Rešenje o neprohvatljivosti

Vlerësim i kushtetutshmërisë së Aktvendimit të Kolegjit të Apelit të Dhomës së Posaçme të Gjykatës Supreme të Kosovës për çështje që lidhen me Agjencinë Kosovare të Privatizimit, AC-I-22-0147, të 16 marsit 2023.

br. predmeta KI73/23

podnosiocu: Ali Bytyqi

Preuzimanje:

KI73/23, Podnosilac Ali Bytyqi, Ocena ustavnosti rešenja Žalbenog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova za pitanja koja se odnose na Kosovsku agenciju za privatizaciju  AC-I-22-0147 od 16. marta 2023. godine. 

KI73/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 30. januara 2024. godine, objavljeno dana 30. aprila 2024. godine.  

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev očigledno neosnovan.  

U ovom konkretnom slučaju, vođena su dva sudska postupka. Prvi postupak se odnosi na zahtev podnosioca upućen Organu za likvidaciju KAP-a za naknadu 5 (pet) neisplaćenih zarada u iznosu od 930,75 evra. Organ za likvidaciju KAP-a je odbio gore navedeni zahtev podnosioca zahteva. U međuvremenu, podnosilac zahteva je uložio žalbu PKVS-u radi poništenja odluke Organa za likvidaciju KAP-a i naknade neisplaćenih zarada za period od 2004. do 2013. godine u iznosu od 15.558,16 evra. Specijalizovano veće PKVS-a je presudom [C-IV-15-0442] odbilo kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdilo odluku KAP-a, sa obrazloženjem da podnosilac zahteva nije potkrepio svoje navode dokazima da je u vreme pokretanja postupka likvidacije bio u radnom odnosu. Nakon ulaganja žalbe, Žalbeno veće PKVS-a je presudom [AC-I-21-0245] odlučilo u korist podnosioca zahteva, na taj način da je preinačilo prethodnu presudu Specijalizovanog veća i obavezalo KAP da isplati tužiocu iznos od 930,75 evra na ime 5 neisplaćenih zarada kao naknadu za prevremeni raskid ugovora o radu. Takođe, Žalbeno veće PKVS-a je istom presudom ocenilo da podnosiočev zahtev za naknadu neisplaćenih zarada za period od 2004. do 2013. godine u iznosu od 15.558,16 evra nije razmotren od strane Specijalizovanog veća PKVS-a iz razloga što taj deo zahteva nije bio predmet razmatranja od strane Organa za likvidaciju, niti je dokazano da je ovo pitanje prvobitno pokrenuto pred KAP od strane samog podnosioca zahteva.

Sa druge strane, drugi postupak se odnosi na zahtev podnosioca zahteva za ponavljanje okončanog postupka protiv presude [AC-I-21-0245] Žalbenog veća od 18. februara 2022. godine, konkretnije, Sud primećuje da je podnosilac zahteva u drugom postupku podneo zahtev za ponavljanje postupka povodom njegovog zahteva za naknadu zarada za period od 2004. do 2013. godine u iznosu  od 14.00,00 evra,  sa obrazloženjem da taj navod nije ispitan/razmotren od strane Žalbenog veća PKVS-a. U cilju nastavka postupaka povodom podnosiočevog zahteva, PKVS je izdao opomenu za uplatu sudske prakse u iznosu od 30 evra i obavestio podnosioca da neplaćanje takse u određenom roku može dovesti do povlačenja njegovog zahteva, a takođe ga je obavestio o mogućnosti podnošenja zahteva za oslobađanje od plaćanja sudske takse u nedostatku finansijskih sredstava. Iako je primio gore navedenu opomenu, podnosilac zahteva nije odgovorio pozitivno na opomenu, niti je podneo zahtev za oslobađanje od plaćanja sudske takse za žalbeni postupak.

Sud je ponovo naglasio da je podnosilac zahteva pred Sudom osporio rešenje [AC-I-22-0147] Žalbenog veća PKVS-a od 16. marta 2023. godine, tvrdeći da mu je usled toga što je njegov zahtev za ponavljanje postupka smatran povučenim od strane Žalbenog veća PKVS-a na osnovu rešenja [AC-I-22-0147] zbog neplaćanja sudske takse, onemogućeno ostvarivanja prava na žalbu, odnosno na dobijanje odgovora na svoj zahtev, i po njemu ovo predstavlja povredu članova 31, 32. i 54. Ustava u vezi sa članom 6. EKLJP-a.

Kao što proizilazi iz spisa predmeta, Sud primećuje da podnosilac zahteva nije odgovorio na zahteve u određenom roku od 15 (petnaest) dana i da je shodno tome Žalbeno veće PKVS-a, rešenjem [AC-I-22-0147], smatralo njegovu žalbu povučenom, na osnovu člana 253.4 ZPP-a i Administrativnog uputstva 01/2017 o izjednačavanju sudskih taksi. Sud primećuje da je i nakon izdavanja gore navedene opomene, podnosilac propustio da postupi po zahtevima PKVS-a i da je to sledstveno uticalo na ishod njegovog predmeta, odbijanjem njegovog zahteva iz administrativnih razloga.

Shodno tome, u ovim okolnostima, Sud, na osnovu standarda utvrđenih u svojoj sudskoj praksi u sličnim slučajevima i sudskoj praksi ESLJP-a, utvrđuje da ovaj navod podnosioca zahteva spada u treću (iii) kategoriju, “nepotkrepljeni ili neobrazloženi” navodi, pa ih samim tim Sud, kao takve, na ustavnim osnovama proglašava očigledno neosnovanim i samim tim neprihvatljivim, u skladu sa pravilom 34 (2) Poslovnika o Radu.

Povodom navoda podnosioca zahteva da je presuda [AC.-I-21-0245] Žalbenog veća PKVS-a od 18. februara 2022. godine doneta u suprotnosti sa članom 31. Ustava, Sud je utvrdio da je po ovoj tački zahtev podnet van roka određenog članom 49. Zakona i pravilom 34 (1) (c) Poslovnika o Radu i da samim tim Sud ne može da razmotri meritum slučaja, odnosno da li su osporenom presudom povređena ustavna prava podnosioca zahteva.

podnosiocu:

Ali Bytyqi

Vrsta zahteva:

KI – Individualni zahtev

Vrsta akta:

Rešenje o neprohvatljivosti

Zahtev je očigledno neosnovan

Vrsta postupka koji je sproveden pred drugim institucijama :

Civilni, Upravni