USTAVNI SUD

KI162/23, Podnosilac: Skënder Bajrami, ocena ustavnosti rešenja PN1. 264/2023 Apelacionog suda Kosova od 23. marta 2023. godine

KI162/23, rešenje o neprihvatljivosti od 23. januara 2024. godine, objavljeno 14. februar 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, mera obezbeđenja, krivični postupak, neprihvatljiv zahtev, očigledno neosnovan zahtev

Okolnosti konkretnog slučaja odnose se na hapšenje podnosioca zahteva na osnovu naloga Osnovnog tužilaštva zbog osnovane sumnje da je isti izvršio krivična dela zelenaštva i utaje poreza. Konkretnije, kao rezultat hapšenja podnosioca zahteva od 2. marta 2023. godine i zahteva Osnovnog tužilaštva u Prištini od 3. marta 2023. godine za određivanje mere pritvora podnosiocu zahteva i četrnaestorici (14) ostalih okrivljenih, nakon ročišta održanog 4. marta 2023. godine, podnosiocu zahteva je rešenjem sudije za prethodni postupak u Osnovnom sudu od 5. marta 2023. godine, određena mera zabrane približavanja “boravištu oštećenih […] kao i saoptuženih na određenoj udaljenosti”, dok je četrnaestorici (14) ostalih okrivljenih određena mera pritvora. Protiv rešenja Osnovnog suda od 5. marta 2023. godine, podnosilac zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu, u kojoj je naveo: (i) povredu stava 8. člana 162. Zakonika o krivičnom postupku, naglašavajući da ročište za saslušanje nakon njegovog hapšenja nije održano u roku od četrdeset osam (48) sati, koji je određen i stavom 2. člana 29. Ustava i (ii) povredu odredaba krivičnog postupka, naglašavajući da nisu ispunjeni uslovi za određivanje mere zabrane približavanja određenom mestu ili licima. Kao rezultat toga, Apelacioni sud je osporenim rešenjem od 23. marta 2023. godine, odbio, kao neosnovanu, žalbu podnosioca zahteva i potvrdio rešenje Osnovnog suda.

Podnosilac u svom zahtevu pokreće pitanje ustavne obaveze iz stava 2. člana 29. Ustava i zakonske obaveze iz stava 8. člana 162. Zakonika o krivičnom postupku, da se nakon njegovog hapšenja zbog osnovane sumnje da je izvršio krivična dela, okrivljeni mora izvesti pred sudiju za prethodni postupak u roku od četrdeset osam (48) sati i (ii) propusta Apelacionog suda da odgovori na njegove suštinske navode iznete u njegovoj žalbi pred tim sudom, a koji se odnose na određivanje mere obezbeđenja, odnosno mere zabrane približavanja određenom mestu ili licima u fazi istrage.

Sud je u ovom slučaju razmotrio navode podnosioca zahteva koji se odnose na (i) ustavnost trajanja njegovog pritvora do održavanja ročišta za saslušanje od strane sudije za prethodni postupak Osnovnog suda i (ii) određivanje mere obezbeđenja, odnosno mere zabrane približavanja određenom mestu ili licima. U vezi sa prvim, Sud je na osnovu dokumentacije koju je dostavio Osnovni sud, utvrdio da je ročište za saslušanje održano u roku od četrdeset osam (48) sati od dana hapšenja podnosioca zahteva. Što se pak tiče navoda podnosioca zahteva o nedostatku obrazloženja i izostanku odgovora na njegove navode, Sud je utvrdio da se rešenje, iako nije individualizovano, ipak u svom sadržaju poziva na razlog za određivanje gore navedene mere, čime je (i) utvrđena osnovana sumnja da su krivična dela izvršena, (ii) dato obrazloženje koje se odnosi na opasnost da će on ometati krivični postupak i (iii) pruženo relevantno obrazloženje koje se odnosi na opasnost od ponavljanja istih krivičnih dela.

Shodno tome, Sud je ocenio da je zahtev podnosioca neprihvatljiv zbog toga što su navodi podnosioca zahteva koje je izneo u svom zahtevu očigledno neosnovani na ustavnim osnovama usled očiglednog ili evidentnog odsustva povrede, kako je utvrđeno pravilom 34 (2) Poslovnika.