USTAVNI SUD

Priština, dana 23. februara 2024

Br. Ref.: RK 2352/24

REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slučaju br. KI15/23

Podnosilac

Agron Dalladaku​​ 

Ocena ustavnosti rešenja [Rev. br. 486/2022]​​ Vrhovnog suda,​​ od 15. decembra 2022. godine, u vezi sa Rešenjem Apelacionog suda [Ac. Br. 1880/2022]​​ 

od 18. jula 2022. godine

USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO

u sastavu:

Gresa Caka-Nimani, predsednica

Bajram Ljatifi, zamenik predsednika

Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija

Safet Hoxha, sudija

Radomir Laban, sudija

Remzije Istrefi-Peci, sudija

Nexhmi Rexhepi, sudija i

Enver Peci, sudija

Podnosilac zahteva​​ 

• Zahtev je podneo Agron Dalladaku, sa prebivalištem u opštini​​ Priština​​ (u daljem tekstu: podnosilac zahteva), koga zastupa Fortesa Mehmeti Syla,​​ advokatkinja.​​ 

Osporena odluka

• Podnosilac zahteva osporava ustavnost rešenja [Rev. br. 486/2022] od 15. decembra 2022. godine Vrhovnog Suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Vrhovni sud) u vezi rešenja [Ac. br. 1880/2022] od 18. jula 2022. godine Apelacionog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Apelacioni sud) u vezi rešenja​​ [C. br. 4565/20] od 23. marta 2021. godine Osnovnog suda u Prištini (u daljem u nastavku Osnovni sud).

Predmetna stvar

• Predmetna stvar zahteva je razmatranje osporenog rešenja Vrhovnog suda, kojim su navodno povređena osnovna prava i slobode zagarantovana članom 3. [Jednakost pred zakonom]; 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata]; 24. [Jednakost pred zakonom], 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav) kao i članu 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama (u daljem tekstu: EKLJP).

Pravni osnov​​ 

• Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. (Podnošenje podnesaka i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda Republike Kosovo (u daljem tekstu: Poslovnik).

• Dana 7. jula 2023. godine, Poslovnik o radu Ustavnog suda Republike Kosovo br. 01/2023, objavljen je u Službenom listu Republike Kosovo i stupio je na snagu 15. dana od dana objavljivanja. Shodno tome, prilikom razmatranja zahteva, Ustavni sud se poziva na odredbe navedenog Poslovnika. S tim u vezi, u skladu sa pravilom 78. (Prelazne odredbe) Poslovnik o radu br. 01/2023, izuzetno, pojedine odredbe Poslovnika o radu br. 01/2018, i dalje će se primenjivati u predmetima registrovanim u Sudu pre njegovog stavljanja van snage, samo ako su i u meri u kojoj su povoljnije za stranke.

Postupak pred sudom​​ 

• Dana 27. januara 2023. godine podnosilac zahteva je poštom dostavio zahtev, koji je Ustavni sud Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud) primio 30. januara 2023. godine.​​ 

• Dana 6. februara 2023. godine, predsednica Suda je imenovala sutkinju Remzije Istrefi-Peci za sutkinju izvestiteljku i Veće za razmatranje, u sastavu sudija: Selvete Gërxhaliu Krasniqi (predsedavajuća), Safet Hoxha i Radomir Laban.​​ 

• Dana 3. marta 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva o registraciji zahteva i zatražio je da dostavi ovlašćenje za zastupanje i pune kopije odluka u vezi sa konkretnim slučajem.​​ 

• Dana 3. marta 2023. godine, Sud je obavestio Vrhovni sud o registraciji slučaja.​​ 

• Dana 15. jula 2022. godine, podnosilac zahteva je predao Sudu traženo ovlašćenje uključujući žalbe i osporene odluke u prilog svom zahtevu.​​ 

• Dana​​ 17. januara​​ 2024. godine,​​ Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivost zahteva.

Pregled činjenica

• Iz spisa predmeta proizilazi da su lica G.D. i F. Zh. D., u svojstvu tužioca, dana 15. oktobra 2020. Godine podneli tužbu Osnovnom sudu, tražeći da se usvoji njihov tužbeni zahtev i da se potvrdi da je tuženi, odnosno podnosilac zahteva sprečio tužioce u posed njihovog stana tako što je promenio strukturu ulaza u stan i onemogućio njegovo korišćenje. Tužioci su takođe zahtevali da tuženi, odnosno podnosilac zahteva, vrati stan u njihov posed predajom ulaznih sredstava, kao i da se uzdrži od bilo kakvih radnji koje ometaju posed/ korišćenje stana.​​ 

• Dana 23. marta 2021. godine, Osnovni sud je rešenjem [C. br. 4565/20] usvojio kao osnovan tužbeni zahtev tužilaca nalazeći da je podnosilac zahteva lišio tužioce od poseda stana i shodno tome je naložio podnosiocu zahteva da u roku od 7. (sedam) dana vrati tužiocima stan u posed i da nadoknadi troškove spora u iznosu od 800​​ evra i 20 centi​​ (Osam stotina​​ evra​​ i​​ dvadeset​​ centi).​​ 

• Osnovni sud je istim rešenjem naglasio da su​​ „Parnične stranke potencijalni naslednici, idealni suvlasnici predmetnog stana od momenta smrti ostavioca, bez obzira kada su uspostavili stvarnu vlast nad stanom, dok Sud ne utvrdi ko je naslednik stana“.

• Protiv navedenog rešenja, podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu, navodeći bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešnog i nepotpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.​​ 

• Dana 18. jula 2022. godine Apelacioni sud je rešenjem [Ac. br. 1880/2022] odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio je rešenje Osnovnog suda [C. br. 4565/20] sa obrazloženjem da docnji nije obuhvaćen bitnim povredama odredaba parničnog postupka.​​ 

• Dana 19. septembra 2022. godine, podnosilac zahteva je protiv navedenog rešenja podneo reviziju Vrhovnom sudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se pobijano rešenje poništi i predmet vrati drugostepenom Sudu na ponovno razmatranje i odlučivanje.​​ 

• Dana 20. septembra 2022. godine, podnosilac zahteva je predložio Kancelariji Glavnog državnog tužioca da pokrene zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja [Ac. br. 1880/2022] od 18. jula 2022. godine Apelacionog suda u vezi rešenja [C.NR. 4565/20] od 23. marta 2021. godine Osnovnog suda.

• Dana 13. septembra 2022. godine, Kancelarija Glavnog državnog tužioca je obaveštenjem [KMLC.br. 93/22] odbila​​ predlog podnosioca zahteva sa obrazloženjem da ne postoji pravni osnov za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.​​ 

• Dana 15. decembra 2022. godine, Vrhovni sud je rešenjem [Rev. br. 486/2022] shodno stavu 4. člana 481. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku, odbacio​​ reviziju kao nedozvoljenu sa obrazloženjem da se protiv datih rešenja u sporovima zbog ometanja posedovanja ne dozvoljava revizija.

Navodi podnosioca zahteva

• Podnosilac zahteva navodi da su mu rešenjem [Rev. br. 486/2022] od 15. decembra 2022. godine Vrhovnog suda povređena osnovna prava i slobode zagarantovana članom 31. [Jednakost pred zakonom]; 22. [Direktna primena međunarodnih sporazuma i instrumenata]; 24. [Jednakost pred zakonom]; 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava i članom 6. (Pravo na pravo na pravično suđenje) EKLJP-a.​​ 

• Podnosilac zahteva navodi da su mu gore pomenuti članovi Ustava povređeni odlukama redovnih sudova, donetih u konkretnom slučaju i protiv njega, sa obrazloženjem da nisu uspeli da obezbede​​ „pravično suđenje“​​ tokom razmatranja njegovog slučaja.​​ 

• Podnosilac predstavke je, tokom svojih navoda, razradio nadležnost Suda i elaborirao ispunjenost zakonskih i proceduralnih uslova da bi se njegov zahtev mogao tretirati od Suda razmatranjem njegovih pokrenutih navoda.​​ 

• Konačno, podnosilac zahteva traži od Suda da (i) proglasi zahtev prihvatljivim; (ii) utvrdi da je rešenje [Rev. Br. 486/2022] od 15. decembra 2022. godine Vrhovnog suda u vezi sa rešenjem [Ac. br. 1880/2022] od 18. jula 2022. godine Apelacionog suda i rešenja [C. BR. 4565/20] od 23. marta, 2021. godine Osnovnog suda, doneto u suprotnosti sa navedenim članovima Ustava.​​ 

Relevantne odredbe zakona i Poslovnika o radu

Zakon

Član 49.

(Rokovi)

„Podnesak se podnosi u roku od četiri (4.) meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku.​​ U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta. Ukoliko se zahtev tiče nekog zakona, onda rok počinje da teče od dana stupanja na snagu istog.“

Poslovnik o radu​​ 

Pravilo 34.​​ 

(Kriterijum o prihvatljivosti)

„(1) Sud može smatrati zahtev prihvatljivim:​​ 

[…]

c)​​ ako je zahtev podnet u roku od četiri meseca od dana kada je odluka o poslednjem delotvornom pravnom sredstvu dostavljena podnosiocu zahteva, i

[…].“

Prihvatljivost zahteva

• Sud prvo razmatra da li su ispunjeni uslovi prihvatljivosti koji su utvrđeni Ustavom i dalje specifikovani Zakonom i Poslovnikom o radu. U vezi s tim, prema stavu 1, člana​​ 113.​​ [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, Sud odlučuje samo za pokrenute slučajeve pred Sudom na zakonit način od ovlašćene strane. Dok, prema stavu 7 istog člana Ustava, pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, utvrđena zakonom“.

• Sud se dalje poziva na kriterijume prihvatljivosti, kako je specifikovano u Zakonu. S tim u vezi, prema stavu 1. člana 47. (Individualni zahtevi), svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ. Prema stavu 2 istog člana, osoba može da podnese pomenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva“.

• Sud primećuje da je u okolnostima konkretnog slučaja podnosilac zahteva podneo reviziju Vrhovnom sudu protiv rešenja Apelacionog suda [Ac. br. 1880/2022] od 18. jula 2022. godine. Apelacioni sud je rešenjem [Rev. br. 486/2022] od 15. decembra 2022. godine odbio kao nedozvoljenu iznetu reviziju, zbog toga što protiv datih rešenja u sporovima zbog sprečavanja poseda revizija nije dozvoljena, kao što je utvrđeno u stavu 4. člana 481. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku.​​ 

• Sud podseća da, u slučaju podnosioca zahteva, nakon prijema rešenja [Ac. br. 1880/2022] od 18. jula 22. godine Apelacionog suda, ništa ga nije sprečavalo da se obrati Ustavnom sudu. Međutim, podnosilac zahteva je na vreme podneo reviziju Vrhovnom sudu koju je isti odbacio​​ oslanjajući se na​​ stav 4. člana 481. Zakona br. 03/l-006 o parničnom postupku (vidi slučaj Suda​​ KI112/19​​ podnosilac zahteva Ilir Kabashi, rešenje o neprihvatljivosti od 7. novembra 2019. godine, stav 42.).

• Sud podseća takođe da podnosilac zahteva mora da iscrpi sva pravna sredstva, od kojih se očekuje da budu delotvorna i dovoljna. Sud može uzeti u obzir samo delotvorna pravna sredstva, budući da podnosilac zahteva ne može da produži striktne rokove predviđene Zakonom i Poslovnikom o radu, pokušavajući da podnese nedozvoljena pravna sredstva ili podnošenjem žalbe institucijama koje nemaju nadležnost da pruže zaštitu prava na koja se podnosilac zahteva žali (vidi, slučajeve Suda​​ KI112/19, podnosilac zahteva Ilir Kabashi, citiran iznad, stav 38;​​ Ki120/17​​ podnosilac Hafiz Rizahu, rešenje o neprihvatljivosti od 7. decembra 2017, stav 31.; kao i slučaj ESLJP-a,​​ Fernie protiv Ujedinjenog Kraljevstva,​​ br. 14881/04, odluka od 5. januara 2006. godine).

• Shodno tome, kao​​ „konačna odluka“, prema članu 49. Zakona, je rešenje [Ac. br. 1880/2022] Apelacionog suda od 18. jula 2019. godine, kojom je odbijena žalba podnosioca zahteva, i koja je bila konačna i protiv koje se nije mogla uložiti žalba (vidi slučaj Suda​​ KI112/19​​ podnosilac zahteva​​ Ilir Kabashi, citiran iznad, stav 43. i tamo navedene reference).

• Sud podseća da rešenje [Ac. br. 1880/2022] Apelacionog suda od 18. jula 2022. godine, iako podnosilac nije naveo datum prijema ove odluke, iz činjeničnog stanja slučaja je jasno da je vreme između prijema rešenja i datuma podnošenja njegovog zahteva, 27. januara 2022. godine, Ustavnom sudu, proteklo vreme od 4. (četiri) meseca (vidi slučaj Suda​​ KI112/19​​ podnosilac zahteva​​ Ilir Kabashi, citiran iznad, stav 44.).

• Shodno tome, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca zahteva u vezi sa rešenjem​​ [Ac.br.​​ 1880/2022] Apelacionog suda od 18. jula 2022. godine podnet nakon zakonskog roka od 4. (četiri) meseca.​​ 

• Sud podseća da je svrha zakonskog roka od 4. (četiri) meseca, prema članu 49. Zakona i prema pravilu 34. (1) (c) Poslovnika o radu, promovisati pravnu sigurnost, osiguravajući da slučajevi koji se odnose na ustavna pitanja treba rešavati u razumnom roku i ranije odluke ne treba da budu stalno otvorene za osporavanje (vidi slučajeve Suda​​ KI48/21​​ podnosilac zahteva​​ Xhavit R. Sadrija,​​ rešenje o neprihvatljivosti od 30. juna 2021. godine, stav 44; i​​ KI45/21​​ podnosilac zahteva​​ Samedin Bytyqi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. maja 2021. godine, stav 35.; vidi takođe, između ostalog, slučaj ESLJP-a​​ Mocanu i drugi protiv Rumunije, br. 10865/09, 45886/07 i 32431/08, presuda od 17. septembra 2014. godine, stav 258.)​​ 

• U zaključku, iz prethodno obrazloženih razloga, Sud nalazi da zahtev nije podnet u zakonskom roku utvrđenom članom 49. Zakona i pravilom 34. (1) (c) Poslovnika o radu i shodno tome, Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnosioca zahteva.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa članom 113. 7 Ustava, članom 49. Zakona i pravilom 34. (1) (c) Poslovnika o radu, dana​​ 17. januara​​ 2024. godine,​​ jednoglasno:​​ 

ODLUČUJE​​ 

• DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

• DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;

• DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa članom 20.4 Zakona;

• Ovo​​ rešenje​​ stupa na snagu odmah.​​ 

Sudija izvestilac​​      Predsednica Ustavnog suda

Remzije Istrefi-Peci​​      Gresa Caka-Nimani