USTAVNI SUD

KI 57/18, Ocena ustavnosti Rešenja Apelacionog suda Kosova Ac. br. 5434/2012, od 14. februara 2018. godine

KI 57/18, Podnosilac Hajriz Ferizi

Presuda od 5. februara  2020. godine, objavljeno 10.marta 2020. godine

Ključne reči: Individualni zahtev, neobrazložena sudska odluka, jednakost pred zakonom  

 Podnosilac zahteva je tvrdio da je osporena Presuda Apelacionog suda  Ac. br. 5434/2012, od 14. februara 2018. godine, povredila njegovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje koje je zagarantovano članom 31 Ustava a u vezi sa članom 6 EKLjP-a [Pravo na pravično suđenje]. Po navodima podnosioca zahteva, ovo pravo zajedno sa pravom na jednakost pred zakonom i eventualnu njegovu diskriminaciju je zasnovano na navodima o ne razmatranju njegovih tvrdnji od strane Apelacionog suda a u vezi sa atributom izvršnog naslova u zaključku Opštine Mitrovica, sa istekom roka za dug i u korist zakona o oprostu dugova

Sud je naglasio da nerazmatranje ili eventualno ne tretiranje suštinskih navoda podnosioca zahteva su sastavni elementi prava na obrazloženu sudsku odluku koji su delovi garancija navedenih u članu 31 Ustava i u članu 6 EKLjP-a, i u tom okviru se tretiraju i od strane Suda (vidi, između ostalog Presude Suda u slučajevima: KI 135/14  od 8. februara 2016. godine; KI 18/16 od 13. jula 2016. godine; KI 22/16 od 2. maja 2017. godine; KI 24/17  od 19. jula 2019. godine; KI 35/18 od 6. januara 2020. godine,  Rešenje u slučaju KI 143/16 od 8. juna 2018. godine).

Sud je u presudi naglasio da Sud već ima jednu konsolidovanu sudsku praksu u vezi sa pravom na jednu obrazloženu sudsku odluku koje je zagarantovano članom 31 Ustava u vezi sa članom 6 EKLjP-a. Ova praksa je izrađena na osnovu sudske prakse ESLjP-a, uključujući ali i ne ograničavajući se na slučajeve Hadjianastassiou protiv Grčke, Presuda od 16. decembra 1992. godine; Van de Hurk protiv Holandije, Presuda od 19. aprila 1994. godine; Hiro Balani protiv Španije, Presuda od 9. decembra 1994. godine; Higgins i drugi protiv Francuske, Presuda od 19. februara 1998. godine kao i na svojim slučajevima KI22/16, Naser Husaj, Presuda od 9. juna 2017. godine; KI97/16, podnosilac “IKK Classic”, Presuda od 9. januara 2018. godine; i KI143/16, Fc Mretebi protiv Gruzije, stav. 31, Presuda ESLjP-a od 31. jula 2007. godine, Abdulaziz, Cabales i Balkandali protiv Ujedinjenog Kraljevstva, predstavke br. 9214/80; 9473/81 i 9474/81, 24. april 1985. godine, stav 72)“.

 (…. i drugi) i došao je do zaključka da su i Osnovni sud i Apelacioni sud razmotrili suštinske navode podnosioca zahteva i primenjujući zakon na snazi dali su odgovore na te navode. Sud dalje nalazi da sudske odluke u svojoj suštini nisu proizvoljne kao i sudski postupci koji su se sproveli u svojoj celini nisu pokazatelji neke ustavne povrede.

Sud je takođe utvrdio da podnosilac zahteva nije niti jednim dokazom potvrdio navedenu nejednakost pred zakonom, on nije uspeo da potvrdi da mu nije osigurana jednaka zakonska odbrana ili da je po bilo kom osnovu on mogao biti diskriminisan, a što su osnovni zahtevi člana 24 Ustava. Štaviše, ovu ustavnu normu je podnosilac zahteva samo spomenuo u svom zahtevu ali nije pružio nikakvo obrazloženje u kojim uslovima ili pod kojim okolnostima je ista eventualno bila povređena.

Sud je, nakon što je razmotrio zahtev u svim aspektima, došao do zaključka da zahtev po ustavnim osnovama nije obrazložen kao i da podnosilac zahteva ni na koji način nije pokazao niti je podržao dokazima tvrdnje u vezi sa povredama nekog ustavnog prava; stoga, u skladu sa pravilom 39 (2) zahtev se proglašava neprihvatljivim kao očigledno neosnovan.