USTAVNI SUD

KI16/23, Podnosioci: Gjokë Gega i Bajram Sinani, Ocena ustavnosti rešenja [AC. br. 5597/2022] Apelacionog suda od 8. septembra 2022. godine

KI16/23, Rešenje o neprihvatljivosti od 25. maja 2023. godine, objavljeno dana 27 juna 2023. godine

Ključne reči: individualni zahtev, pravo na pravično i nepristrasno suđenje, pravo na javnu raspravu, prethodni postupak, neprihvatljiv zahtev 

 Iz spisa predmeta rezultira da je srž ovog slučaja povezana sa tužbom, odnosno merom obezbeđenja u prethodnom postupku, koju je tužilac B.B. podneo u odnosu na 43 imovinske parcele, s ciljem sprečavanja njihovog raspolaganja ili otuđenja od strana podnosilaca zahteva, kao protivnika mere obezbeđenja.  Osnovni sud u Peći je usvojio kao osnovan predlog tužioca- predlagača B.B. o određivanju mere obezbeđenja i zabranio je podnosiocima zahteva da otuđe, opterete ili da raspolažu nepokretnom imovinom, odnosno sa 43 imovinske parcele. Osnovni sud je, postupajući po prigovoru podnosilaca zahteva, ponovo usvojio kao osnovan predlog tužioca- predlagača B.B. o određivanju mere obezbeđenja i zabranio je podnosiocima zahteva da otuđe, opterete ili raspolažu nepokretnom imovinom, odnosno sa 43 imovinske parcele. Podnosioci zahteva su podneli žalbu Apelacionom sudu, navodeći povrede odredbi parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i pogrešnu primenu materijalnog prava, uz predlog da se žalba usvoji, da se mera obezbeđenja stavi van snage ili da se stvar vrati na ponovno odlučivanje. Apelacioni sud je usvojio kao osnovane žalbe podnosilaca zahteva i poništio je rešenje Osnovnog suda, vraćajući stvar na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Osnovni sud je u ponovljenom postupku ponovno usvojio kao osnovan predlog tužioca-predlagača B.B. o određivanju mere bezbednosti i zabranio je podnosiocima zahteva da otuđe, opterete ili raspolažu nepokretnom imovinom, odnosno sa 43 imovinske parcele. Podnosioci zahteva su podneli žalbu Apelacionom sudu, navodeći povrede odredbi parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđivanje činjeničnog stanja i pogrešnu primenu materijalnog prava, uz predlog da se žalba usvoji, da se mera obezbeđenja stavi van snage ili da se stvar vrati na ponovno odlučivanje. Apelacioni sud je odbio kao neosnovane žalbe podnosilaca zahteva, a potvrdio je rešenje suda niže instance.  Apelacioni sud je konstatovao da, postupajući prema uputstvima datim od strane Apelacionog suda, prvostepeni sud je ponovo održao raspravu, saslušao je stranke u postupku, izveo je sve dokaze i nakon toga je doneo pobijenu odluku.

U postupku pred Ustavnim sudom, podnosioci zahteva su u suštini tvrdili da je došlo do povrede opšteg prava na pravično i nepristrasno suđenje zagarantovanog članom 31. Ustava i članom 6 (1) EKLJP-a. Podnosioci zahteva su tvrdili da su u njihovom slučaju ugrožena: a) pravo na obrazloženu odluku, jer redovni sudovi nisu dali dovoljno obrazloženja o njihovom odlučivanju; b) pravo na raspravu, jer redovni sudovi nisu održali raspravu radi potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja; i c) pravo na potpuno razmatranje njihovog slučaja od strane redovnih sudova u cilju donošenja pravičnog epiloga postupaka koje oni osporavaju.

Prilikom ocenjivanja navoda podnosilaca zahteva, Sud je ocenio da su redovni sudovi dali sveobuhvatno obrazloženje po svim bitnim pitanjima u predmetu podnosilaca zahteva, iz čega se podrazumeva da je podnosiocima omogućeno podnošenje argumenata protiv tužitelja; (ii) Apelacioni sud je vratio stvar na ponovno suđenje sudu niže instance: a) kako bi pravično utvrdio činjenično stanje, da li ima ili nema ozbiljnog sporazuma o kupoprodaji prava nad predmetnim nepokretnostima među parničarima; b) utvrdio zakonitost subjektivnog prava tužioca B.B. nad predmetnim nepokretnostima u smislu dotičnih odredbi ZOO-a; c) utvrdio ugovorni odnos i prirodu između tužioca B.B. i prvotuženog B.P. i podnosilaca zahteva, kao drugotuženih; i d) ocenio i utvrdio zakonitost određivanja mere obezbeđenja koju je predložio tužilac B.B. protiv prava podnosilaca zahteva, kao protivnika mere obezbeđenja nad predmetnim nepokretnostima.

Sud je dalje ocenio da konstatacije Osnovnog suda i Apelacionog suda u kombinaciji sa održavanjem rasprave od strane Osnovnog suda:  (i) ispunjavaju formalni uslov za održavanje rasprave; (ii) sveobuhvatnim obrazloženjima i razmatranjem pitanja koja su bitna za podnosioce zahteva, Apelacioni u sud i Osnovni sud su u potpunosti utvrdili činjenično stanje, ali i primenu određenih zakonskih odredbi u slučaju podnosilaca zahteva.

Sud je utvrdio da je zahtev podnosilaca zahteva u celini očigledno neosnovan na ustavnim osnovama, i treba da se proglasi neprihvatljivim na osnovu člana 113.7 Ustava, člana 47. Zakona i pravila 39. (2) Poslovnika o radu.