USTAVNI SUD

KI38/23, Podnosilac: Flamur Dylhasi, ocena ustavnosti rešenja [Rev. br. 205/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 10. oktobra 2022. godine  

KI38/23, presuda od 28. marta 2024. godine, objavljena 25. aprila 2024. godine

Ključne reči: individualni zahtev, građanski spor, prihvatljiv zahtev, pravo na pristup pravdi  

Ustavni sud Republike Kosovo je, dana 28. marta 2024. godine, odlučio o zahtevu KI38/23, kojim je tražena ocena ustavnosti rešenja [Rev. br. 205/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 10. oktobra 2022. godine. Sud je sa osam (8) glasova za i jednim (1) glasom protiv, utvrdio (i) da je zahtev prihvatljiv; i (ii) da je došlo do povrede stava 1. člana 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava Republike Kosovo u vezi sa stavom 1. člana 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Okolnosti konkretnog slučaja tiču se spora iz radnog odnosa. Prema pojašnjenjima koja su data u presudi, (i) podnosilac zahteva je sa Kosovskim uredom osiguranja (KUO) zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme, odnosno za period od 1. jula 2015. do 30. juna 2016. godine; (ii) u februaru 2016. godine, KUO je doneo odluku [br. 331/16], kojom je podnosiocu zahteva otkazan ugovor o radu, sa kojom je isti upoznat 10. marta 2016. godine; i (iii) podnosilac zahteva se, dana 21. marta 2016. godine, žalio organima KUO-a, ali nije dobio odgovor i kao rezultat toga, on je, dana 4. maja 2016. godine, podneo tužbeni zahtev Osnovnom sudu u Prištini. Poslednje pomenuti je usvojio njegov tužbeni zahtev i ukinuo u celosti odluku [br. 331/16] KUO-a, a ovo odlučivanje je potvrđeno i od strane Apelacionog suda nakon žalbe KUO-a. Međutim, Vrhovni sud je postupajući po zahtevu za reviziju KUO-a, osporenim rešenjem preinačio nižestepene presude, utvrdivši da je tužbeni zahtev podnosioca zahteva podnet van roka od trideset (30) dana koji je predviđen članom 79. (Zaštita zaposlenog na sudu) Zakona br. 03/L-212 o radu.

Podnosilac zahteva je pred Ustavnim sudom osporio gore navedeno rešenje Vrhovnog suda, tvrdeći da je povređeno njegovo pravo na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovano članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, argumentujući, u suštini, da je do povrede prava na pristup pravdi došlo kao rezultat toga što je Vrhovni sud pogrešno izračunao rok za podnošenje tužbenog zahteva prvostepenom sudu.

Prilikom ocene navoda podnosioca zahteva, Sud je najpre (i) razradio opšta načela svoje sudske prakse i sudske prakse Evropskog suda za ljudska prava u pogledu načela pristupa pravdi i (ii) nakon toga, primenio ista na okolnosti konkretnog slučaja, podsetivši da u principu, pravo na pravično i nepristrasno suđenje ne obuhvata samo pravo na pokretanje postupka, već i pravo da se dobije rešenje datog spora od strane suda, ukoliko su ispoštovani relevantni procesni aspekti na osnovu primenljivih zakona. U tom aspektu, Sud je primetio da je podnosilac zahteva podneo tužbeni zahtev Osnovnom sudu tridesetog (30.) kalendarskog dana, 4. maja 2016. godine, odnosno po isteku roka od petnaest (15) dana za dobijanje odgovora na žalbu koja je, dana 21. marta 2016. godine, izjavljena organima KUO-a, koji rok bi po zakonu istekao 4. aprila 2016. godine. Od ovog datuma, prema stanovištu Suda, podnosilac zahteva je imao na raspolaganju još trideset (30) dana dodatnog roka, odnosno do 4. maja 2016. godine, da podnese tužbeni zahtev Osnovnom sudu protiv odluke poslodavca, što je on i uradio, u potpunoj saglasnosti sa rokovima utvrđenim odredbama člana 78. (Zaštita prava zaposlenih) i 79. (Zaštita zaposlenog na sudu) Zakona br. 03/L-212 o radu.

Kao rezultat toga i kako je detaljno objašnjeno u objavljenoj presudi, Sud je utvrdio da je Vrhovni sud, time što je na osnovu netačnog izračunavanja rokova utvrđenih Zakonom o radu, preinačio presude nižestepenih sudova koje su išle u korist podnosioca zahteva, uskratio istom pravo na pristup pravdi i delotvorno rešavanje spora. Shodno tome, Sud je zaključio da rešenje [Rev. br. 205/2022] Vrhovnog suda Republike Kosovo od 10. oktobra 2022. godine nije u saglasnosti sa ustavnim pravima podnosioca zahteva, zagarantovanim članom 31. [Pravo na pravično i nepristrasno suđenje] Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima.