USTAVNI SUD

KI181/23, Podnosilac: Qazim Jashari, Ocena ustavnosti rešenja Pml. br. 301/2023 od 26. juna 2023. godine Vrhovnog suda Kosova

KI181/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 31. januara 2024. godine, objavljeno dana 29. februara 2024.godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na slobodu i sigurnost neprihvatljivi zahtev  

Iz spisa predmeta proizilazi da se suština ovog slučaja odnosi na zahtev Osnovnog tužilaštva za određivanje mere pritvora protiv podnosioca zahteva zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo Neovlašćena kupovina, posedovanje, stavljanje u promet i prodaja opojnih droga, psihotropnih i analognih supstanca iz člana 267. KZRK-a. Osnovni sud, na osnovu člana 184. (Potrebni uslovi za određivanje pritvora) ZKPRK-a, usvojio je zahtev Osnovnog tužilaštva za određivanje pritvora podnosiocu zahteva u trajanju od jednog (1) meseca od trenutka zadržavanja od 22.05.2023. do 21.06.2023. godine. Branilac podnosioca zahteva je uložio žalbu Apelacionom sudu protiv odluke o određivanju privremene mere, predlažući da se žalba usvoji kao osnovana i da se osporeno rešenje ukine ili preinači, odredivši neku drugu alternativnu meru iz člana 171. (Mere za obezbeđenje prisustva okrivljenog) ZKPRK-a.  Apelacioni sud je odbio žalbu branioca podnosioca zahteva i potvrdio rešenje Osnovnog suda. Apelacioni sud je ocenio da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je podnosiocu zahteva odredio meru pritvora u skladu sa članom 184. ZKPRK-a za potrebe nesmetanog i uspešnog vođenja ovog krivičnog postupka.  U međuvremenu, nakon zahteva Osnovnog tužilaštva, Osnovni sud je doneo odluku o produženju mere pritvora protiv podnosioca zahteva u trajanju od 2 (dva) meseca. Branilac podnosioca zahteva je podneo Vrhovnom sudu zahtev za ocenu zakonitosti protiv odluka nižestepenih sudova zbog povrede odredaba krivičnog postupka i tražio puštanje podnosioca zahteva na slobodu budući da su svi dokazi već obezbeđeni te da isti nema opasnu krivičnu evidenciju.  Vrhovni sud je odlučio da odbaci kao bespredmetan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca podnosioca zahteva koji je podnet protiv odluka nižestepenih sudova.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosilac zahteva je pokrenuo navode o povredi članova 24, 29. i 31. Ustava u vezi sa članom 6. (Pravo na pravično suđenje) Evropske konvencije o ljudskim pravima, tvrdeći da su mu tokom vođenja prethodnog krivičnog postupka povređena prava (i) na uvid u spise predmeta i dokaze tužilaštva pre održavanja ročišta za određivanje pritvora; (ii) na obezbeđivanje službenog prevodioca za vreme saslušanja u policiji budući da isti pripada romskoj nacionalnosti; (iii) na pravilno i dovoljno obrazloženje u vezi sa određivanjem i produženjem mere pritvora; (iv) određivanje blaže mere od mere pritvora, s obzirom na pribavljanje svih dokaza u prethodnom krivičnom postupku; kao i (v) izostanak ocene zakonitosti određivanja i produženja mere pritvora od strane Vrhovnog suda.

Pri oceni gore navedenih navoda, Sud je ustanovio (i) da su redovni sudovi utvrdili da je krivično delo za koje se sumnja da ga je izvršio podnosilac zahteva ozbiljne prirode sa značajnom štetom po društvo; (ii) da su redovni sudovi pokazali da postoji osnovana sumnja da bi podnosilac zahteva bio umešan u određeno i konkretno krivično delo; (iii) da su sudovi dali dovoljan i relevantan osnov za opravdanje pritvaranja podnosioca zahteva, takođe pokazali i “posebnu marljivost” u vođenju postupaka; te (iv) da argumenti redovnih sudova protiv puštanja na slobodu upućuju na konkretne činjenice i lične okolnosti podnosioca zahteva koje opravdavaju njegovo pritvaranje.

Sledstveno tome i na osnovu pojašnjenja datih u objavljenom rešenju, Sud je zaključio da navodi podnosioca o povredi člana 29. Ustava u vezi sa članom 5 Evropske konvencije o ljudskim pravima, predstavljaju “nepotkrepljene ili neobrazložene navode” koji se moraju odbiti kao očigledno neosnovani na ustavnim osnovama, kako je precizirano u pravilu 34 (2) Poslovnika.