USTAVNI SUD

KI15/23, Podnosilac Agron Dalladaku, Ocena ustavnosti rešenja Vrhovnog suda [Rev. br. 486/2022], od 15. decembra 2022. godine, u vezi sa Rešenjem Apelacionog suda [Ac. Br. 1880/2022] od 18. jula 2022. godine

KI15/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 17. januara 2024. godine, objavljeno dana  13 marta 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, zahtev neprihvatljiv, van roka.

Iz spisa predmeta proizilazi da su lica G.D. i F. Zh. D., u svojstvu tužioca, dana 15. oktobra 2020. godine podneli tužbu pred Osnovnim sudom, tražeći da se usvoji njihov tužbeni zahtev i da se potvrdi da je tuženi, odnosno podnosilac zahteva sprečio tužioce u posedu njihovog stana tako što je promenio strukturu ulaza u stan i onemogućio njegovo korišćenje. Tužioci su takođe zahtevali da tuženi, odnosno podnosilac zahteva, vrati stan u njihov posed time što će im predati ulazna sredstva u stan, kao i da se uzdrži od bilo kakvih radnji koje ometaju posed/ korišćenje stana.

Dana 23. marta 2021. godine, Osnovni sud je rešenjem [C. br. 4565/20] usvojio kao osnovan tužbeni zahtev tužilaca nalazeći da je podnosilac zahteva lišio tužioce od poseda stana i shodno tome je naložio podnosiocu zahteva da u roku od 7. (sedam) dana vrati tužiocima stan u posed i da nadoknadi troškove spora u iznosu od 800 evra i 20 centi (Osam stotina evra i dvadeset centi). Ova odluka je potvrđena od strane Apelacionog suda u Rešenju [Ac. br. 1880/2022]. Podnosilac zahteva je protiv navedenog rešenja podneo reviziju Vrhovnom sudu. Sa druge strane, dana 15. decembra 2022. godine, Vrhovni sud je rešenjem [Rev. br. 486/2022] oslanjajući se na stav 4. člana 481. Zakona br. 03/L-006 o parničnom postupku, odbacio reviziju kao nedozvoljenu sa obrazloženjem da se protiv datih rešenja u sporovima zbog ometanja posedovanja ne dozvoljava revizija.

Sud podseća da, u slučaju podnosioca zahteva, nakon prijema rešenja Apelacionog suda [Ac. br. 1880/2022] od 18. jula 22. godine, ništa ga nije sprečavalo da se obrati Ustavnom sudu. Međutim, podnosilac zahteva je na vreme podneo reviziju pred Vrhovnim sudom koju je potonji odbacio oslanjajući se na stav 4. člana 481. Zakona br. 03/l-006 o parničnom postupku (vidi slučaj Suda KI112/19 podnosilac zahteva Ilir Kabashi, rešenje o neprihvatljivosti od 7. novembra 2019. godine, stav 42).

Shodno tome, kao „konačna odluka“, prema članu 49. Zakona, je rešenje Apelacionog suda [Ac. br. 1880/2022] od 18. jula 2019. godine, kojom je odbijena žalba podnosioca zahteva, i koja je bila konačna i protiv koje se nije mogla uložiti žalba (vidi slučaj Suda KI112/19 podnosilac zahteva Ilir Kabashi, citiran iznad, stav 43. i tamo navedene reference).

Sud podseća da rešenje Apelacionog suda [Ac. br. 1880/2022] od 18. jula 2022. godine, iako podnosilac zahgteva nije naveo datum kada je primio ovu odluku, iz činjeničnog stanja slučaja je jasno da je period između prijema rešenja i datuma podnošenja njegovog zahteva pred Ustavnim Sudom, 27. januara 2023. godine, duži od vremenskog perioda od 4. (četiri) meseca (vidi slučaj Suda KI112/19 podnosilac zahteva Ilir Kabashi, citiran iznad, stav 44).

Samim tim, Sud zaključuje da zahtev nije podnet u zakonskom roku utvrđenom članom 49. Zakona i pravilom 34. (1) (c) Poslovnika o radu i shodno tome, Sud ne može da razmatra meritum slučaja, odnosno da li su osporenim rešenjem povređena ustavna prava podnosioca zahteva.