Rešenje o neprohvatljivosti
Priština, dana 12. februara 2024
Br. Ref.: RK 2329/24
REŠENJE O NEPRIHVATLJIVOSTI
u
slučaju br. KI162/23
Podnosilac
Skënder Bajrami
Ocena ustavnosti
rešenja PN1. 264/2023 Apelacionog suda Kosova od 23. marta 2023. godine
USTAVNI SUD REPUBLIKE KOSOVO
u sastavu:
Gresa Caka-Nimani, predsednica
Bajram Ljatifi, zamenik predsednika
Selvete Gërxhaliu-Krasniqi, sudija
Safet Hoxha, sudija
Radomir Laban, sudija
Remzije Istrefi-Peci, sudija
Nexhmi Rexhepi, sudija i
Enver Peci, sudija
Podnosilac zahteva
Zahtev je podneo Skënder Bajrami, koga po punomoćju zastupa Besnik Berisha, advokat u Prištini (u daljem tekstu: podnosilac zahteva).
Osporena odluka
Podnosilac zahteva osporava rešenje [PN1. 264/2023] Apelacionog suda Kosova (u daljem tekstu: Apelacioni sud) od 23. marta 2023. godine u vezi sa rešenjem [2023:056815] sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Uroševcu, Odeljenje za teška krivična dela (u daljem tekstu: Osnovni sud) od 5. marta 2023. godine.
Podnosilac zahteva je osporeno rešenje Apelacionog suda primio 27. marta 2023. godine.
Predmetna stvar
Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporenog rešenja Apelacionog suda, kojim su podnosiocu zahteva navodno povređena njegova osnovna prava i slobode zagarantovana članom 32. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava Republike Kosovo (u daljem tekstu: Ustav).
U nastavku, podnosilac zahteva traži da se njegov identitet ne otkrije.
Pravni osnov
Zahtev je zasnovan na stavovima 1. i 7. člana 113. [Jurisdikcija i ovlašćene strane] Ustava, članovima 22. (Procesuiranje podnesaka) i 47. (Individualni zahtevi) Zakona br. 03/L-121 o Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Zakon) i pravilu 25. (Podnošenje zahteva i odgovora) Poslovnika o radu Ustavnog suda (u daljem tekstu: Poslovnik).
Postupak pred Sudom
Dana 24. jula 2023. godine, podnosilac zahteva je putem pošte dostavio zahtev Ustavnom sudu Republike Kosovo (u daljem tekstu: Sud).
Dana 2. avgusta 2023. godine, predsednica Suda je odlukama [br. GJR.KI i br. KSH. KI162/23] imenovala sudiju Bajrama Ljatifija za sudiju izvestioca i Veće za razmatranje, sastavljeno od sudija: Selvete Gërxhaliu-Krasniqi (predsedavajuća), Nexhmi Rexhepi i Enver Peci (članovi).
Dana 4. avgusta 2023. godine, Sud je obavestio podnosioca zahteva i Apelacioni sud o registraciji zahteva. Istog dana, Sud je predao Osnovnom sudu zahtev za dostavljanje povratnice, kojom se dokazuje kada je podnosilac zahteva primio osporeno rešenje Apelacionog suda.
Dana 7. septembra 2023. godine, Sud je dostavio Osnovnom sudu ponovljeni zahtev za dostavljanje povratnice.
Dana 8. septembra 2023. godine, Osnovni sud je obavestio Sud da dostavljanje povratnice nije moguće pošto su spisi predmeta kod Vrhovnog suda.
Dana 13. septembra 2023. godine, Sud je tražio od podnosioca zahteva da dostavi informaciju o tome da li je podnosio druga pravna sredstva i da, ukoliko je poseduje, dostavi kopiju povratnice, koja dokazuje kada je primio osporeno rešenje Apelacionog suda.
Dana 15. septembra 2023. godine, podnosilac zahteva je obavestio Sud da ne poseduje kopiju povratnice koja dokazuje kada je primio osporeno rešenje, ali navodi da je dostavio zahtev Sudu u roku utvrđenom zakonom.
Dana 21. septembra 2023. godine, Sud je poslao zahtev Vrhovnom sudu da dostavi informaciju ili čak povratnicu koja dokazuje kada je podnosilac zahteva primio osporeno rešenje Apelacionog suda.
Dana 25. septembra 2023. godine, Vrhovni sud je dostavio Sudu informaciju, iz koje proizilazi da je pravni zastupnik podnosioca zahteva osporeno rešenje Apelacionog suda, putem imejla, primio 27. marta 2023. godine.
Dana 29. septembra 2023. godine, Sud je tražio od Osnovnog suda da dostavi sledeće informacije: (i) relevantne informacije i dokumentaciju koja dokazuje vreme ili čas pritvaranja podnosioca zahteva od 2. marta 2023. godine i vreme/čas kada je održano saslušanje od 4. marta 2023. godine; (ii) zapisnik sa saslušanja od 4. marta 2023. godine; i (iii) sve podneske koje su podneli Osnovno tužilaštvo u Uroševcu, Odeljenje za teška krivična dela (u daljem tekstu: Tužilaštvo) i podnosilac zahteva.
Dana 3. oktobra 2023. godine, Osnovni sud je dostavio Sudu tražene informacije i dokumentaciju.
Dana 23. januara 2023. godine, Veće za razmatranje je razmotrilo izveštaj sudije izvestioca i jednoglasno iznelo preporuku Sudu o neprihvatljivosti zahteva.
Pregled činjenica
Dana 2. marta 2023. godine, podnosilac zahteva je po nalogu Tužilaštva uhapšen od strane Policije Kosova zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo zelenaštva iz stava 3. člana 331. Krivičnog zakonika Kosova br. 06/L-074 (u daljem tekstu: KZK) i krivično delo utaja poreza iz stava 1. člana 307. KZK.
Na osnovu informacija i dokumentacije koju je Osnovni sud dostavio Sudu, odnosno zapisnika Policije Kosova, proizilazi da je podnosilac zahteva uhapšen 2. marta 2023. godine u 11.00 časova prepodne.
Dana 3. marta 2023. godine, Tužilaštvo je donelo rešenje o pokretanju istrage protiv podnosioca zahteva i četrnaest (14) drugih okrivljenih i istovremeno podnelo zahtev [PP/I. br. 120/22] sudiji za prethodni postupak Osnovnog suda da se podnosiocu zahteva i 14 drugih okrivljenih odredi mera pritvora.
Na osnovu zapisnika sa ročišta, dostavljenog Sudu, proizilazi da je 4. marta 2023. godine, u 10.20 časova prepodne, u Klinici za kardiologiju Bolničke i univerzitetske službe Kosova, sudija za prethodni postupak Osnovnog suda otpočeo ročište za određivanje mere pritvora, koju je tražilo Osnovno tužilaštvo.
Na gore navedenom ročištu branioci okrivljenih su uložili prigovor na zahtev Osnovnog tužilaštva za određivanje mere pritvora zbog toga što je “zahtev neosnovan i ne postoji osnovana sumnja da su njihovi branjenici izvršili krivična dela za koja se sumnja da su ih počinili i nisu se stekli zakonski uslovi za određivanje mere pritvora njihovim branjenicima, predlažući Sudu da im se odredi bilo koja od zakonom predviđenih alternativnih mera”.
Dana 5. marta 2023. godine, sudija za prethodni postupak Osnovnog suda je rešenjem [2023:056815] odredio podnosiocu zahteva meru zabrane približavanja mestu ili određenim licima u trajanju od jednog (1) meseca, odnosno do 2. aprila 2023. godine, dok je četrnaestorici (14) drugih okrivljenih određena mera pritvora.
U odnosu na podnosioca zahteva, sudija za prethodni postupak je najpre precizirao sledeće: “Sud je zakazao i održao ročište dana 04.03.2023. godine u KUCK - Klinici za kardiologiju pošto je isti tokom prethodnog postupka, tačnije tokom ispitivanja od strane istražitelja, imao zdravstvene probleme i isti je bio smešten na ovoj Univerzitetskoj klinici, i prema preporuci kardiologa, bio je hospitalizovan u ovoj klinici. Na ovoj sednici, državni tužilac [...] u potpunosti je podržao pismeni zahtev za određivanje mere pritvora iz člana 184. stav 1. podstavovi 1.1. i 1.2 tačka 1.2.2. i 1.2.3 u vezi sa rizikom za uticaj na svedoke i oštećene (tačka 1.2.2) i rizikom od ponavljanja krivičnih dela (tačka 1.2.3). Dok, što se tiče rizika za bekstvo, isti je povukao zahtev za ovu tačku, gde prema mišljenju državnog tužioca ne postoji opasnost da [podnosilac zahteva] pobegne”.
Drugo, sudija za prethodni postupak je ocenio da zahtev Tužilaštva za određivanje pritvora u okolnostima podnosioca zahteva nije neophodan, te je usled ovog zaključka njemu određena mera zabrane približavanja određenim mestima ili licima. Ovu odluku o određivanju gore navedene mere podnosiocu zahteva, utvrđene u podstavovima 1.1. i 1.2. stava 1. člana 175. Zakonika br. 08/L-032 o krivičnom postupku (u daljem tekstu: ZKPK), sudija za prethodni postupak je obrazložio da će “ista biti dovoljna mera da se postigne zakonski cilj izricanja predviđenih mera za obezbeđivanje prisustva okrivljenog u postupku, sprečavanja od ponovnog izvršenja krivičnog dela i obezbeđivanje uspešnog razvoja krivičnog postupka. To je zbog činjenice jer isti leži na Klinici za kardiologiju u KUCK Priština i tokom ročišta je izjavio da mu je potrebna hirurško-kardiološka intervencija radi lečenja. Prema tome, na osnovu člana 171. stav 1 ZKPRK-a, povodom odlučivanja koju od mera će primeniti radi obezbeđivanja prisustva okrivljenog, Sud je dužan da uzme u obzir utvrđene uslove za konkretne mere i da obezbedi da ne primeni težu meru kada je dovoljna blaža mera”.
Treće, sudija za prethodni postupak je u nastavku svoje odluke o određivanju mere zabrane približavanja mestu ili određenim licima koja je određena podnosiocu zahteva, ocenio da su ispunjeni svi zakonski uslovi predviđeni članom 175. stav 1. podstavovi 1.1 i 1.2 ZKPK-a u vezi sa članom 184. stav 1. podstavovi 1.1. i 1.2 tačke 1.2.2. i 1.2.3 ZKPK-a, obrazlažući da: (i) ako je podnosilac zahteva na slobodi, isti može uticati na oštećene, svedoke, druge okrivljene i saizvršioce krivičnih dela; i (ii) uzimajući u obzir osnovanu sumnju za izvršenje tri krivična dela zelenaštva i krivičnog dela utaje poreza i “prirodu njegovog poslovanja” isti može ponoviti ista ili slična dela.
Na kraju, sudija za prethodni postupak je u okviru određivanja gore navedene mere podnosiocu zahteva, izrekao zabranu da “ne prilazi boravištu oštećenih [...] kao i saoptuženima na navedenoj udaljenosti, u suprotnom će mu se odrediti mera pritvora”.
Dana 6. marta 2023. godine, protiv gore pomenutog rešenja Osnovnog suda, podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu. U svojoj žalbi, podnosilac zahteva je u suštini naveo povredu odredaba krivičnog postupka, (i) tačnije stava 8. člana 162. i (ii) stava 2. i člana 175. ZKPK-a. U vezi sa (i) navodom o povredi stava 8. člana 162. ZKPK-a, podnosilac zahteva je precizirao da je rešenje Osnovnog suda “rezultat nezakonitog održavanja ročišta za određivanje pritvora, koje je održano nakon isteka roka od 48 sati od trenutka hapšenja [podnosioca zahteva]”. S tim u vezi, podnosilac zahteva je precizirao da je uhapšen 2. marta 2023. godine u 06.05 časova ujutru, dok je ročište održano 4. marta 2023. godine u 10.20 časova. U vezi sa ovim navodom, podnosilac zahteva je naglasio da je održavanje ročišta u roku od 48 sati zagarantovano i stavom 2. člana 29. [Pravo na slobodu i sigurnost] Ustava. Dok, (ii) u vezi sa njegovim navodom o povredi stava 2. člana 175. ZKPK-a, podnosilac zahteva je naveo da: (i) ne postoji osnovana sumnja za izvršenje dva krivična dela, odnosno u vezi sa krivičnim delom zelenaštva, pri čemu isti precizira da “nijedan svedok Tužilaštva i nijedna oštećena strana nisu komunicirali sa [podnosiocem zahteva]”, dok u vezi sa krivičnim delom utaje poreza “nijedan organ nije utvrdio poresku utaju”; (ii) ne postoji rizik za ometanje krivičnog postupka, i takav rizik Tužilaštvo nije dokazalo nijednim jedinim dokazom, a takođe (iii) ne postoji ni rizik od ponavljanja krivičnih dela za koja se sumnja da je počinio i da poslednje navedeno Tužilaštvo nije potkrepilo nijednim dokazom.
Dana 23. marta 2023. godine, Apelacioni sud je rešenjem [PN1. br. 264/2023] odbio kao neosnovanu žalbu podnosioca zahteva i potvrdio rešenje Osnovnog suda.
Apelacioni sud je u svom rešenju, u vezi sa žalbama okrivljenih, uključujući i onu podnosioca zahteva, zaključio da su iste neosnovane. Ovakav zaključak Apelacioni sud je obrazložio činjenicom da je rešenje sudije za prethodni postupak Osnovnog suda pravilno i zasnovano na zakonu, te da isto nije zahvaćeno bitnim povredama odredaba krivičnog postupka.
U nastavku, Apelacioni sud je prvo ocenio da su se stekli (i) uslovi za određivanje pritvora prema ostalim 14 okrivljenima i (ii) uslovi za određivanje zabrane približavanja određenom mestu ili licu iz člana 175. stav 1. podstav 1.2 u vezi sa članom 184. stav 1. podstav 1.2 tačka 1.2.2. ZKPK-a podnosiocu zahteva: “[...] zato što okrivljeni, ako bi bili u potpunoj slobodi, mogu uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze o krivičnim delima, a to se zasniva na činjenici da svedoci i oštećeni još nisu saslušani u tužilaštvu i da je od sprovođenja istraga do ove faze krivičnog postupka dokazano da su pojedini okrivljeni pretili oštećenima da plate zelenaštvo, ali i činjenici da pojedini okrivljeni koji su počinili krivična dela u saizvršilaštvu sa drugim okrivljenima, još uvek se nalaze u bekstvu. Prema tome, ove okolnosti su posebne okolnosti koje pokazuju veliku opasnost da kada bi se isti nalazili na slobodi, odnosno pod bilo kojom alternativnom merom, uticali bi na oštećene – svedoke ili čak na jedne-druge i na ovaj način bi gotovo onemogućili istragu i rasvetljavanje slučaja do kraja. Stoga, ove okolnosti predstavljaju dovoljne razloge za određivanje mera kao u rešenju prvostepenog suda”.
Drugo, Apelacioni sud je takođe utvrdio da su ispunjeni uslovi (i) za određivanje pritvora prema ostalim 14 okrivljenima i (ii) za određivanje zabrane približavanja određenom mestu ili licu koja je podnosiocu zahteva određena u skladu sa članom 175. stav 1. tačka 1.2 u vezi sa članom 184. stav 1. podstav 1.2 tačka 1.2.2 ZKPK-a, “[...] jer imajući u vidu težinu krivičnih dela, individualne karakteristike okrivljenih koji su počinili više krivičnih dela, a neki od okrivljenih su osumnjičeni i za druga krivična dela, što se dokazuje i iz njihove zločinačke prošlosti i iz policijske evidencije, posebne su okolnosti koje pokazuju veliki rizik da će isti, ako se budu nalazili na punoj slobodi ili uz neku drugu blažu meru, ponoviti ista krivična dela ili slična. Prema tome, ove okolnosti predstavljaju zakonske razloge za određivanje navedenih mera”.
Navodi podnosioca zahteva
Podnosilac zahteva navodi da su osporenim rešenjem Apelacionog suda povređena njegova prava zagarantovana članom 31. [Pravo na pravno sredstvo] i 54. [Sudska zaštita prava] Ustava.
U vezi sa ovim navodom, podnosilac zahteva precizira da je povređeno (i) “načelo obrazloženja sudskih odluka”; i (ii) “pravo na podnošenje žalbe u supstancijalnom smislu”. U nastavku ovoga, podnosilac zahteva precizira da na njegove navode koji su izneti u njegovoj žalbi Apelacionom sudu, taj sud nije dao nikakav odgovor o povredi stava 8. člana 162. i povredi člana 175. ZKPK-a.
Prema njegovim rečima, Apelacioni sud: (i) “Kumulativno je tretirao žalbe koje su izneli branioci okrivljenih lica u istom predmetu, dajući kolektivne, uopštene, apstraktne i nekontekstualizovane odgovore na konkretne i pojedinačne okolnosti za svakog od okrivljenih”; (ii) nije pružio ubedljivo obrazloženje zasnovano na činjenicama i zakonu; i (iii) nije uspeo da uspostavi logičku vezu između činjenica i važećeg zakona.
U vezi sa gore pomenutim, podnosilac zahteva navodi da je nepružanje odgovora ili neadresiranje njegovih navoda u vezi sa povredom stava 8. člana 162. ZKPK-a, predstavljalo suštinski element u njegovoj žalbi, gde je prema njemu, ročište pred sudijom za prethodni postupak Osnovnog suda održano nakon isteka roka od 48 sati od trenutka njegovog hapšenja. Preciznije, podnosilac zahteva ističe da je u svojoj žalbi precizirao da je bio “uhapšen 2. marta 2023. godine u 06.05 časova ujutru, dok je ročište za određivanje pritvora održano 4. marta 2023. godine u 10.20 časova, odnosno oko 4 sata i 20 minuta nakon isteka taksativnog roka od 48 sati, koji je predviđen u članu 162.8 ZKPRK-a”.
Što se tiče njegovog navoda o povredi člana 175. ZKPK-a, koji se odnosio na odlučne činjenice i u vezi sa njegovim “krivičnim statusom”, podnosilac zahteva ističe da Apelacioni sud nije dao odgovor.
Na kraju, podnosilac zahteva traži od Suda da se ne otkrije njegov identitet, međutim, ne pruža nikakvo obrazloženje za usvajanje takvog zahteva.
Relevantne ustavne i zakonske odredbe
Ustav Republike Kosovo
Član 29.
[Pravo na slobodu i sigurnost]
1. Svakome se garantuje pravo na slobodu i sigurnost. Niko ne može biti lišen slobode izuzev zakonom propisanih slučajeva i na osnovu odluke nadležnog suda, i to:
(1) nakon objavljivanja zatvorske kazne zbog krivičnog dela;
(2) zbog opravdane sumnje da je lice izvršilo krivično delo, samo onda kada se lišavanje slobode smatra neophodnim za sprečavanje vršenja krivičnog dela i samo na veoma kratak period pre suđenja, na zakonom propisan način;
(3) radi vaspitnog nadzora maloletnog lica, ili radi njegovog/njenog privođenja nadležnom organu, na osnovu zakonitog naređenja;
(4) radi zdravstvenog nadzora lica, koje je zbog bolesti opasno po društvo;
(5) zbog ilegalnog ulaska u Republiku Kosovo, ili nakon zakonite naredbe o udaljenju ili ekstradiciji.
2. Lice lišeno slobode se odmah, na njegovom maternjem jeziku ili jeziku koje on/ona razume, obaveštava o razlogu hapšenja. Pismeno obaveštenje o razlozima hapšenja, se podnosi što je pre moguće. Svako lice koje je lišeno slobode bez sudske odluke se u roku od četrdeset osam (48) sati mora izvesti pred sudiju, koji odlučuje o njegovom/njenom pritvoru ili oslobađanju. Pritvoreno lice ima pravo da mu se sudi bez odlaganja, ili na slobodi do suđenja, osim ukoliko sudija smatra da je lice opasno po zajednicu ili smatra da postoji rizik od njegovog/njenog bekstva pre suđenja.
3. Lice koje je lišeno slobode, se bez odlaganja treba obavestiti da ima pravo na nedavanje izjave i pravo na zaštitu, po svom izboru, i ima pravo da bez odlaganja obavesti tu osobu po svom izboru.
4. Lice koje je lišeno slobode hapšenjem ili pritvorom, ima pravo na pravnu pomoć, kako bi se ocenila zakonitost hapšenja ili pritvaranja. Odluku će doneti sud u vrlo kratkom roku i ukoliko je hapšenje ili pritvor nezakonit, narediće se oslobađanje lica.
5. Svako ko je žrtva hapšenja ili pritvora, koje nije u skladu sa odredbama ovog Člana, ima pravo na kompenzaciju, na zakonom propisan način.
6. Lice koje služi kaznu, ima pravo da se žali na uslove hapšenja, na zakonom propisan način.
Član 32.
[Pravo na pravno sredstvo]
Svako lice ima pravo da koristi pravna sredstva na sudske i administrativne odluke, koje uskraćuju njena/njegova prava ili interese, na zakonom propisan način.
Član 54.
[Sudska zaštita prava]
Svako ima pravo na sudsku zaštitu u slučaju kršenja ili uskraćivanja nekog prava koje je garantovano ovim Ustavom, kao i pravo na efikasne pravne mere ukoliko se utvrdi da je pravo prekršeno.
Član 5.
(Pravo na slobodu i bezbednost)
1. Svako ima pravo na slobodu i bezbednost ličnosti. Niko ne može biti lišen slobode osim u sledećim slučajevima i u skladu sa zakonom propisanim postupkom:
a) u slučaju zakonitog lišenja slobode na osnovu presude nadležnog suda;
b) u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode zbog neizvršenja zakonite sudske odluke ili radi obezbeđenja ispunjenja neke obaveze propisane zakonom;
c) u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode radi privođenja lica pred nadležnu sudsku vlast zbog opravdane sumnje da je izvršilo krivično delo, ili kada se to opravdano smatra potrebnim kako bi se predupredilo izvršenje krivičnog dela ili bekstvo po njegovom izvršenju;
d) u slučaju lišenja slobode maloletnog lica na osnovu zakonite odluke u svrhu vaspitnog nadzora ili zakonitog lišenja slobode radi njegovog privođenja nadležnoj vlasti;
e) u slučaju zakonitog lišenja slobode da bi se sprečilo širenje zaraznih bolesti, kao i zakonitog lišenja slobode duševno poremećenih lica, alkoholičara ili uživalaca droga ili skitnica;
f) u slučaju zakonitog hapšenja ili lišenja slobode lica da bi se sprečio njegov neovlašćeni ulazak u zemlju, ili lica protiv koga se preduzimaju mere u cilju izgona ili ekstradicije.
2. Svako ko je uhapšen mora biti obavešten bez odlaganja i na jeziku koji razume o razlozima za njegovo hapšenje i o svakoj optužbi protiv njega.
3. Svako ko je uhapšen ili lišen slobode shodno odredbama iz stava 1.c ovog člana mora bez odlaganja biti izveden pred sudiju ili drugo službeno lice zakonom određeno da obavlja sudske funkcije i mora imati pravo da mu se sudi u razumnom roku ili da bude pušten na slobodu do suđenja. Puštanje na slobodu može biti uslovljeno jemstvima da će se lice pojaviti na suđenju.
4. Svako ko je lišen slobode ima pravo da pokrene postupak u kome će sud hitno ispitati zakonitost lišenja slobode i naložiti puštanje na slobodu ako je lišenje slobode nezakonito.
5. Svako ko je bio uhapšen ili lišen slobode u suprotnosti s odredbama ovog člana ima utuživo pravo na naknadu.
KRIVIČNI ZAKONIK BR. 06/L-074 REPUBLIKE KOSOVO
Član 307.
Utaja poreza
Ko u nameri da sam ili neko drugi prikrije ili utaji, delimično ili u celosti, plaćanje poreza, tarifa ili drugih doprinosa koji su zakonom propisani, ili izbegava porez, koristeći povraćaj poreza ili neopravdane poreske kredite, pruži netačne podatke ili izostavi podatke o svojim prihodima, imovini, ekonomskom stanju ili o drugim činjenicama bitnim za procenu tih obaveza, kazniće se novčanom kaznom i kaznom zatvora u trajanju do četiri (4) godine.
[...]
Član 331.
Zelenaštvo
1. Ko god za sebe ili drugog primi ili ugovori očigledno nesrazmernu imovinsku korist u zamenu za uslugu drugom licu, iskorišćujući teško finansijsko stanje tog lica, teške stambene uslove, siromaštvo, neiskustvo ili nesposobnost za rasuđivanje, kazniće se novčanom kaznom i kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do pet (5) godina.
[...]
3. Ako krivično delo iz stava 1. ovog člana nanese imovinsku štetu u iznosu preko dvadeset pet hiljada (25,000) evra ili izvršilac ostvari imovinsku korist u iznosu preko dvadeset pet hiljada (25,000) evra, izvršilac će se kazniti novčanom kaznom i kaznom zatvora u trajanju od tri (3) do dvanaest (12) godina.
ZAKONIK BR. 08/L-032 O KRIVIČNOM POSTUPKU
[objavljen u Službenom listu od 17. avgusta 2022. godine i na snazi šest (6) meseci nakon njegovog objavljivanja u Službenom listu]
Član 162.
Hapšenje i zadržavanje u fazi istrage
1. Kada državni tužilac ovlasti hapšenje, policija hapsi i zadržava lice samo ako:
1.1. postoji osnovana sumnja da je lice izvršilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti; i
1.2. postoje artikulisane osnove koje ukazuju da:
1.2.1. postoji opasnost od bekstva;
1.2.2. da će uništiti, sakriti, promeniti ili falsifikovati dokaze krivičnog dela ili kada specifične okolnosti ukazuju da će ometati tok krivičnog postupka vršeći uticaj na svedoke, oštećene ili saučesnike;
ili
1.2.3. kad težina krivičnog dela, način ili okolnost pod kojima je izvršeno krivično delo, njegove lične osobine, ranije vladanje, sredina i uslovi u kojima živi, kao i ostale lične okolnosti ukazuju na opasnost da će ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.
2. Hapšenje i zadržavanje iz ovog člana odobrava državni tužilac koji je pokrenuo istragu ili ako zbog hitnih okolnosti takvo odobrenje ne može se dobiti pre hapšenja, odobrava policija koja mora odmah nakon hapšenja obavestiti državnog tužioca.
3. Lice koje je uhapšeno prema ovom članu ima prava okrivljenog.
4. Prilikom hapšenja, uhapšeni se poučava:
4.1. usmeno o pravima iz člana 166. ovog zakonika; i
4.2. pismeno o svima pravima iz člana 165. ovog zakonika i svim ostalim pravima na koja ima pravo prema ovom zakoniku na jeziku koji razume.
5. Čim je to moguće posle hapšenja, a najkasnije šest (6) časa od časa hapšenja, državni tužilac izdaje uhapšenom pisanu odluku o zadržavanju, koja sadrži ime i prezime uhapšenog, ako je poznato, ili ako nije poznato, bilo kakvu informaciju za propisno utvrđivanje identiteta uhapšenog, mesto, datum i tačno vreme hapšenja, krivično delo za koje se sumnjiči i zakonski osnov hapšenja. Protiv odluke državnog tužioca o zadržavanju, uhapšeni ili njegov branilac može uložiti žalbu u roku od šest (6) časa od časa prijema odluke. O ovoj žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak u roku od dvanaest (12) časa od časa prijema žalbe.
6. U roku od trideset šest (36) časa posle hapšenja, državni tužilac podnosi sudiji za prethodni postupak zahtev za određivanje pritvora.
7. Zahtev za određivanje pritvora mora biti u saglasnosti sa članom 163. ovog zakonika.
8. Što je pre moguće, ali ne kasnije od četrdeset osam (48) časa od hapšenja, sudija za prethodni postupak održava ročište na kojem se odlučuje da li se okrivljeni mora zadržati u pritvor. Do donošenja sudske odluke okrivljeni može se zadržati u policijskom pritvoru.
9. Uhapšeni se pušta na slobodu ako se u roku od četrdeset osam (48) časa od časa hapšenja ne izvede pred sud.
10. Na ročištu za razmatranje zahteva za određivanje pritvora okrivljenog zastupa branilac. Branilac ima pristup spisima predmeta okrivljenog radi pripreme za ročište.
11. Što je pre moguće, ali ne kasnije od četrdeset osam (48) časa nakon ročišta iz stava 8. ovog člana, sudija za prethodni postupak donosi odluku kojom se određuje da li se okrivljenom izriče neka od mera iz člana 171. ovog zakonika.
12. Sudija za prethodni postupak mora razmotriti da li se mogu narediti druge blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog iz člana 171. ovog zakonika.
13. Na odluku sudije za prethodni postupak za određivanje pritvora može se izjaviti žalba u skladu sa odredbama člana 186. stav 3. ovog zakonika.
Potpoglavlje III – Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog
Opšti uslovi
Član 171.
Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog
1. Mere koje se mogu preduzeti za obezbeđenje prisustva okrivljenog, sprečavanje ponavljanja krivičnog dela i uspešnog vođenja krivičnog postupka su:
1.1. poziv;
1.2. nalog za hapšenje;
1.3. obećanje okrivljenog da neće napuštati mesto boravišta;
1.4. zabrana prilaženja određenom mestu ili licu; 1.5. javljanje u policijsku stanicu;
1.6. jemstvo;
1.7. kućni pritvor;
1.8. pritvor.
2. Pri odlučivanju o tome koje će mere primeniti za obezbeđenje prisustva okrivljenog, sud je dužan uzeti u obzir uslove predviđene za konkretne mere i voditi računa da ne primeni težu meru ako je dovoljna blaža mera.
3. Ove mere se ukidaju kad prestanu razlozi zbog kojih su određene, ili se zamenjuju drugim blažijim merama kad za to nastupe uslovi.
4. Odluke o ovim merama donosi sudija za prethodni postupak pre podizanja optužnice, a nakon podizanja optužnice odluke donosi sudija pojedinac ili predsednik pretresnog veća, osim ako ovim zakonikom nije drugačije određeno.
5. Izraz “blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog” ili “blaže mere” za potrebe ovog zakonika znači poziv i obećanje okrivljenog da neće napuštati mesto boravišta, zabrana prilaženja određenom mestu ili licu, javljanje u policijsku stanicu, jemstvo i kućni pritvor.
[...]
E. Zabrana prilaženja određenom mestu ili licu
Član 175.
Zabrana prilaženja određenom mestu ili licu
1. Sud može zabraniti okrivljenom prilaženje određenom mestu ili licu, ako:
1.1. postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo; i
1.2. postoje okolnosti iz člana 184. stav l. pod-podstav 1.2.2. ili 1.2.3. ovog zakonika;
2. Sud obrazloženim rešenjem odlučuje o meri iz ovog člana. Rešenje mora sadržati obrazloženje koje potvrđuje da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i da je takva mera neophodna.
3. Sud rešenjem određuje odgovarajuću udaljenost od određenog mesta ili lica koju okrivljeni mora poštovati i koju ne sme namerno preći.
4. Rešenje se dostavlja okrivljenom, a kad je to moguće, primerak se dostavlja licu u odnosu na koje je okrivljenom određena mera.
5. Sud određuje pritvor ako okrivljeni prekrši rešenje. Okrivljeni se uvek blagovremeno obaveštava o posledicama nepridržavanja.
6. Ako lice u odnosu na koje je okrivljenom određena mera namerno naruši udaljenost koju je okrivljeni dužan da poštuje, sud može kazniti lice u odnosu na koje je okrivljenom određena mera novčanom kaznom kako je predviđeno članom 443. ovog zakonika.
7. Osim ako je drugačije predvideo ovim članom, odredbe ovog zakonika o pritvoru shodno se primenjuju na određivanje, trajanje, produženje i ukidanje mere iz ovog člana.
8. O produženju mere iz ovog člana, pre podizanja optužnice, odlučuje sudija za prethodni postupak na zahtev državnog tužioca.
[...]
Član 184.
Potrebni uslovi za određivanje pritvora
1. Sud može odrediti pritvor protiv lica samo ako jasno utvrdi:
1.1. da postoji osnovana sumnja da je to lice učinilo krivično delo;
1.2. da je ispunjen jedan od sledećih uslova:
1.2.1. ako se krije, ako se ne može utvrditi njegov identitet ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju da postoji opasnost od bekstva;
1.2.2. ako postoje razlozi koji čine verovatnim da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati tok krivičnog postupka uticanjem na svedoke, oštećene ili saučesnike; ili
1.2.3. ako težina krivičnog dela, način ili okolnosti pod kojima je izvršeno krivično delo, njegove lične osobine, ranije vladanje, sredina i uslovi u kojima živi ili neka druga lična okolnost ukazuju na opasnost da će ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.
1.3. blaže mere iz člana 171. ovog zakonika za obezbeđenje prisustva okrivljenog su nedovoljne da spreče ponavljanja krivičnog dela i obezbede uspešno vođenje krivičnog postupka.
2. U slučaju iz stava 1. podstav 1.2. ovog člana, pritvor određen samo zbog ne utvrđivanja identiteta lica se ukida čim se utvrdi njegov identitet. U slučaju iz stava 1. podstav 1.2. Ovog člana, pritvor se ukida čim se pribave ili obezbede dokazi zbog kojih je pritvor određen.
3. Ako je okrivljeni prekršio neku od blažih mera iz člana 171. ovog zakonika za obezbeđenje prisustva okrivljenog, sud to posebno ima u vidu prilikom utvrđivanja postojanja okolnosti iz stava 1. podstavovi 1.2. i 1.3. ovog člana.
Ocena prihvatljivosti zahteva
Sud prvo razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivosti koji su utvrđeni u Ustavu i dalje predviđeni u Zakonu i Poslovniku.
S tim u vezi, Sud se poziva na stavove 1. i 7. člana 113. [Nadležnost i ovlašćene strane] Ustava, u vezi sa stavom 4. člana 21. [Opšta načela] Ustava, koji utvrđuju:
Član 113.
[Jurisdikcija i ovlašćene strane]
“1. Ustavni sud odlučuje samo u slučajevima koje su ovlašćene strane podnele sudu na zakonit način.
[...]
7. Pojedinci mogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode koje im garantuje ovaj Ustav prekršena od strane javnih organa, ali samo kada su iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanim zakonom”.
[...]
Sud u nastavku razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti, utvrđene dalje u Zakonu, odnosno u članovima 47, 48. i 49. Zakona, koji utvrđuju:
Član 47.
[Individualni zahtevi]
“1. Svaka osoba ima pravo da od Ustavnog suda zatraži pravnu zaštitu ukoliko smatra da njena Ustavom zagarantovana prava i slobode krši neki javni organ.
2. Osoba može da podnese pokrenuti podnesak samo nakon što su iscrpljena sva ostala zakonom određena pravna sredstva”.
Član 48.
[Tačnost podneska]
“Podnosilac podneska je dužan da jasno naglasi to koja prava i slobode sumu povređena i koji je konkretan akt javnog organa koji podnosilac želi da ospori”.
Član 49.
[Rokovi]
“Podnesak se podnosi u roku od četiri (4.) meseci. Rok počinje od dana kada je podnosilac primio sudsku odluku. U svim ostalim slučajevima, rok počinje na dan javnog objavljivanja odluke ili akta...”.
Što se tiče ispunjenosti gore navedenih kriterijuma, Sud ocenjuje da je podnosilac zahteva ovlašćena strana, u smislu člana 113.7 Ustava; da osporava ustavnost akta organa javne vlasti, odnosno rešenje [PN1. 264/2023] Apelacionog suda od 23. marta 2023. godine, nakon iscrpljivanja svih pravnih sredstava na raspolaganju. Shodno tome, Sud ističe da uzimajući u obzir da se okolnosti konkretnog slučaja vežu sa određivanjem mere zabrane približavanja određenom mestu ili licu, odredbe ZKPK-a ne predviđaju vanredno pravno sredstvo zahteva za zaštitu zakonitosti protiv ove odluke.
U nastavku, Sud ocenjuje da je podnosilac zahteva precizirao prava zagarantovana Ustavom, za koja navodi da su mu povređena, u skladu sa zahtevima iz člana 48. Zakona i da je podneo zahtev u zakonskom roku od 4 (četiri) meseca, kako to predviđa član 49. Zakona.
Pored toga, Sud razmatra da li je podnosilac zahteva ispunio kriterijume prihvatljivosti utvrđene u stavu 2. pravila 34. [Kriterijumi prihvatljivosti] Poslovnika. Stav 2. pravila 34. Poslovnika utvrđuje kriterijume na osnovu kojih Sud može da razmotri zahtev, uključujući kriterijum da zahtev nije očigledno neosnovan. Konkretno, stav 2. pravila 34. Poslovnika o radu utvrđuje sledeće: “Sud može smatrati zahtev neprihvatljivim, ako je zahtev očigledno neosnovan, kada podnosilac/teljka zahteva nije dovoljno dokazao/ la i potkrepio/ la svoju tvrdnju”.
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, ali i Suda, zahtev se može proglasiti neprihvatljivim kao “očigledno neosnovan” u celini ili samo u vezi sa određenim navodom koji zahtev može sadržati. S tim u vezi, tačnije je nazvati ih “očigledno neosnovanim navodima”. Ovi poslednji se na osnovu sudske prakse ESLJP-a, mogu kategorisati u četiri odvojene grupe: (i) navodi koji su kvalifikovani kao zahtevi “četvrtog stepena”; (ii) navodi koji su kategorizovani sa “očiglednim ili evidentnim nedostatkom kršenja prava”; (iii) “nepotkrepljeni ili neopravdani” navodi, i na kraju, (iv) “zbunjujući i nejasni” navodi. Ovaj koncept neprihvatljivosti na osnovu zahteva koji je ocenjen kao “očigledno neosnovan”, kao i specifičnosti četiri gore navedenih kategorija navoda koje su kvalifikovane kao “očigledno neosnovane” razvijene kroz sudsku praksu ESLJP-a, Sud je usvojio i u svojoj praksi, uključujući ali ne ograničavajući se na slučajeve KI40/20, podnosilac zahteva Sadik Gashi, rešenje o neprihvatljivosti od 20. januara 2021. godine; KI163/18, podnosilac zahteva Kujtim Lleshi, rešenje o neprihvatljivosti od 24. juna 2020. godine; KI21/21, podnosilac zahteva Asllan Meka, rešenje o neprihvatljivosti od 28. aprila 2021. godine, KI107/21, podnosilac zahteva Ramiz Hoti, rešenje o neprihvatljivosti od 21. oktobra 2021. godine).
U kontekstu ocene prihvatljivosti zahteva, odnosno u proceni da li je isti očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, Sud će prvo podsetiti na suštinu predmeta koju ovaj zahtev sadrži i relevantne navode podnosioca zahteva, u kojoj će oceni Sud primeniti standarde sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu: ESLJP) u skladu sa kojima je, na osnovu člana 53. [Tumačenje odredbi ljudskih prava] Ustava, dužan da tumači osnovna prava i slobode zagarantovana Ustavom.
U ovom aspektu i na početku, Sud podseća da se okolnosti konkretnog slučaja vežu sa hapšenjem podnosioca zahteva, na osnovu naloga Osnovnog tužilaštva, zbog osnovane sumnje da je isti počinio krivična dela zelenaštva i utaje poreza, predviđena odredbama KZK-a. Tačnije, kao rezultat hapšenja podnosioca zahteva dana 2. marta 2023. godine i zahteva Osnovnog tužilaštva od 3. marta 2023. godine za određivanje pritvora podnosiocu zahteva i četrnaestorici (14) drugih okrivljenih, nakon ročišta održanog 4. marta 2023. godine, rešenjem sudije za prethodni postupak Osnovnog suda od 5. marta 2023. godine, podnosiocu zahteva je određena mera zabrane prilaženja “boravištu oštećenih [...] kao i saoptuženima na navedenoj udaljenosti”, a četrnaestorici (14) drugih okrivljenih je određena mera pritvora. Protiv rešenja Osnovnog suda od 5. marta 2023. godine, podnosilac zahteva je podneo žalbu Apelacionom sudu kojom je naveo: (i) povredu stava 8. člana 162. ZKPK-a, navodeći da ročište nakon njegovog hapšenja nije održano u roku od 48 sati, koji je utvrđen i stavom 2. člana 29. Ustava, i (ii) povredu stava 2. člana 175. ZKPK-a, navodeći da nisu ispunjeni uslovi za određivanje mere zabrane približavanja određenom mestu ili licu. Kao rezultat toga, Apelacioni sud je osporenim rešenjem od 23. marta 2023. godine, odbio žalbu podnosioca zahteva kao neosnovanu i potvrdio rešenje Osnovnog suda.
Na osnovu okolnosti zahteva, proizilazi da je krivični postupak protiv podnosioca zahteva i ostalih okrivljenih u fazi istrage u Osnovnom tužilaštvu i da do ovog datuma Sud nije obavešten o tome da li je protiv podnosioca zahteva podignuta ili nije podignuta optužnica za krivična dela za koja se sumnjiči da je počinio.
Pritom, Sud, pre svega, podseća da podnosilac zahteva osporava rešenje Apelacionog suda kojim mu je potvrđena mera zabrane približavanja određenom mestu ili licima, navodeći da su mu povređena zagarantovana prava članovima 32. i 54. Ustava.
U smislu ove dve ustavne odredbe, podnosilac zahteva precizira da Apelacioni sud nije uspeo da adresira ili da pruži stav u vezi sa njegovim suštinskim navodima iznetim u njegovoj žalbi pred tim sudom i da mu je u tom smislu uskraćen pristup sudu i “pravnim sredstvima u suštinskom smislu”.
S tim u vezi i na osnovu pravnih okolnosti konkretnog slučaja, Sud ističe da se odluke redovnih sudova odnose na određivanje mere obezbeđenja prema podnosiocu zahteva radi osiguranja njegovog prisustva u krivičnom postupku. Pored toga, navodi koje je podnosilac predstavke izneo u svom zahtevu pred Sudom odnose se na ustavnu obavezu prema stavu 2. člana 29. Ustava i na zakonsku obavezu prema stavu 8. člana 162. ZKPK-a da nakon hapšenja okrivljenog zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio krivično delo, isti mora u roku od četrdeset osam (48) časova biti izveden pred sudiju za prethodni postupak.
U nastavku, Sud će dalje oceniti osporeno rešenje Apelacionog suda, razmatrajući navode podnosioca zahteva iznete u njegovom zahtevu pred Sudom, a koji se odnose na (i) ustavnost trajanja njegovog hapšenja do održavanja ročišta od strane sudije za prethodni postupak Osnovnog suda i (ii) određivanje mere obezbeđenja, odnosno mere zabrane približavanja određenom mestu ili licima.
U vezi sa ustavnošću trajanja njegovog hapšenja do njegovog pojavljivanja pred sudijom za prethodni postupak
Sud ističe da su postupci i prava okrivljenih u slučajevima lišenja slobode zagarantovana članom 29. Ustava, koji, između ostalog, obuhvata garancije u vezi sa zakonitošću hapšenja, određivanjem mere lišenja slobode, obrazloženja od strane redovnih sudova i pravo na pravna sredstva.
Prvo, Sud će razmotriti navod podnosioca zahteva iznet pred Apelacionim sudom i u njegovom zahtevu Sudu, u vezi sa ustavnošću trajanja njegovog hapšenja pre održavanja saslušanja pred sudijom za prethodni postupak. U nastavku ovog navoda, Sud prvo ističe da je obaveza da se izvede pred sudiju za prethodni postupak, osim u stavu 8. člana 162. KPK, utvrđena i u stavu 2. člana 29. Ustava, kojim je utvrđeno sledeće: “2. Lice lišeno slobode se odmah, na njegovom maternjem jeziku ili jeziku koje on/ona razume, obaveštava o razlogu hapšenja. Pismeno obaveštenje o razlozima hapšenja, se podnosi što je prije moguće. Svako lice koje je lišeno slobode bez sudske odluke se u roku od četrdeset osam (48) sati mora izvesti pred sudiju, koji odlučuje o njegovom/njenom pritvoru ili oslobađanju, ne kasnije od četrdeset osam (48) sati od trenutka kada je lice lišeno slobode izvedeno pred sudom [...]”.
S tim u vezi, Sud smatra da se navod koji se odnosi na ustavnost trajanja hapšenja nekog lica lišenog slobode bez sudskog naloga, bez obzira na to što podnosilac zahteva u vezi s tim tvrdi povredu članova 32. i 54. Ustava, treba razmotriti u svetlu garancija utvrđenih stavom 2. člana 29. Ustava u vezi sa stavom 3. člana 5. EKLJP-a.
Shodno tome, Sud će, na osnovu konkretnih navoda podnosioca zahteva navedenih u njegovom zahtevu pred Sudom, a u vezi sa ustavnošću njegovog zadržavanja u pritvoru pre početka ročišta pred sudijom za prethodni postupak, razmotriti i oceniti iste primenom ustavnih garancija utvrđenih stavom 2. člana 29. Ustava u vezi sa stavom 3. člana 5. EKLJP-a i sudskom praksom EKLJP-a.
Na osnovu sudske prakse ESLJP-a, isti je načelno istakao da uvodni deo stava 3. člana 5. EKLJP-a ima za cilj da garantuje brzu i automatsku sudsku kontrolu hapšenja od strane policijskih organa u skladu sa odredbama stava 1 (c) ovog člana (vidi predmet ESLJP-a Aquilina protiv Malte [VV], predstavka br. 25642/94, presuda od 29. aprila 1999. godine, stavovi 48-49).
Prema ESLJP-u: “Kada je lice pritvoreno u smislu člana 5. stav 1. (c) van konteksta krivičnog postupka, neophodan period između hapšenja lica u preventivne svrhe i brzog pojavljivanja lica pred sudijom mora biti kraći nego u slučaju pritvora do čekanja na suđenje u krivičnom postupku”. U nastavku ovoga, ESLJP- je precizirao da: “Po pravilu, puštanje na slobodu pre brzog sudskog razmatranja u kontekstu preventivnog pritvora/hapšenja treba da bude pitanje sati, a ne dana” (vidi predmet ESLJP-a S., V. i A. protiv Danske [VV], predstavke br. 35553/12, 36678/12 i 36711/12 2018, presuda od 22. oktobra 2018. godine, stavovi 133-134).
Sud podseća da je podnosilac zahteva u svojoj žalbi Apelacionom sudu precizirao da je tokom ročišta 4. februara 2023. godine pokrenuo pitanje vremena njegovog pritvora, navodeći da je pritvoren u 6.05 časova ujutru, a da je održavanje ročišta prekoračilo rok od četrdeset osam (48) sati, za više od četiri (4) sata prema njegovim rečima. Pri tome, Sud ističe da je podnosilac zahteva, svom zahtevu Sudu, priložio svoju žalbu podnetu Apelacionom sudu, u kojoj je precizirao da je “pritvoren” 2. marta 2023. godine u 06.05 časova u jutarnjim časovima, dok je ročište kod sudije za prethodni postupak održano 04. marta 2023.godine u 10.20 časova. U nastavku toga, podnosilac zahteva u svom zahtevu pred Sudom naglašava da je ovaj konkretan navod izneo pred Osnovnim sudom, a takođe i svojom žalbom Apelacionom sudu, a potonji ovaj suštinski navod o zakonitosti trajanja njegovog hapšenja prema stavu 8. člana 162. ZKPRK-a, nije adresirao, pa zbog toga nije dao stav ili pravno mišljenje po ovom pitanju.
Sud, na osnovu napred navedenih načela i garancija, utvrđenih stavom 2. člana 29. Ustava u vezi sa stavom 3. člana 5. EKLJP-a i sudskom praksom ESLJP-a, konstatuje da navod podnosioca zahteva predstavlja suštinski navod koji se odnosi na ustavnost trajanja njegovog hapšenja bez naloga suda duže od 48 sati i koji utiče na ustavnost i zakonitost njegovog lišenja slobode i razmatranja njegovog hapšenja ili pritvora od strane sudskog organa u roku koji je utvrđen Ustavom i zakonom na snazi (stavom 8. člana 162. ZKPK-a).
S tim u vezi, Sud je na osnovu dokumentacije koju je Osnovni sud dostavio Sudu 3. oktobra 2023. godine, odnosno na osnovu dokumentacije Policije Kosova [dokument pod nazivom “Prava uhapšenog lica i informacije o osumnjičenom i poznavanje prava”] proizilazi da je potonji uhapsio podnosioca zahteva 2. marta 2023. godine u 11.00 časova ujutro. Ovo određivanje vremena hapšenja od strane Policije Kosova je takođe istaknuto i u drugom stavu rešenja [PPI. br. 200/22] državnog tužioca o zadržavanju uhapšenog lica od 2. marta 2023. godine i rešenju Osnovnog suda od 5. marta 2023. godine. Dok, na osnovu zapisnika sa ročišta održanog od strane sudije za prethodni postupak u Osnovnom sudu proizilazi da je ova sednica počela u 10.20 časova pre podne, dana 4. marta 2023. godine.
U svetlu razmatranja gore navedenih informacija, dela spisa predmeta dostavljenog Sudu, proizilazi da je podnosilac zahteva nakon njegovog hapšenja od strane Policije Kosova [2. marta 2023. godine u 11.00 časova] u roku od četrdeset osam (48) sati, kako je utvrđeno u stavu 2. člana 29. Ustava i stavu 8. člana 162. ZKPK-a izveden pred sudiju za prethodni postupak (4. marta 2023. godine, u 10.20 časova).
Shodno tome, Sud nalazi da je navod podnosioca zahteva koji se odnosi na ustavnost i zakonitost njegovog lišenja slobode, od trenutka hapšenja do njegovog dovođenja pred sudiju za prethodni postupak, očigledno neosnovan navod po ustavnim osnovama zbog “očiglednog ili evidentnog nedostatka povrede”, kako je utvrđeno pravilom 34 (2) Poslovnika.
U vezi određivanja mere zabrane približavanja određenom mestu ili licima
Sud će nadalje nastaviti sa razmatranjem i ocenjivanjem njegovog navoda u vezi sa izricanjem mere zabrane podnosiocu zahteva za prilaženje određenom mestu ili licima, rešenjem Osnovnog suda od 5. marta 2023. godine. S tim u vezi, ova mera obezbeđenja za osiguranje prisustva okrivljenog u krivičnom postupku zasniva se na stavu 1. člana 175. u vezi sa podstavom 1.2.2 ili 1.2.3 stava 1. člana 184. ZKPK-a.
S tim u vezi, Sud najpre podseća da podnosilac zahteva u svom zahtevu precizira da je osporeno rešenje Apelacionog suda obuhvaćeno nedostatkom obrazloženja, odnosno da isto nije adresiralo suštinske navode, iznete u njegovoj žalbi pred tim sudom. U nastavku toga, Sud podseća da je podnosilac zahteva u svojoj žalbi pred Apelacionim sudom u vezi sa određivanjem mere pritvora koja mu je određena u skladu sa članom 175. ZKPK-a, precizirao: (i) da ne postoji osnovana sumnja o izvršenju dva krivična dela, odnosno u vezi sa krivičnim delom zelenaštva, isti precizira da “sa [podnosiocem zahteva] nije komunicirao nijedan svedok Tužilaštva i nijedan oštećeni”, dok u vezi sa krivičnim delom utaje poreza, “nijedan organ nije utvrdio utaju poreza”; (ii) da ne postoji rizik od ometanja krivičnog postupka, a takav rizik Tužilaštvo nije dokazalo nijednim jedinim dokazom; i takođe (iii) da ne postoji opasnost od ponavljanja krivičnih dela za koja se sumnja da ih je počinio, i da Tužilaštvo to nije potkrepilo nijednim dokazom.
U svetlu gore navedenog, Sud pozivajući se na relevantne odredbe ZKPK-a, primenljive u okolnostima konkretnog slučaja, primećuje da stav 1. člana 171. (Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog) ZKPK-a predviđa: “poziv; nalog za hapšenje; obećanje okrivljenog da neće napuštati mesto boravišta, zabranu prilaženja određenom mestu ili licu, javljanje u policijsku stanicu, jemstvo i kućni pritvor”. Prema stavu 5. člana 171. ZKPK-a: “Izraz “blaže mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog” ili “blaže mere” za potrebe ovog zakonika znači poziv i obećanje okrivljenog da neće napuštati mesto boravišta, zabrana prilaženja određenom mestu ili licu, javljanje u policijsku stanicu, jemstvo i kućni pritvor”.
U nastavku, stavovi 1, 2. i 7. člana 175. (Zabrana prilaženja određenom mestu ili licu) ZKPK-a, utvrđuju sledeće:
“1. Sud može zabraniti okrivljenom prilaženje određenom mestu ili licu, ako:
1.1. postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo; i
1.2. postoje okolnosti iz člana 184. stav l. pod-podstav 1.2.2. ili 1.2.3. ovog zakonika;
Sud obrazloženim rešenjem odlučuje o meri iz ovog člana. Rešenje mora sadržati obrazloženje koje potvrđuje da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i da je takva mera neophodna.
[...]
7. Osim ako je drugačije predvideo ovim članom, odredbe ovog zakonika o pritvoru shodno se primenjuju na određivanje, trajanje, produženje i ukidanje mere iz ovog člana”.
Na kraju, član 184. stav l. podstav 1.2.2. ili 1.2.3 ZKPK-a, utvrđuju:
1.2.2. ako postoje razlozi koji čine verovatnim da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze krivičnog dela ili ako osobite okolnosti ukazuju da će ometati tok krivičnog postupka uticanjem na svedoke, oštećene ili saučesnike; ili
1.2.3. ako težina krivičnog dela, način ili okolnosti pod kojima je izvršeno krivično delo, njegove lične osobine, ranije vladanje, sredina i uslovi u kojima živi ili neka druga lična okolnost ukazuju na opasnost da će ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti krivično delo kojim preti.
Sud će prilikom razmatranja navoda podnosioca zahteva koji se odnosi na određivanje mere zabrane prilaženja određenom mestu ili licima i obrazloženje dato kroz osporeno rešenje Apelacionog suda, u vezi sa rešenjem Osnovnog suda, primeniti ustavne garancije i člana 29. Ustava za pružanje obrazloženja za takvu odluku, pozivajući se na gore pomenute odredbe ZKPK-a koje određuju da se gore pomenuta mera pritvora određuje kada (i) postoji osnovana sumnja da je okrivljeni počinio krivično delo i (ii) postoje okolnosti iz člana 184. stav 1. podstav 1.2.2 ili 1.2.3 (stav 1. člana 175. ZKPK-a); (iii) odluka o određivanju mere zabrane mora da sadrži obrazloženje kojim se utvrđuje da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana i potrebu za takvom merom (stav 2. člana 175. ZKPK-a) i (iv) utvrđivanje da se odredbe ZKPK-a koje se odnose na pritvor, na odgovarajući način primenjuju za određivanje, trajanje, nastavak i prestanak mere iz ovog člana (stav 7. člana 175. ZKPK-a).
U tom smislu, Sud se poziva i na stav 3. člana 5. EKLJP-a, kojim se utvrđuje da: “[...] Puštanje na slobodu može biti uslovljeno jemstvima da će se lice pojaviti na suđenju”.
U vezi sa postojanjem osnovane sumnje, Sud ističe da je podnosilac zahteva, dana 2. marta 2023. godine, uhapšen po nalogu tužioca zbog postojanja osnovane sumnje da je počinio navedena krivična dela, za koja je Tužilaštvo pokrenulo postupak istrage i nakon toga, sudija za prethodni postupak je u razmatranju predloga Tužilaštva za određivanje mere pritvora utvrdio osnovanu sumnju za izvršenje krivičnih dela. Međutim, sudija za prethodni postupak je, i pored predloga Osnovnog tužilaštva za određivanje mere pritvora, ocenio da je dovoljna mera zabrane prilaženja određenom mestu ili licima kao sigurnosna mera za obezbeđivanje prisustva podnosioca zahteva u postupku.
Dok, u vezi sa obrazloženjem za određivanje gore pomenute mere, u smislu stava 3. člana 5. EKLJP-a, stava 1. člana 171. i stava 2. člana 175. ZKPK-a, Osnovni sud je svojim rešenjem ocenio i zaključio sledeće: (i) ova mera je dovoljna da se postigne zakonski cilj izricanja mera predviđenih za obezbeđenje prisustva okrivljenog u postupku, spreči dalje izvršenje krivičnih dela i obezbedi uspešan razvoj krivičnog postupka; (ii) u skladu sa obavezom utvrđenom u stavu 1. člana 171. ZKPK-a, da se ne izrekne teža mera kada je izricanje blaže mere dovoljno; (iii) ispunjeni su svi zakonski uslovi iz člana 175. stav 1, podstavovi 1.1 i 1.2 ZKPK-a u vezi sa članom 184. stav 1. podstavovi 1.1. i 1.2, tačke 1.2.2. i 1.2.3 ZKPK-a, obrazlažući da: (a) ako je podnosilac zahteva na slobodi, isti može uticati na oštećene, svedoke, druge okrivljene i saizvršioce krivičnih dela; i (b) uzimajući u obzir osnovanu sumnju za izvršenje tri krivična dela zelenaštva i krivičnog dela utaje poreza i “prirode njegovog poslovanja” isti može ponoviti ista ili slična dela. S tim u vezi, Sud konstatuje da obrazloženje dato kroz ovo rešenje Osnovnog suda za određivanje blaže mere od mere pritvora daje dovoljno obrazloženje za: (i) postojanje osnovane sumnje; (ii) postojanje rizika od ometanja krivičnog postupka uticajem na svedoke i oštećene; i (iii) postojanje rizika od ponavljanja krivičnih dela za koja se podnosilac zahteva sumnjiči da je počinio.
Shodno tome, Sud primećuje da je sudija za prethodni postupak u smislu stava 1. člana 175. koji je u vezi i sa stavom 1. člana 29. Ustava, odredio meru pritvora na osnovu određivanja ove mere, u osnovanoj sumnji da je podnosilac zahteva počinio krivična dela.
U nastavku, Sud primećuje da je u vezi sa određivanjem navedene mere zabrane prilaženja određenom mestu ili licu podnosiocu zahteva, Apelacioni sud potvrdio stav Osnovnog suda. Konkretnije, Sud primećuje da se Apelacioni sud u svom obrazloženju koji se veže sa određivanjem mere pritvora drugim okrivljenima, kao i u vezi sa određivanjem mere zabrane prilaženja određenom mestu ili licima, određenom nad podnosiocem zahteva, naglasio sledeće: (i) “[...] ako bi bili u potpunoj slobodi, mogu uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze o krivičnim delima, a to se zasniva na činjenici da svedoci i oštećeni još nisu saslušani u tužilaštvu i [...] posebne okolnosti koje ukazuju na veliki rizik da bi nalaženjem istih lica na slobodi, ili pod bilo kojom drugom alternativnom merom, uticali na žrtve-svedoke ili čak jedni na druge i na taj način gotovo onemogućili istragu i rasvetljavanje slučaja do kraja. Prema tome, okolnosti predstavljaju dovoljan razlog za određivanje mera kao u rešenju Prvostepenog suda”. Takođe Apelacioni sud (ii) je utvrdio da su ispunjeni uslovi za “određivanje zabrane prilaženja mestu ili licu koje je podnosiocu zahteva određeno u skladu sa članom 175., stav 1, tačka 1.2 u vezi sa članom 184., stav 1, podstav 1.2, tačka 1.2.2 ZKPK-a, [nad podnosiocem zahteva], jer imajući u vidu težinu krivičnih dela, individualne karakteristike okrivljenih koji su počinili više krivičnih dela, a neki od okrivljenih su osumnjičeni i za druga krivična dela, što se dokazuje i iz njihove zločinačke prošlosti i iz policijske evidencije, posebne su okolnosti koje pokazuju veliki rizik da će isti, ako se budu nalazili na punoj slobodi ili uz neku drugu blažu meru, ponoviti ista krivična dela ili slična. Prema tome, ove okolnosti predstavljaju zakonske razloge za određivanje navedenih mera”.
Shodno tome, Sud primećuje da obrazloženje Apelacionog suda, iako u ovoj fazi određivanja gore pomenute mere sigurnosti podnosiocu zahteva nije individualizovano, ipak, na osnovu sadržaja Sud ocenjuje da se isti odnosi i na razlog za određivanje mere zabrane prilaženja određenom mestu i licu, preko kojih je utvrdio (i) osnovanu sumnju za izvršenje krivičnih dela, (ii) dao je obrazloženje u vezi sa rizikom njegovog ometanja u krivičnom postupku kao i (iii) dao je relevantno obrazloženje u vezi sa rizikom od ponavljanja istih krivičnih dela.
U svetlu gore navedene elaboracije i ocene, Sud smatra da je obrazloženje dato kroz rešenje Apelacionog suda, kojim je utvrđen zaključak Osnovnog suda za određivanje mere zabrane prilaženja određenom mestu ili licu adresiralo na dovoljan način: (i) postojanje osnovane sumnje; (ii) postojanje rizika od ometanja krivičnog postupka; i (iii) postojanje rizika od ponavljanja krivičnih dela za koja se sumnjiči da je podnosilac zahteva počinio.
Polazeći od navedenog, Sud smatra da se rešenje Apelacionog suda ne karakterizuje nedostatkom obrazloženja, i shodno tome, navod podnosioca zahteva u vezi sa nedostatkom obrazloženja o određivanju mere zabrane prilaženja određenom mestu ili licu je očigledno neosnovan navod zbog “očiglednog ili evidentnog nedostatka povrede”, kako je utvrđeno pravilom 34 (2) Poslovnika.
Konačno, u svetlu gore pomenutih zaključaka, Sud zaključuje da je zahtev podnosioca zahteva neprihvatljiv, jer njegovi navodi (i) u vezi sa ustavnošću trajanja mere hapšenja, u smislu stava 2. člana 29. Ustava, i (ii) obrazloženjima Apelacionog suda koji se odnose na zakonitost određivanja mere zabrane prilaženja određenom mestu ili licima bili očigledno neosnovani po ustavnim osnovama zbog očiglednog ili evidentnog nedostatka povrede, kako je utvrđeno pravilom 34 (2) Poslovnika.
Zahtev za neobjavljivanje identiteta podnosioca zahteva
Sud podseća da je podnosilac zahteva u svom zahtevu precizirao da se ne objavi njegov identitet.
U nastavku ovog zahteva, Sud se poziva na stavove 1. i 2. pravila 24. [Neobjavljivanje identiteta stranaka] Poslovnika, kojima je utvrđeno:
(1) U bilo koje vreme u toku postupka razmatranja individualnog zahteva iz stava 7. člana 113. Ustava pa do objavljivanja konačne odluke, stranke mogu tražiti da se njihov identitet ne objavljuje javno. Zahtev mora biti obrazložen.
(2) Sud 0 zahtevu stranke za neobjavljivanje identiteta odlučuje usvajanjem od strane većine sudija.
[...]
U nastavku, Sud podseća da podnosilac zahteva u svom zahtevu nije pružio nikakvo obrazloženje u vezi sa specifičnim i posebnim okolnostima za usvajanje takvog zahteva.
Stoga, u nedostatku obrazloženja i specifične okolnosti koja obrazlaže usvajanje takvog zahteva, Sud smatra da zahtev za neobjavljivanje identiteta podnosioca zahteva treba da se odbije.
IZ TIH RAZLOGA
Ustavni sud, u skladu sa stavom 7. člana 113. Ustava, članovima 22. i 47. Zakona i u skladu sa pravilima 24, 34 (2) i 48 (1) (b) Poslovnika o radu, dana 23. januara 2024. godine, jednoglasno
ODLUČUJE
DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;
DA ODBIJE zahtev za neobjavljivanje identiteta;
DA DOSTAVI ovo rešenje stranama;
DA OBJAVI ovo rešenje u Službenom listu, u skladu sa stavom 4. člana 20. Zakona;
DA UTVRDI da ovo rešenje stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom listu Republike Kosovo, u skladu sa stavom 5. člana 20. (Odluke) Zakona.
Sudija izvestilac Predsednica Ustavnog suda
Bajram Ljatifi Gresa Caka-Nimani
Skënder Bajrami
KI – Individualni zahtev
Rešenje o neprohvatljivosti
Zahtev je očigledno neosnovan
Krivični