnog suda treba da se odbaci, kao neprihvatljiv, za dalje razmatranje (vidi, slučaj Suda: KI195/18, podnosilac zahteva: Afrim Haxha, odluka o odbacivanju zahteva od 23. jula 2019. godine, stav 27).
Shodno tome, Sud zaključuje da se zahtev relevantnog suda treba odbaciti na osnovu tačke (a) stava 1, pravila 54 (Odbacivanje i odbijanje zahteva) Poslovnika o radu.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa članovima 113.8 i 116. Ustava, članovima 51, 52 i 53. Zakona i na osnovu tačke (a), stava 1, pravila 54 Poslovnika o radu, na sednici održanoj dana 4. septembra 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA ODBACI zahtev;
DA DOSTAVI ovu odluku stranama;
DA OBJAVI ovu odluku u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;
Ova odluka stupa na snagu na dan objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo u skladu sa stavom 5, člana 20. Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Safet Hoxha Gresa Caka-Nimani
Gjykata Supreme
KO - Zahtev državnih organa
Odluka
Odluka o odbijanju zahteva